Ce diaporama a bien été signalé.
Nous utilisons votre profil LinkedIn et vos données d’activité pour vous proposer des publicités personnalisées et pertinentes. Vous pouvez changer vos préférences de publicités à tout moment.

Zglavkari - rakovi

3 907 vues

Publié le

www.biologija.le.in.rs

Publié dans : Formation
  • Login to see the comments

Zglavkari - rakovi

  1. 1. Зглавкари - ракови Наставник: Тања Јовановић
  2. 2. Зглавкари Најборјнија група животиња описано је више од 1,5 милиона врста, ¾ познатих врста животиња су зглавкари СтоногеИнсекти Пауколики зглавкари Ракови
  3. 3. Зглавкари Живе у води, ваздуху, земљишту, у свим деловима света  Тело је чланковито – чланци се разликују по величини  Чланци су груписани у телесне регионе главено-грудни регион трбушни регион трбушни регион главено-грудни регион главени регион трупни регион трбушни регион грудни регион главени регион
  4. 4. Зглавкари На сваком чланку имају по један пар чланковитих ножица Рак СтоногеИнсекти Пауци
  5. 5. Зглавкари  Тело име је покривено дебелеом хитинском кутикулом која има улогу скелета (спољашни скелет или егзоскелет)  Код неких зглавкара кутикула садржи и кречњак  Зглавкари се ПРЕСВЛАЧЕ – повремено мењају покривач од кутикуле, она не расте па постане „тесна“
  6. 6. Ракови  Ракови живе у води (слаткој, сланој, у подземним водама), на влажним местима, а мали број њих води паразитски начин живота
  7. 7. Ракови Величина тела од 0,1мм до 60 цм, код неких краба ноге дуге до 4м. Јастог може бити тежак и до20кг
  8. 8. Ракови Осим по величини ракови се међусобно доста разликују по облику тела.
  9. 9. Ракови Речни рак живи у чистој слаткој води. Боја тела је слична боји речног дна – тешко се уочава Дању мирује у скровишту, ноћу је активан, хода или плива уназад
  10. 10. Спољашња грађа речног рака главено-грудни регион трбушни регион
  11. 11. Спољашња грађа речног рака Главено-грудни регион обавијен је чврстим оклопом . Млади ракови се пресвлаче 3-4 пута годишње, а одрасли једном годишње. трбушни регион
  12. 12. Спољашња грађа речног рака На глави се налазе: антене (2 пара) 1 пар очију на очним дршкама
  13. 13. Спољашња грађа речног рака На сваком телесном сегменту имају по један пар ножица усне ножице 5 пари ножица за кретање 5 пари ножица за пливање репна лепеза (пливање уназад) клешта
  14. 14. Спољашња грађа речног рака Код неких врста ракова ножице на трбушном региону имају улогу у дисању, размножавању или придржавању јаја или младунаца.
  15. 15. Речни рак – органи за варење Речни рак је грабљивица али храни се и угинулим животињама и биљкама. Око усног отвора се налазе усне ножице. У допремању хране до усног отвора учествују и прва три пра грудних ножица усни отвор желудац црево анални отвор јетра погледај видео
  16. 16. Речни рак – органи за дисање Ракови дишу шкргама шкрге Шкрге су смештене бочно на телу , на главено-грудном региону
  17. 17. Речни рак – крвни систем Крвни систем је отвореног типа. крвни судови срце
  18. 18. Речни рак – излучивање Излучивање штетних супстанци се одвија преко зелених (антеналних) жлезди. антеналне жлезде
  19. 19. Речни рак – нервни систем Нервни систем је лествичастог типа, чине га: • главена ганглија (мозак) и • трбушни ланац ганглија. главена ганглија трбушни ланац ганглија
  20. 20. Речни рак – чула Имају добро развијена чула. • Чуло вида – пар сложених очију на дршкама. • Чуло за одржавање равнотеже - у основи краћих антетна Свако око је грађено од близу 3000 простих очију. Имају мозаичан вид • Чуло за додир и мирис – на антенама и усним ножицама. Свуда по телу налазе се ситне длачице осетљиве на додир.
