SlideShare une entreprise Scribd logo
1  sur  15
Данашња Спарта
 Данашња Спарта (грчки: Σπάρτη) је град у Грчкој, у области Пелопонеза и
 највећи град у округу Лаконија.




Остаци старе Спарте
СПАРТА У КРАТКИМ ЦРТАМА

   Подручје древне Спарте било је укључено у Микенску цивилизацију, али је свој
    врхунац доживело у време старе Грчке.

   У 12. веку п.н.е. ово подручје су заузели Дорци.

   Већ у 10. веку п.н.е. овде се јављају зачеци насеља, које ће у неколико следећих
    векова створити један од најзначајнијих полиса у историји старе Грчке.

    Спарта је била позната као „војнички полис“, који и поред малог броја грађана,
    успео покорити околне области и у време Пелопонеског рата у 4. веку п.н.е.

   Међутим, стални ратови су временом исцрпели Спарту, па је она недуго после датог
    рата постала плен новонараслих сила у старој Грчкој.

   Иако је Спарта постојала и током хеленистичког и староримског раздобља, она је
    била само сенка некадашње силе. Коначно, древну Спарту су, као већ сасвим мало
    и неразвијено насеље, уништили Словени при свом продору на Пелопонез у 7.
    веку.
Менелај




Спарта се спомиње у еповима Тројанског циклуса под именом
Лакедемонија, које означава краљевину митолошког краља
Спарте Менелаја и његове супруге, Хелене Спартанске.

У Хомеровим еповима спомиње се да је краљ Спарте Тиндареј,
имао кћерку, прелепу Хелену (која према митологији није била
његова кћерка, већ кћер Зевса и његове лепе супруге Леде).
Када је Тиндареј одлучио да уда своје
                           кћерке, Клитемнистру и Хелену, у
                           Спарти су се окупили млади племићи и
                           престолонаследници из читаве Грчке.

                           Хелена се тада удала за Менелаја, а
                           њена сестра Клитемнистра за
                           Агамемнона, синове краља Микене,
                           Атреаса.

Менелај је након смрти Тиндареа постао краљ Спарте.

У Хомеровим еповима говори се да је Парис, син тројанског
краља Пријама отео Хелену из Спарте што је према митологији
био повод за рат Ахајаца против Троје.
Након уништавања Троје, Менелај и Хелена се после многих
пустоловина, враћају у Спарту где добијају кћерку под именом
Ермиона.
Она се, према митологији, удала за свог рођака Ореста када је
постао краљ Микене.
   Dva kralja ili bazileusa
    sa vojnom, sudskom i vjerskom vlašću. Prvo su bili birani pa su te funkcije
    postale nasljedne. Za obavljanje te funkcije dobijali su velike posjede.

   Geruzija ili vijeće staraca
    sastavljeno od 28 starješina i 2 bazileusa, koje bira Skupština iz reda građana
    starijih od 60 godina i oni se biraju doživotno. Razmatrala je stvari koje su su
    se predhodno iznosile pred Narodnu skupštinu, a proglašavala je skupštinske
    odluke.

   Narodna skupština (Apela)
    koju su sačinjavali svi Spartanci stariji od 30 godina. Ona je birala državne
    funkcionere, efore, geronte i vojne zapovjednike i odlučivala je o njihovoj
    smjeni. Bila je formalno najviši organ vlasti. Glasala je o prijedlozima koja se
    tiču rata, mira, saveza, prijemu u red građana i lišavanju građanstva. Tu su
    imali pravo govoriti samo bazileusi, efori, geronti, i strani poslanici.


   Pet efora ili nadzornika
    koji su na početku bili zamjenici kraljeva, a kasnije preuzeli skoro cjelokupnu
    vlast. Birani su po pravilu svake godine na skupštini. Bili su vrhovni organi
    državne vlasti, tako da su mogli optužiti i same bazileuse, imali su funkciju
    policijskog nadzora nad građanima. Birala ih je narodna skupština.
Персијски краљ Ксеркс I прешао је у Европу 480. пре нове
                      ере са великом војском са циљем да покори Грчку.

