2. • Немачка и Италија до средине 19. века нису биле
јединствене државе због воље великих сила
(Француска, Велика Британија, Аустрија и
Русија) и противљења католичке цркве која је у
Италији имала своју (папску) државу.
Разједињеност Италије и Немачке постизана
одржавањем феудалних односа у италијанским и
немачким земљама.
3. • Италија подељена на 9 држава. Северном
Италијом влада Аустрија.
Италија пре уједињења
4. • Краљевина Сардинија (Пијемонт) носилац
италијанског уједињења. На челу Пијемонта
краљ Витор Емануело II и предсеник владе
Камило Кавур.
Витор Емануело II Камило Кавур
5. • Пијемонт обезбедио подршку Француске за рат
против Аустрије.
• Године 1859. после победоносне битке код
Солферина Аустрија протерана из северне
Италије.
Битка код Солферина
6. • Главна снага за уједињење Италије на југу
Италије били су револуционари под вођством
Ђузепе Гарибалдија. Они су учествовали у
припајању југа Италије и ослобођењу Рима.
Ђузепе Гарибалди
7. • Године 1861. у Торину проглашено уједињење
Италије, Рим остао под влашћу папе, Венеција
под влашћу Аустрије, Витор краљ Италије,
Кавур премијер.
• Године 1866. Италија учествује у рату против
Аустрије, на страни Пруске, као награду за
победу добија Рим и Венецију, папа се повлачи у
Ватикан.
8. • Немачка подељена на 34 државе и 3 слободна
града. Најразвијенија држава била је Пруска.
Немачка пре уједињења
9. • Уједињење покренула Пруска, односно краљ
Вилхелм I Хоенцолерн и канцелар (председник
владе) Ото фон Бизмарк.
Вилхелм I Хоенцолерн Ото фон Бизмарк
10. • Пруска улаже у војну индустрију, ствара јаку
војску и врши припреме народа за рат.
• Године 1866. победа у рату са Аустријом,
одлучујућа победа код чешког града Садове.
11. • Године 1870. победа у рату са Француском,
одлучујућа победа код Седана.
• Године 1871. у Версају проглашено Друго
немачко царство, на челу са царем Вилхелмом
и канцеларом Бизмарком, Француској одузети
Алзас и Лорен.