  21. 21. Речни рак – органи за размножавање Размножавају се полно, одвојених су полова. мужјак женка После оплодње женка чува јаја на трбушним ножицама. Из јаја се излегу млади рачићи, дуги око 9мм. После првог пресвлачења живе самостално.
  22. 22. Разноврсност ракова Разноврсна група – описано је преко 67 000 врста.
  23. 23. Разноврсност ракова Водена бува – дафнија Живи у слаткој води, лебди на површини воде- планктонски рачићи. Дафнијама се хране друге животиње. Дуге су 1 – 5мм јаја
  24. 24. Разноврсност ракова Циклопс – микроскопски рачићи Живи у слаткој води, лебди на површини воде- планктонски рачићи. Циклопсима се хране друге животиње. Дуги су 1/2мм – 5мм
  25. 25. Разноврсност ракова Крил –морски рачићи Живи у сланој води, лебде на површини воде – планктонскки организми Њима се хране китови, фоке, лигње, пингвини.. Дуги су 1 – 6 цм
  26. 26. Разноврсност ракова Мокрица – копнени рак Живе на копну, на влажним местима – испод камена, у подрумима, у пећинама…
  27. 27. Разноврсност ракова Рак витичар Витичар и друге врстеиз ове групе воде сесилан начин живота. Причвршћују се за стене, на телу китова, за бродове, на стубовима у лукама…. Ван љуштуре им вире само ножице којима сакупљају храну.
  28. 28. Разноврсност ракова Шкампи Живе у мору на дубинама од 200 до 800м. Преко дана мирују заривени у муљевитој подлози, а сумрак крећу у потрази за храном. Врло су тражени јер имају укусно месо.
  29. 29. Разноврсност ракова Јастог Живе у мору на дубинама до 150м. Могу имати дужину од 60цм и тежину од 5кг. Ноћу лови, а дању се скрива испод камена или у процепу стена. Користи се у људској исхрани.
  30. 30. Разноврсност ракова Јастог Због генетских промена дешава се да јастог има необичну обојеност тела. Ово је ретка појава, један од 1000000 примерака има плаву белу боју, или је шарен.
  31. 31. Разноврсност ракова Рак самац Рак самац нема оклоп. Живи у празним љуштурама пужа. Морске сасе живе у заједници – симбиози са раком, причвршћују се са љуштуру. Сасе лакше долази до хране кад рак прождире плен, а раку саса служи као одбрана од непријатеља
  32. 32. Разноврсност ракова Крабе Трбушни регион им је кратак и подавијен испод главено-грудног региона
  33. 33. Разноврсност ракова Кокосова краба Кад одрасте не живина мору већ на копну. Живи на острвима југозападног Пацифика и Индијског океана. Најкрупнији примерци имају распон ногу и до једног метра, а тешке су и до 5кг. Ноћу излазе из скровишта да би се нахраниле. Једу лешине, зелене делове биљака, опале плодове кокосовог ораха. Пењу се на палме и хране се њиховим семенкама, а и да би се сакриле од непријатеља. Назив „лоповска краба“ добиле су јер воле да сакупљају сјајне предмете.
  34. 34. Разноврсност ракова Јети краба Ножице су јој прекривене густо распоређеним чекињама које личе на крзно. Живе на великим морским дубинама – до 2000м. Хране се бактеријама.
  35. 35. Разноврсност ракова Краба вампир Живи на острву Јава. Угрожена је врста јер се лови и чува у акваријумима.
  36. 36. Разноврсност ракова Црвена краба Живи у на божићном острву, близу Аустралије. У време када треба да положи јаја мигрира са копна ка мору. Погледај видео
  37. 37. Значај ракова • Ракови су важни део ланаца исхране у природи • Неке врсте ракова живе само у чистим водама, те њихово одсуство указује на лош квалитет воде – загађена вода • Често се користе за исхрану људи Јапански рак

×