2. 
На нивоу једне
ћелије остварују
се сви процеси и
размена
материја и
енергије са
средином
Једноћелијски организам

3. 
Просторно
удаљени делови
тела морају
међусобно да
комуницирају, како
би тело складно
функционисало
Вишећелијски организам

4. НЕРВНИ
СИСТЕМ
Тип деловања
Гласници
Место деловања
Циљне ћелије
Брзина
Трајање деловања
ЕНДОКРИНИ
СИСТЕМ
Електрични и
хемијски
Пренос путем крви
Неуротрансмитери
(неурохормони)
Хормони
Близу места
лучења
Удаљено од места
лучења
Иста група ћелија
Различита ткива
Брзо
Споро
Кратко
Дуго

5. Ендокрини систем функционише
захваљујући лучењу хормона – течних
хемијских супстанци које регулишу
процесе унутар тела

МЕТАБОЛИЗАМ

РАСТ

РАЗВОЈ

РЕПРОДУКЦИЈУ
По хемијском саставу могу бити:

ПРОТЕИНИ

СТЕРОИДИ

АМИНИ

6. 
Хормони се луче на различитим
местима у телу

7. 

Хормони ендокриних жлезда се
излучују у крвоток и долазе до циљних
органа, где делују
Циљни орган и циљне ћелије хормон

8. Начин деловања хормона

9. ХИПОТАЛАМУС
ХИПОФИЗА
ТИРЕОИДЕА
ТИМУС
ЕПИФИЗА
ПАРАТИРЕОИДЕА
СРЦЕ
ЦРЕВНИ СИСТЕМ
НАДБУБРЕГ
ПАНКРЕАС
БУБРЕГ
ГОНАДЕ

10. ХИПОТАЛАМУС
Део мозга који је преко
нервне петељке повезан
са ендокрином жлездом
ХИПОФИЗОМ
Хипофиза је повезана са
већином ендокриних
жлезда
Управо та веза
ХИПОТАЛАМУС – ХИПОФИЗА – ПОДРЕЂЕНА ЖЛЕЗДА
представља осовину нервне и ендокрине контроле процеса у
телу
У хипоталамусу се стварају две групе хормона од којих зависи
рад хипофизе:

ослобађајући-рилизинг хормони (GHRH, CRH, TRH, GnRH) и

кочећи хормони.

11. ХИПОФИЗА


Налази се у лобањи, са доње стране
међумозга.
Задњи режањ - НЕУРОХИПОФИЗА
Хипофизу чине
Предњи режањ – АДЕНОХИПОФИЗА
Аденохипофиза лучи хормоне STH, ACTH, TSH, пролактин, FSH, LH
Хормони који су пореклом из хипоталамуса, али се депонују у
STH Соматотропнису окситоцин и антидиуретички хормонтела, делујући директно
неурохипофизи хормон (хормон раста) подстиче раст (ADH).
на хрскавичаво и коштано ткиво, а утиче и на раст ћелија у организму.
ОКСИТОЦИН
- изазива лучење млека код породиље.
ACTH Адренокортикотропни хормон стимулише стварање кортикостероидних
- изазива грчење мишића
хормона у кори надбубрега материце, чиме утиче на порођај.
-у мушком телу обезбеђује избацивање сперме.
ТSH Тиреотропни хормон стимулише стварање тиреоидних хормона T3 и T4
ADH
Пролактин изазива раст и развој млечних жлезда, као и производњу и лучење
- омогућава задржавање воде у организму (спречава диурезу)
млека.
- Фоликулостимулирајући
FSHповећава крвни притисак хормон утиче на стварање сперматозоида и јајних
ћелија.
LH Лутеинизирајући хормон стимулиће ендокрино ткиво јајника и семеника да
луче одговарајуће полне хормоне.

13. ШТИТНА ЖЛЕЗДА


Налази се у пределу врата, испод
гркљана.
Ствара два хормона:
−
−


тироксин
тријодтиронин.
Јод је битни састојак ових хормона,
због чега је важан његов оптималан
унос.
Хормони штитне жлезде
−
−
подстичу метаболизам свих ћелија
повећавајући потрошњу кисеоника,
битни су за одржање сталне телесне

14. ПАРАШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ
Четири мале ендокрине жлезде у нивоу
штитне жлезде, али на леђној страни врата
− Стварају хормон ПАРАТХОРМОН
−
ПАРАТХОРМОН
−
Заједно са хормоном штитне жлезде –
тиреокалцитонином,
учествује у регулацији јона калцијума и
фосфата у крви

