2. Izda�ač: OLJA IVANOVSKA
11000 Beograd
IJulevar revolucije 543/A
Na osnovu mi�Jjenjll Republičkog komitettl. za kulturu
broj 413-467/89-06 od 14.3.1989. godine ne plaća sc po­
rez na promcl.
•
'/'irat: 1.000 primcra�a
.�lampa: RO "OraKlIn Srnić� - Sab:J.c
COLIN BENNETT
PRAKTIČNE
TEHNIKE
PUTOVANJA KROZ
VREME
BEOGRAD, 1990.

3. ,
I
Naslov originala:
"PRACTICAL TIME TRAVEL"
b,
Colin 8(,DIII.'II
•
11,0(.1on.1 Publish/III: Group, LTD, GrCQI Bri/ain, 1980.
Sva Pf(lVQ pfl'Jtampavon}u, p'�ođ{'flio /fi prt'rađlvonjo, II cdl­
ni ill II vidu izvođa, II bilo kom obI/ku pr/driova i::đovat.
ISBN O 85030 203 X (UK)
O 87728 457 I (USA)
86 1U367 07 2 (VU)
pf/,yod:
Oljo 1vanovska
Omnka lvanovska
Hrcrl/zlja:
Vuk Slambolović

4. KIfj/ge il is/e serijI":
REINKARNACIJA
PRAKTICNE TEHNIKE PSlIlICKE SAMOODBRANE
EZOTERICNA FILOZOFIJA LJUBAVI l BItAKA
KAKO SE CITA AURA
KAKO SE RAZVIJA VIDOVITOST
KLATNO, KRISTALNA KUGLA I MAGIJSKO
OGLEDALO
PRAKTICNI OKULTIZAM U SVAKODNEVNOM
ZIVOTU
PROBLEMATIKA SEKSUALNE CISTOTE U
IlERMETiZMU
KOSMICKA DOKTRINA
MlSTICNA KASALA
6
•
S A D R1:AJ:
SUDI/D
Uvod
l'oXID�UI'
I. Pripreme la putovanje kroz vreme: .telepatija IS
2. Kreacija i projekcija misaonih oblika 2
4
3. Struktura vremena
. I ��4. Putovanje kroz. vreme i gledanje u knsta
405. Hipnotićki raktor u koncentraciji .
. 4
56. Psihićka koncentracija i kontemplacija
567. Pre-natalna realnost i sanjarenja
608. Sistematizovanje napora
709. Psihička i druga pomoćna sredstva
7910. Prethodne inkarnacije i aura
11. Brzo postizanje rezultata 86