                      Према античким изворима персијска војска бројала се
                      милионима, а према модерним проценама бројке су се
                      кретале између 100.000 и 300.000.

                      У време када је персијска војска пролазила кроз Тесалију
                      Спартанци су славили Карнејске свечаности, а током тога
                      периода по спартанским законима било им је забрањено да
                      ратују.



 У време када је персијска војска пролазила кроз Тесалију Спартанци су славили
 Карнејске свечаности, а током тога периода по спартанским законима било им је
 забрањено да ратују.


Спартански ефори су одлучили да због ванредних околности пошаљу као
претходницу једну групу Спартанаца под водством краља Леониде са
циљем да у кланцу Термопиле блокира пролаз персијске војске.

Краљ Леонида је са собом повео 300 истакнутих Спартијата, чланова
краљевске гарде.
Трахинијски издајник Ефијалт открио је
Ксерксу стазу која кроз планине води до
Термопила, па је Ксеркс том стазом послао
20.000 војника.
Спартанци су наставили борбу знајући да их
чека смрт, када сиђе друга персијска војска
са планина.
Када су се многима поломила копља
наставили су да се боре само мачевима.
У тој борби погинуо је Леонида, а око његовога леша развила се
борба две стране.
Преостали Грци повукли на брежуљак и ту се борили до задњега,
све док нису изгинули засути кишом стрела.

Када се персијски краљ Ксеркс домогао Леонидинога леша у
бесу је наредио да му се одсече глава и да се мртав набије на
колац.
Херодот примећује да је то било неуобичајено понашање за Персијанце,
који су се до тада са највећим поштовањем односили према храбро
погинулим непријатељима.

Након одласка Персијанаца Грци су окупили своје мртве и сахранили их
на брежуљку.

По окончању персијске инвазије на Термопилама је подигнут камени лав
да би се обележило место погибије славнога Леониде.

Четрдесет година након битке Леонида је ексхумиран и поново сахрањен
у Спарту, а њему у част одржавале су се сваке године игре.
Odvodili su dječake od 7 godina od roditelja, tjerali ih da naporno
fizički rade i da se bore protiv starijih iskusnijih maldića.

Slali ih u divljinu i ako prežive mogli su se smatrati vojnicima tj.
obavljali su dužnost vojnika (ako ne poginu) do 40 godine života.

Agogae je trajao 11 godina, a u toku tog perioda, djeca su prerasla
u muškarce iznimne snage i izdržljivosti.

Bojna oprema i formacije - Spartanci (također i svi drugi Grci) imali
su teške kacige i oklope, velike štitove, te koplja od 2-2.5 m.
(generali i kraljevi imali su mačeve).

Njihova formacija bila je falanga.
U prva 3 reda svaki vojnik štitio je onog sa svoje lijeve strane
štitom dok je pružao koplju iznad njega, a oni iza su podržavali su
prve svojim štitovima kako bi mogli izdržati nalete neprijatelja.

Ratni zakon-Niti jedan Spartanac nije smeo uzmaknuti u bitci ili bi
bio proglašen kukavicom i izdajicom.

Contenu connexe

Tendances

Antička grčka umetnost drustveni
Antička grčka umetnost drustveniAntička grčka umetnost drustveni
Antička grčka umetnost drustveni
Marina Chudov
 
Najstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorijeNajstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorije
andjelan
 
5.Државе Месопотамије
5.Државе Месопотамије5.Државе Месопотамије
5.Државе Месопотамије
Šule Malićević
 
Hrišćanska crkva u ranom srednjem veku
Hrišćanska crkva u ranom srednjem vekuHrišćanska crkva u ranom srednjem veku
Hrišćanska crkva u ranom srednjem veku
andjelan
 
