1. UPOTREBA ELEKTROFILTERSKOG PEPELA I
ŠLJAKE PROIZVEDENIH IZ TERMOENERGETSKIH
POSTROJENJA
Ljiljana Tanasijević, projekt menadžer
2. sednica Odbora, 23.12.2011.god.

2. DEPONIJE ELEKTOFILTERSKOG PEPELA I ŠLJAKE
ELEKTROPRIVREDA SRBIJE PROIZVODI OKO 70% ELEKTRIČNE
ENERGIJE U SVOJIM TERMO OBJEKTIMA
GODIŠNJE U TERMOELEKTRANAMA SAGORI OKO 40 MILIONA TONA
NISKOKALORIČNOG LIGNITA IZ DVA UGLJENA BASENA KOLUBARE I
KOSTOLACA, PRI ČEMU SE KAO NUSPROIZVOD DOBIJA OKO:
6 MILIONA TONA OTPADA - SEKUNDRANOG MATERIJALA
PEPELA I ŠLJAKE, KOJI SE ODLAŽE NA DEPONIJE
UKUPNA POVRŠINA DEPONIJA ZAUZIMA PROSTOR VEĆI OD 1500
HEKTARA, NA NJIMA JE DO SADA ODLOŽENO PREKO 200 MILIONA TONA
ELEKTROFILTERSKOG PEPELA I ŠLJAKE
ZA SADA SU ELEKTROFILTERSKI PEPEO I ŠLJAKA NAJZASTUPLJENIJI
SEKUNDARNI OTPAD U REPUBLICI SRBIJI

3. Na deponiji pepela TENT B voda-pepeo se istaču u srazmeri 1:1
(tzv.malovodni sistem prikupljanja,
transporta i deponovanja pepela i šljake)

4. Deponija srednjekostolaČkog ostrva površine 210 h
Reč je o staroj deponiji, koja je na istom mestu već 30 godina - od samog početka rada
kopova i blokova termoelektrana.
Svake godine u kostolačkim termoelektranama sagori se više od 9 miliona tona uglja, a
kao produkt sagorevanja nastaje više od 2 miliona tona pepela i šljake. Pri tom, lignit koji
se koristi spada u niskokvalitetno gorivo sa visokim procentom pepela i šljake, što ovu
deponiju čini kritičnom ne samo po okolna naselja već i po Dunav.
Deo nasipa je na samo nekoliko metara od obale ove međunarodne reke, za čiji kvalitet
zemlje Evrope u njenom slivu, biju bitku da ona celim svojim tokom, bude čista i
nezagađena reka.

5. UTICAJ DEPONIJA PEPELA I ŠLJAKE NA KVALITET ŽIVOTNE SREDINE
 IZAZIVAJU ZAGAĐENJE VAZDUHA SUSPENDOVANIM
ČESTICAMA, DELOVANJEM EOLSKE EROZIJE
 ZAGAĐENJE POVRŠINSKIH I PODZEMNIH VODA
 DEGRADIRAJU POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE
 NEGATIVANO UTIČU NA FLORU, FAUNU I EKO SISTEME
SVE TO UTIČE NA ZDRAVLJE LJUDI, KOJI SE NALAZE U NEPOSREDNOM
OKRUŽENJU
IZ NAVEDENIH RAZLOGA ČINE SE ZNAČAJNI NAPORI DA SE VEĆE
KOLIČINE ELEKTROFILTERSKOG PEPELA I ŠLJAKE KORISTE U
GRAĐEVINARSTVU, PUTOGRADNJI I ŠIRE

6. ZAKONSKA REGULATIVA
ZAKON O UPRAVLJANJU OTPADOM
( „Sl.Glasnik RS“,br.36/2009 i 88/2010)
Ponovno iskorišćenje otpada
Član 38.
Otpad se može ponovo koristiti za ponovnu upotrebu proizvoda za istu ili drugu namenu, za
reciklažu,odnosno tretman otpada, radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog
proizvoda, kao sekundarna sirovina (papir i karton, metal, staklo, plastika, otpad od
građenja i rušenja, pepeo i šljaka od sagorevanja uglja iz termoenergetskih postrojenja,
gips i sumpor od odsumporavanja dimnih gasova i dr.), za energetsko iskorišćenje, odnosno
korišćenje vrednosti otpada njegovom biorazgradnjom ili spaljivanjem otpada uz iskorišćenje
energije.