5. UVOD
Toliko ljudi uver/jivo kaie: nSiguran sam da sam tiveo
ral/ljcu da se, i kada Ile bi bilo drugih dokaza o stvarno­
sti metempsihoze. dosta oklf'llQ II odbacivanju njihovog
verovanja kao pogrešnog. Drllgi, koji II svojoj svesti Ile
llose određene tragove sećanja o ranijem poslojanju,
imali su iskustva istog lipa ali ih pOliskt{ju II umu kao
ćudna I uzncmlravqjuča. To su često ljUlU koje nepozna­
lo ispl/njava s/rohom i tille ZI/atoli /lapor da svoje I/eob­
jašnjivo iskUS/Iro etiketiraju kao wpogrešllo sećanje".
Tipičan primer ow' vhre je da se dođe pn;; pm nll neko
meslo a da je čudno i neobjašnjivo pozlIato I blisko.
Mož(/a prepoznajete ulicu ili morski pejza! I dajete sebi
razumIlO objašnjnl)l' da!ite /0 videli na flekoJJ% grajJj;
a da s/e zaboravili gdl' i kada.
Molda imoll'illSI;lIkl;vI/O QSt'COlljl' da jt' soba /I slar/n­
skoj kuCi koju SII' poseIili prvi pUl nekada bilo vaša, Ov­
de je objašnjl'lIje sa zaboravljenom jOlograj1jom )oš
maflj!' lIverIjiva, Cl'SIO je lako uslalIovifj da ona II/kada
nije III bila snimljena. Ili, pOl/ova, možda razg/edale pl'­
ĆillU, posmalrate prostralla močvarno Ilo lli peščalli' (Ii­
lU! II pustin)i koje :allstavlj�u dah ...
• 01,10 pO:II�/!m - IIzvikujl'le - bio sam OVI/P rallijl'!"
Reči izl('/p slIviše brzo da bisrl' jh zalIstavilI i ko �od dtl
jp sa vama bno će vas čudilO pog/t'dali jer, /J jedillolII
smislu u kome vaš prijatelj može da shvati, 0110 što sie
rekli Ilije račilO. Medulim, pitalIje ko)l' iskrsava u )'amo
lilje da li je to ist/na, već nrIto sasvim drugo.
Otkrili ste da prepoznajele meSlo, osobe ili sp/el okolI/O­
Sli o kojima u /lOb/ćajl'lIom smislu Ile možete lIiIta da
ZIIa/l'. Odkuda OI/da pOliće osei;aj bliskosti? Još je illle­
feslllltllije kada se prvi pIli sfetnu dve osobe koje Sll pa­
Ipulli sIralIci I osećaju uzajamflu bliskost. Velićina Ia­
kvih ljudi OI'U �t'l'l1l1tllll simpatiju" oseća kao V/'ZIIII {JN'­
thodlloj pgziSll'lIcijl.
,