−
Паратхормон повећава концентрацију јона
калцијума у крви (у случају његовог пада),
тако што мобилише калцијум из костију и
усмерава га у крв
Подстиче, помоћу витамина Д, појачану
апсорпцију калцијума из хране у танком

15. ДЕЈСТВО ПАРАШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ

16. ПАНКРЕАС



Смештен је на левој страни горњег
трбуха, испод желуца
Учествује у регулацији
концентрације глукозе у телесним уу
Смањује количину супротан
Остварује ефекат супротан
Смањује количину шећера
Остварује ефекат шећера
крви, тако што усмерава шећер
инсулину утиче на
крви, тако -- утиче на
инсулину што усмерава шећер
течностима.
из крву ткива и убрзава
ИНСУЛИН
разградњу гликогена до
из крву ууткива и убрзава улазак
разградњу гликогена до улазак
глукозе њен улазак крв
глукозе њен улазак
глукозе ућелије.
Лучи два хормона: глукозе уиићелије. уукрв
ГЛУКАГОН
Ујетри је скелетним
јетри и условима
УБитанје скелетним мишићима
Битан и ууусловима мишићима
стимулише
гладовања.
стимулише претварање глукозе
гладовања. претварање глукозе
резервну материју гликоген.
уурезервну материју гликоген.

17. НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ



парне жлезде смештене у масном ткиву
изнад бубрега
Граде је два ембрионално, анатомски и
функционално, различита дела – кора и
МИНЕРАЛОКОРТИКОИДИ
Укључени су регулације сталне
Укључени су уурегулације сталне
срж
концентрацијеглукозе уу телесним
глукозе
концентрацијена њихову телесним
Имеуказује на њихову улогу уу
указује
улогу
ГЛУКОКОРТИКОИДИ
Име
течностима следећи начин:
течностима на следећи начин:
У кори настају две групе
регулацији оптималне количине
регулацији оптималне количине
подстичуразлагање масти
разлагање масти
соли
подстичутелу.
соли уутелу.
кортикостероидних хормона и протеина ууу
масном ткиву
АДРЕНАЛИН

масном ткиву ије АЛДОСТЕРОН.
Најпознатији протеина у
Најпознатији је АЛДОСТЕРОН.
мишићима на основне састојке,
Осим из сржи надбубрега, адреналин се лучи
аутономном
мишићима на основне састојке,
Осим из сржи надбубрега, адреналин се лучи ииууаутономном
који делује на бубреге,
Он се ћелијама јетре
нервном систему. који делује на бубреге, где
Он се уућелијама јетре где
нервном систему.
претварајузадржавање јона
подстиче глукозу.
претварајузадржавање јона
подстиче ууглукозу. виши ниво подиже
Један је од важних хормона стреса, јернателу,
Један је од важних хормона стреса, јер уутелу, ииниво подиже
натријумаии воде навиши
натријумасу водеу средини.
Актуелни
условима
спремност тела да реагује на промене средини.
Актуелни су ууусловима
спремност тела да реагује на промене у калијума
избацивањејона калијума
јона
избацивањегладовања.
дуготрајног
дуготрајног гладовања.
Под његовим утицајем убрзава се рад срца као пумпе,
Под његовим утицајем убрзава се рад срца као пумпе,
интензивира се размена гасова, шире се зенице, повећава
интензивира се размена гасова, шире се зенице, повећава
присутност глукозе крви итд.
присутност глукозе уукрви итд.
У сржи, која је измењена симпатичка
ганглија, настају хормони
катехоламини, међу којима је

18. Oдговор на стрес
Kако тело реагује на стресне ситуације?
Постоје три фазе

фаза узбуне,
*Фаза пада система
*Фаза отпора
*Фаза узбуне

моментална, краткотрајна реакција на кризу
дуготрајнo метаболичкo прилагођавање
урушавање функција виталних система
фаза отпора

фаза пада система
Узроци су:
1.1. повећано енергетско искоришћење у свим
мобилизација преосталих извора енергије
ћелијама тела
- исцрпљивање липидних резерви
(ослобађање липида из масног ткива и
2. мобилизација скелетних мишића)
- неспособност изгликогенских и липидних
аминокиселина стварања глукокортикоида резерви
- отказивање равнотеже електролита
2.3. утишавање активности црева и мокраћне бешике
одржање складишта глукозе - периферна ткива
4. промена у протоку периферне и централне крви
- функционално оштећење виталних органа
(осим нервног) разлажу липиде да би добила енергију
3.5. повећано знојење
увећање концентрације глукозе у крви (јетра
6. убрзање рада срца и размене гасова
синтетише глукозу из других угљених хидрата,
аминокиселина и липида)
4. очување воде и соли у телесним течностима

