презентација

1. Анализа тржишта у Србији са посебним
освртом на медијско тржиште

2. АНАЛИЗА ПОСЛОВНИХ ТРЖИШТА
 Пословно тржиште састоји се од свих организација које набављају
робу и услуге које користе у производњи друге робе и услуга које
потом продају, изнајмљују или добављају другима.
 Свака организација има специфичне циљеве, политику и
процедуре куповине, организационе структуре и системе. У
принципу, пословни купци теже да остваре највећи пакет користи
(економске, техничке, услужне и друштвене) у односу на трошкове
тржишне понуде.
 Побољшање куповине значи да пословни маркетари морају да
побољшају своје продајно особље, тако да одговара већим
пословним купцима.
 Да би се побољшала ефективност и ефикасност, пословни
добављачи и купци испитују различите начине управљања својим
односима. Ближи односи делом су подстакнути тенденцијама у
вези с менаџментом ланца снабдевања, раним укључувањем
добављача, набавних алијанси итд

3.  Пословни купац мора да доноси бројне одлуке приликом куповине. Број
одлука зависи од ситуације куповине: комплексности проблема, новине
захтева за куповином, броја људи који је укључен и потребног времена.
 Пословни купац најмање одлука доноси у ситуацији директне поновљене
куповине, а највише у ситуацији новог задатка. Током времена, ситуације
новог задатка претварају се у директне поновљене куповине и у рутинско
понашање при куповини.
 Многи пословни купци више воле да решење читавог проблема добију од
једног продавца. Таква пракса назива се куповина система и настала је
када је држава набављала оружје и комуникационе системе.
 Маркетари морају да схвате како раде набавна одељења. У тим
одељењима купује се много врста производа, а процес куповине варира у
зависности од врсте производа.
 Процес куповине почиње када неко у компанији спозна проблем или
потребу који могу да се задовоље кроз набавку робе или услуге.
 У институционално тржиште спадају школе, болнице, старачки домови,
затвори и друге институције које морају да обезбеде робу и услуге
људима за које брину. Многе од тих организација имају низак буџет и
издржавану клијентелу.

4. АНАЛИЗА МЕДИЈСКОГ ТРЖШТА У
СРБИЈИ
 У Србији поред јавног сервиса постоји још 117 ТВ и 319 радио
станица који поседују лиценце. Од тога су пет ТВ и четири радио
станице са националном покривеношћу и лиценцама, једна радио
станица са покрајинском покривеношћу, 29 ТВ станица и 48 радио
станица са регионалном покривеношћу и 83 ТВ и 266 радио станица
са локалном покривеношћу, што укупно чини збир од 436
фреквенција.
 У 2014. години недељни аудиторијум телевизијских гледалаца је
чинило приближно 6.900.000 становника Србије. Иако просечан
дневни аудиторијум и време проведено уз ТВ програм са годинама
опада, у 2014. години приметан је благи раст публике.
Дигитализација спроведена средином 2015. године унапредиће
квалитет пријема и број канала за велики број телевизијских
гледалаца, а самим тим и допринети одржању овог нивоа или
повећања просечног дневног аудиторијума у наредном периоду.

5.  На укупном тржишту телевизијског програма, најгледанија телевизија у Србији
је РТС1 са рејтингом од 4,29% и уделом у гледаности од 20,1%, следе телевизија
Пинк са просечним рејтингом од 3,61% и уделом у гледаности од 16,9%, ТВ Прва
са просечним рејтингом од 2,75% и уделом у гледаности од 12,87%, затим Б92 и
Хаппy ТВ, а за њима и низ мањих кабловских и регионалних телевизија које су у
систему мерења.
 Најтраженије врсте програма код телевизијског аудиторијума су информативни
садржаји, страни филмови и спортски програм. Разлике постоје и по
демографским карактеристикама публике па тако мушка публика значајније
више тражи спортски програм док се женски део публике значајније више
интересује за музички програм, стране серије и Reality show програм.
 Код млађе публике, 15-29 година старости влада веће интересовање за стране
филмове и музички програм док је публика 30-39 година сатости испољила
значајније интересовање за стране филмове и дечији програм.
 Старија публика 50-65 се највише интересује за информативни програм, а они
преко 65 година поред информативног и за јутарњи програм и домаће серије.
 Публика вишег или високог образобања се значајније више интересује за
научно-образовни програм као и за програме из културе. Они се такође нешто
више интересују за документарин и информативни програм.

6. Тржиште оглашавања у Србији
 Укупна вредност тржишта оглашавања у Србији је износи 156 милиона
евра. Највећу вредност тржиште масмедијског оглашавања у Србији
бележи 2008. године (206 милиона евра), а затим, погођено светском
економском кризом бележи пад, да би у 2013. години забележило најнижи
резултат од почетка кризе - 155 милиона евра. У 2014 години тржиште
остаје на приближном нивоу из 2013. године.
Графикон 1. Процена укупне нето вредности тржишта оглашавања у Србији

7.  Прегледом података који се односе на удео различитих врста медија у
укупној суми оглашавања за 2014. годину, долазимо до закључка да је
телевизија и даље водећи медији са 53% тржишта (54% у 2013. години),
следе штампани медији са 20% (21% у 2013. години), Оут-оф-Хоме са 12%
(11% у 2013. годин), Интернет са 10% (9% у 2013. години) и Радио са 4%
тржишта (5% у 2013. години).
Графикон 2. Удео различитих медија у укупном оглашавању