Kultura starih grka
Kultura starih grkaKultura starih grka
Kultura starih grka
andjelan1
 
хеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова културахеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова култура
Ucionica istorije
 
Grčko persijski ratovi
Grčko   persijski ratoviGrčko   persijski ratovi
Grčko persijski ratovi
andjelan1
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића
Šule Malićević
 
врсте дефиниције
врсте дефиницијеврсте дефиниције
врсте дефиниције
filozofskaazbuka
 
Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.
Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.
Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.
Dušan Novakov
 

Tendances (20)

Stari Istok
Stari IstokStari Istok
Stari Istok
 
постанак рима
постанак римапостанак рима
постанак рима
 
7. Критско - микенски свет
7. Критско - микенски свет7. Критско - микенски свет
7. Критско - микенски свет
 
Antička grčka umetnost drustveni
Antička grčka umetnost drustveniAntička grčka umetnost drustveni
Antička grčka umetnost drustveni
 
француска револуција пп
француска револуција ппфранцуска револуција пп
француска револуција пп
 
4.стари египат
4.стари египат4.стари египат
4.стари египат
 
Najstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorijeNajstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorije
 
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
 
5.Државе Месопотамије
5.Државе Месопотамије5.Државе Месопотамије
5.Државе Месопотамије
 
Hrišćanska crkva u ranom srednjem veku
Hrišćanska crkva u ranom srednjem vekuHrišćanska crkva u ranom srednjem veku
Hrišćanska crkva u ranom srednjem veku
 
Kultura starih grka
Kultura starih grkaKultura starih grka
Kultura starih grka
 
Aleksandar veliki
Aleksandar velikiAleksandar veliki
Aleksandar veliki
 
Napoleon
NapoleonNapoleon
Napoleon
 
Stari Rim
Stari RimStari Rim
Stari Rim
 
хеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова културахеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова култура
 
Grčko persijski ratovi
Grčko   persijski ratoviGrčko   persijski ratovi
Grčko persijski ratovi
 
Rimska kultura
Rimska kulturaRimska kultura
Rimska kultura
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића
 
врсте дефиниције
врсте дефиницијеврсте дефиниције
врсте дефиниције
 
Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.
Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.
Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.
 

En vedette (10)

Falsafah pendidikan kebangsaan
Falsafah pendidikan kebangsaanFalsafah pendidikan kebangsaan
Falsafah pendidikan kebangsaan
 
Border hopping logic game
Border hopping logic gameBorder hopping logic game
Border hopping logic game
 
GandireCritica - concepte esentiale
GandireCritica - concepte esentialeGandireCritica - concepte esentiale
GandireCritica - concepte esentiale
 
Target flags logic puzzle 2
Target flags logic puzzle 2Target flags logic puzzle 2
Target flags logic puzzle 2
 
Impact de l’ablation IVP sur la décompensation cardiaque et le risque d’AVC. ...
Impact de l’ablation IVP sur la décompensation cardiaque et le risque d’AVC. ...Impact de l’ablation IVP sur la décompensation cardiaque et le risque d’AVC. ...
Impact de l’ablation IVP sur la décompensation cardiaque et le risque d’AVC. ...
 
Extraction des sondes (Dr J. Remes)
Extraction des sondes (Dr J. Remes)Extraction des sondes (Dr J. Remes)
Extraction des sondes (Dr J. Remes)
 
Us states logic game
Us states logic gameUs states logic game
Us states logic game
 
Insuffisance cardiaque et fibrillation auriculaire - l'oeuf ou la poule (Pr L...
Insuffisance cardiaque et fibrillation auriculaire - l'oeuf ou la poule (Pr L...Insuffisance cardiaque et fibrillation auriculaire - l'oeuf ou la poule (Pr L...
Insuffisance cardiaque et fibrillation auriculaire - l'oeuf ou la poule (Pr L...
 