19. ПОЛНЕ ЖЛЕЗДЕ



Луче стероидне полне хормоне
Најпознатији мушки (андрогени) примарних и
хормон
Битанза исказивање примарних и
за исказивање
Битан
ТЕСТОСТЕРОН
секундарних полних одлика мушкарца.
је
секундарних полних одлика мушкарца.
ЕСТРОГЕНИ
Примарне полне карактеристике су
Примарне полне карактеристике су
Утиче анатомско обликовање полних органа.
на овулацију, примарних
анатомско обликовање полних
Утичу на исказивањепримарних ии
Утиче на исказивање функционално органа.
Утичу на овулацију, функционално
обликовање дојки, припремутела за
секундарних полниходлика жене.су
одлика тела
обликовање дојки, припремужене. за
секундарних полних полнеодлике су
Секундарнеполне саме
Секундарне
трудноћу,као ииодржање саме
као одржање одлике
трудноћу,
интензиван раст тела, увећање
Примарне полне карактеристике су
интензиван раст тела, увећање
трудноће
Примарне полне карактеристике су
трудноће
мишићне масе, полних боја гласа,
анатомско обликовањепроменабоја гласа,
мишићне масе, полних органа.
анатомско обликовањепроменаоргана.
маљавост тела, стварање сперме,
маљавост тела, стварање сперме,
Секундарнеполне карактеристике су
Секундарне полне карактеристикепол,
интересовањеза супротни пол,
за супротни су
полно интересовање раст дојки,...
сазревање, тј.
полно сазревање, тј. раст дојки,...
израженија агресивност
израженија агресивност
маљавост тела, формирање женских
маљавост тела, формирање женских
облина, успостављање менструалних
облина, успостављање менструалних
циклуса, интересовање за супротни
циклуса, интересовање за супротни
пол ...
пол ...
Женски полни хормони су
ПРОГЕСТЕРОН

20. Остали органи са ендокрином улогом
Многи органи у нашем телу имају, поред
основне и додатну, ендокрину улогу, јер
стварају течне регулаторне цревног система налазина која
Хормони бубрега органа на лучење
Епифиза материје,луче се тзв.
ткивима
хипофизу,
Хормони је, уз хипофизу, испод
Срце (грудна активну
Тимус (грудна уз утичу на
Хормони бубрегасистемасупстанцукоја
Епифиза цревногактивнусеналази друга
УУ ткивима многих органа луче се тзв.
Хормони је, многихутичу утичунадруга
Срце продукујежлезда) се утичулучење
Тимус продукујежлезда) супстанцу испод
алдостерона близу на солина крову
мождана жлезда. Налазипример), на
ткивни припремљеност краја.
на
временскуприпремљеност органателу,
регулише концентрацију пример), Са
грудне хормони. њеног обично на
алдостерона (ренин,Делујусекраја.телу,
можданакости,(ренин,Делујусе обично на на
ткивни концентрацију
хормоне.
временскухормони.Налазисолинаукрову
регулишекости, близу њеногоргана Са
грудне жлезда.
у
•ЕПИФИЗА
стварањеили човека храну,потпуности
међумозга.или телеснеииместачиме се засу
месту, занадолазећу храну, што су
еритроцита сестање крвних
Код близу стање где
човека места крвних
близу уупотпуности
варењазаодрастањем севоде, чиме сесе
надолазећу воде, што за
тиме
нашим Код
умањује
стварање одрастањем умањујегде се
међумозга.еритроцита
месту,
варењаукупне
тиме укупне телесне
нашим
судова.
незна њена улога.оптимално
излучени.
зна
Пример
материја
обезбеђује
Такви су, на пример, неизлучени.овеимажлезде. Лучинахормоне
последицу улога. утицајје висину
волумен
висину
судова. њенањенооптимално на материја
обезбеђује имажлезде.
последицу ове Пример Лучи хормоне
волумен њено ии утицајје
•ТИМУС
•СРЦЕ
•ЋЕЛИЈЕ У ЗИДОВИМА
КРВНИХ СУДОВА
•ОРГАНИ ЗА ВАРЕЊЕ ХРАНЕ
•БУБРЕГ
хистамин,
разлагање: коју
крвног притиска мелатонин, епитела уз
тимозине, који луче ћелије улогу
хистамин,
разлагање: који луче ћелије битан уу
Лучи хормон имају важну улогу
крвног притиска мелатонин, епитела ууз
тимозине, коју имају важну битан у
Лучи хормон одговор тела на улазак
крвни храна желуцу стимулише,
-крвни суд,као одговор телатела.
присутна као
одбрамбеним моћима нашегтела.улазак
-нашем суд,хранауужелуцу стимулише,
присутнаприлагођавању на ноћноодбрамбеним моћима нашегна на ноћнонашем нервног система, лучење
прилагођавању Хистамин је
страних
преко ритамсистема, Хистамин
страних материја.
преко нервногматерија. лучење будногје
дневни
и смену сна и будног
дневни ритам бурне алергијскекоји
заслужанза бурне гастрина,и реакције
за и смену сна
желудачногхормона алергијскекоји
хормона гастрина, реакције
заслужан
желудачног
стања.
стања. појачано лучење желудачног
тела.
изазива
тела.
изазива појачано лучење желудачног
сока;
сока;
слузокожа 12-палачног црева лучи
- -слузокожа 12-палачног црева лучи
хормон секретин, који стимулише
хормон секретин, који стимулише
секрецију базног панкреасног сока.
секрецију базног панкреасног сока.
Такође лучи хормон холецистокинин,
Такође лучи хормон холецистокинин,
који стимулише ослобађање жучи.
који стимулише ослобађање жучи.

