Upravljanje pomocu racunara

2. Рачунари се масовно користе у кући,школи, радним организацијама, и
институцијама, управљање помоћу рачунара се све више користи у
контроли управљања саобраћајем, модерним медицинским уређајима
као и у процесу производње.
Модерна микропроцесорска техника пружа изузетне могућности за
управљање у свим областима људске делатности. Дигитални системи
управљања су модерни и комплексни системи које процес уптрављања
чине лаким и сигурним. Дигитално управљање остварује се помоћу
технологије електронских логичких склопова.
Логички склоп је скуп електротехничких и електронских елемената који
могу имати један или више улаза или један или више излаза. Пошто се у
дигиталним системима електрични сигнали представљају бинарним
цифрама 0 и 1 (нулом и јединицом), свакој се јединици додаје одређено
поље напона. Ако је на улазу стање 1, каже се да улаз постоји док је 0
кажемо да улаз не постоји.

3. Појам дигиталног управљања
У системима са дигиталним управљањем не управља се директно путем
напона као код аналогног управљања. Управљање се обавља
искључиво путем преношења информације. Наредбе се уносе у систем
управљања преко предајника званог кодер. Кодер претвара положај
регулатора или акција с тастатуре у електричне сигнале. Потом се ти
сигнали, који представљају управљачке информације преносе у
централну јединицу рачунара.
А/Д- аналогно дигитално (кодер)
Д/А- дигитално аналогни (декодер)

4. Централна процесорска јединица
Централна процесорска јединица (ЦПУ)
координиа доток информација и читавом
сиситему дигиталног управљања. На основу
улазних информација у облику 0 и 1 обрађује
их према инструкцијама које су задате
програмирањем и шаље излаз, који је такође
у бинарном облику. Сама обрада
информације дешава се у логичким колима
која се налаѕе у ЦПУ. Сва та кола
координисано раде да би се „одлука“ која
представља излазну информацију.

5. Централна процесорска јединица
Обрађене информације ЦПУ упућује
према објекту управљања преко
декодера који сада дигиталну
информацију претвара у сигнал
(напр. Струју) који регулисе
понашање објекта.
Да би аналогну појаву приказали
дигитално, треба извршити процес
конверзије сигнала или
дигитализације. За то служе
конвертори (претварачи, кодери) АДЦ
који аналогни сигнал
(електромагнетни талас) претварају у
дигитални (струјни инпулс).

6. Централна процесорска јединица
Супротни процес извршавају дигитално-аналогни претварачи
ДАЦ који дигитални сигнал претварају у аналогни.

7. Дигитална телекоманда
Теледириговање је даљинско управљање.
Системи даљинског управљања састоје се од уређаја који
повезују све постојеће техничке подсистеме. Рад телекомандног
уређаја састоји се од примања и давања инфоормација на
даљину. Зато су потребни преносни путеви и систем даљинског
преноса информација, којим се оне преносе једноставно, брзо и
сигурно.
Ово управљање можње бити са и без повретне спреге.

8. Дигитална телекоманда
Можемо пронаћи пуно примера
рачунарског управљања у реалним
сиситемиама-на железници, у
контроли лета, у системима за
навигацију, дигиталним медицинским
апаратима, роботима,
телекомуникационим уређајим,
сателитима, аутомобилима,
мобилним телефонима, камера,
кућним уређајима и могим другим.
Управљање у производним
исистемима тежи што већој
аутоматизацији и контроли процеса.
Дигитално управљање омогућено је
технологијом логичких кола
реализованих кроз електронске
уређаје које називамо
микроконтролерима.

9. Дигитална телекоманда
Микроконреолер је програмабилни
електронски уређај предвиђен за
реализацију малих управљачких апликација
Микро контролер има задатак да замени човека
у управљању процесима разних врста и
садржи скоро све елементе рачунарског
система. На истом чипу налазе се
микропроцесор РАМ и РОМ меморија и
комбинација различитих периферија- дигитални
и аналогни портви и др. У меморији
микроконтролера уписани су готови
апликативни софтвери којима се омогућује
реализација малих управљачких акција.
Намењени су апликацијама оријентисаним ка
управљању, безбедности и поузданости у раду.
Данас су микроконтролери најпродаванији тип
процесора. Пројектују се за конкретне потребе
одређене апликације, најчешће за управљање
разним функцијма које систем треба да обави.

10. Управљање роботима
Роботима се управља преко софтвера који програмирају уређаје
да разним сензорима прикупљају податке и на основу њих
обављају разне функције. Један од таквих програма је софтвер
Роботисс Студио , проирвод Мајкросфта може се подједнако
успешно користити за управљање роботима- од дечијих до оних
који се изучавају у научним институцијама. Веза рачунара и
робота остварује помоћу разних врста микроконтролера.
Микроконтролери имакју уграђен програм путем којег остварују
комнукацију измђу рачунара и робота. На пример сваки свој
зглоб робот покреће помоћу микроконтролера јер он управља
мотром који се налазу у том зглобу.

11. Закључак
Скоро да се не би могло замислити савремено људско
окружење без поменутиих управљачких компоненти, које
свакодневно олакшавају и унапређују живот савременом човеку.
Тежње су да се створе самосталини управљачки системи који ће
моћи индивидуално да доносе одлуке , како би били
употребљени у ризичним и за живот неприступачним
ситуацијама , такође и у извођењу прецизних радних операција
где човек не може сигурно и успежшно извршити радне задатке
својим оком и руком.