Školski časopis, maj 2013.

ISSN 1452 - 9068
:asopis za decu l maj 2013 l broj 6 l godina 7
Четвртаци на рекреативној настави у Гучеву

Занимљива географија
2
Топоними нашег завичаја
Језичким и историјским објашњењима порекла имена
појединих места бави се топонимија. Ево шта је наш
знаменити мештанин Лазар Мечкић у својој књизи „Да
се подсетимо на Нови Бечеј и Новобечејце“, објављене у
Београду 1998. године, написао о топонимима нашег краја.
БЕЧЕЈ
Први поуздани историјски подаци о постојању утврђеног
града код Новог Бечеја, а и самог насеља, везани су за 1238.
годину када се они помињу у даровници угарског краља
Беле IV.
Немирна средњовековна времена пропраћена честим
ратовима,нарочитокрсташким,појачаласустратешкизначај
прелаза код данашњег Новог Бечеја, што је условило да се
између 1300-1320. године баш ту изгради једини утврђени
град на овом делу Тисе.Као типично речно утврђење
служило је за заштиту превоза разне робе,нарочито соли и
пшенице.
Реч BECS је куманског порекла, а вероватно су се тако
звала аварска утврђења од земље.Према неким подацима
Словени ту реч прихватају за утврђење од земљаног насипа.
Мађари, по доласку у Панонску низију, прихватају овај
назив као утврђење за заштиту речних прелаза.
ВРАЊЕВО
Речица Галацка, која је долазила из Румуније па текла
испод Кикинде и данашњег Новог Милошева и уливала се у
Тису, после укључивања у алувијалну долину Тисе рачва се у
два крака. Један иде према југу, а други према северу.
Леви, јужни крак , је вран, врањаш, у значењу
старословенском црн, и утиче у корито Тисе код данашњег
насеља Врањево и Бечеј. Северни или десни крак означен
је са „бео“ и од њега је постало име Беодра (део данашњег
Новог Милошева).
ШУШАЊ
Име је дибио по властели Шишањи с почетка 20. века,
који су, по казивању председника Завичајног клуба
„Главашева кућа“, обновили и реновирали једну целокупну
улицу, реновирали цркве у Новом Бечеју, и православну и
католичку, а сахрањени су у православној цркви.
Припремила: Јасмина Гарчев, прфесор географије

Поштовани читаоци,
Ево и право пролеће је стигло, и
то не ово-оно, него одједном трава
до колена, цвеће мири, а ујутру славуј
поје, пчеле зује... Свима нам се вратио
осмех на лице, па како онда да се не
радујемо животу, школи, дружењу...?
Сви смо добили инспирацију. Неко за
писање, цртање, неко за дотеривање
и заљубљивање. Шта год да вас је
снашло, овај број Ђачке искре сигурно
ће вам пријати својим ведрим
садржајем. Биће ту сталне рубрике
(Актуелности из школе, Занимања,
Школске вести и извештаји о свему и свачему ), али и нових
рубрика (Погоди ко сам, Шта раде данас... и др. ) .
Нећу писати о симболици броја шест да не бих отишла
превише у митологију или сујеверје , јер , рецимо, сматра се да је
шестица (додуше утростручена) ђаволски број, али ако је тако ,
што јој се онда многи радују кад је виде у индексу?! Боље да мислимо
да ће Ђачка искра број шест бити ђаволски добра , па часопис
под мишку и хајд’ на неко лепо, осунчано и затрављено место у
природи , да се уверите у моје речи . И : За примедбе , сугестије и
предлоге не обраћајте се најближем лекару или фармацеуту , него
директно нама преко сајта школе или усмено , кад се сретнемо
у ходнику ! Обећавамо да ће овде свако наћи по нешто за себе и
пожелети да и сам буде у овим новинама (ако већ није ) , на овај
или онај начин .
Душица Варга, професор српског језика
Ђачка искра
Дечији часопис основне школе
”Јосиф Маринковић”,
Јосифа Маринковића 79, Нови Бечеј,
тел/факс 023 771 041,
zocaosjmnb@yahoo.com
РЕДАКЦИЈА
Уредник:
Душица Варга
Новинари:
Ивана Ибрајтер
Никола Милинков
Даница Вребалов
Милана Марић
Анастасиа Попов
Немања Пецарски
Ивана Тортоски
Дејна Станаћев
Графички дизајн:
“Штампарија Бачкалић” Нови Бечеј
Штампа:
”Штампарија Бачкалић” Нови Бечеј
CIP-Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
373.3/4(497.113 Нови Бечеј)
Ђачка искра: Часопис за децу/Уредник
Душица Варга. - Год. 7, Број 6 (2013)
- Нови Бечеј: Основна школа ”Јосиф
Маринковић”, 2013. - Илустр.; 30 цм
Тромесечно.
ISSN 1452 - 9068
COBISS.SR - ID 222383111
Садржај
Занимљива географија .............................................. 2
Реч уредника .................................................................. 3
Позив на сарадњу ......................................................... 4
О кажњавању и казнама ...................................... 5
Кутак за природњачки тренутак ................ 6
Школске вести ....................................................... 7-13
Врањево некад ............................................................... 14
Хуманост на делу ....................................................... 15
Реч педагога .................................................................... 16
Занимања .............................................................................. 17
Разговор са иконописцем .............................. 18
Знамените личности нашег краја ..... 19-22
Илажчула,лажказала,ибогмитевеселио.23
Штаданасраденашиђацигенерације. 24-25
Погоди ко сам ........................................................ 26-27
Мозгалице ........................................................................ 28
English & Deutsch ......................................................... 29
Из пера наших ученика .................................. 29-30
Што на ум, то на друм .............................................. 30
Страна малишана ..................................................... 31
Редакција
3

У чему је значај школе
данас?
-Када говоримо о
школи, увек се сетимо
њеног историјског значаја
који се огледа у степену
цивилизованости човека.
Школа је увек служила нашем
развоју и помагала нам да у
сваком погледу будемо бољи
људи .
ПОЗИВ НА САРАДЊУ
Разговор са директором школе Владимиром Давидовићем
Која је улога наше школе?
- Гледајући средине као што је новобечејска,
схватамо да су наше потребе и жеље за комплетнијим
и смисленијим животом отвориле нека нова питања,
на која је и наша школа покушала и нашла одговоре.
Поред основне образовне функције, ми смо
пружили могућност да се бављењем различитим
наставним и ваннаставним активностима сретнемо
са новим изазовима и тако постанемо институција
која ће кроз нове садржаје у спорту, култури, науци,
омогућити нашим малим грађанима да на тај начин
допринесу не само нашој вароши, него и шире, а што
је најбитније, изграде себе кроз своје жеље.Надам се
да нећу претерати ако кажем да смо се квалитетним
радом изборили за своје место у Новом Бечеју ,
постали важна и битна институција не само у сфери
образовања, него и културе, науке, спорта... И то је
тек почетак.
Имате ли неку поруку за наше ђаке?
-Позивам све наше ученике да , када буду имали
неку идеју кроз коју ће моћи да се испоље , јасно и
гласно кажу шта желе , а ми ћемо се потрудити да им
изађемо у сусрет и подржати их.
Јавите се да (г)радимо заједно!
Наши перкусионисти у Радичевићу
Осмаци на Сланом копову
Подижемо нови пластеник
4