La gestion du traitement par NOAC chez le patient avec une cardiopathie isché...
La gestion du traitement par NOAC chez le patient avec une cardiopathie isché...La gestion du traitement par NOAC chez le patient avec une cardiopathie isché...
La gestion du traitement par NOAC chez le patient avec une cardiopathie isché...
 
Yamini
YaminiYamini
Yamini
 

Similaire à Sparta

Helenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Helenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir StojanovićHelenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Helenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
nasaskolatakmicenja
 
почетак буне веровање
почетак буне веровањепочетак буне веровање
почетак буне веровање
Dragana Misic
 
почетак буне веровање
почетак буне веровањепочетак буне веровање
почетак буне веровање
Dragana Misic
 
L141 - Istorija - Grčka mitologija - Anastasija Pejčić - Svetlana Đurđević
L141 - Istorija - Grčka mitologija - Anastasija Pejčić - Svetlana ĐurđevićL141 - Istorija - Grčka mitologija - Anastasija Pejčić - Svetlana Đurđević
L141 - Istorija - Grčka mitologija - Anastasija Pejčić - Svetlana Đurđević
NašaŠkola.Net
 
Aleksandar Veliki- Đurić Damjan-Aleksinac
Aleksandar Veliki-  Đurić Damjan-AleksinacAleksandar Veliki-  Đurić Damjan-Aleksinac
Aleksandar Veliki- Đurić Damjan-Aleksinac
nasaskolatakmicenja
 

Similaire à Sparta (20)

Почетак буне на дахије 8-3
Почетак буне на дахије 8-3Почетак буне на дахије 8-3
Почетак буне на дахије 8-3
 
Grčko-persijski ratovi - Pavle Tenjović - Velimir Stojanović
Grčko-persijski ratovi - Pavle Tenjović - Velimir StojanovićGrčko-persijski ratovi - Pavle Tenjović - Velimir Stojanović
Grčko-persijski ratovi - Pavle Tenjović - Velimir Stojanović
 
гимназија 1. разред (стара грчка и стари рим)
гимназија  1. разред (стара грчка и стари рим)гимназија  1. разред (стара грчка и стари рим)
гимназија 1. разред (стара грчка и стари рим)
 
1-141001033910-phpapp02.pptx
1-141001033910-phpapp02.pptx1-141001033910-phpapp02.pptx
1-141001033910-phpapp02.pptx
 
СТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКАСТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКА
 
Pочетак буне на дахије 8/1
Pочетак буне на дахије 8/1Pочетак буне на дахије 8/1
Pочетак буне на дахије 8/1
 
Стара Грчка и Mакедонија
Стара Грчка и  MакедонијаСтара Грчка и  Mакедонија
Стара Грчка и Mакедонија
 
Grcka mitologija
Grcka mitologijaGrcka mitologija
Grcka mitologija
 
Почетак буне против дахија.pptx
Почетак буне против дахија.pptxПочетак буне против дахија.pptx
Почетак буне против дахија.pptx
 
Helenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Helenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir StojanovićHelenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Helenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
 
почетак буне веровање
почетак буне веровањепочетак буне веровање
почетак буне веровање
 
почетак буне веровање
почетак буне веровањепочетак буне веровање
почетак буне веровање
 
Muzejski eksponati
Muzejski eksponatiMuzejski eksponati
Muzejski eksponati
 
Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.
Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.
Грчко персијски ратови.Пелопонески рат.
 
