SlideShare une entreprise Scribd logo
1  sur  14
• Биљке под дејством спољашњих дражи покрећу своје поједине 
делове, тј. органе, и доводе их у оптималне условеза обављање 
функција, а у складу са дражи која индукује покрет. 
• Тако коренови расту у правцу и смеру деловања гравитације, а 
стабло насупрот смера силе Земљине теже. 
• Под дејством светлости органи који обављају фотосинтезу 
доводе се у оптимални положај у простору за обављање овог 
процеса.
• Класификација покрета зависи од принципа на основу којег се 
врши. Ако се као принцип класификације узме узрок који доводи 
до покрета, онда сви покрети биљака могу да се поделе на 
аутономне и индуковане. 
• Када је принцип класификације механизам на основу којег 
долази до покрета онда они могу да се поделе на локомоторне, 
нутационе и варијационе покрете.
Таксије 
• Таксије су локомоторни покрети једноћелијских организама под 
утицајем неке дражи. Смер кретања организма одређује 
интезитет дражи, па се кретање одвија у смеру дејства дражи 
(позитивна таксија) или у смеру супротном од дејства дражи 
(негативна таксија). Према врсти дражи која изазива покрет 
таксије се деле на: 
• Фототаксије 
• Хемотаксије
Фототаксије 
• Реакције организма на светлосну драж. Позната је фототаксија 
зелене алге Euglena viridis. 
Euglena viridis
Хемотаксије 
• Реакције организма на дејство хемијске супстанце. 
Карактеристичне су за хетеротрофне организме, који се крећу 
привучени неком материјом коју користе за храну. Аутотрофни 
организми се крећу према извору CO2 и О2. 
Equisetum Selaginela
Тропизми 
• Покрети растења утврђених биљака изазвани деловањем 
спољашњих дражи која има одређен правац. Према врсти дражи 
која изазива покрет тропизам може бити: 
• Фототропизам – покрет изазван једностраним осветљавањем 
• Гравитропизам (геотропизам) – покрет изазван силом Земљине 
теже
Фототропизам 
• Фототропизам је покрет растења биљног органа ка извору 
дражи или у смеру супротном од извора дражи. Уколико се 
покрет одвија ка извору дражи, говоримо о позитивном 
фототропизму, а ако је у супротном онда је негативан 
фототропизам.
Геотропизам 
• Покрет растења изазаван дејством Земљине теже. Корен биљке 
расте у смеру Земљине теже, тј. позитивно геотропно, а стабло 
расте у смеру супротном од правца деловања Земљине теже, тј. 
негативно геотропно. Гране и подземна стабла расту под 
одређеним углом у односу на правац Земљине теже, и то је 
трансверзални геотропизам.
Настије 
• Покрети утврђених биљака, али њих изазива лифузна драж која 
нема смер. Покрет се врши или растењен или променом тургора 
у ћелијама органа који врши покрет. Према врсти дражи која 
изазива покрет настије могу бити: 
• Фотонастије – покрети изазвани променом интезитета светлости 
• Термонастије – покрети изазвани променом температуре 
• Сеизмонастије – покрети изазвани потресом
Фотонастије 
• Фотонастије су покети листова и цветова многих биљака. 
Листови киселице (Oxalis) ноћу се склапају, а дању отварају. То 
су покрети спавања. 
Oxalis
Термонастије 
• Неке биљке, као на пример, лала ( Tulipa sp.) и шафран (Crocus 
sp.), врло су осетљиве на промену температуре. Цветови лале се 
на високој температури отварају тако што брже расте 
унутрашња страница латице, а затварају се при снижењу 
температуре. 
Tulipa sp Crocus sp
Сеизмонастија 
Реакциа биљке на потрес, додир. Код украсне биљке 
срамежљивке ( Mimosa pudica ) и најмањи додир изазива 
склапање перастих листића. После надражаја, у интервалу од 15 
до 20 минута, биљка поврати ранији изглед. Овако брз покрет је 
проузрокован наглом променом тургора у јастучастом ткиву које 
се налази на бази органа који реагује. Та структура се назива 
пулвинус и функционише као зглоб. 
Mimosa pudica
•Презентацију радили: 
•Михајло Богдановић III2 
•Ђорђе Гајић III2