7. KARAKTER OTPADA
• Zakona o upravljanju otpadom (“Sl. glasnik RS”,br.36/2009 i 88/2010)
• Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl.glasnikRS“,
br.56/2010)
• Pravilnika o uslovima i načinu sakupljanja,transporta,skladištenja i tretmana
otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije
( “Sl.glasink RS”,br.98/2010)
 ELEKTROFILTERSKI PEPEO ŠLJAKA IMAJU KARAKTER NEOPASNOG
OTPADA- IZVEŠTAJ AKREDITOVANOG INSTITUTA ZAŠTITE NA RADU A.D. IZ
NOVOG SADA
 DOBIJANJEM STATUSA ELEKTROFILTERSKOG PEPELA I ŠLJAKE KAO
SEKUNDARNE SIROVINE I NEOPASNOG OTPADA, DAJE ŠIROKU
MOGUĆNOST ZA PRIMENU
 NAJZNAČAJNIJA PRIMENA ELEKTROFILTERSKOG PEPELA I ŠLJAKE JE U
GRAĐEVINARSTVU I TO KAO GRAĐEVINSKI MATERIJAL, ODNOSNO KAO
SIROVINA ZA PROIZVODNJU GRAĐEVINSKOG MATERIJALA.

8. OSOBINE PEPELA- STANDARDI
 STANDARD ASTM C 618 (američki standard - pravila korišćenja el. pepela za
izgradnju puteva) DAJE DVE KLASE PEPELA :
• Klasa F sa manjim procentom kalcijum oksida (kiseo)
• Klasa C sa većim procentom kalcijum oksida ( alkalni)
 EVROPSKI STANDARD ZA PEPEO KAO GRAĐEVINSKI MATERIJAL (dodatak
betonu) EN 450- DEFINIŠE LETEĆI PEPEO KAO PRAH FINIH ZRNA , KOJI SE
SASTOJI OD SFERIČNIH STAKLASTIH ČESTICA, PROIZVEDENIH
SAGOREVANJEM UGLJA.
 SRBIJA JE DONELA STANDARD ZA PEPEO JOŠ 1969 GOD. JUS B. C1. 018, KOJI
JOŠ UVEK VAŽI, DOK SE NE DONESE EVROPSKI STANDARD.

9. SREDNJI HEMIJSKI SASTAV ELEKTROFILTERSKOG PEPELA
TENT A TENT B TEKO A TEKO B
SiO2 % 53,3 59,1 53,6 54,6
Al2O3 % 20,7 21,7 19,9 18,4
Fe2O3 % 7,2 5,9 7,6 7,4
CaO % 8,7 5,2 6,3 6,4
MgO % 2,6 2,0 1,3 1,2
SO3 % 1,8 1,7 2,8 3,7
S % 0,7 0,7 1,1 1,5
Na2O % 0,3 0,4 0,6 0,6
K2O % 0,7 0,9 0,8 0,8
R 4,4 6,5 4,9 4,8
SiO2/Al2O3 2,67 2,8 2,7 3,0
*Podaci Instituta za puteve a.d.,Beograd

10. SILIKATNA ANALIZA (%) ŠLJAKE IZ TENT-A , TENT- B I TE Kolubare
Šljaka TENT A Šljaka TENT B Šljaka TE Kolubare
SiO2 59,89 58,57 55,41
Al2O3 21,78 23,18 21,12
CaO 7,28 9,87 7,51
MgO 3,24 0,15 0,22
Fe2O3 2,21 2,68 9,15
TiO2 0,21 0,70 0,68
SO3 1,14 2,00 3,00
P2O5 0,67 0,04 0,06
Na2O 0,14 0,19 0,19
K2O 1,14 1,06 1,37
*Podaci Instituta za opštu i fizičku hemiju,Beograd
* Svi elementi obra;unati na apsolutno suvu osnovu