L141 - Istorija - Grčka mitologija - Anastasija Pejčić - Svetlana Đurđević
L141 - Istorija - Grčka mitologija - Anastasija Pejčić - Svetlana ĐurđevićL141 - Istorija - Grčka mitologija - Anastasija Pejčić - Svetlana Đurđević
L141 - Istorija - Grčka mitologija - Anastasija Pejčić - Svetlana Đurđević
 
2010 2020 5 razred okruzno resenja
2010 2020 5 razred okruzno resenja2010 2020 5 razred okruzno resenja
2010 2020 5 razred okruzno resenja
 
Црна Гора до средине XIX века.pptx
Црна Гора до средине XIX века.pptxЦрна Гора до средине XIX века.pptx
Црна Гора до средине XIX века.pptx
 
Живот у турском царству, 4. разред
Живот у турском царству, 4. разредЖивот у турском царству, 4. разред
Живот у турском царству, 4. разред
 
4.стари египат
4.стари египат4.стари египат
4.стари египат
 
Aleksandar Veliki- Đurić Damjan-Aleksinac
Aleksandar Veliki-  Đurić Damjan-AleksinacAleksandar Veliki-  Đurić Damjan-Aleksinac
Aleksandar Veliki- Đurić Damjan-Aleksinac
 

Sparta

  • 1. Данашња Спарта Данашња Спарта (грчки: Σπάρτη) је град у Грчкој, у области Пелопонеза и највећи град у округу Лаконија. Остаци старе Спарте
  • 2. СПАРТА У КРАТКИМ ЦРТАМА  Подручје древне Спарте било је укључено у Микенску цивилизацију, али је свој врхунац доживело у време старе Грчке.  У 12. веку п.н.е. ово подручје су заузели Дорци.  Већ у 10. веку п.н.е. овде се јављају зачеци насеља, које ће у неколико следећих векова створити један од најзначајнијих полиса у историји старе Грчке.  Спарта је била позната као „војнички полис“, који и поред малог броја грађана, успео покорити околне области и у време Пелопонеског рата у 4. веку п.н.е.  Међутим, стални ратови су временом исцрпели Спарту, па је она недуго после датог рата постала плен новонараслих сила у старој Грчкој.  Иако је Спарта постојала и током хеленистичког и староримског раздобља, она је била само сенка некадашње силе. Коначно, древну Спарту су, као већ сасвим мало и неразвијено насеље, уништили Словени при свом продору на Пелопонез у 7. веку.
  • 3.
  • 4. Менелај Спарта се спомиње у еповима Тројанског циклуса под именом Лакедемонија, које означава краљевину митолошког краља Спарте Менелаја и његове супруге, Хелене Спартанске. У Хомеровим еповима спомиње се да је краљ Спарте Тиндареј, имао кћерку, прелепу Хелену (која према митологији није била његова кћерка, већ кћер Зевса и његове лепе супруге Леде).
  • 5. Када је Тиндареј одлучио да уда своје кћерке, Клитемнистру и Хелену, у Спарти су се окупили млади племићи и престолонаследници из читаве Грчке. Хелена се тада удала за Менелаја, а њена сестра Клитемнистра за Агамемнона, синове краља Микене, Атреаса. Менелај је након смрти Тиндареа постао краљ Спарте. У Хомеровим еповима говори се да је Парис, син тројанског краља Пријама отео Хелену из Спарте што је према митологији био повод за рат Ахајаца против Троје. Након уништавања Троје, Менелај и Хелена се после многих пустоловина, враћају у Спарту где добијају кћерку под именом Ермиона. Она се, према митологији, удала за свог рођака Ореста када је постао краљ Микене.
  • 6.
  • 7.
  • 8.
  • 9.
  • 10.