Contenu connexe

Tendances (20)

Sistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulacijuSistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulaciju
 
Mahovine
MahovineMahovine
Mahovine
 
Rast i pokreti biljaka
Rast i pokreti biljakaRast i pokreti biljaka
Rast i pokreti biljaka
 
Skeletni sistem čoveka
Skeletni sistem čoveka Skeletni sistem čoveka
Skeletni sistem čoveka
 
Skrivenosemenice
SkrivenosemeniceSkrivenosemenice
Skrivenosemenice
 
Razviće biljaka
Razviće biljakaRazviće biljaka
Razviće biljaka
 
34. zivot u vodi uslovi zivota i adaptacije
34. zivot u vodi uslovi zivota i adaptacije34. zivot u vodi uslovi zivota i adaptacije
34. zivot u vodi uslovi zivota i adaptacije
 
1. Vodni rezim biljaka. promet vode kroz biljku
1. Vodni rezim biljaka. promet vode kroz biljku1. Vodni rezim biljaka. promet vode kroz biljku
1. Vodni rezim biljaka. promet vode kroz biljku
 
Čulni sistem čoveka
Čulni sistem čovekaČulni sistem čoveka
Čulni sistem čoveka
 
Plod i seme
Plod i semePlod i seme
Plod i seme
 
Sistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanjeSistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanje
 
Lanac ishrane i trofička piramida
Lanac ishrane i trofička piramidaLanac ishrane i trofička piramida
Lanac ishrane i trofička piramida
 
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. BiosferaOsnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
 
Jednoćelijski organizmi sa organizovanim jedrom
Jednoćelijski organizmi sa organizovanim jedromJednoćelijski organizmi sa organizovanim jedrom
Jednoćelijski organizmi sa organizovanim jedrom
 
Jednoćelijski i višećelijski organizmi
Jednoćelijski i višećelijski organizmiJednoćelijski i višećelijski organizmi
Jednoćelijski i višećelijski organizmi
 
Koren
KorenKoren
Koren
 
Koren
KorenKoren
Koren
 
Nastanak i razvoj biljaka
Nastanak i razvoj biljakaNastanak i razvoj biljaka
Nastanak i razvoj biljaka
 
Transpiracija
TranspiracijaTranspiracija
Transpiracija
 
Protista
ProtistaProtista
Protista
 

En vedette (17)

биљни хормони
биљни хормонибиљни хормони
биљни хормони
 
Evolucija coveka
Evolucija covekaEvolucija coveka
Evolucija coveka
 
примање минералних елемената и њихове функције
примање минералних елемената и њихове функцијепримање минералних елемената и њихове функције
примање минералних елемената и њихове функције
 
Movement in plants
Movement in plantsMovement in plants
Movement in plants
 
Evolucija čoveka, 7. razred
Evolucija čoveka, 7. razredEvolucija čoveka, 7. razred
Evolucija čoveka, 7. razred
 
8 8. movement in plant
8 8. movement in plant8 8. movement in plant
8 8. movement in plant
 
Taxism, Tropism and Nastic movements
Taxism, Tropism and Nastic movementsTaxism, Tropism and Nastic movements
Taxism, Tropism and Nastic movements
 
Plants movements
Plants  movementsPlants  movements
Plants movements
 
Movements in plants
Movements in plantsMovements in plants
Movements in plants
 
Rast i pokreti biljaka
Rast i pokreti biljakaRast i pokreti biljaka
Rast i pokreti biljaka
 
Tamna faza fotosinteze
Tamna faza fotosintezeTamna faza fotosinteze
Tamna faza fotosinteze
 
Biljna Tkiva
Biljna TkivaBiljna Tkiva
Biljna Tkiva
 
Svetla faza fotosinteze
Svetla faza fotosintezeSvetla faza fotosinteze
Svetla faza fotosinteze
 
Cvet i Plod
Cvet i Plod Cvet i Plod
Cvet i Plod
 
Gljive - Fungi
Gljive - FungiGljive - Fungi
Gljive - Fungi
 
Plod, rasprostiranje plodova i semena
Plod, rasprostiranje plodova i semenaPlod, rasprostiranje plodova i semena
Plod, rasprostiranje plodova i semena
 
