Ugrozene vrste

2. Земља обезбеђује довољно за свачију потребу, алиЗемља обезбеђује довољно за свачију потребу, али
не и за свачију похлепу.не и за свачију похлепу.
Махатма ГандиМахатма Ганди

3. Земља данас изгледа сасвим другачије него пре сто милиона
година. Многе врсте су нестале, а многе се појавиле, и
дан данас насељавају планету Земљу.
Неке врсте ишчезле су пре много година. Њихово нестајање
проузроковано је неким катастрофама, као ледено доба
или пад метеора на Земљу. Неке су, пак нестале услед
негативног деловања човека, а многе нестају и данас.

4.  Савремене промене проузроковане човековим
деловањем дешавају се невероватном брзином, а њихове
последице веома често утичу на читаву планету.
 Огромна простанства природних екосистема су
уништена, многе врсте биљака и животиња су нестале,
море се загадило, састав атмосфере се променио, Земља
је постала топлија, а ниво мора је почео лагано да се
подиже..
 Услед негативног деловања човека, биолошке врсте
сваким даном ишчезавају све већом брзином. Сматра се
да у свету сваког сата заувек нестају 3 врсте.

5.  На Земљи живи 270.000 врста биљака
 60.000 биљних врста је угрожено
 400-900 врста биљака је нестало
 600 врста животиња је нестало:
 86 врста сисара
 104 врсте птице
 20 врста гмизаваца
 5 врста водоземаца
 80 врста риба
 72 врсте инсеката
 206 врста пужева
ГорилаГорила

6.  Једна од 104 нестале
врсте птица: Папагај
каролина.

7.  Уништавање станишта:
Нестају природна места
где биљке и животиње
живе без утицаја
човека. Уништавање
станишта може бити
условљено деловањем
човека на природне
екосистеме, али и
прекомерним
загађењем и глобалним
променама ( које
такође настају
деловањем човека).
ПаљењеПаљење
шумашума
ПрекомернаПрекомерна
сеча шумасеча шума

8.  Уништење станишта настаје као
последица:
1. Ширења насеља
2. Повећања пољопривредних површина
3. Крчење и сеча шума
4. Исушивање мочвара и влажних станишта
5. Загађивање (депоније и др.)

9.  Сваке године Земља постаје топлија за 0,2°C
 Снежни прекривач се у свету смањио за 10% у последњих
50 година
 Температура на Антарктику је порасла за 2°C
 На језерима и рекама се две недеље краће задржава лед
 Ледници су за 6м тањи него 1980. године
 Килиманџаро (источна Африка) је изгубио 80 % снежног
прекривача
 Ниво мора и океана је порастао 10 до 20цм током
последњих 100 година
 Двадесети век је најтоплији век у последњем миленијуму.

10.  Неки људи лове зато што уживају у убијању животиња. Други
убијају зато што им је то једини начин да дођу до хране или
да створе себи услове за живот. Неки убијају из незнања и
страха, на пример без посебног разлога убијају се и
најбезопасније змије и гуштери.
 Најсигурнији начин заштите животиња од претераног лова
јесте забрана лова. Многе угрожене врсте заштићене су
строгим законима, међутим, законски прописи се често крше
од стране ловокрадица.
 На пример кљове слона вреде много, а све док је тако
ловокрадице ће кршити законе.

11. Следе потресне слике,
осетљивим особама не
препоручује се гледање
!!!

12.  У многим деловима Африке
стари слонови са великим
кљовама представљају лаку
мету.
 Често се дешава да убијене
женке слонова у својој утроби
носе нерођено младунче. Тако су
због две кљове, једним метком
убијена два слона.

13.  Сваке године се у свету улови на хиљаде дивљих животиња,
које се стављају у кавезе и шаљу на пут у различите делове
света, где се углавном продају као кућни љубимци.
 То су најчешће папагаји, егзотичне птице, змије, гуштери,
корњаче, крупне мачке и мајмуни.
 Многи закони и прописи регулишу које се врсте животиња и
биљака смеју продавати, и на које начине се морају
транспортовати. Наравно ови закони се често крше.

14.  Највећи број уловљених
папагаја проводи остатак
живота у малом кавезу. У
природи папагаји прелећу
велика растојања у потрази за
храном. Живећи у
заробљеништву, они то не могу
да чине, па се у кућним
условима не осећају добро.

15.  Мајмуни се често
лове у природи да би
се продавали као
кућни љубимци.
Ловци лако хватају
младунце, а њихове
мајке најчешће
убијају.

16.  Уношење страних уништава живи свет широм
света. Најзначајније последице су на острвима,
где су пацови и мишеви уништили колоније
многих птица.

17.  Биљке такође могу направити доста проблема
када се преместе са свог природног станишта.
 На пример:
 Кактуси у Аустралији:
 Водени љиљан у
тропским пределима:

18.  Пловећи ћилими од
водених љиљана су на
неким местима у
тропима потпуно
зачепили водене путеве
и тако онемогућили или
врло отежали водени
саобраћај, поред тога
жива бића испод овог
ћилима једва
преживљавају, а многе
врсте су дошле на
ивицу опстанка. Не, ово није пољана, већНе, ово није пољана, већ
река у тропимарека у тропима

19.  Тигрови
 Поларни медведи
 Моржеви
 Магеланови пингвини
 Кожаста морска корњача
 Атлантска туна
 Источна планинска горила
 Монарх лептир
 Јавански носорог
 Велика панда

20.  У дивљини је остало само 3200 јединки тигрова
 Наставак сече шума и бујање криволова може довести до
нестајања тигрова.

21.  Поларни медвед је симбол првих жртава губитка
станишта због климатских промена.
 Ако се тренд загревања на Арктику настави садашњим
темпом поларни медведи брзо ће нестати.

22.  Жртве глобалног загревања.
 Ове животиње користе плутајуће санте леда за
одмарање, рађање и одгајање младунаца, као и за
заштиту од грабљивица. Због топљења леда, ове
популације доживљавају знатан губитак станишта.

23.  Угрожени у случају изливања нафте са танкера, због
недостатка рибе.

24.  Највећа морска корњача опстајала је као врста више од
100 милиона година, али сада јој прети изумирање.
 У Тихом океану постоји свега 2300 женки ових корњача.
 Глобално загревање и пораст нивоа мора представљају
највеће претње за ову врсту.

25.  Користи се као главни састојак најскупљег сушија у
Јапану.
 У случају да се не заустави лов ове туне, врста ће убрзо
бити истребљена.

26.  Спада у критично угрожену врсту и живи у само 720
примерака у дивљини.
 Гориле су жртве криволова и уништавања станишта.

27.  Неопходне су им шуме борова и јела, које су
немилосрдно сечене. Сада су те шуме заштићене, али је
ова популација ипак веома угрожена.

28.  Због веома високе цене делова свог тела на црном
тржишту жртва је криволова и доведен је до ивице
истребљења.
 Верује се да постоји само 12 примерака ове врсте.

29.  Угрожена због уништења станишта.
 У природи постоји само 1600 примерака ове врсте.

49.  Човечанство није изаткало мрежу
живота. Ми смо само једна њена нит.
Што год чинили мрежи, чинимо то
себи самима. Све ствари су повезане.
Све ствари се додирују.
Поглавица Сиетл

50. Марта Вуловић
Јована Ковачевић