Колико на први први поглед
све то изгледало бесмислено и
немогуће, физичке и вербалне
казне по школама су ипак биле присутне.Легитиман
систем физичког кажњавања до пре 30-40 година по
школама,у основи суров,примитиван и немилосрдан,
није се мењао стотинама година јер казна за
непослушног ученика стара је колико и образовни
систем.Као што су учитељи пекли занат од својих
претходника, тако се
и систем кажњавања
преносио с колена на
колено и упражњавао
свакодневно. Свака
казна имала је за циљ
да дете подвргне некој
врсти менталног теста,
а на најподмуклији и
најпримитивнији начин
је повређивала његову
личност. Прво - начин
седења,подразумевао
је издвајање слабијих
ученика од бољих
који су седели испред.
Постојала је магарећа
клупа, а одлазак у ћошак
била је казна намењена најмлађим ученицима.Било
је и класичног шамарања. Клечање на кукурузу већ
тада је, дефинитивно,изашло из моде, мада се они
страрији и тога сећају. Жабице и пацке лењиром или
прутићем по длану или врховима прстију биле су
блажеказнеимањеделовалепонижавајућеналичност
детета, а следиле су за лакше преступе и повреде
дисциплине. Постојао је систем менталног притиска
када су ученици морали да преписују бесмислене
слогове и да потписују признања. Задржавања после
часова био је тежи облик кажњавања. Дуњин прут
био је прилично популаран и погодан у том смислу,
док је каиш био омиљени педагошки инструмент
родитеља.
Показивач карата,цимање главе хватањем за косу,
попутчупањаглавицелука,билојетакођепопуларно,
као и вучење зулуфа. Ученици су кажњавани дугим
држањем руку у предручењу које онемогућава
нормалан доток крви и изазива непријатне болове и
грчеве. Ономе ко попусти, следи шљага. Један учитељ
кажњавао је децу, која немају опрему за фискултуру,
да по дворишту пред другом децом трче у доњем
вешу.
Сећам се наставника коме је кажњавање ученика
подстицало неку врсту самољубља и причињавало
задовољство. Казну је вршио на следећи начин:
уплашено дете са спуштеним панталонама полако
је прилазило катедри, без поговора примало ударац
прутом по задњици уз обавезно наставниково
“пази, ошинућу !“ изговорено у тренутку жестоког
ударца. Прелазак у другу школу, укори и јавно
саопштавање смањене оцене из владања путем књига
обавештења, стварало
је митове, а није давало
резултате. Хватање за
уво („тегљење ушију“)
и водање по учионици
или затварање у подрум,
само је показивало
немоћ наставника да
било шта паметно
учини или научи дете.
Погрдне речи, синтагме
и реченице биле су на
располагању наставнику
који је могао обилато
да их користи. Неки су
у томе досегли своји
интелектуални врхунац
и по томе их једино
данас и памтимо.“ ..шпицлов, шмуцика, магарчина,
дебилчина, лажура, лопурда, главоња, мајмунчина“
или вербално понижавање типа ... “Отац лопов и
син такав“... А тебе су послали у школу да код куће
не сметаш? ...“Сваки наставник настојао је да унесе
нешто ново, а свака генерација ученика доживотно
је препричавала бесмислене казне које је трпела.
Физичке казне временом су укинуте, мада су
еволуирале и данас се понегде примењују.
Слободан Блажин , учитељ
О кажњавању и казнама
(или : Да ли је батина из раја изашла ?)
5

КОПОВО У МАЛОМ
У нашој школи
веома су активни млади
биолози-природњаци.
Оно су носиоци бројних
активности у школи али и
ван ње. Подстицани својом
наставницом Драгицом
Бачкалић, стално нас
нечим изненаде. Недавно
су, рецимо, у холу школе
направили минијатурну
поставку Сланог копова.
Трска и препариране птице,
детаљи прекопирани
из природног резервата
птица, подсећају да су ове
природне реткости у нашој
околини, да мислимо на
њих, чувамо их и уживамо
у њиховој лепоти. Наше Копово у малом привлачи радознале погледе свих посетилаца школе, па се
природњаци надају да ће у свима пробудити жељу да брину о природи и спрече њено уништење.
Школске вести
ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ВОДА
Ученици осмих разреда направили су видео
презентацију и зидне новине поводом Светског
дана вода 23.03.02013. године у холу школе.
Присуствовали су ученици виших разреда . Могло
је да се сазна свашта о овој веома актуелној теми.
Рецимо, да је воде све мање, да је њена загађеност
велика, шта треба предузети у том смислу итд.
У овој активности учешће су узели и нижи
разреди који су разговарали на тему „Вода живот
значи“, други разред са учитељицом Зораном
Бошњак, а трећи са учитељицом Ољом Делић.
КУТАК ЗА ПРИРОДЊАЧКИТРЕНУТАК
СВЕТСКИ ДАН ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ
11.април2013.биојеповоддасеушколиодржи
предавање на тему „Нивои заштите Сланог
копова“. Предавач је била Силвија Шимончик,
дипломирани биолог из Ловачког удружења
Нови Бечеј.
Уз подсећање на вредности и богатство овог
природног резервата, она је говорила ко и на
који начин може да допринесе да Слано копово
остане бисер нашег завишаја.
3. разреди на презентацији о води
6

СА ЧАСА ИСТОРИЈЕ - ИЗ ДРУГОГ УГЛА
На часу историје , који је по замисли наставнице Јелене
Чивчић био сасвим другачији, уживали су сви- и ђаци,
и позване колеге, а и сама наставница. Радила се нова
наставна јединица „Четнички и партизански покрети отпора
у Краљевини Југославији“. Деца су прихватила сугестије
наставнице, одлично се теоријски припремила, градиво лепо
научила и презентовала (свако из свог угла гледишта два
покрета отпора). Велику пажњу тог дана у школи привукли су
осмаци униформисани у четничке и партизанске униформе
које су сами осмислили и припремили. (Били су у белим
кошуљама, плавим сукњицама, плетеницама какве су носиле
Титове партизанке, а дечаци су импровизовали четничке и
партизанскеуниформе(кошуље,тзв.реклеишунка-панталоне,
вунене чарапе, чизме, опанци,шајкаче са кокардама, капе са
петокракама, црвене мараме...). Сваки од покрета имао је свог
вођу,ДражуиТита,сапрезентацијом,личнимпредстављањем
и идентично осмишљеним униформама.
Врхунац овог часа изазвала је жустра дебата између два
покрета и њихових вођа, а неутрална комисија предвођена
наставницом, постављала је разнолика питања, провоцирала
и доводила „до ивице сукоба“. Наравно, као и у историји,
победника немамо ! Свако је бранио своју страну, а да је час
био за памћење потврђују и наставнице-гошће, које су биле
пуне емоција, сете и сећања на своју младост. И саме истичу да
су , не тако давно, и оне биле Титове пионирке.
Током часа певале су се четничке и партизанске песме :
„Спрем’те се, спрем’те, четници“ , „Марширала, марширала краља Петра гарда“, „По шумама и горама“, „У
маршала Тита“..., што је још, наравно, код свих изазвало посебне емоције.
На крају, шта рећи? Текст, слике, и изрази младих лица-ђака осмака све вам говоре...
Јелена Чивчић, професор историје
ПРОСВЕТАРИ НА ДЕЛУ
И ВАН ШКОЛЕ
Да и слободно време просветари проводе у
интелектуалним активностима доказ су две књиге
које су недавно угледале светло дана . То је књига
„Револуција у глави“ Ијана Мекдоналда, коју
је са енглеског превео наш млади колега Павле
Бобић, професор енглеског језика. Промоција
књиге одржана је у Дому културе Нови Бечеј,
25.фебруара 2013.године.
Друго је монографија „Српско црквено
певачко друштво“, Слободана Блажина. Аутор
књиге, наш учитељ Бобе, овом књигом желео је да
сачува од заборава резултате, поједине догађаје и
заслужне појединце који су допринели неговању
хорске, црквене и световне музике у Врањеву.
Да подсетимо: учитељ Бобе је специјализирао
наставу методике музичке културе. Више година
је у нашој школи водио мали хор и оркестар и
постизао значајне резултате.Са промоције књиге ”Револуција у глави”
7