11. HEMIJSKI SASTAV ELEKTROFILTERSKOG
PEPELA I ŠLJAKE
KVALITET ELEKTROFILTERSKOG PEPELA I ŠLJAKE NA OSNOVU HEMIJSKOG
SASTAVA JE VEOMA NEUJEDNAČEN, RAZLIČIT, JER UGALJ OD KOGA SE
PROIZVODI ELEKTRIČNA ENERGIJA NIJE HOMOGENIZOVAN (ZAVISI OD VRSTE
UGLJA, PRISUSTVA JALOVINE I DRUGIH NEORGANSKIH KOMPONENTI).
PREMA HEMIJSKOM SASTAVU ELEKTROFILTERSKI PEPEO I ŠLJAKA
IZ OBRENOVCA I KOSTOLCA SADRŽE VELIKE KOLIČINE
SILICIJUMOVIH I ALUMINIJUMOVIH JEDINJENJA I PRIPADAJU:
 SILIKATNO-ALUMINIJUMSKOM PEPELU
 PREMA STANDARDU ASTM C 618 SPADAJU U KLASU F- KISELE PEPELE

12. FIZIČKO-MEHANIČKA SVOJSTVA PEPELA
ELEKTROFILTERSKI PEPEO JE SIPAK, NELEPLJIV MATRIJAL, SITNOZRN, SIVO CRNE BOJE, SA
VISOKIM pH VREDNOSTIMA OD 11-13,VEOMA JE LAGAN SA ZAPREMINSKOM MASOM U
RASTRESITOM STANJU rr=0,56-0,68 g/cm3, ČVRSTOĆA PRI PRITISKU BEZ DODATKA VEZIVA JE
do 400kPa.
PUCOLANSKA SVOJSTVA
 OSOBINE CEMENTA- SA KREČOM ILI NEKIM ALKALOIDNIM MATERIJALOM, STVARA
ČVRSTOĆU I DUGOTRAJNOST
DUGOTRAJNOST OBJEKTA GRAĐENIH OD
LETEĆEG PEPELA POTIČU OD VISOKIH
KONCENTRACIJA Al i Si JEDINJENJA , KOJA SA
VODOM DODATNO VEZUJU, STVRDNJAVAJU I
OČVRŠĆAVAJU AGREGATE UNUTAR BETONA.
MNOGE FIRME SVOJIM POTROŠAČIMA
PRODAJU DIREKTNO ČIST LETEĆI PEPEO.

13. MOGUĆNOST PRIMENE PEPELA
LETEĆI PEPEO JE SLOŽENA SMEŠA, KOJA SADRŽI VELIKI BROJ KOMPONENATA,
ZBOG ČEGA SU MOGUĆNOSTI NJEGOVE PRIMENE ŠIROKE :
A. KAO SIROVINA ZA PROIZVODNJU GRAĐEVINSKOG MATERIJALA:
 CEMENTA
 HIDRAULIČNOG KREČA
 PUCOLANSKO-METALURŠKIH CEMENTA
 LAKIH AGREGATA
 LAKIH BETONA
 BETONSKIH PREFABRIKATA
 GRAĐEVINSKIH ELEMENATA- BLOKOVA,OPEKE, KERAMIKE
 MASE ZA STABILIZACIJU KOLOVOZNIH KONSTRUKCIJA
 KAO PUNILAC ZA ASFALTE
B. KAO MATRIJAL KOJI SE DIREKTNO UGRAĐUJE NA GRADILIŠTU:
 U IZGRADNJI PUTEVA ZA MEHANIČKU I HEMIJSKU STABILIZACIJU
 KAO PUNILO U ASFALTNIM MEŠAVINAMA I BITUMENSKIM MASAMA

