1. Данашња Спарта
Данашња Спарта (грчки: Σπάρτη) је град у Грчкој, у области Пелопонеза и
највећи град у округу Лаконија.
Остаци старе Спарте
2. СПАРТА У КРАТКИМ ЦРТАМА
Подручје древне Спарте било је укључено у Микенску цивилизацију, али је свој
врхунац доживело у време старе Грчке.
У 12. веку п.н.е. ово подручје су заузели Дорци.
Већ у 10. веку п.н.е. овде се јављају зачеци насеља, које ће у неколико следећих
векова створити један од најзначајнијих полиса у историји старе Грчке.
Спарта је била позната као „војнички полис“, који и поред малог броја грађана,
успео покорити околне области и у време Пелопонеског рата у 4. веку п.н.е.
Међутим, стални ратови су временом исцрпели Спарту, па је она недуго после датог
рата постала плен новонараслих сила у старој Грчкој.
Иако је Спарта постојала и током хеленистичког и староримског раздобља, она је
била само сенка некадашње силе. Коначно, древну Спарту су, као већ сасвим мало
и неразвијено насеље, уништили Словени при свом продору на Пелопонез у 7.
веку.
3.
4. Менелај
Спарта се спомиње у еповима Тројанског циклуса под именом
Лакедемонија, које означава краљевину митолошког краља
Спарте Менелаја и његове супруге, Хелене Спартанске.
У Хомеровим еповима спомиње се да је краљ Спарте Тиндареј,
имао кћерку, прелепу Хелену (која према митологији није била
његова кћерка, већ кћер Зевса и његове лепе супруге Леде).
5. Када је Тиндареј одлучио да уда своје
кћерке, Клитемнистру и Хелену, у
Спарти су се окупили млади племићи и
престолонаследници из читаве Грчке.
Хелена се тада удала за Менелаја, а
њена сестра Клитемнистра за
Агамемнона, синове краља Микене,
Атреаса.
Менелај је након смрти Тиндареа постао краљ Спарте.
У Хомеровим еповима говори се да је Парис, син тројанског
краља Пријама отео Хелену из Спарте што је према митологији
био повод за рат Ахајаца против Троје.
Након уништавања Троје, Менелај и Хелена се после многих
пустоловина, враћају у Спарту где добијају кћерку под именом
Ермиона.
Она се, према митологији, удала за свог рођака Ореста када је
постао краљ Микене.
6.
7.
8.
9.
10.
11. Dva kralja ili bazileusa
sa vojnom, sudskom i vjerskom vlašću. Prvo su bili birani pa su te funkcije
postale nasljedne. Za obavljanje te funkcije dobijali su velike posjede.
Geruzija ili vijeće staraca
sastavljeno od 28 starješina i 2 bazileusa, koje bira Skupština iz reda građana
starijih od 60 godina i oni se biraju doživotno. Razmatrala je stvari koje su su
se predhodno iznosile pred Narodnu skupštinu, a proglašavala je skupštinske
odluke.
Narodna skupština (Apela)
koju su sačinjavali svi Spartanci stariji od 30 godina. Ona je birala državne
funkcionere, efore, geronte i vojne zapovjednike i odlučivala je o njihovoj
smjeni. Bila je formalno najviši organ vlasti. Glasala je o prijedlozima koja se
tiču rata, mira, saveza, prijemu u red građana i lišavanju građanstva. Tu su
imali pravo govoriti samo bazileusi, efori, geronti, i strani poslanici.
Pet efora ili nadzornika
koji su na početku bili zamjenici kraljeva, a kasnije preuzeli skoro cjelokupnu
vlast. Birani su po pravilu svake godine na skupštini. Bili su vrhovni organi
državne vlasti, tako da su mogli optužiti i same bazileuse, imali su funkciju
policijskog nadzora nad građanima. Birala ih je narodna skupština.
12. Персијски краљ Ксеркс I прешао је у Европу 480. пре нове
ере са великом војском са циљем да покори Грчку.
Према античким изворима персијска војска бројала се
милионима, а према модерним проценама бројке су се
кретале између 100.000 и 300.000.
У време када је персијска војска пролазила кроз Тесалију
Спартанци су славили Карнејске свечаности, а током тога
периода по спартанским законима било им је забрањено да
ратују.
У време када је персијска војска пролазила кроз Тесалију Спартанци су славили
Карнејске свечаности, а током тога периода по спартанским законима било им је
забрањено да ратују.
Спартански ефори су одлучили да због ванредних околности пошаљу као
претходницу једну групу Спартанаца под водством краља Леониде са
циљем да у кланцу Термопиле блокира пролаз персијске војске.
Краљ Леонида је са собом повео 300 истакнутих Спартијата, чланова
краљевске гарде.
13. Трахинијски издајник Ефијалт открио је
Ксерксу стазу која кроз планине води до
Термопила, па је Ксеркс том стазом послао
20.000 војника.
Спартанци су наставили борбу знајући да их
чека смрт, када сиђе друга персијска војска
са планина.
Када су се многима поломила копља
наставили су да се боре само мачевима.
У тој борби погинуо је Леонида, а око његовога леша развила се
борба две стране.
Преостали Грци повукли на брежуљак и ту се борили до задњега,
све док нису изгинули засути кишом стрела.
Када се персијски краљ Ксеркс домогао Леонидинога леша у
бесу је наредио да му се одсече глава и да се мртав набије на
колац.
14. Херодот примећује да је то било неуобичајено понашање за Персијанце,
који су се до тада са највећим поштовањем односили према храбро
погинулим непријатељима.
Након одласка Персијанаца Грци су окупили своје мртве и сахранили их
на брежуљку.
По окончању персијске инвазије на Термопилама је подигнут камени лав
да би се обележило место погибије славнога Леониде.
Четрдесет година након битке Леонида је ексхумиран и поново сахрањен
у Спарту, а њему у част одржавале су се сваке године игре.
15. Odvodili su dječake od 7 godina od roditelja, tjerali ih da naporno
fizički rade i da se bore protiv starijih iskusnijih maldića.
Slali ih u divljinu i ako prežive mogli su se smatrati vojnicima tj.
obavljali su dužnost vojnika (ako ne poginu) do 40 godine života.
Agogae je trajao 11 godina, a u toku tog perioda, djeca su prerasla
u muškarce iznimne snage i izdržljivosti.
Bojna oprema i formacije - Spartanci (također i svi drugi Grci) imali
su teške kacige i oklope, velike štitove, te koplja od 2-2.5 m.
(generali i kraljevi imali su mačeve).
Njihova formacija bila je falanga.
U prva 3 reda svaki vojnik štitio je onog sa svoje lijeve strane
štitom dok je pružao koplju iznad njega, a oni iza su podržavali su
prve svojim štitovima kako bi mogli izdržati nalete neprijatelja.
Ratni zakon-Niti jedan Spartanac nije smeo uzmaknuti u bitci ili bi
bio proglašen kukavicom i izdajicom.