21. МЕХАНИЗАМ ПОВРАТНЕ СПРЕГЕ
Ендокрине
ћелије
Циљне
ћелије
Биолошки
одговор
Повратна спрега
Мозак
Рад ендокриног система
почива на механизму
повратне спреге
и то у највећој мери
НЕГАТИВНЕ ПОВРАТНЕ
СПРЕГЕ

22. АНАГРАМИ
С
А
К
Р
А
П
Е
Н

23. АНАГРАМИ
Р
И
Т
О
С
Н
И
К

24. УЉЕЗ У СКУПУ
ГЛУКАГОН
АДРЕНАЛИН
ПАРАТХОРМОН
КОРТИЗОЛ
ИНСУЛИН

25. УЉЕЗ У СКУПУ
STH
FSH
LH
ПРОЛАКТИН
ADH

26. СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА
ХОРМОН
Циљна структура
ПАРАТХОРМОН
МАТЕРИЦА
TSH
БУБРЕГ
АДРЕНАЛИН
КОСТ
ТЕСТОСТЕРОН
КОРА НАДБУБРЕГА
ОКСИТОЦИН
БУБРЕГ
ТИРОКСИН
ЈАЈНИК
ВАЗОПРЕСИН
МИШИЋИ
АЛДОСТЕРОН
МИТОХОНДРИЈЕ
ACTH
СРЦЕ
FSH
ТИРЕОИДЕА

27. СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА
ХОРМОН
МЕСТО ЛУЧЕЊА
TRH
КОРА НАДБУБРЕГА
ВАЗОПРЕСИН
АДЕНОХИПОФИЗА
ЕСТРОГЕН
ХИПОТАЛАМУС
КАЛЦИТОНИН
ФОЛИКУЛ ЈАЈНИКА
КОРТИЗОЛ
ЕПИФИЗА
ГЛУКАГОН
ЖУТО ТЕЛО ЈАЈНИКА
ПРОГЕСТЕРОН
ПАНКРЕАС
ПРОЛАКТИН
ТИРЕОИДЕА
АДРЕНАЛИН
СРЖ НАДБУБРЕГА
МЕЛАТОНИН
АДЕНОХИПОФИЗА

28. АСОЦИЈАЦИЈЕ
ТРЕНЕРКА
СРЦЕ
Женски костим
КАПИЛАРИ
Две половине јабуке
МАЛИ
ДАБЛ-ДЕК
ДВОДЕЛНОСТ
ВЕЛИКИ
КРВНИ СИСТЕМ
ХИПОФИЗА
ГЛАВА
УСТА
ОЧИ
КОСА
КАПА
МЕЂУМОЗАК
ГЛАД
СИТОСТ
III КОМОРА
Осморегулација

29. АСОЦИЈАЦИЈЕ
ПАД ИНСУЛИНА
БОЕМСКИ
СПОРТСКИ
РАСТ ГЛУКАГОНА
ХЕДОНИСТИЧКИ
“ГУСТА КРВ”
РАЗУЗДАНИ
НАЧИН ЖИВОТА
“Шећерна водица”
ХИПЕРГЛИКЕМИЈА
СТРЕС
АДРЕНАЛИН
ХОРМОН
ШИРЕЊЕ ЗЕНИЦА
Љубавни састанак
Тест из математике
ТАХИКАРДИЈА
Промена фреквенце
СИМПАТИКУС
КОНТРАКЦИЈЕ
СРЦЕ