ПЕСМАРИЦА ЗА МАМИН ПРАЗНИК
Ученици IV2 заједно са својом учитељицом Споменком Кочиш осмислили су необичан и оригиналан
осмомартовски поклон- збирчицу песама које су ученици сами написали, свако према својим
могућностима и инспирацији. Песме су симпатичне, ведре, искрене и написане само за њихове маме,
штампане и укоричене као праве песмарице. Не зна се ко је био срећнији – мали песници или оне које
су трајна инспирација и малих и великих људи, њихово величанство МАЈКЕ.
Мадасуупочеткубили
огорчени због забране
Министарства просвете да се прославе мале
матуре обављају
по хотелима,
ученици осмих
разреда нису
имали избора па
су прихватили
понуђено. То се
догодило прошле
школске године
први пут.Школаје
у малом дворишту
поставила столове под
шатрицама, све је било
лепо декорисано балонима, довела живу музику,
о б е з б е д и л а
к в а л и т е т н у
вечеру и журка
је почела. Све је
изгледало као
у америчким
филмовима и
„неверне Томе“
п р о м е н и л и
су мишљење.
Заправо, свака је
забава добра ако су ту пријатељи и ако имамо
добар разлог за весеље.А они којима ово није
било довољно „фенси“ , вероватно би били
незадовољни и најлуксузнијим хотелом.Било
како било, ове године настављамо започету
традицију и опет се опраштамо од основне
школе завршном приредбом у Дому културе, а
после тога – жураја у малом дворишту...
ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ,
ШКОЛСКЕ СЛАВЕ
И ове године поводом школске славе
организована је приредба у Дому културе.
Њој је претходило обележавање Св.Саве у
врањевачкој православној цркви, свећење
колача и симболично славље у школи.
Светосавска приредба била је и овог пута
лепо осмишљена, за шта можемо захвалити
вероучитењу Марку Страхињи Галетину.
После химне коју је отпевао наш хор под
диригентском палицом наставника Јаноша
Фабијана, уследила је вероучитељева беседа о
лику и величини нашег првог просветитеља
и моралним вредностима због којих нас је
задужио. Затим је група ученика, глумећи
чланове новинарске секције школе, дочарала
најважније моменте из живота Светог Саве. На
овај начин избегнут је стереотип у прослави
овог празника, а могло се сазнати и нешто ново.
Глумили су: Милана Марић, Ивана Ибрајтер,
Анастасиа Попов,Јована Ташин, Ивана
Тортоски, Никола Милинов, Владимир Игић и
Александар Ступар, а по редитељској замисли
наставнице Душице и вероучитеља. Мали хор
огласио се двапут певајући песме које је за
ту прилику компоновао опет овај креативни
млади човек, Марко Страхиња Галетин.
ПРОСЛАВА МАЛЕ МАТУРЕ
ПРВИ ПУТ У ШКОЛИ
8

КЕНГУР БЕЗ ГРАНИЦА међународно
једнокружно математичко такмичење које
организује Друштво математичара Србије у Србији
од 2006/2007. године. Циљ такмичења је повећање
интересовања за математичке и природне науке,
као и степен логичког и комбинаторног мишљења,
разумевања текстова и коришћења стеченог
математичког знања. Датум и време такмичења
је јединствено у целој Европи (трећи четвртак у
марту у 10 часова) и у оквиру такмичења ученици
у исто време размишљају о истим проблемима и
решавају исте задатке. Прошле године се такмичило
око 5 миолиона ученика из преко 50 земаља света. У
нашој школи се ове године такмичио 81 ученик од
другог до осмог разреда.
Многи ђаци учествују на такмичењима
током осмогогишњег школовања. Такмичење
је могуће из свих наставних предмета. Многи
и освајају дипломе на тим такмичењима, али је
сансвакогтакмичарада дођедонајвишегнивоа.
Мало је таквих ђака чији ентузијазам и воља не
јењавају. Они су вођени својим афинитетима и
улажу огроман труд да би прошли општинску,
па међуопштинску селекцију, и стигли на
покрајински, односно републички ниво
такмичења из појединих предмета. Та су
такмичења захтевна, а конкуренција углавном
врло оштра па дипломе често измичу. Некад
се и самим учешћем на такмичењу високог
ранга мора задовољити јер, заиста, важно је
учествовати. И тиме се доказује квалитет.
Без обзира на резултате који ће се за неке
тек сазнати, ми их од срца подржавамо и
честитамо на њиховом успеху. Они су прави
бисери међу осталим ученицима. Честитамо и
њиховим наставницима који су у њима открили
потенцијале и такође уложили труд да се до
овог дође. Ове године су окружно такмичење
прошли следећи ђаци :
Анастасиа Попов- српски језик, област
рецитовање (наставник Дубравка Миловац)
Ивана Ибрајтер - српски језик, област
књижевност (наставник Душица Варга)
Немања Пецарски – историја (наставник
Јелена Чивчић)
Никола Милинов – биологија (наставник
Драгица Бачкалић)
39. “Песничка штафета”,
традиционална дечја манифестација,
10.априла ове године посетила нашу школу.
Организатор манифестације, зрењанинска
Градска народна библиотека “Жарко
Зрењанин”, анимирала је ђаке из наше
школе да пишу, читају и слушају поезију, у
чему им је помогао овогодишњи песник -
водитељ Тоде Николетић. Његова збирка
песама “Не дирајте моје бубе” промовисана
је током трајања „Песничке штафете“.
Милана Гаковић,шк.библиотекар
ОНИ СУ СТИГЛИ ДО ВРХА
9

Ученици са посебним потребама и њихов наставник
Игор Вујовић, организовали су поводом Ускрса
продајну изложбу украсних и употребних предмета,
које су сами изадили. Као и сваке године добијени
новац биће искориштен за реализацију екскурзије ових
ученика.
ШКОЛА У ПРИРОДИ
Рекреативну наставу у одмаралишту МН Гучево
реализовале су учитељице Оља, Мира и Сенка са
48 ученика, у периоду од 10-15. марта 2013. године.
Домаћинскаатмосфера,oдличнаорганизација,врхунска
храна и хигијена, љубазно и предусретљиво особље и
рекреатор су тих пет дана учинили незаборавним за нас.
Надамо се да ћемо ускоро доћи са неком новом
генерацијом ђака.
USKR{WI VA{AR
У оквиру пројекта
”Професионална оријентација”
ученици седмих разреда су на непосредан начин
упознати са занимањима која су за њих интересантна.
На очигледан начин приближена су им и презентована
занимања столара, штампара, посластичара и фризера.
10

Српски језик
ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ из књижевности,
VIII разред
1. Ивана Ибрајтер – II место
Наставница: Душица Варга
ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ из књижевности,
VIII разред
1. Ивана Ибрајтер - II место и пласман на реп. такмичење
ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ из језика
VI разред
1. Кристина Милосављевић – II место
2. Теодора Радић – III место
Наставница: Дражана Богданов
VII разред
1. Марина Марковић - III место
Наставница: Дражана Богданов
VIII разред
1. Ивана Ибрајтер – I место
ОПШТИНСКА СМОТРА РЕЦИТАТОРА
На ЗОНСКУ СМОТРУ су се пласирали Попов Анастасиа
(VIII разред) и Тортоски Ивана (VII разред)
Наставнице: Дубравка Миловац и Душица Варга
ЗОНСКА СМОТРА РЕЦИТАТОРА
На ПОКРАЈИНСКУ СМОТРУ се пласирала Анастасиа
Попов (VIII разред)
Наставница: Дубравка Миловац
Географија
ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ
VII разред
1. Милош Аћимовић II место
2. Немања Мајински III место
VIII разред
1. Немања Пецарски I место
2. Анастасиа Попов III место
Наставница: Јасмина Гарчев
Енглески језик
VIII разред
Зоран Ђуричин - III место
Кованов Александар - II местo
Историја
VIII разред
1. Немања Пецарски I место
Наставница: Јелена Чивчић
ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ
VIII разред
1. Немања Пецарски III место
(пласман на републичко такмичење)
Наставница: Јелена Чивчић
Техничко и информатичко образовање
ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ “Шта знаш о саобраћају”,
ЕКИПА “Б” - I место
ЕКИПА “Ц” - I место
1. Стеван Пецарски (V разред) - I место категорија”Б”,
пласман на окружно такмичење
2. Предраг Ђуричин (V разред) - I место категорија “Б”,
3. Ивана Ибрајтер (VIII разред) - II место категорија “Ц”,
4. Милош Аћимовић (VIII разред) - III место кат. “Ц”
Наставница: Биљана Блажин
Прошле школске године освојено II место на Окружном
такмичењу из истог предмета (Невена Ракић VIII 1 и
Кристина Милосављевић V1) и учешће на Републичком
такмичењу.
Математика
Општинско такмичење
V разред
Благоје Радонић 3. место
Наставница: Весна Цуцић
VI разред
Никола Ђуричин 3. место
Наставник: Станко Мађарев
VII разред
Мирела Давидовац 1. место
Наставница: Весна Цуцић
На окружно такмичење су се пласирали:
Благоје Радонић и Мирела Давидовац.
ИЗВЕШТАЈИ СА ТАКМИЧЕЊА 2012/13. шк. год.
11

