Alkoholizam je bolest koja je nastala zbog nekontrolisane i redovne upotrebe alkoholnih pica.

1. ALKOHOLiZAM
Alkoholizam je jedna od
najrasprostranjenijih
bolesti zavisnosti,
odnosno toksikomanije.
Alkoholizam je bolest
koja je nastala zbog
nekontrolisane i
redovne upotrebe
alkoholnih pica.

2. Alkoholicar je osoba koja nije u stanju da
kontrolise pijenje alkohola.
Alkoholizam se isoljava tako sto osoba gubi
kontrolu uzimanja alkoholnih pica sto dovodi
do zavisnosti, narusavanja fizickog i psihickog
zdravlja.i pored narusavanja zdravlja, osobe
koje
su postale alkoholicari
imaju poteskoce u
porodici, na poslu,
i u ostalom sa
samim sobom

3. U kolektivnom
govoru, kada kazemo
alkohol mislimo na
etanol (C2H5OH), koji
nastaje u procesu
alkoholnog vrenja iz
vocnih secera.

4. Etanol, kada se unese u organizam coveka,
alkohol odmah pocinje da se upija (resorbuje)
preko sluzokoze usta, zeluca i creva, i prelazi
u krv.
Alkohol koji se nalazi u organizmu razgradjuje
jetra.Alkohol se razlaze na ugljen-dioksid i
vodu, koji se eleminisu pomocu izdahnutog
vazduha, znoja i urina. Razgradjuje se oko
90% ukupno unesene kolicine, a samo 10% se
procenata se izluci nepromenjeno kroz pluca i
sa urinom.

5. Uzroci alkoholizma se dele na:
Bioloski
Psiholoski
Socioloski

6. Bioloski uticaj:
smatra se da je 40-50% alkoholizma
genetski regulisano. Npr: deca
alkoholicara imaju 4-5 puta vece sanse da
i sami postanu alkoholicara, od dece ciji
roditelji nisu alkoholicari.

7. Psiholoski uticaj:
individualni psihicki problem. Alkoholicari su
agresivni, skloni cestim svadjama. Naučnici su
utvrdili da postoji veza između alkoholizma i
depresije, iako alkohol kratkoročno smanjuje
depresiju.Najveći broj ubistava je povezan sa
alkoholom.

8. Socioloski faktori:
najcesci faktor koji se javlja kao nasilje u
porodici, i svadje i nasilja u drustvu..

9. Faktori rizika:
1. Alkohol u manjoj kolicini deluje na
kontrolu i norme ponasanja.
2. U vecoj kolicini usporava reflekse, menja
normalno ponasanje, dovodi do
nerazumljivog govora i osamucenosti
svesti.
3. U velikoj kolicini dovodi do nesvesnog
stanja, a ponekad i do smrti.

10. Svi organi ili sistemi organa su u manjoj ili
vecoj meri pod direktim ili indirektnim
uticajem alkohola.
Zbog razgradnje alkohola u organizmu,
akloholicari gube apetit i ne hrane se redovno.
Alkohol navise deluje na mozak. U pocetku
pijenje dovodi do osecaja opustenosti. U
nastavku pijenja utice na culo vida i na
ravnotezu, i dovodi gubitka kontrole..

11. Ciroza jetre.
• Prva faza masne
degeneracije jetre nastaje
nakupljanjem masti koje se
ne troše u jetrinim ćelijama
jer alkohol ima primat u
oslobađanju energije. Masti
ometaju normalnu ishranu
ćelija kiseonikom i
nutriciensima, jetrine ćelije
odumiru, a na njihovom
mestu se formira ožiljno
tkivo.
• Jednom obolela od ciroze
jetre, osoba ima 50% šanse
da preživi četiri godine.

12. Stomak i creva takodje stradaju.Osetljiva
sluzokoza creva nije osposobljena da izdrzi
unosenje velike kolicine alkohola. Zbog toga
se javlja katar- upala creva i stomaka, koji
dovode do mucnina i povracanja.

13. Postoji udruzenost izmedju alkohola i
karcinoma. Rak se najcesce javlja na jeziku,
jednjaku, jetri.
Alkohol ostecuje rad pankreasa, pa zbog toga
moze da se javi alkoholicarski dijabetes.
Alkohol deluje na endokrini sistem, najvise
utice nadbubreznu zlezdu i na polne zlezde.

14. Alkohol deluje i na srce, ostecuje srcani misic.
Alkohol moze prouzrokovati i visok krvni
pritisak, sto moze dodatno da osteti srce.
Osim srcanog misica, alkohol moze ostratiti i
druge misice. Utice na ocni zivac sto dovodi
do alkoholicarske ambilopatije (zamagljenja
vida).
Utica na kozu i lice, na estecki izgled. To
najcesce dovodi do crvenila lica sa
zakrvavljenim ocima.

15. HVALA NA PAŽNJI
Učenici sekcije Prevencija i zdravlje Medicinske škole Čačak