1. Jovana Smiljanic 2/4
REPATI VODOZEMCI

2. Repati vodozemci (Urodela ili Caudata) je red
današnjih vodozemaca koji se od ostalih
vodozemaca razlikuju po prisustvu repa i dva
para nogu približno jednake veličine. Osim po
ovim osobinama postoje i razlike u skeletu i
mišićima.

3. Većinom su to relativno sitni kičmenjaci čija dužina tela
može da bude od 3 - 150 cm, a najčešće je od 5 - 15
cm. Najveći predstavnik Andreias (Megalobatrachus)
dostiže dužinu od 1, 5 m i živi u vodama Kine i Japana.
Gotovo svi, sem malog broja vrsta koje žive u vodi,
imaju dva para funkcionalnih ekstremiteta. Koža im je
glatka, vlažna ili sa sitnim, bradavičastim ispupčenjima
Oplođenje može da bude spoljašnje ili unutrašnje
Oči su dobro razvijene i osim kod malog broja vrsta
imaju očne kapke, dok slušni kanala i bubnu opnu
nemaju. Grudna kost je ili slabo razvijena ili ne postoji, a
rebra su kratka pa ne dopiru do grudne kosti. Kloaka je
u vidu uzdužnog proreza i nalazi se na sredini završnog
dela trupa.

4. Zivotni ciklus
Oplodjenje: Oplođenje može da bude spoljašnje i
unutrašnje. Kod unutrašnjeg oplođenja nema
fizičkog kontakta između ženki i mužjaka već
mužjak polaže spermatofor u kome su
spermatozoidi, a ženka ga uvlači u kloaku. U
delovima kloake, koji se nazivaju spermateke, se
spermatozoidi održavaju pa svaka jajna ćelija
koja prođe kroz kloaku biva oplođena.

5. Razviće embriona u larvu odvija se na dva
načina:
Oviparija, kada se razviće vrši u spoljašnjoj
sredini
ovoviviparija, kada se razviće odvija u jajovodu
ženke, a često se i metamorfoza larve u mladu
jedinku dešava u jajovodu.
Mnogi repati vodozemci prolazi kroz dva
perioda u životnom ciklusu:
larvu koja živi u vodi i ima spoljašnje škrge
odraslu jedinku koja nastaje metamorfozom
larve, živi na kopnu i diše plućima i/ili preko
vlažne kože.

6. Crni dazdevnjak Planinski vodenjak

7. Regeneracija
Repati vodozemci imaju najveću sposobnost
regeneracije među svim kičmenjacima pa su
zbog toga mnogo eksperimentalno proučavani.
Ako se daždevnjaku amputira stopalo ono će se
potpuno nadoknaditi. Takođe, noga koja je
odsečena pri osnovi, cela se regeneriše, a i
delovi usni, oči i rep, se jako dobro regenerišu,
dok to svojstvo od unutrašnjih organa imaju
delovi pluća.

8. Rasprostraljenost i staniste
Nastanjuju sveža, vlažna staništa. Terestične
vrste obično žive u šumama pod stenama, ispod
kojih se pojavljuju noću kada love. Akvatični oblici
žive na dnu potoka ili bara, često pod kamenjem.
Njihova aktivnost je sezonska i razlikuje se od
vrste do vrste.

9. Klasifikacija
Repati vodozemci pripadaju redu Urodela
(Caudata), klasi vodozemaca (Amphibia) i tipu
hordata (Chordata).
Ovaj red obuhvata oko 420 vrsta grupisanih u 10
familija, od kojih samo dve žive na prostoru Srbije
i Crne Gore. Klasifikacija je izvršena prema
filogenetskim i anatomskim sličnostima. Fosline
vrste svrstane su u 4 familije.