14. C. OSTALE MOGUĆE PRIMENE LETEĆEG PEPELA:
 REHABILITACIJA POVRŠINA DEGRADIRANIH RUDARSKIM AKTIVNOSTIMA;
 STABILIZACIJA I DEHIDRATACIJA INDUSTRIJSKIH MULJEVA OD PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH
VODA;
 PODLOGA I PREKRIVKA ZA SANITARNE DEPONIJE KOMUNALNOG I DRUGOG OTPADA;
 ZAPTIVANJE KONTAMINIRANOG ZEMLJIŠTA;
 DODATAK ZEMLJIŠTU KAO ĐUBRIVO;
 PROIZVODNJA VEŠTAČKOG ZEOLITA;
 TRETMAN DIMNOG GASA U TERMOELEKTRANAMA NA UGALJ;
 UKLANJANJE FOSFORA I TEŠKIH METALA;
 PROIZVODNJA AKTIVNOG UGLJA
 KATALIZATOR I NOSAČ KATALIZATORA;
 PESKIRANJE;
 UKLANJANJE PCB U TRANSFORMATORSKIM ULJIMA

15. PRIMENA PEPELA U PUTOGRADNJI
KOD NASIPA, OSNOVE PUTA, NOSEĆIH SLOJEVA KOLOVOZNIH KONSTRUKCIJA,
ISPUNJAVANJE INFRASTRUKTURNIH ROVOVA, ZA POBOLJŠANJE MEHANIČKIH
SVOJSTAVA I STABILIZACIJU TLA, REHABILITACIJU DEGRADIRANIH TERENA I SL.
POTROŠNJA PEPELA U OVOJ OBLASTI JE SVE VEĆA I NAJVIŠE SE
UPOTREBLJAVA U INDUSTRIJSKI RAZVIJENIM ZEMLJAMA U VELIKOJ BRITANIJI,
SAD-u, FRANCUSKOJ, HOLANDIJI,POLJSKOJ, ČEŠKOJ ZA IZRADU OSNOVE
PUTA, PREKO KOGA SLEDE OSTALI SLOJEVI.

16. Leteći pepeo u osnovi puta, Staffordshire, Velika Britanija
(Debeli sloj osnove pute se sastoji od 7% cementa i 93% letećeg pepela)

17. Leteći pepeo u osnovi puta, RN 47 u Lens La- Basse, Francuska

18. Rehabilitacija puta US 278, SAD

19. PRIMERI KORIŠĆENJA LETEĆEG PEPELA U EU
EVROPA NEMA PROBLEMA SA PEPELOM I DEPONIJAMA PEPELA
U 15 ZEMALJA EVROPSKE UNIJE 18 MILIONA TONA GODIŠNJE SE ISKORISTI
LETEĆEG PEPELA –OKO 14 MILIONA TONA SE UPOTREBI U PROIZVODNJI
BETONA, NEŠTO MANJE U PROZVODNJI CEMENTA, A OKO 23% U GRADNJI
PUTEVA
BROJNE ZNAČAJNE GRAĐEVINE U EVROPI NAPRAVLJENE SU UZ PRIMENU
LETEĆEG PEPELA

20. „Castor“ i „Pollux“ Tornjevi u Francuskoj. Tornjevi su izgrađeni na
betonskoj ploči , koja sadrži 180 kg cementa i 120 kg letećeg pepela/m3

21. „Picasso“ toranj u Madridu, visok 171 m.

22. Veliki most „ East Bridge“ između ostrva u Danskoj

23. ,,Puylaurent” jedna od najvećih lučnih brana
u Francuskoj -
količina pepela upotrebljena u celoj
građevini iznosi 10.000 tona
Brana ,,Planatovryssi”u Grčkoj

