a

2. Постоје три основана типаПостоје три основана типа
интеракција међу генимаинтеракција међу генима ::
1.1.KомплементарностKомплементарност – сарадња међу– сарадња међу
генимагенима
2.2.EпистазаEпистаза – спречавање дејства једног– спречавање дејства једног
гена другим геномгена другим геном
3.3.AдитивностAдитивност – сабирно дејство гена– сабирно дејство гена

3. КomplementarnostКomplementarnost
(saradnja izmedju gena)(saradnja izmedju gena)
- Ostvaruje se kada se prilikom aktivnostiOstvaruje se kada se prilikom aktivnosti
vise uzastopnih gena stvaraju enzimi.vise uzastopnih gena stvaraju enzimi.
- Od tipa alela zavisi stvaranje enzima kojiOd tipa alela zavisi stvaranje enzima koji
katalizuju nekoliko uzastopnih procesa kojikatalizuju nekoliko uzastopnih procesa koji
su neophodni u razvoju neke osobine.su neophodni u razvoju neke osobine.
- Svaki gen ima dva genetskaSvaki gen ima dva genetska
alela,dominantan alel koji je normalan Ialela,dominantan alel koji je normalan I
recesivan koji ne dovodi do genetskerecesivan koji ne dovodi do genetske
aktivnosti.aktivnosti.

4. Primeri komplementarnostiPrimeri komplementarnosti ::
PrimerPrimer II :: BBoja cvetaoja cveta LathLathiirus odoratusrus odoratus
BBojaoja zzavisi od dva gena Aavisi od dva gena A i B gena.i B gena.
-Kada je jedan od gena
neaktivan ili su oba
neaktivna tj. Sadrze
aa/bb mutiranih
recesivnih alela biljka
ce imati belu boju.
- Kada su oba gena
aktivna stvara se pigment
antocijan i biljka ce imati
ljubicastu boju.

5. Ljub. BeoLjub. Beo
P AABB x aabbP AABB x aabb
FF11 AaBb x AaBbAaBb x AaBb
G Aa x BbG Aa x Bb
G AB Ab aB abG AB Ab aB ab
FF22 generacijageneracija
ABAB AbAb aBaB abab
ABAB AABBAABB AABbAABb AaBBAaBB AaBbAaBb
AbAb AABbAABb AAbbAAbb AaBbAaBb AabbAabb
aBaB AaBbAaBb AaBbAaBb aaBBaaBB aaBbaaBb
abab AaBbAaBb AabbAabb aaBbaaBb aabbaabb
U F2 generaciji imamo
16 kombinacija gde
ralikujemo dva fenotipa:
1. Cvet sa ljubicastom
bojom (9 kombinacija)
2.Cvet sa belom bojom
(7 kombinacija)
Fenotipski odnos:
F=9:7

6. PrimerPrimer IIII : Oblik ploda bundeve: Oblik ploda bundeve
- Komplementarnom aktivnoscu dva paraKomplementarnom aktivnoscu dva para
mutiranih recesivnih alela plod ce bitimutiranih recesivnih alela plod ce biti
kruskolik.kruskolik.
- Kada su oba gena aktivna tj. sadrze bar poKada su oba gena aktivna tj. sadrze bar po
jedan dominantan alel plod ce imatijedan dominantan alel plod ce imati
okruglast oblik,a kada je jedan od genaokruglast oblik,a kada je jedan od gena
neaktivan plod ce biti diskoidalan.neaktivan plod ce biti diskoidalan.

7. U FU F22 generaciji imamo trigeneraciji imamo tri
fenotipa:fenotipa:
1.Kruskolik plod 1 kombinacija1.Kruskolik plod 1 kombinacija
2.Okruglast plod 9 kombinacija2.Okruglast plod 9 kombinacija
3. Diskoidalan plod 63. Diskoidalan plod 6
kombinacijakombinacija
Fenotipski odnos:
F=1:9:6
ABAB AbAb aBaB abab
ABAB AABBAABB AABbAABb AaBBAaBB AaBbAaBb
AbAb AABbAABb AAbbAAbb AaBbAaBb AabbAabb
aBaB AaBBAaBB AaBbAaBb aaBBaaBB aaBbaaBb
abab AaBbAaBb AabbAabb aaBbaaBb aabbaabb

8. PrimerPrimer IIIIII :: Oblik semenaOblik semena
biljke hocu-necubiljke hocu-necu
KomplementarnomKomplementarnom
aktivnosu dva paraaktivnosu dva para
mutiranih recesivnihmutiranih recesivnih
alela seme ce bitialela seme ce biti
socivastog oblika,a usocivastog oblika,a u
svim istalim slucajevimasvim istalim slucajevima
kada je jedan od gena ilikada je jedan od gena ili
kada su oba genakada su oba gena
aktivna seme ce bitiaktivna seme ce biti
trouglastog oblika.trouglastog oblika.