Биологија
VI разред
1. Никола Попетру – II место
2. Ивана Блажин - II место
3. Милош Олћан - III место
4. Игор Скрофанов - III место
VII разред
1. Мирела Давидовац - I место
2. Дејна Станаћев - II место
3. Немања Мајински - III место
4. Милош Аћимовић - III место
VIII разред
1. Никола Милинов - II место
2. Немања Пецарски - II место
3. Анастасиа Попов - III место
Наставница: Драгица Бачкалић
1. Ивана Блажин II место
2. Никола Попетру III место
VII разред
1. Дејна Станаћев III место
2. Мирела Давидовац III место
VIII разред
1. Никола Милинов III место
2. Немања Пецарски III место
Наставница: Драгица Бачкалић
Физика
VI разред
Владимир Димитријевић - II место
VII разред
Мирела Давидовац - I место
VIII разред
Анастасија Попов - I место
Наставница: Милена Грујић
Најуспешнији ученици школске 2012/13. године
12

ОДБОЈКА
- ДЕЧАЦИ III МЕСТО, ДЕВОЈЧИЦЕ I МЕСТО
МАЛИ ФУДБАЛ
- ДЕЧАЦИ II МЕСТО, ДЕВОЈЧИЦЕ I МЕСТО
Наставнице: Светлана Перовић и Љиљана Гарчев
II место ДЕВОЈЧИЦЕ :
ГИМНАСТИКА
ПОЈЕДИНАЧНО ДЕВОЈЧИЦЕ: I – IV разред
1. Сања Сомборски
2. Милена Коровљев
ПОЈЕДИНАЧНО: V – VI разред
1. Јелена Кокић
2. Ивана Кимпанов
ДЕЧАЦИ: ЕКИПА I – IV разред
ПОЈЕДИНАЧНО ДЕЧАЦИ: V – VI разред
1. Милош Нићин I место
ДЕЧАЦИ:ЕКИПА VII – VIII разред
ПОЈЕДИНАЧНО ДЕЧАЦИ VII – VIII разред
1. Никола Ташин
Наставници: Милутин Исаков и Светлана Перовић
РУКОМЕТ
III место – Девојчице
III место- Дечаци
Наставнице: Светлана Перовић и Љиљана Гарчев
АТЛЕТИКА
100 метара – дечаци
1. Дејан Усић (VIII разред) III место – (пласман на
окружно такмичење)
100 метара – девојчице
1. Наташа Влашкалин (VIII разред) III место
1. Александар Ступар (VIII разред) II место – (пласман на
600 метара – девојчице
1. Ива Резнић (VIII разред) III место
1. Милан Ђурић (VIII разред) I место – (пласман на
Бацање кугле – дечаци
1. Немања Главашки (VIII разред) III место
Скок у даљ – дечаци
1. Ненад Ђуричин (VII разред) I место – (пласман на
Скок у даљ – девојчице
1. Јована Марић (VIII разред) I место
Скок у вис – девојчице
1. Анастасија Попов (VIII разред) III место
4 ×100 метара – дечаци – екипно - II место
Екипа – дечаци - II место
Екипа – девојчице - III место
Наставнице: Љиљана Гарчев и Светлана Перовић
Физичко васпитање
13

Из Архива православне цркве у Врањеву
Врањевонекад
30.3.1919. Чита се тужба Б.Б. из Врањева
против месног учитеља господина Драгића
Бојића. Оптужба наводи како је његов син
Боривој, који је ученик господина учитеља и
који је телесно слабо развијен, приморан да је
на заповест свога учитеља морао да ради тешке
послове изван школе, да ради у школском врту,
носи воду са бунара и чисти школски врт од
цигала. Тужилац је свога сина, кад га је затекао у
школском врту у таквој радњи одвео кућим, али
га је исти дан после подне одмах у школу послао.
Тада је господин учитељ ђака Боривоја казнио
са 6 батина, а сутрадан га је истерао из школе са
примедбом да више не долази у школу. Тужилац
је због тога, како се наводи у записнику, био
приморан дати своје дете на приватно спремање
за дотични разред. Присутни учитељ Драгић
Бојић све горе наводе у тужби пориче и моли
школски одбор да се о истинитости тога увери од
остале школске деце, истрагом у његовој школи.
Дан раније, дакле 29.марта 1919.год., чита се
тужбаА.Н.,становникаВрањева,противучитеља
Драгића Бојића.
Као разлог наводи да је као отац водио свога
сина свако вече на певање да слуша и учи, а
тиме да усавршава свој слух, мислећи да ће
тако проведено време детету бити корисније
него да то време, у одсуству својих родитеља,
проводи по сокаку учећи се непристојном
понашању, пушењу и псовању. Због овог
правилног поступка са дететом , учитељ је уместо
да забрани одлзак на певање, злоставља свог ђака
са 16 батина. Овај поступак учитеља приморао је
тужитеља да испише из школе своје дете и упути
га на приватно похађање наставе, а читаву ствар
да пријави школском одбору. Присутан учитељ
све наводе у тужби пориче. Признао је да је
критиковао ђака Витомира, али не због одласка
на певање него због крађе кифли, шећера и цвећа
у црквеној порти. Уједно моли школски одбор
да читаву ствар испита у његовој школи где ће
се у истинитост његових речи уверити од остале
деце. После дугог расправљања решено је да се
сутрадан читава ствар испита. Школска деца су
све наведене оптужбе против учитеља порекла,
а за Витомира су тврдила да је лошег владања и
да га је учитељ казнио не због похађања певања
са својим оцем већ због крађе, а ученици су
јавно сведочили да исти Витомир јавно пуши на
сокаку. На наводе у пријави Б.Б. ученици тврде
да његовог сина Боривоја није учитељ истерао из
школе него је сам напустио школу, говорећи да
неће више да ради у школском врту.
Текст пронашао Слободан Блажин, учитељ
Стара школска зграда и црква у Врањеву
14

