2. demos - народ
kratein - владавина
демократија у дословном смислу значи владавина народа
демократија је настала у 5.веку п.н.е. у полисима (градови-државе) Античке
Грчке.
демократија као владавина народа никада није
постојала, нити је могућа, јер када би то било
остварено – онда не би било никакве владавине.
савремена демократија је настала је оквиру
грађанског друштва, у условима приватне својине и
конкуренције на тржишту, али и у повољним
културним и духовним условима.
Јустиција
римска богиња правде и праведности
3. Демократија у ужем смислу:
политички систем у коме постоји владавина већине (тј. мањине у
име већине)
грађани имају могућност да непосредно или преко својих слободно
изабраних представника утичу на одлуке државних и других органа
(парламента и локалне самоуправе)
Демократија у ширем смислу:
односи се на демократске односе и демократски дух у свим сферама
друштвеног живота – привреди, култури, образовању, уметности, спорту,
религији, уопште свакодневном животу
4. ВРСТЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
1. НЕПОСРЕДНА (директна) демократија
сви пунолетни грађани са правом гласа учествују у доношењу одлука,
чиме се спречава концентрисање моћи у рукама изабраних представника
• Основни облици изражавања директне демократије су референдум и
иницијатива грађана:
а) РЕФЕРЕНДУМ
непосредно, лично и тајно изјашњавање грађана писаним путем о
неком важном државном правном акту или неком битном друштвеном
питању
референдумско питање мора бити јасно формулисано
испод питања се налазе два могућа одговора: “да” и “не” (“за” и
“против”)
заокружује се само један одговор, у осталим случајевима листић је
неважећи
питања о којима грађани одлучују на референдуму:
потврђивање измена устава, људска и мањинска права и слободе,
уређење власти, проглашавање ратног стања, промена поступка за
доношење устава, промена граница Р.Србије, питања из надлежности
Скупштине које покреће већина свих народних посланика или најамње
100.000 бирача
5. плебисцит је врста референдума на ком се грађани изјашњавају о
најважнијим питањима државе или народа – самоопредељење
народа о томе у каквој држави жели да живи
(нпр. формирање самосталне државе, припајање другој држави или
какав облик владавине се жели и слично)
народни вето је подврста референдума - право бирача да
непосредно одлуче о укидању важећег закона или да спрече да неки
нови закон ступи на снагу
да би се избегла манипулација, пре референдума је потребно
организовати јавну расправу, како би се грађанима детаљно
објаснило о чему се одлучује на референдуму и да би се обезбедила
транспарентност рада државних органа
6. б) ИНИЦИЈАТИВА ГРАЂАНА
начин личног изјашњавања грађана, где они у писаној форми
захтевају од надлежног државног органа (парламента, органа локалне
самоуправе) да:
- донесе нови или измени постојећи закон или устав,
- распише референдум, како би се решио неки проблем
грађани имају право да предложе како ће поједини чланови правног акта
гласити, као и начин на који ће проблем бити решен, а надлежни
државни орган је дужан да то размотри
Народна иницијатива из 2009. године
“Заштита уместо забране”
поводом предлога закона забране пушења у
угоститељским објектима
7. 2. ПОСРЕДНА (представничка) демократија
данас је највећи број демократија је посредни – преко изабраних
представника
може да се заснива на:
а) подели власти (законодавна, извршна, судска)
- председнички систем власти, настао на основу строге поделе
власти
- председник врши извршну власт (шеф државе и шеф владе), а
парламент законодавну (нпр. САД)
- парламентарни систем власти, настао на основу гипке поделе
власти
- извршна власт има два носиоца (шеф државе и влада), а
законодавна припада парламенту (нпр. Велика Британија)
- мешовити систем власти, комбинација претходна два система
- независност шефа државе, који располаже важним овлашћењима
(распуштање парламента, итд.), док је влада одговорна
парламенту и укључена у законодавни рад
(нпр. Србија, Аустрија, Финска, Ирска, Исланд, Португалија, итд.)
б) јединству власти
8. УСЛОВИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
слободе и права грађана, гарантовани уставом
владавина права и правне државе
постојање развијених, стабилних, правно уређених и добро
организованих политичких институција
слободни медији
одлучивање по унапред утврђеној процедури
обезбеђена одговарајућа права мањине
осећај јавне одговорности и јавне дужности код оних који одлучују о
општим друштвеним питањима
јавност рада државних органа, институција и функционера
демократско васпитање и свест о томе да је постојање разлика у
мишљењу нешто најприродније
слободан и активан грађанин
Генерална скупштина УН је 2007. године донела одлуку о проглашењу
15. септембра за Међународни дан демократије