Cvet ,plod i seme
Cvet ,plod i semeCvet ,plod i seme
Cvet ,plod i seme
 

Pokreti kod biljaka

  • 1.
  • 2. • Биљке под дејством спољашњих дражи покрећу своје поједине делове, тј. органе, и доводе их у оптималне условеза обављање функција, а у складу са дражи која индукује покрет. • Тако коренови расту у правцу и смеру деловања гравитације, а стабло насупрот смера силе Земљине теже. • Под дејством светлости органи који обављају фотосинтезу доводе се у оптимални положај у простору за обављање овог процеса.
  • 3. • Класификација покрета зависи од принципа на основу којег се врши. Ако се као принцип класификације узме узрок који доводи до покрета, онда сви покрети биљака могу да се поделе на аутономне и индуковане. • Када је принцип класификације механизам на основу којег долази до покрета онда они могу да се поделе на локомоторне, нутационе и варијационе покрете.
  • 4. Таксије • Таксије су локомоторни покрети једноћелијских организама под утицајем неке дражи. Смер кретања организма одређује интезитет дражи, па се кретање одвија у смеру дејства дражи (позитивна таксија) или у смеру супротном од дејства дражи (негативна таксија). Према врсти дражи која изазива покрет таксије се деле на: • Фототаксије • Хемотаксије
  • 5. Фототаксије • Реакције организма на светлосну драж. Позната је фототаксија зелене алге Euglena viridis. Euglena viridis
  • 6. Хемотаксије • Реакције организма на дејство хемијске супстанце. Карактеристичне су за хетеротрофне организме, који се крећу привучени неком материјом коју користе за храну. Аутотрофни организми се крећу према извору CO2 и О2. Equisetum Selaginela
  • 7. Тропизми • Покрети растења утврђених биљака изазвани деловањем спољашњих дражи која има одређен правац. Према врсти дражи која изазива покрет тропизам може бити: • Фототропизам – покрет изазван једностраним осветљавањем • Гравитропизам (геотропизам) – покрет изазван силом Земљине теже
  • 8. Фототропизам • Фототропизам је покрет растења биљног органа ка извору дражи или у смеру супротном од извора дражи. Уколико се покрет одвија ка извору дражи, говоримо о позитивном фототропизму, а ако је у супротном онда је негативан фототропизам.
  • 9. Геотропизам • Покрет растења изазаван дејством Земљине теже. Корен биљке расте у смеру Земљине теже, тј. позитивно геотропно, а стабло расте у смеру супротном од правца деловања Земљине теже, тј. негативно геотропно. Гране и подземна стабла расту под одређеним углом у односу на правац Земљине теже, и то је трансверзални геотропизам.
  • 10. Настије • Покрети утврђених биљака, али њих изазива лифузна драж која нема смер. Покрет се врши или растењен или променом тургора у ћелијама органа који врши покрет. Према врсти дражи која изазива покрет настије могу бити: • Фотонастије – покрети изазвани променом интезитета светлости • Термонастије – покрети изазвани променом температуре • Сеизмонастије – покрети изазвани потресом
  • 11. Фотонастије • Фотонастије су покети листова и цветова многих биљака. Листови киселице (Oxalis) ноћу се склапају, а дању отварају. То су покрети спавања. Oxalis
  • 12. Термонастије • Неке биљке, као на пример, лала ( Tulipa sp.) и шафран (Crocus sp.), врло су осетљиве на промену температуре. Цветови лале се на високој температури отварају тако што брже расте унутрашња страница латице, а затварају се при снижењу температуре. Tulipa sp Crocus sp
  • 13. Сеизмонастија Реакциа биљке на потрес, додир. Код украсне биљке срамежљивке ( Mimosa pudica ) и најмањи додир изазива склапање перастих листића. После надражаја, у интервалу од 15 до 20 минута, биљка поврати ранији изглед. Овако брз покрет је проузрокован наглом променом тургора у јастучастом ткиву које се налази на бази органа који реагује. Та структура се назива пулвинус и функционише као зглоб. Mimosa pudica
  • 14. •Презентацију радили: •Михајло Богдановић III2 •Ђорђе Гајић III2