ХУМАНОСТ
НА ДЕЛУ
Новобечејци најбројнији у добровољном
давалаштву крви
Бити хуман значи препознати и разумети
туђу невољу, несебично делити са онима који
немају, стати на страну правде кад је то потребно,
штитити слабе и угрожене... То не подразумева само
материјалну подршку, мада је и она важна. Често
је осмех, лепа реч и искрен разговор са неким баш
оно што усрећи несрећног човека, а то не може
да се плати и купи. Један од видова хуманости
свакако је и добровољно давалаштво крви.То се
ради свуда у свету јер је крв неопходна најчешће у
операционим салама и њеним давањем буквално се
спасавају туђи животи.
Служба трансфузије Опште болнице Зрењанин
прикупља крв са територије целог Средњебанатског
округа. Годишње се спроведе око 90 теренских
акција. За највећу похвалу је Општина Нови Бечеј
у којој је давалаштво крви заступљено чак са 5% у
односу на број становника општине.
Секретар Општинске организације Црвеног
крста Н. Бечеј Момир Димитријевић са поносом
каже да је наша општина добила Златну плакету од
Црвеног крста Србије за 2011. годину због великог
броја добровољних давалаца крви. Има међу њима
неколицина који су дали крв већ око 100 пута,
неколико десетина око 50 пута итд., што је за сваку
похвалу.
Ево шта нам је о овој теми испричала др Биљана
Андрић, трансфузиолог, која редовно долази са
екипом за трансфузију и прегледајући пацијенте
пре њиховог давања крви, брине о њима:
„Давалац крви је особа која давањем крви
помаже у лечењу болесних и повређених. Крв
могу да дају све особе мушког и женског пола
старе од 18-65 година, уколико задовољавају
медицинске критеријуме после лабораторијског
прегледа.Крв не могу дати лица за чију крв лекар
утврди да може угрозити здравље примаоца. У
једном давању узима се по 350 – 450 мл крви, што
чини 5-13% укупне количине крви у организму.
Узету крв здрав организам врло брзо надокнади
и не остају никакве последице. Шта више, на овај
начин се организам подстиче на стварање нове
крви.Поступак давања крви је краткотрајан и
такорећи безболан. Дакле, нема баш никаквог
ризика ни последица. Давање крви је анонимно
и бесплатно.
Крв је течност чијим се давањем нераскидиво
повезујемо са другим људима, обогаћујемо своју
душу, учествујемо у борби за живот и здравље
других људи...“
БУДИ ДАВАЛАЦ КРВИ- мото је свих оних који то јесу, а међу њима је и наша учитељица
Споменка Кочиш, свима познатија као Сенка.
Први пут је дала крв још у средњој школи, а
данас спада у вишеструке даваоце. Како сама
каже,и не зна тачно колико је пута дала крв
јер је за њу то неважан податак.Ипак, сазнали
смо да је „испунила“ већ два картона, тј. дала
крв око тридесет пута! Она је, ето , међу нама
, живи доказ да је ова врста хуманости блиска
обичном човеку. Ведрина и осмех на лицу њени
су стални пратиоци после сваког давања крви.
Чињеница да је неко могао умрети, а наша
га је крв споасла, чини да сваки добровољни
давалац крви буде испуњен срећом и поносом.
Текст припремила Душица Варга Учитељица Сенка дaје крв
Др Андрић прегледа добровољног даваоца
15

ТРЕМА И СТРАХ ОД ЈАВНОГ НАСТУПА
Трема је појава која се веома
често јавља у школском добу.
Скоро свакодневно се међу
ученицима може чути да су
током одговарања заборавили
оно што су знали, да их боли
стомакимукаимје,презнојавају
се, а појављују се и дрхтавица
и бледило. Међутим, важно
је знати да трему немају само
ђаци, већ и људи свих узраста и
свих професија, а још важније
је знати како се са тремом треба
суочити и на који начин се може победити.
Трема је најчешће нормална реакција на неку непознату
ситуацију или на ситуацију у којој страхујемо да ли
ћемо бити довољно добри, односно ону за коју сматрамо
да превазилази наше способности. Међутим, трема не
мора увек бити штетна – постоји и она трема која нас
мотивише и подстиче да одређену ситуацију схватимо
озбиљно и да се покажемо у што бољем светлу. Према
неким истраживањима, ученици који имају трему постижу
најбоље резултате. Међутим, трема треба да буде умерена,
како би нас подстакла на постизање бољих резултата, а не да
нас потпуно блокира и спречи да покажемо сво своје знање
и способности.
Са тремом се вома често суочимо и када треба јавно да
наступимо пред већим бројем људи и када се не контролише
прераста у прави страх – страх од јавног наступа. Многи од
нас се плаше да изађу пред публику и говоре. Тај страх се
јавља због опасности да ћемо се обрукати, испасти смешни
и покварити слику о себи и пред собом и пред другима. Да
бисмо страх на време превазишли потребно је што раније
да почнемо са вежбањем јавног наступа. Неки људи нам се
чине као рођени говорници који привлаче пажњу својим
наступом, али већина нас ипак мора дуготрајно да вежба,
како би достигла савршенство.
На путу до циља – постизања савршенства у јавним
наступима, неопходно је да знамо и да се придржавамо
неколико златних правила:
• Текст који говоримо треба добро знати, али нема
потребеучитиганапамет.Напаметнаучентекстсеврлолако
може заборавити, а често делује и као рецитовање, а то нам
није циљ. Говор треба да буде што природнији и да изражава
мисли, осећања и страсти, како би био довољно убедљив.
Свако од нас треба да користи методу памћења текста која
му највише одговара: некоме ће то бити записивање, некоме
је потребно да чује свој глас, а неко најбоље учи кроз покрет
или логичко размишљање. Међутим, без обзира који начин
учења користили, не смемо заборавити на машту. Машта
је веома значајан савезник у памћењу, посебно детаља.
Ипак, без обзира колико добро знали текст који говоримо,
дешава се да у неком тренутку нешто заборавимо. У таквој
ситуацији је најважније остати миран и импровизовати
тај део. Ако не кажете да сте се збунили, то нико међу
слушаоцима неће ни приметити. Ипак, не треба цео текст
импровизовати и доћи на презентацију неприпремљен, као
што је забрањено и читати цео текст са папира или слајдова.
Можемо имати неки подсетник, за случај да застанемо и
заборавимо део текста или за оне податке које је тешко или
непотребно памтити (бројке, године, цитати), али је веома
битно да током говора што више успостављамо контакт
очима са нашим слушаоцима, јер се њима и обраћамо.
• Пре него што почнемо да говоримо пред публиком
битно је да знамо ко су наши слушаоци, јер од тога зависи
шта ћемо и како ћемо нешто рећи. Да би нас публика
слушала и поверовала у оно што говоримо, потребно је да
наше слушаоце гледамо у очи. Међутим, понекад директно
гледање у очи може и да збуни оног што говори или да почне
да се осећа нелагодно, поготову ако неко у публици почне
да прича или се смеје. Зато, када говоримо, можемо само са
одређенимособама,закојепроценимодасузаинтересоавни,
остварити контакт очима, а затим само прелазити погледом
преко публике. Добро је повремено, ако нам то наш говор
омогућује, укључити и публику неким питањима, која
унапред морају бити припремљена.
• Када говоримо пред публиком, оно што се често
заборави, а јако је важно, је говор тела: начин на који
стојимо, које покрете правимо и израз лица који имамо
док говоримо. Понекад је битнији начин на који нешто
кажемо од тога шта кажемо и зато покрети тела треба да у
потпуности прате говор. Такође, битно је проценити када
треба појачати или повисити глас, убрзати или успорити
темпо, када направити паузу.
• Најважнији део било каквог говора је сам наступ. Да би
излагање постало наступ неопходно је да постоји публика,
која не мора бити ни велика. Да би током наступа и публика
и говорник постигли задовољство, неопходно је да сви
елементи наступа буду добро припремљени и организовани,
односно да говорник:
- користи речи које публика разуме,
- запамти цео текст и да не прави грешке током излагања,
- све речи изговара јасно и правилно,
- изгледа смирено и прибрано, има чврст став,
- буде осетљив на реакције публике, да одговори на сва
њихова питања,
- има одговарајући израз лица,
- мења јачину, висину и темпо говора,
- користи паузе и гласом изражава емоције,
- остварује контакт очима са публиком и говори
уверљиво,
- буде самоуверен и креативан,
- спреман да прихвати критику .
Најважније је запамтити да се вежбом постиже
савршенство у било чему што радимо, па тако и у јавном
наступу. Битно је суочити се са страхом и што чешће
говорити пред другима придржавајући се свих правила за
успешан јавни наступ.
Када постанете мајстори јавног наступа, можете
заборавити сва правила!
Реч педагога
16

