www.biologija.le.in.rs Biologija za 6. razred osnovne škole

1. Царство протиста
Хетеротрофни протисти –
изазивачи болести
Наставник: Тања Јовановић
Разноврсност дупљара

2. Дупљари (жарњаци)
Морске сасе Корали ХидреМедузе
 Пре 600 милиона година дупљари су били најбројнија група
животиња у морима и океанима
 Данас на Земљи живи око 11 000 врста дупљара

3. Морске сасе или власуље
 Живе искључиво у мору
 Воде углавном сесилан начин живота
 Хране се планктоном и др крупнијим организмима

4. Морске сасе или власуље
 Симбиоза морске сасе и крабе
 Симбиоза је заједнички
живот две или више
јединки, при чему свака
има корист од заједничког
живота
Морској саси краба је „превозно средство“,
а саса бранећи себе жарним ћелијама брани и
крабу.

5. Корали
 Корали живе у мору. Највише им одговара температура око 200C.
 Воде искључиво сесилан начин живота
 Сви корали имају спољашни скелет углавном од кречњака.
 Размножавају се полно и пупљењем. Када се размножавају
пупљењем новонастале јединке остају на телу мајке. Тако се
формирају велике колоније –корални гребени.
 Највећи корални гребен је Велики корални гребен у Аустралији,
дугачак преко 2000 км.
 Корални гребени су станиште за друге морске организме
 Нагомилавањем скелета угинулих корала настају стене, спрудови и
острва (атоли).
корални гребени код Аустралије Атол у Тихом океану

6. Корали

7. Корали
 Због глобалног загревања расте температура мора и океана,
што доводи до масовног угинућа корала.
 Корали се користе за израду накита

8. Медузе
 Медузе живе углавном у морима, мали број врста живи у
слаткој води
 Имају облик звона или кишобрана
 Медузе су животиње са највећим процентом воде у свом телу –
око 95%.
полип
(хидре, корали и морске сасе)
медуза
усни отвор
усни отвор
дупља
дупља

9. Медузе
 Медузе активно пливају или их носе водене струје
 Пливају тако што пуне и празне водом своју дупљу.
 Медузе су грабљивице, хране се раковима, мекушцима и
рибама

10. Медузе  Размножавају се сменом
полне и бесполне
генерације.
Медузе су раздвојених
полова. Испуштају полне
ћелије у воду, које се спајају.
Тако настаје зигот.
Из зигота се развија ларва
која плива помоћу трепљи –
планула.
Планула пада на дно,
причврсти се и развија у
полип.
Попречним деобама полипа
настају нове младе медузе.
одрасле медузе
спајање
полних ћелија
планула-ларва
полип
млада медуза

11. Медузе

12. Сифонофоре
Сифонофоре су посебна група дупљара која живи као колонија.
Португалска крстарица или физалија
Насељава тропска мора, али може да доспе и у мора умереног појаса.
Живи при самој површини мора и снабдевена је мехуром величине 28-
30 cm на коме се налази једро, тако да може да је покреће и ветар.
Наликује медузи.
Тело колоније је прозрачно.
Пипци јој дотижу дужину и од 18 метара, а може болно да ожари, тако
да јато ових сифонофора изазива панику и проблеме на плажама.
Она својим
пипцима паралише
рибе које могу бити
и до 30 cm дуге, а
којима се храни.