9. Fenotipski odnosFenotipski odnos::
F=15:1F=15:1
ABAB AbAb aBaB abab
ABAB AABBAABB AABbAABb AaBBAaBB AaBbAaBb
AbAb AABbAABb AAbbAAbb AaBbAaBb AabbAabb
aBaB AaBBAaBB AaBbAaBb aaBBaaBB aaBbaaBb
abab AaBbAaBb AabbAabb aaBbaaBb aabbaabb
U F2 generaciji imamo16
kombinacija gde razlikujemo
dva fenotipa:
1.aabb socivast oblik 1
kombinacija
2.trouglast oblik 15 kombinacija

10. EpistazaEpistaza
(inhibitorno dejstvo gena)(inhibitorno dejstvo gena)
- Ostvaruje se kada jedan gen inhibiraOstvaruje se kada jedan gen inhibira
(sprecava) dejstvo drugog gena.(sprecava) dejstvo drugog gena.
- Tada se nece stvoriti odgovarajuci enzimi iTada se nece stvoriti odgovarajuci enzimi i
nece se izraziti zeljena osobina gena.nece se izraziti zeljena osobina gena.

11. PrimerPrimer II : Boja perja kod kokosaka: Boja perja kod kokosaka
 Boja zavisi od dva CBoja zavisi od dva C
gena koji izazivagena koji izaziva
pigmentaciju i boja ce bitipigmentaciju i boja ce biti
crvena i I gena koji delujecrvena i I gena koji deluje
inhibitorno na C gen.inhibitorno na C gen.
 Boja ce biti ce biti belaBoja ce biti ce biti bela
ako C gen sadrzi parako C gen sadrzi par
mutiranih recesivnih alelamutiranih recesivnih alela
(cc) ili kada je I gen(cc) ili kada je I gen
aktivan ( sadrzi jedan iliaktivan ( sadrzi jedan ili
oba dominantna alela II,Ii)oba dominantna alela II,Ii)

12. Belo beloBelo belo
P: CCII x cciiP: CCII x ccii
F1: CcIi x CcIiF1: CcIi x CcIi
G Cc LiG Cc Li
CL Ci cL ciCL Ci cL ci
ABAB AbAb aBaB abab
ABAB AABAAB
BB
AABbAABb AaBBAaBB AaBbAaBb
AbAb AABbAABb AAbbAAbb AaBbAaBb AabbAabb
aBaB AaBBAaBB AaBbAaBb aaBBaaBB aaBbaaBb
abab AaBbAaBb AabbAabb aaBbaaBb aabbaabb
F2 generacija
1.Belo perje 13
kombinacija
2.Crveno perje 3
kombinacije
Fenotipski
odnos:
F=13:3

13. AditivnostAditivnost
(sabirno dejstvo gena)(sabirno dejstvo gena)
- Je jedan od najcescih nacina intereakcije medjuJe jedan od najcescih nacina intereakcije medju
genima,koji kontrolisu razvoj kvantitativnih osobina.genima,koji kontrolisu razvoj kvantitativnih osobina.
- Kvantitativne osobine su one osobine koje su poligenoKvantitativne osobine su one osobine koje su poligeno
determinisane tj. odredjene vecim brojem gena. Udeterminisane tj. odredjene vecim brojem gena. U
razvoju ovih osobina sredina ima veliki uticaj.razvoju ovih osobina sredina ima veliki uticaj.
- U ove osobine spada npr.boja koze,koja je odredjena A iU ove osobine spada npr.boja koze,koja je odredjena A i
B genom.Svaki alel i tim genima daje svoj doprinos uB genom.Svaki alel i tim genima daje svoj doprinos u
razvoju boje koze.razvoju boje koze.
- Sto je vise dominantnih alela boja koze je tamnija,aSto je vise dominantnih alela boja koze je tamnija,a
kako se broj dominantnih alela smanjuje boja koze je svekako se broj dominantnih alela smanjuje boja koze je sve
svetlija.svetlija.

14. tamna belatamna bela
P AABB x aabbP AABB x aabb
F1 AaBb AaBbF1 AaBb AaBb
G Aa BbG Aa Bb
G AB Ab aB abG AB Ab aB ab
ABAB AbAb aBaB abab
ABAB AABAAB
BB
AABbAABb AaBBAaBB AaBbAaBb
AbAb AABbAABb AAbbAAbb AaBbAaBb AabbAabb
aBaB AaBBAaBB AaBbAaBb aaBBaaBB aaBbaaBb
abab AaBbAaBb AabbAabb aaBbaaBb aabbaabb
U F2 generaciji imamo 16 kombinacija
gde razlikujemo pet fenotipa:
1. Sva cetiri dominantna alela 1
kombinacija (AABB-tamna koza)
2. 2.bilo koja tri dominantna alela 4
kombinacije-manje tamna koza
3. Bilo koja dva dva dominantna alela 6
kombinacija – umerenotamna koza
4. Bilo koji jedan dominantni alel 4
kombinacije- umerenosvetla koza
5. Sva cetiri alela recesivna jedna
kombinacija – svetla boja koze
Fenotipski odnos
F=1:4:6:4:1