Ј Е Л Е Н А
М А Р И Н КО В ,
д и п л о м и р а н и
психолог, стално
запослена у
Средњој школи
Нови Бечеј,
завршила је
Ф и л о з о ф с к и
факултет у
Новом Саду,
одсек психологија, и стекла звање са којим јој се
пружио широк опсег могућности: да ради у школској,
предшколској или социјалној установи, при војсци,
у неком дому здравља или чак затвору... Стицајем
околности, добила је посао најпре у основној, а затим
у средњој школи, где је и остала. Разговарали смо са
њом о овом веома тешком , али племенитом занимању
које привлачи многе младе људе.
Шта заправо ради школски психолог?
-Школскипсихологсебавипресвегасаветодавним
радом са ученицима и наставницима. Ради се о
превентиви проблама у циљу превазилажења неке
тренутне кризе или ситуације у којој се нашао ученик.
Разговор увек помаже. Ако је проблем озбиљнији,
сугерише се родитељима неки даљи поступак како би
се спречило даље повећање проблема.
Такође, школски психолог спроводи тестирање
интелигенције у циљу професионалне оријентације
ученика, социометријске тестове ради снимања
атмосфереупојединимразредима, алииинтервенише
приликом агресивних испада у школи и ради са
онима који врше или трпе насиље. Што се тиче
професионалне оријентације, не само тестовима него
и разговором помажемо да се препознају склоности
и ученици усмере на право занимање, по својим
афинитетима. А што се тиче оног другог дела посла,
највише, нажалост, радимо са оним ученицима који
ремете дисциплину .
Зашто си одабрала ово занимање?
Када сам завршавала средњу школу, чинило ми
се веома занимљивим да упознајем типове људи, да
препознајем узроке њиховог понашања и саветом
помогнем, односно спречим неко насилно и ружно
понашање. Приметила сам да разумем људе и њихове
проблеме, али још док сам студирала, схватила сам
да је психологија лепа за проучавање, а веома тешка
у својој примени. Током рада не могу се уочити
конкретни резултати, а улаже се пуно енергије.
Резултат највише зависи од особе која тражи помоћ
– колико је спремна и мотивисана да се мења. Посао
психолога захтева, дакле, пуно менталне енергије. Он
мора бити стабилна личност јер током рада прима
туђе негативне емоције, слуша тужне животне приче,
наилази на омаловажавање свог рада (јер се иначе
данас мало цени интелектуални рад) итд. У шали се
каже да би сваком психологу требао лични терапеут
како би се решио емотивног терета који на послу
свакодневно прима. Срећом, ја сам окружена ведрим
и духовитим људима из свог колектива, а уз шалу све
се лакше преброди.
Који је данас највећи проблем у понашању младих ?
Свима је познато да здрава личност потиче из
здраве породице. Принципе ненасилне комуникације
и толеранције познаје заправо веома мали број деце
што је забрињавајуће. Насилна комуникација међу
младима веома је присутна и често је директан
повод за дубљи конфликт, а то треба спречити. То је
мукотрпан и дуготрајан процес, често без резултата,
а условљен је различитим факторима, пре свега
насиљем у медијима (ТВ, интернет и др.), утицајем
улице и лошег друштва... На нама је да својим
примером, причом, едукацијом , личним понашањем,
покажемо и утичемо на формирање здравијих
личности и прихватљивијих облика понашања. Увек
саветујем деци да се окрену позитивним примерима,
да се баве спортом, читају примерену литературу,
друже се, избегавају алкохол и друге пороке, насилне
игрице... Јер, боље је спречити, него лечити. Живот је
леп кад је испуњен лепим стварима, а много зависи
од нас самих. Све треба гледати с ведрије стране, а и у
најтежим тренуцима треба помислити: „Ко зна зашто
јетодобро?“ јернаскризнеситуацијејачајуипоказују
колико смо способни да издржимо и превазиђемо.
Најзад, сваки проблем има неко решење. Некад је
оно видљиво, некад скривено, али постоји. Ако то
схватимо, биће нам лакше да превазиђемо проблеме.
Јелена одаје утисак сталожене, ведре и задовољне
особе.Зрачиведриномисамопоуздањем. Задовољство
је разговарати са њом.
Занимања
[kolski psiholog
У оквиру професионалне оријентације наших ученика, сталне и континуиране активности
наше школе, представљамо вам занимање школског психолога и Јелену Маринков,
која се бави овим послом у Средњој школи Нови Бечеј
17

Зоран Тодоровић
иконописом почиње да се бави од 1991. године.
У првим годинама рада се бави проучавањем
„Светогорске ерминије“ у техничком и технолошком
смислу. Истражује средњовековне методе сликања и
као продукт тога настаје око 150 икона, углавном копија
средњовековних српских и грчких мајстора.
У то време поставља и прву самосталну
изложбу.
2003. године придружује се групи
живописаца на осликавању храма
СветогархангелаМихаилауЗрењанину
који исте године завршавају.
2004. године почиње са
осликавањем храма Успења
Пресвете Богородице у Новом
Бечеју кога завршава половином
2006. године.
У време осликавања
поменуте цркве, не престаје са
иконописачким радом тако да
у том периоду настаје већи
број икона и комплетан
годишњи циклус празника
за „Храм Ваведење Пресвете
Богородице“ у Зрењанину.
2007. почиње
са рестаураторско-
конзерваторским радом.
Приступа рестаурацији зидног
сликарства „Главашеве куће“ у
Новом Бечеју и завршава га у периоду од
7 месеци. Поменуту рестаурацију изводи уз
стручну сарадњу са „Покрајинским заводом за заштиту
споменика културе“.
2008. године изводи рестаураторски захват на
унутрашњости „ХрамаСветог Николе“ у Новом Бечеју
(певнице, троношци…) – радови су још увек у току
(2012).
2009. Самостална изложба икона у Новом Бечеју.
2011. почиње са израдом икона за иконостас у
цркви „Успења пресвете Богородице“. Израда икона је
у потпуности завршена у јулу 2012. године.
Шта је за вас икона?
Икона је слика која представља Господа Исуса
Христа, еванђелске догађаје светитеље како их види
Бог Отац. Ликови и догађаји се приказују на ликовно
специфичан начин, топлим бојама и употребом
директне светлости. Такав начин осликавања није
случајан, већ има теолошки карактер. Проматрањем
светитеља на икони увиђамо да начин на који их
иконописацпредстављанијеначинкојисеупотребљава
код „обичног“ портрета. Светлост која исијава из
ликова или сцена је одраз Царства Небеског.
Како настаје икона?
Икона настаје у неколико ликовних
фаза. Важно је напоменути да се иконе
сликају на липовој дасци посебно
припремљеној за сликање. Пре самог
осликавања наносимо злато на
позадину која се неће осликавати.
Користимо злато у виду танких
листића који се посебном техником
лепе за површину. Само сликање
изводимо техником јајчане темпере.
Жуманце растворено у води које се
меша са природним пигментима,
па на тај начин добијамо једну од
најотпорнијих сликарских техника.
Кадасмоиконуосликалиприступамо
сушењу(окопетмесеци).Иконукоја
је потпуно сува затим лакирамо.
Како неко постаје иконописац?
Да би неко постао иконописац мора да има искрену
жељу. Било би добро да што више црта и продубљује
свој таленат. Труди се да што тачније преноси ликове
светитеља. Временом ће увидети да је његов рад све
бољи. Желим још да кажем да добар иконописац мора
да буде члан црквене заједнице. Било би пожељно да
долази на литургије.
Разговор водио: Марко Страхиња Галетин
RAZGOVOR SA IKONOPISCEM
18

