1. Ekosistemi mora
zagađenje i
mogućnost zaštite

2. • Zemlja se popularno naziva ’’plavom planetom’’ zbog
toga što je čak 7o,8 odsto njene površine prekriveno
vodom.
• Čak 97 odsto vodene površine su mora i okeani.
• Okeani i mora su povezani u jedinstvenu celinu - svetsko
more, u okviru koga razlikujemo 4 okeana: Tihi (Pacifik),
Atlanski, Indijski i Severni ledeni okean.

3. Osobine
Osnovna osobina morske vode je
slanost, koja potiče od velikih
koncentracija kuhinjske soli.
Tepmeratura morske vode zavisi od
geografske širine, dubine vode i
kretanja morskih struja.
Svetlost maksimalno dopire do 200
metara dubine vode.

4. Pritisak koji vrši gornji sloj vode se povećava sa povećanjem
dubine. Zbog toga se na velikim morskim dubinama razvio
poseban živi svet prilagođen životu u večitom mraku i na
nepromenljivoj temperaturi.

5. Morske
struje, koja
su stalna
kretanja
vode
Svetskog
mora,
nastaju
usled
razlike u
temperatu
ri, pod
uticajem
stalnih
vetrova,
plime i
oseke kao i
Zemljine
rotacije.
Morske struje, koja su stalna
kretanja vode Svetskog mora,
nastaju usled razlike u
temperaturi, pod uticajem
stalnih vetrova, plime i oseke
kao i Zemljine rotacije.
Center
Talasi nastaju pod
uticajem vetra. Uz
pomoć njih vode
Svetskog mora su u
stalnom kretanju.
Plima i oseka predstavljaju stalna
kolebanja nivoa mora i okeana
pod uticajem sile privlačenja
Meseca i Sunca.

6. Živi svet mora i okeana veoma je raznovrstan.
U obalskoj zoni
zbog
prosvetljenosti
vode, rastu krupne
alge ali i
malobrojne
cvetnice od kojih je
najpoznatija
posejdonija.
U podvodnim livadama
žive morske sase,
morske zvezde, morski
ježevi, školjke, puževi,
rakovi, sunđeri i ribe.
Veoma bogat živi
svet su organizmi
koji žive na
morskom dnu i čine
bentos. To su
brojne morske alge,
hobotnice, morski
jež, puž, morski
konjic, raža i td.
Bogat živi svet
okeana postoji i na
dubinama do kojih
ne dopire sunčeva
svetlost.

7. U zoni slobodne vode –
plagijal, srećemo planktonske
organizme i nekton. Od
nektonskih vrsta najpoznatije su
lignje, ajkule, tune, skuše,
morske kornjače, foke, delfini,
kitovi.

8. Zagadjenje i ugrožavanje mora i
okeana
Zagađenje mora i okeana
može biti direktno i
indirektno.
Direktno je prouzrokovano
unošenjem industrijskih ili
komunalnih otpadnih voda
u more.
Indirektno zagađenje
podrazumeva unos štetnih
supstanci preko reka koje se
ulivaju u more, putem
padavina iz zagađene
atmosfere ili spiranjem s
morskih obala.

9. Nesreće, havarije i
potapanje brodova,
tankera, aviona i
podmornica takođe
direktno zagađuju mora i
okeane.
Nejpoznatije ekološke
katastrofe su svakako
havarije tankera i
prevoz nafte.

10. • Pri izlivanju u more nafta pluta po površini vode stvarajući
lepljivu masu. Na takvim mestina svetlost ne moze da prodire
u vodu, što dovodi do uginuća fitoplanktona, a ubrzo i životinja
koji se njime hrane. Ukoliko je perje ptica ulepljeno naftom,
one ne mogu da lete.

11. Zagađenje
Zagađenje okeana na zemlji је postao ogroman problem.
Mi znamo veoma malo o posledicama zagađenja
okeana i mora, i stalno nastavljamo da ih
zagađujemo hemikalijama i otpatcima.

12. Vrste zagađenja:
•Smeće
•Kanalizacija
•Hemikalije
•Radioaktivni odpad
•Eutrofikacija teških metala

13. •Sve razvijeniji turizam sve više ugrožava morski
živi svet.

14. • Prekomerni ribolov morskih organizama ima nesagledive posledice
u poremećaju lanca ishrane i osiromašnjenju biodiverziteta morskih
ekosistema.
• Brojnost nekih vrsta riba (ajkula, tuna, sabljarki) je prekomernim
ribolovom svedena na svega 10 odsto nekadašnjih populacija, što
onemogućava uspešno prirodno obnavljanje.

15. • Naš otpad, čak i u malim količinama, ima ogromne
posledice na biljke i životinje u okeanima i
morima.

16. Mogućnost zaštite ekosistema mora
Rešavanje ovih problema
podrazumeva ograničavanje,
kontrolu ili sprečavanje:
• Prekomernog izolovanja
morskih organizama.
• Uništavanje morskih obala.
• Direktnog i indirektnog
zagađivanja.
• Unosa novih vrsta organizama
u mora u kojima ih ranije nije
bilo.

17. Razmislite malo o ovim slikama!!!

18. THE END
MADE BY
TAMARA I MOMČILO VUJOVIĆ
VIII2