2. ПАНОНСКА НИЗИЈА
Панонска низија је пространа равница, која се у
нашој Земљи простире мањим делом.
Захвата северни део од линије Сава – Дунав до
границе са Хрватском, Мађарском и Румунијом.
То је и најнижи део Панонска низије ( од 130 – 70
м).
Део Панонске низије у нашој Земљи зове се
Војводина, која покрива око 24% територије
Србије (21 506 км²).
Војводина се дели на 3 природне целине: Банат,
Бачка и Срем.
3.
4. ПОДЕЛА ВОЈВОДИНЕ
БАНАТ - се налази између Дунава, Тисе, Румунске и
Мађарске границе, површине од 8 997 км² ( око 10%
територије Србије).
БАЧКА – се налази између Дунава, Тисе и Мађарске
границе, површине 8 671 км² или 9,5% територије
Србије.
СРЕМ – Чини најмању целину који се налази између
Саве, Дунава и Хрватске границе, површине 3 838 км²
или 4,5%.
У рељефу Војводине, осим равнице и острвских
планина, доминирају пешчаре, лесне заравни и
алувијалне равни.
5. РЕЉЕФ ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ
АЛУВИЈАЛНЕ РАВНИ – су широке наносне равнице
подед река, покривене речним наносима ( глине,
муља, песка) и лесом.
Ово су веома често плављене површине са пуно
мочвара, мртваја, ритова ( Обедска бара – 13 км
дугачка, 750 м широка и 12 м дубине, Илинџански
рит...).
ЛЕСНЕ ЗАРАВНИ – су благо заталасане површине
које се стрмо дижу изнад алувијалних равни
( одсеци и до 30 м). На лесу су се формирале веће
наслаге хумуса ( црница – најплодније земљиште).
Веће лесне заравни су: Сремска, Банатска или
Зрењанинска, Телечка, Тителска лесна зараван.
7. РЕЉЕФ ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ
ПЕШЧАРЕ – престављају велике наслаге песка као
производ еолске ерозије и акумулације, са израженим
динским рељефом. Дине су високе од 10 – 30 м, а дуге
од 100 – 750 м.
◦ ДЕЛИБЛАТСКА ( БАНАТСКА) ПЕШЧАРА – налази се у
југоисточном Банату дуга око 40 км, широка око 15 –
22 км. Ова ‘’ европска Сахара’’ је покривена
вегетацијом, тако да је песак ‘’умртвљен’’.
◦ БАЧКА (СУБОТИЧКА) ПЕШЧАРА – простире се од
Суботице до Баје. Песак је углавном ‘’умртвљен’’, а
између дина налазе се велика удубљена испуњена
водом – језера ( Палићко, Лудошко, Крваво,
Слано...).
Испод песка у пешчарама налазе се изданске воде на
дубини од 20 – 200 метара.
9. РЕЉЕФ ПАНОНСКЕ НИЗИЈЕ
Планине престављају остатке потонулог Панонског
копна, које су у Панонском мору, односно језеру биле
острва.
◦ ФРУШКА ГОРА – налази се у Срему, поред Дунава,
упоредничког правца. Дуга је 78 км, широка од 10 –
15 км, са врхом Црвени чот – 539 м. Највећим делом
покривена шумом, подножје обрађено ( виногради,
воће...).
◦ ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ – су највиши део Војводине.
Масив дуг 18 км, правца запад – исток, са
Гудуричким врхом од 641 м. Виши делови су под
шумом, а нижи обрађени где се налазе познати
вршачки виногради.