8.  Телевизијско тржиште од 2008. године, када је достигло највећу
вредност, бележи константан пад. У 2013. години је дошло до осетног
пада вредности ТВ тржишта за око 16% у односу на претходну годину, а у
2014. години тај ниво се задржава.
Графикон 3. Тренд процене реалне вредности ТВ тржишта

9.  За разлику од телевизијског тржишта, радијско тржиште је далеко мање,
али бележи и мањи пад током година. Највећи пад се бележи 2009.
године (6.4 милиона евра) да би се већ у следећој години тржиште
вратило на приближно ниво из 2008. године. 2014. годину радијско
тржиште оглашавања завршава са 7 милиона Евра, што чини благи пад од
6.7% у односу на 2013. годину.
Графикон 4. Тренд процене реалне вредности радио тржишта

10. Преглед медијског тржишта Србије
 Недељни аудиторијум телевизијских гледалаца за 2014. годину чини
6.900.000 становника Србије. Типичан гледалац телевизијског програма
има преко 50 година старости, основног је или нижег образовања, живи у
брачној заједници и родитељ је. 99% домаћинтстава Србије поседује ТВ
пријемник, а њих 49.8% кабловску телевизију. Просечан дневни
аудиторијум ТВ публике у односу на укупну популацију 4+ са годинама
опада. Ипак приметан је благи раст публике у 2014. години.
Дигитализација која је коначно спроведена у 2015. гоодини и која би
требало да унапреди квалитет пријема и повећа број канала за велики
број телевизијских гледалаца, би требало да тај раст одржи или повећа и
у 2015. години.
 Све већа присутност и развој кабловских канала, односно већи избор
телевизијских програма и садржаја који се нуде телевизијском
аудиторијуму, довело је до опадања учешћа удела националних ТВ
станица у укупној гледаности телевизијског програма па је тако удео
националних телевизијских програма пао са 72.4% у 2013. години на 69.1%
у 2014. години.

11. Графикон 6. Просечан дневни аудиторијум ТВ публике у %
Графикон 7. Просечно време у току дана проведено уз ТВ у минутима

12.  Просечан недељни аудиторијум радио слушалаца за 2014. годину чини
4.000.000 становника Србије. Типичан слушалац радио програма је
средњег образовања, запослен је и просечних је примања. 68%
домаћинтстава Србије поседује радио апарат, а просек је 0,9 апарата по
домаћинству. За разлику од телевизијског аудиторијума, просечан
недељни аудиторијум радио слушалаца у популацији 12+ за претходних
четири године је прилично стабилан и креће се око 64% реацх-а. Радио је
као медији флексибилнији и мобилнији од телевизије: радио станице се
путем паметних телефона могу слушати у покрету, радио апарати су
доступни у аутомобилима, готове све станице поседују могућност
стреаминга (преношења) радијског садржаја путем Интернета (од 2009.
године до 2014. године проценат оних који имају техничких могућности да
слушају радио преко Интернета је порастао са 24% на 51%), све је
застпљенији подцастинг који слушаоцима омогућава праћење радиског
програма у реалном времену или одложено. Све ово радио чини
приступачнијим у простору и времену и омогућава му континуитет у
слушаности и величини аудиторијума без обзира на динамичне промене
укупног медијског тржишта, условљене пре свега развојем и све већом и
учесталијом употребом Интернета.

13. Графикон 8. Просечно време у току дана проведено у слушању
радио програма
Графикон 7. Просечан недељни радио аудиторијум у % у односу на
укупну популацију

14. Макроекономска ситуација и њен
утицај на медијско тржиште
 У 2014. години два догађаја су одредила правац кретања привреде,
односно њено успоравање: избори у марту и поплаве у мају месецу.
Ове промене се огледају у повећању јавног дуга и паду БДП-а.
Повећање јавног дуга и пад у БДП-у су довели до убрзане реформе
јавног сектора и мера штедње које се огледају у смањењу плата у
јавном сектору.
 Поређења ради у Србији 39% потрошачке корпе одлази на храну и пиће
док је тај проценат за ЕУ 16%. Остале ставке имају следећи поредак:
становање 15.7%, транспорт 8.7%, одећа и обућа 4.9%, алкохолна пића
и дуван 4.5 %, рекреација и култура 4.4 %, остало 17.5. За минималну
потрошачку корпу потребно је издвојити 0.76% просечних зарада док
је за просечну потребно издвојити 1.46% просечних зарада. Ови
подаци за собом повлаче и ограничене активности оглашивача
односно инвестирање у рекламне кампање што директно погађа све
медије.

15.  Поређења ради у Србији 39% потрошачке корпе одлази на храну и пиће док
је тај проценат за ЕУ 16%. Остале ставке имају следећи поредак:
становање 15.7%, транспорт 8.7%, одећа и обућа 4.9%, алкохолна пића и
дуван 4.5 %, рекреација и култура 4.4 %, остало 17.5. За минималну
потрошачку корпу потребно је издвојити 0.76% просечних зарада док је за
просечну потребно издвојити 1.46% просечних зарада. Ови подаци за
собом повлаче и ограничене активности оглашивача односно инвестирање
у рекламне кампање што директно погађа све медије.
 Графикон 9. БДП – РС без Косова и Метохије

16.  Према последњим доступним подацима из АПР-а у Србији је у 2013.
години било званично запослено 3.514 лица на радиу и телевизији. Ови
подаци не обухватају Јавну медијску установу, РТС и РТВ радио
телевизија Војводине за које нема доступних података у АПР-у. Подаци у
АПР-у су дати збирно за целокупну медијску кућу што код неких укључује
телевизију, радио и wеб страницу

17. ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!