Врањево - део Новог Бечеја – није урбани део града, aли је његова најстарија четврт - одувек се одликовало посебним
карактеристикама.Тујевећинскостановништвопољопривредноиуглавномсеживиодземљеистоке.Имаидостасиромашних
домаћинставакојатериторијалноприпадајуовомреону.Дакле,иакојесоцијалнаиинтелектуалнаелитаконцентрисанауурбаном
центру Новог Бечеја, могло би се рећи да је Врањево веома често било, а и сада је у центру културних збивања јер се у њему
одувек високоценило образовањеикултура.Узто,билоје овдедостаталентованихљуди,пајеВрањевоизнедриломногавелика
имена на пољу музичке и драмске уметности, науке и других сегмената људског битисања. Многи од тих људи познати су широј
(чак и светској) јавности, али, нажалост, за многе мало ко и од нас зна. Зато смо, ево, решили да их отргнемо од заборава . У овој
ретроспективи подсетићемо се неколицине из читаве плејаде заслужних, великих и племенитих Врањевчана .
Јосиф Маринковић–композиторидиригент,утемељивач
соло-песмекоднас,узМокрањца највећеимесрпскемузике19.века.
Јоца Савић – театролог и први српски шекспиролог, један од
оснивача Српског народног позоришта у Новом Саду.
ЈованКнежевићЦаца–управитељпрвогпрофесионалног
позоришта код Срба.
Еуген Недић- (Szent Klárai Jenő) – члан Српске и Мађарске
академије наука.
Мија Влашкалин- највећимеценазаиздавање„Славјанке“,
часописа за српску омладину.
Др Владимир Главаш – један од мецена Матице српске.
ВладимирБоберић–бококоторскивладикаикомпозитор.
Теодора Боберић Арсеновић – оперска дива и
глумица, члан Београдске опере од њеног оснивања, глумила
Карађорђеву жену у нашем првом играном филму „Карађорђе“ ;
умрла у Београду, сама и заборављена.
Александар Берић- рођен у Новом Бечеју, поручник
бојног брода, погинуо у априлском рату 1941.год. Једна војна касарна
у Новом Саду носи његово име, а код нас једна улица.
Огњеслав Костовић – изумитељ дирижабла, ваздушне
летелице старије од цепелина.
СредојеЛалић–историчаридугогодишњидиректорАрхива
Војводине и председник Српско-украјинског друштва из Новог Сада.
Славко и Никола Симић – браћа, обојица велики и
ненадмашни глумци југословенског формата. Славко је умро пре
неколико година, а Никола живи у Београду .
ДубравкаНешовић- одраслауВрањеву,интерпретаторка
староградскихпесама(Имадана,Натемислим,Кадбиоверужемале,
Хладанветарпољемпириимногедруге).Деценијамајебилаприсутна
на естрадној сцени, носилац бројних друштвених признања, одржала
бројне хуманитарне концерте, а данас је социјални случај у дому за
старе на Карабурми. Као да су је сви заборавили .
И последњих деценија из наше школе и средине изашло је пуно
амбициозних, вредних и паметних људи, који су темељ за своја
животна постигнућа ударили баш у нашој школи. Мало је места да
набројимо колико је инжењера, професора, лекара, фармацеута,
школованих музичара, историчара уметности и многих, многих
другихпрофила,некадседелоунашимклупамаисрицалопрва слова.
Поноснисмоштосусвионидеонашестварности.Заовајбројурадили
смо интервјуе са три наша бивша успешна ђака . Они су данас доктори
наука и светлају и свој, али и наш образ где год да се појаве.
ZNAMENITE LI:NOSTI NA{EGKRAJA
19

Др Зоран Бачкалић
дипломирани инжeњер технологије
Рођен је у Новом Бечеју 1960. Године. У Основну школу „ Јосиф
Маринковић „ у Врањеву уписује се 1966. Године. Како је живео у
центру, уписује се тамо и у школу, да би од трећег разреда до краја
осмогодишњег школовања био наш ђак. У својој генерацији био
је међу бољим ђацима попут Олице Петровић, Јована Боберића,
Војислава Блажина.....
Након завршетка основне школе завршава гимназију у Новом
Бечеју, а потом и Технолошки факултет у Новом Саду. Ту се школовање
не завршава, те на истом факултету завршава магистарске студије
и брани докторску тезу из области керамике, уско везане за његов
посао који је започео у„ Полету“ где и данас ради. Ангажовањем на
послу стално се усавршавао тако да је стекао и научно звање научног
сарадникаипостаочланИнжињерскеакадемијенаукачимеје стекао
препознатљиво име у стручним и научним круговима керамичке
индустрије.
ЗоранБачкалићиданасживиуНовомБечејусасвојомпородицом.
Често га можете видети да прође поред наше школе долазећи у
Врањево, у родитељску кућу. Веома се изненадио нашој идеји да о
њему пишемо, сматрајући да има и важнијих Врањевчана, но како је
по природи причљив и увек спреман за разговор, прихватио је нашу
идеју о интервијуу, с тим да овакве разговоре треба обавити и са
ђацимакојисуитекакоуспешни, потекли изовесредине,азасигурно
их има још доста.
Која су Ваша најјаснија сећања из детињства и основне
школе?
Кренуо сам у школу са шест година, годину дана раније него моји
вршњаци, и сећам се да ми је у почетку било веома тешко. Али као
учитељско дете, морао сам да се трудим и не одустајем. Први и други
разред завршио сам у„Чиплићу“ јер смо тада живели у центру . Онда
смо се преселили у Врањево па су и мене пребацили у школу„Јосиф
Маринковић“.
Сеоскашколапаисрединапростотерајучовекадасхвативредност
рада и залагања. Често смо се играли у дворишту мог другара Васе
Буњевачког. А у сеоској кући увек је било посла. Тамо није било
пардона од стране његових родитеља кад је у питању рад или игра .
Рецимо, кажу нам да можемо да се играмо, али прво да почистимо
двориште или урадимо нешто друго што је тог тренутка потребно.
Многа животна искуства, којих сам постао свестан тек у зрелијим
годинама, а која сам тада доживљавао као нешто што се мора, стекао
сам баш у тој породици. Стицали смо радне навике и схватили да се
у животу мора пуно радити, без обзира шта ће бити твоја професија.
МорамдаспоменемиВојиславаБлажина,који својветеринарски
позив управо обавља у Врањеву, а са којим сам друговао дане у
основнојшколи,апотомугимназији,кодкогасамврлорадодолазио,
штојеосталоидоданас.Топријатљствосечакпренелоинанашудецу.
Ноинесташлуцинамнисубилистарни,теихсерадосећам,каоии
другарица и другова Љиљане Стојшин, Јелице Радишић, Мире Попов,
Баише, Боде Дидаша, Милета Резнића, Душана Соморског, Драгана
Станковића.
Којисунаставницизаслужилидаихданаспоменете?
Моја наклоност према природним наукама је очигледно
примећена од стране наставника. Посебно бих истакао наставницу
Милицу Попов чијих се часова хемије и данас радо сећам. Њена жеља
данампренесезнањемејеједноставноприближилахемији,акасније
и својој струци за коју сам се определио.
Моја друга љубав је била географија. Наставник Радослав Стојшин
нам је пуно тога лепог причао о нашој околини, много ми се свидело,
наставиосамдатоутимгодинама„проучавам“.Чаккодопредељења
којићуфакултетуписатиигеографијајебилаалтернативатехнологији.
Мало чудно, али је било тако.
Шта је школа тада могла да вам понуди поред редовне
наставе?
У врањевачкој школи увек је било ваннаставних активности,
већ према афинитетима ученика. Било је за сваког по нешто. Ја сам,
рецимо, научио да свирам тамбуру код учитеља Боже.
И данас се тиме веома поносим. Учитељ Божа био је велики
заљубљеник тамбуре и то је успешно преносио на децу. Захваљујући
тамбурици, данас знам да засвирам гитару за себе и своје пријатеље,
а и са својим синовима.
Акакојебилоугимназији?
Тамо сам даље развијао своју љубав према природним наукама,
поготово хемији, и дефинитивно схватио да ће то бити везано за мој
животни позив.
Штаданасрадите?
По завршетку факултета враћам се у Нови Бечеј и запошљавам се
у ИГК„Полет“гдесамрадио,аиданасрадимнаразниминжењерским
пословима .
Уовимкризнимвременимасапољуљанимсистемом вредности,
Зоран Бачкалић оптимистички је поручио данашњим ђацима:
Сигурно знате за изреку да свако време носи своје бреме. Увек
је било криза и тешкоћа, али човек не сме да се предаје. Било је и
много лепих тренутака како у приватном животу тако и на послу и
они Вас воде напред. Ружне ствари, неправду треба заборавити и
стремити бољем и лепшем. Нема резултата док се не засучу рукави и
добро не загреје столица, а онда се успех једноставно појави, а самим
тим и задовољство постигнутим. Дакле, треба имати визију своје
будућности и циљ. Образовање треба и мора бити темељ свега . Што
је веће и боље образовање, то су веће шансе да се систем вредности
врати на праву меру, као и квалитет живота. Немојте пуно замерати
својим родитељима и наставницима када од вас траже више, боље,
они од вас желе да створе праве и честите људе. Зато и када се на њих
наљутите, немојте им замерати.
Пуно вас поздрављам у чувајте ми моју школу у Врањеву.
20