  • 11. Dva kralja ili bazileusa sa vojnom, sudskom i vjerskom vlašću. Prvo su bili birani pa su te funkcije postale nasljedne. Za obavljanje te funkcije dobijali su velike posjede.  Geruzija ili vijeće staraca sastavljeno od 28 starješina i 2 bazileusa, koje bira Skupština iz reda građana starijih od 60 godina i oni se biraju doživotno. Razmatrala je stvari koje su su se predhodno iznosile pred Narodnu skupštinu, a proglašavala je skupštinske odluke.  Narodna skupština (Apela) koju su sačinjavali svi Spartanci stariji od 30 godina. Ona je birala državne funkcionere, efore, geronte i vojne zapovjednike i odlučivala je o njihovoj smjeni. Bila je formalno najviši organ vlasti. Glasala je o prijedlozima koja se tiču rata, mira, saveza, prijemu u red građana i lišavanju građanstva. Tu su imali pravo govoriti samo bazileusi, efori, geronti, i strani poslanici.  Pet efora ili nadzornika koji su na početku bili zamjenici kraljeva, a kasnije preuzeli skoro cjelokupnu vlast. Birani su po pravilu svake godine na skupštini. Bili su vrhovni organi državne vlasti, tako da su mogli optužiti i same bazileuse, imali su funkciju policijskog nadzora nad građanima. Birala ih je narodna skupština.
  • 12. Персијски краљ Ксеркс I прешао је у Европу 480. пре нове ере са великом војском са циљем да покори Грчку. Према античким изворима персијска војска бројала се милионима, а према модерним проценама бројке су се кретале између 100.000 и 300.000. У време када је персијска војска пролазила кроз Тесалију Спартанци су славили Карнејске свечаности, а током тога периода по спартанским законима било им је забрањено да ратују. У време када је персијска војска пролазила кроз Тесалију Спартанци су славили Карнејске свечаности, а током тога периода по спартанским законима било им је забрањено да ратују. Спартански ефори су одлучили да због ванредних околности пошаљу као претходницу једну групу Спартанаца под водством краља Леониде са циљем да у кланцу Термопиле блокира пролаз персијске војске. Краљ Леонида је са собом повео 300 истакнутих Спартијата, чланова краљевске гарде.
  • 13. Трахинијски издајник Ефијалт открио је Ксерксу стазу која кроз планине води до Термопила, па је Ксеркс том стазом послао 20.000 војника. Спартанци су наставили борбу знајући да их чека смрт, када сиђе друга персијска војска са планина. Када су се многима поломила копља наставили су да се боре само мачевима. У тој борби погинуо је Леонида, а око његовога леша развила се борба две стране. Преостали Грци повукли на брежуљак и ту се борили до задњега, све док нису изгинули засути кишом стрела. Када се персијски краљ Ксеркс домогао Леонидинога леша у бесу је наредио да му се одсече глава и да се мртав набије на колац.
  • 14. Херодот примећује да је то било неуобичајено понашање за Персијанце, који су се до тада са највећим поштовањем односили према храбро погинулим непријатељима. Након одласка Персијанаца Грци су окупили своје мртве и сахранили их на брежуљку. По окончању персијске инвазије на Термопилама је подигнут камени лав да би се обележило место погибије славнога Леониде. Четрдесет година након битке Леонида је ексхумиран и поново сахрањен у Спарту, а њему у част одржавале су се сваке године игре.
  • 15. Odvodili su dječake od 7 godina od roditelja, tjerali ih da naporno fizički rade i da se bore protiv starijih iskusnijih maldića. Slali ih u divljinu i ako prežive mogli su se smatrati vojnicima tj. obavljali su dužnost vojnika (ako ne poginu) do 40 godine života. Agogae je trajao 11 godina, a u toku tog perioda, djeca su prerasla u muškarce iznimne snage i izdržljivosti. Bojna oprema i formacije - Spartanci (također i svi drugi Grci) imali su teške kacige i oklope, velike štitove, te koplja od 2-2.5 m. (generali i kraljevi imali su mačeve). Njihova formacija bila je falanga. U prva 3 reda svaki vojnik štitio je onog sa svoje lijeve strane štitom dok je pružao koplju iznad njega, a oni iza su podržavali su prve svojim štitovima kako bi mogli izdržati nalete neprijatelja. Ratni zakon-Niti jedan Spartanac nije smeo uzmaknuti u bitci ili bi bio proglašen kukavicom i izdajicom.