Ce diaporama a bien été signalé.
Nous utilisons votre profil LinkedIn et vos données d’activité pour vous proposer des publicités personnalisées et pertinentes. Vous pouvez changer vos préférences de publicités à tout moment.

Buildings and nature

Zgrade sa zelenelom

  • Soyez le premier à commenter

Buildings and nature

  1. 1. PROJEKTOVANJE POVEZANEIZGRAĐENE SREDINE I PRIRODE
  2. 2. Kako granice između objekata i njihovog prirodnog okruženjapolako blede, stručnjaci vide zelene površine, kao i sličnesisteme, kao funkcionalne komponente objekata, sa razvijenijimstandardima, jasnijom ulogom i definisanijim pogodnostima. Priroda je u ulozi arhitekte mnogo duže nego ljudi. Krajnji cilj: stvaranje funkcionalnog povezivanja između prirode i izgrađene sredine koji unapređuje izgrađenu životnu sredinu.
  3. 3. U drugoj polovini dvadesetogveka, zgrade i priroda su postalinepovezani. Savremeni sistemi kojiprikazuju ovo uzajamno dejstvouključuju zelene i plave krovove,zelene fasade, vertikalne vrtove,porozne pločnike i pridružne sistemeza upravljanje vodom i zemljom. Ali, stavljanje ovih zelenih mašina u rad nije tako jednostavno; ono zahteva pažljivu procenu troškova i koristi. Dobro raspoređeni prirodni elementi mogu poboljšati upravljanje vodama i termalnu kontrolu, kao i doprineti smanjenju troškova, ali oni nisu lek za sve.
  4. 4.  Arhitekte, mogu da upotrebe resurse kao što je kalkulator National Tree Benefit, koji uzima u računicu lokaciju, vrstu i veličinu drveta, i obližnje rastinje. Kao rezultat, dobijate procenu uštede za kontrolu kišnice, uštede za električnu energiju i gas, kvalitet vazduha, vrednost nekretnine i smanjenje emisija ugljenika. Slični instrumenti procena postoje i za računanje navodnjavanja za određene regije, ali osenčenje, termalne i procene troškova zahtevaju specifične proračune lokacije.
  5. 5. SISTEMATIZACIJA STANDARDA POVEZIVANJA  U suštini, koristi se postojeće zelenilo i postupci uštede vode.  Usluga koje priroda pruža besplatno: čista voda i vazduh, kiseonik, smanjenje klimatskih promena, oprašivanje biljaka.  Teže ka net-zero energiji, net-zero emisiji ugljenika, net-zero potrošnji vode.  Sveobuhvatni zeleni krovovi, sa malim slojem rastinja, razlikuju se od intenzivnih krovova, sa debljim slojem zemlje, čvrste strukture i veće ekološke kompleksnosti.
  6. 6. ZELENI KROVOVI Slojevi :  Po nasem izboru (1),  Vegetacijski sloj (2),  filterski sloj (3),  drenažni i akumulacijski sloj (4),  zaštitni sloj (5),  razdelni i klizajući sloj (6).
  7. 7. ZELENE OAZE NA RAVNIM KROVOVIMAZeleni krov podrazumevatanak sloj zemljišta i otpornebiljke sa malim ili gotovonikakvim merama održavanja,sa ograničenjem u izborubiljaka. Krovni vrt podrazumeva deblje slojeve zemljišta, širi spektar izbora biljaka i intenzivno održavanje, pri čemu se mora voditi računa o ograničenjima vezanim za nosivost objekta.
  8. 8. PREDNOSTI KROVNIH VRTOVA Dobri temperaturni izolatori koji leti mogu da snize temperaturu i do pet stepeni Korisni su i za umanjenje efekta „toplotnih ostrva grada” Redukuju elektromagnetno zračenje Smanjuju buku Mogu poslužiti za skupljanje i reciklažu kišnice Otvaraju put korišćenju solarne energije Regulišu količinu prašine i zagađujućih materija Mogu poslužiti kao mesta za rekreaciju i odmor, pa čak i za gajenje poljoprivrednih kultura
  9. 9. “FASADE ”
  10. 10. VERTIKALNI VRT Zelenilo se sve više koristi kao živi građevinski materijal sa pragmatičnim efektima vazdušnog prečišćavanja, akustične apsorpcije i termoizolacije. Tehnika ozelenjavanja zida počiva na novom načinu uzgajanja biljaka bez zemlje.
  11. 11.  Pošto je ova konstrukcija vrlo lagana, moguće je postaviti je na bilo koji zid. Vertikalni vrt može se implementirati u enterijeru i eksterijeru u svakom klimatskom okruženju, pošto se pažljivo odaberu odgovarajuće vrste biljaka. Za enterijere, potrebno je veštačko osvetljenje, dok su navodnjavanje i fertilizacija automatski.
  12. 12. NEBODERI Bosco Verticale je struktura od 27 spratova koja se uzdiže i trenutno je u izgradnji u Milanu u Italiji. Kada bude izgrađen, on će postati prvi svetski neboder sa vertikalnom šumom. Stiti zgardu od akustičkog i radijacijskog zagađenja Svaki apartman u objektu imaće balkon na kome će biti zasađene biljke koje su sposobne da odgovore na vremenske uslove u gradu
  13. 13. Fotonaponski energetski sistemi ivetrogeneratori doprineće samo održivostinebodera.
  14. 14. Tour végétale de NantesGreengherkin
  15. 15. BIODIVERZITET I EKOSISTEMI Flora privlači faunu i vegetacija često postaje kompleksan i nepredvidiv lokalni ekosistem sa: Leptirima Pticama Insektima Dodajte na to i nove biljke koje su se kolonizovale putem vetra i oprašivača
  16. 16. Radila : Divljaković Julijana G-31

×