24. Rashladni toranj termoelektrane 950 MW u Niederaussem, Nemačka

25. Silosi za skladištenje letećeg pepela termoelektrana ,,Genk-Langerlo“, Belgija

26. Skladište nafte, British Petrol Harding Gravity Base Structure, Engleska

27. KORIŠĆENJE LETEĆEG PEPELA U SVETU
 LETEĆI PEPEO U PROIZVODNJI BETONA SE UPOTREBLJAVA USPEŠNO U
CELOM SVETU, PREKO 50 GODINA.
 TEHNIČKI ZAHTEVI ZA KORIŠĆENJE LETEĆEG PEPELA U BETONU SU
DATI U EVROPSKOM STANDARDU EN 450, STANDARD SE ODNOSI SAMO
NA SILIKATNI PEPEO, KAKAV JE I LETEĆI PEPEO PROIZVEDEN U
TERMOELEKTRANAMA U NAŠOJ ZEMLJI
 (CNBM )- China National Building Material Group ŽELI DA POSTANE LIDER U
ODRŽIVOJ GRADNJI –NAJVEĆI PROZVOĐAČ GRAĐEVINSKOG MATERIJALA
OD ELEKTROFILTERSKOG PEPELA –GODIŠNJE KINA PROIZVEDE OKO 1,7
MILIJARDI TONA LETEĆEG PEPELA.
 LETEĆI PEPEO UPOTREBLJEN JE ZA IZGRADNJU NAJPOZNATIJIH
OBJEKATA I GRAĐEVINA ŠIROM SVETA, KAO NA PRIMER:

28. “BURDŽ KALIFA“, Dubaji – Najviša zgrada na svetu 830m

29. Međunarodni rečni terminal ’’NORFOLK’’ u SAD-U

30. Brana ,,SIERGRIST’’, Pensilvanija, SAD

31. PRIMENA PEPELA U REPUBLICI SRBIJI
U SRBIJI SE U GRAĐEVINSKE SVRHE KORISTI - SAMO 2,7 ODSTO OD UKUPNO
6 MILIONA TONA, KOLIKO SE GODIŠNJE PROIZVEDE U NAŠOJ ZEMLJI.
 KORISTI SE SAMO U INDUSTRIJI CEMENTA, A TRENUTNO SE NI JEDNA
DEONICA PUTA NE GRADI ,IAKO BI NJEGOVO KORIŠĆENJE MOGLO
DOPRINETI UŠTEDAMA U IZGRADNJI DONJIH SLOJEVA PUTA ZA OKO 30 DO
80 ODSTO.
RAĐENO JE NEKOLIKO OPITNIH DEONICA (sedamdesetih i osamdestih godina) NA
PUTEVIMA- U OBRENOVACU; NA TRASI PUTA LAZAREVAC-IBARSKI PUT; ULICE
NA BANOVOM BRDU; SAOBRAĆAJNICE U KRUGU RUDARSKOG INSTITUTA U
BEOGRADU;NA PUTEVIMA U OKOLINI PEPELIŠTA U TE “KOSTOLAC”U
KOSTOLCU.
U 2007 GODINI JP “PUTEVI SRBIJE“ FINANSIRALI SU ISTRAŽIVAČKO-RAZVOJNI
PROJEKAT ’’ELEKTROFILTERSKI PEPEO I ŠLJAKA IZ TERMOELEKTRANA
SRBIJE KAO PUTNOGRAĐEVINSKI MATERIJAL“. ISPITIVANJA SU IZVRŠENA U
SARADNJI SA FIRMOM ’’GEOTEHNIKOM’’ IZ PRAGA, REPUBLIKA ČEŠKA PO
EVROPSKIM STANDARDIMA.

32. ZAKLJUČAK
 NEOPHODNO JE DA SE U REPUBLICI SRBIJI ELEKTROFILTERSKI PEPEO I
ŠLJAKA UPOTREBLJAVAJU U VEĆIM KOLIČINAMA U GRAĐEVINARSTVU,
PUTOGRADNJI I KAO SIROVINA ZA PROIZVODNJU GRAĐEVINSKOG
MATERIJALA
 POTREBNO JE OBEZBEDITI ODGOVARAJUĆU ZAKONSKU REGULATIVU I
STANDARDE USAGLAŠENE SA PROPISIMA EU O KORIŠĆENJU SEKUNDARNIH
ENERGETSKIH PRODUKATA ( ELEKTROFILTERSKOG PEPELA, ŠLJAKE I
JALOVINE) IZ TERMOELEKTRANA, METALURŠKIH I RUDARSKIH
POSTROJENJA

33. HVALA NA PAŽNJI
www.pks.rs