Др Светлана Балешевић Тубић
научни саветник
ЗовемсеСветланаБалешевићТубићиодрасласамуНовомБечеју.
Основну школу сам завршила, сада већ давне 1980-те године. Иако
је тако далеко, лепа сећања из основне школе увек су ту негде око
нас. Сећам се своје најбоље другарице из школске клупе Браниславе
Алексић, звали смо је сви Бранкица, и ситуације после четвртог
разреда када је требало да се формирају нови разреди, нас две смо
молиле и плакале и биле толико упорне, да су нас на крају оставили
у истом разреду и до осмог смо седеле у истој клупи. Видите колико
се упорност исплати и оствари вам се оно што јако желите и чему
тежите. Највише сам волела српски језик и наставницу Саву, а до
осмог разреда сам ишла на литерарну секцију. Написала сам песму о
братствуијединствуиишлауСловенију,местоДобова,насусретесвих
школа„Јосиф Маринковић“ некадашње Југославије. Поносна сам што
сумеучилиинаучилинаставнициОсновнешколе„ЈосифМаринковић“
у Новом Бечеју.
Иако сам волела српски језик и математику, усмерила сам се на
пољопривреду јер су ме природа и отворен простор увек привлачили.
Иевомеданаскаодокторапољопривреднихнаука,научногсаветника.
То је највише научно звање где морате урадити пуно научних огледа,
написатидостанаучнихрадоваисталнопратитиштаседешаваусвету
и шта је актуелно када су у питању пољопривредне науке.
Ја сам завршила Пољопривредни факултет у Новом Саду, смер
ратарско-повртарски. На истом факултету сам магистрирала и
докторирала, на одсеку гајење њивског биља. После дипломирања
осталасамнапредметупосебноратарствокаоасистент,алисамнакон
четири године прешла у Институт за ратарство и повртарство Нови
Сад, где и данас радим. Институт заиста пружа велике могућности
за усавршавање и напредовање у струци и науци, као и учешће на
међународним конференцијама и специјализацијама. Тако сам и ја
имала прилику да путујем у Бразил на светску конференцију о соји.
Место где се конференција одржавала било је Игуасу, близу којег
је један од највећих водопада Фос до Игуасу. Светска конференција
значи да се на једном месту скупе научници из целог света и износе
својерезултатеирадовеизобластикојомсебаве.Сојајеусветувеома
значајна биљна врста од које се добија велики број производа за
исхрану људи и животиња, а користи се и у фармацеутској индустрији,
козметици, индустрији боја и лакова и многим другим. Бразил је
један од највећих произвођача соје у свету и није случајно да је баш
на том месту била светска конференција о соји. Поред презентовања
својих резултата, на конференцији се пуно научи о свим аспектима
везаним за соју, од стварања сорти, производње, технологије гајења,
до прераде и добијања разних производа. Наравно, на овако далеким
и атрактивним дестинацијама увек се остави трун времена и за оно
што није посао...
У својој професионалној оријентацији, определила сам се
за семенарство које представља један веома значајан сегмент
пољопривреде. Ако желите да будете успешни, никада не смете
престати да учите и да улажете у себе, увек се исплати. Факултет
и докторат су само основа, а надоградњу чине сва истраживања,
учествовања на конференцијама, специјализације... Руководећи
се тиме, ја сам била у Француској, која је држава у Европи са
најорганизованијим семенарством. Ту сам прошла семенарство од
„А до Ш“, што ми је у великој мери допринело да постанем врхунски
стручњак из области семенарства у Р. Србији, као и да постанем
генерални секретар Семенарске асоцијације Србије.
Велико је задовољство када се постигне успех у својој струци и
остварежељенициљеви.Товасондасталногуранапредипредставља
подстицај за сталним учењем и улагањем у себе. И увек се може више
и даље, и увек постоје неистражене ствари које су непресушни извори
идејаикреација.Јатоисвојојдециговоримдасесвакоулагањеусебе
заистаисплатиидасвештонауче,билокојаобластдајеупитању,значи
да су богатији за неко знање. Исто тако им говорим да је само такав
човек задовољан и онда може пуно да учини за себе и своје ближње.
Тојесвеузрочнопоследично:акосепрофесионалнонеостварите,увек
вамуживотунекидеоваснедостајеичиниваснепотпуномособом,па
помало и несрећном. А успеха нема без учења и улагања у сопствену
личност и будућност – сами кројимо своју судбину. Сећам се још и
данас једне једине реченице коју ми је мама Марија говорила „Учи
Цецо јер ћеш само својим радом и учењем постићи пуно у животу“.
Само то ми је говорила кроз цело моје школовање и ето, пуно сам
успела само својим радом и учењем.
Наравно, није мој цео живот само рад. Када се човек добро
организује, све успе да постигне и професионално и приватно. Ја сам
мајка једног Алексе и једне Лене, и када бисте их питали, они би вам
одговорилидајемамаувектусањимаизањих.Кадарадим,ондасам
стопостопосвећенапослуивремеефективнокористим,такодамине
остаје да радим код куће. Ту сам онда само за своју породицу. Било је
дана када сам и код куће писала неки научни рад и извештај, али се
заиста трудим да све обавим на послу. Наравно, све то могу уз доброг
сапатника (шалим се), уз мог супруга Растка који је и куварица када
треба, али и велики џентлмен .
Успех не може изостати када се посветите нечему: када је ђак
у школи, треба да учи; када је у парку, треба да се игра; када је на
терену,требадасебависпортом.Тојеоноштонаммалонедостаје-да
се зна ред и оно што мора, а шта може, а ко се мора поштовати и ко
је ауторитет. Ђаци треба да поштују наставнике јер их они уче и то је
ауторитет када је школа у питању, а код куће да поштују родитеље јер
ће их они најбоље упутити како да корачају кроз живот. Тако је било
када сам ја била ђак. Чини ми се да сада углавном сви знају шта су
им права, а заборавља се да постоје и неке обавезе које су исто наше.
Не критикујем нове генерације, ја подржавам младе људе јер су они
ти који вуку напред ,али смо ми ти који треба да им покажемо пут и
научимо их, својим примером. Јако сам срећна ако то успем овим
текстом и ако бар неки од ђака који прочитају ову причу, крену путем
знања и успеха.
21

Školski časopis, maj 2013.

Recommandé

Recommandé

Contenu connexe

Similaire à Školski časopis, maj 2013.

Similaire à Školski časopis, maj 2013. (20)

Plus de bbilja

Plus de bbilja (20)

Dernier

Dernier (16)

Školski časopis, maj 2013.