6. Primer melempsiho7,C
A.'ao priml'r n/elcmpsihaze lIal'o(Jima silIčaj koji je dl'­
taljl/o i pO/pI/liO savest/o ispitali i obraden u knjizi vde­
časI/og Rnlph-a Shirle),-a .Problem POIIOlll/Og rot/elija",
Dr Caml'la Samann iz Pnlerma Ila Siciliji JI' 15.3,19/0,
godilll' Izgubila PI,togodiifljll !.ĆI'rku Alexalldrillll, Tri
timw posle smrti del('fa majka je Sat/jala d(l .1'(' df!llojčica
pojavila i rekla joj: .Moma, /Icmoj lliit' da plaćeš. Nisam
te ostavila zaullek. Vratiću Sl' apn mala, ovoli!.a...H po­
kazujući rukama w'lIčiml bebe. Posle tri dalla san se po­
novio i maJ!'tI ga JI' ispričala prijateljici koja je smatrala
da jr lO preludij relnkamocije IIIIIf/Og detcto.
Majka time Ilije bila umimw. Na prolill, operacija kojoj
se ranije pOfJllrg/O ostallila ju je /I uverl'IUu da IljJe /I!'Će
moć; da ima dece. KaSI/ije, Ila spiritualističkaj seansI,
dobila Jp IIOI'Il pari/ku od A/exfIIlđrine:
.Mamicp, llemoj l'ile (la plačeš ju cU Sl' joI jrdl/om ro(lili
kao tl'oje dNe, I pre Boilćo biceIIIa zajedno,'·
G-t/a Samona JI' lO, aprila otkrilo (lo jt' tri/dila II usko­
ro zmlm i da no,rl blizancI'. Porodila SP 22. Ilovembra,
Jedlla od blizl/aki,ua st' rOllIla S(l obl'll'�lma kao All'­
xal/tlr/IlO, bilaJI' h"lloruka, imala je IliaIlje leJkoce sa vi­
dal.' i psilličkt' sličnosli koje su sve kompielJla pale II .1'(....
II!.II !.ada je dNI' po{:elo da Ispoljlll'a Ile .I'(IIno Alexall­
drillin:- lIIallire ll/'Ć / jdalUo, NebrOjeno pu/aJI' .evocira­
/a� 0110 Ito Sl' d01:ada1o Alexanllrfllj 011(' IUoj. lt'dall 0(1
lih dogada)a moramo da pomt'lIemo a za oSIale I'Q.I'
upuć/uen! na !.'Uigu koju smo I/aveli. ROt/itl'lji S/I poveli
blizllak/nje flO odmor l( MOli/reale, gde IlOllorodella de­
I'ojč/ca Ilije bila all AIl'xal/drina jeste, Detl' je o(ljednom
radosno uzviknula: .0 do: Ollllp sam biln i l'ldpla PIIIIO
slIeJteniko u o'l!ellomr
CilIjelIIca je bila da je za vreme Alexolldrilline pase/e
gmdom proJIa pallorka sveJlellika 1/ crvenim mamija­
ma I tla je det(' to videlo.
Kado je ima/a četiri godilll', Shami D(!Vi iz Chim Klro­
na-e /I Delhiju, počela je da prila o građu MUl/Ii koji je
10
udaljen siorinama milja od Delhija, kao o svom domu.
Dok je la govorila obuzimala ju je tdl/ja i često je opisi­
I'o/a de/aljI' prltajuči o .I'vom "mIlŽII�, �(ftrlleru" i �(Ieci".
Najzad JI? neko od Iko/sMh drugo
'
l'a IIhe(lio da I/apile'
iml? svog �mllfo". Uz molil preIpostavku da bi /If'Iro iz
I/jpl/e pričI? i moglo biti ist/Ila, raspitlllOlljem se sazllalo
da čovek kog je Ime/mM/a kao �muiaH pos/oji i (la je
OSiOO udovac kratla) Vretnl' pre 110 Ito se ShanI/ D(!VI ro­
(lI/a. OrganizavalI Jp susret a da de,ojč/cl llilta I/ije rečl'­
Ila, Odmah ga je prepoznala, zagrlila i tratilu da ji' vrali
kuči koju jp do dl'lalja opi!.-ala i dalfl .''Vl' podatke o �d('­
ci" rot/t'llOj za vreli/e Ilji-lit' prethodI/p ill!.amaclje,
Reinkarnacija lalfla
Tall'1II01lO1I1 !rollcu.fkl /straflllOč i pisac Alexalldra Da­
v/d-Nee/, bl/a je 1917. gOr/illl' tokom bOf'llvka /10 Tlbetll
slletlok olkrillalua rell/kllrol/acije (ili Izvorno trIrku) la�
Ille. Ceo lak ol'Og dogadaja kome je shlčajno prisuSIl'O­
llala opisala je /I svojoj poznalOj klljizl �Sa misticima i
magovima".
Mali /01110, pozIlat kao Mgnal TS(lIIg, Iz mal/astlra 1/ bli­
;:Ini AIIIdo-a 11/1 Sn'ero-istočllom Tibl'trI, IImro je liekoli­
ko godilla pre opisallog dogot/ajo i IUegOllO pokucsll'O jj'
hl/o prepultella brizi domaćllla,
Jedllog dalla, poJallš; lt nabavkl/, domaĆIII je svratio na
lIeku ImalIje I, do!. je čekao gazdaricu, Izvukao jl' bur­
muticu od fat/a koja jr pripadala IUegovom pokojnom
gospodaru, Dl'Čak koji se igrao II bliziIII ot/molr)l' dOlr­
ča/) I protl'S(VOllOO:
.ZaIto koristiI lU burmuticu?! O(/malt ml jl' vraIilOlItI
jr moja,/"
Sled!'Ć� dalla Alexandra David-Nel'I jt! viđpla iSlog Ill'­
slaika .m imalUa umotOl/og /I pialI od imog brokata
PO.lfOVlji'II0g lili crnog pal/ijo okruit!noK kalllt/erima !.oji'
.fll .fe lIputili domu AgI/ai Tsong-a.
.Zaslo smo !.r('lll/Ii ll!Vo? Kapija za wllllrašnje dvoriIll'
JI' deSI/ofIr Nije bila Ila desnoj stralli, ali je izmena iZllr-
II

7. Jeml pos/e smrli prethodnog lame. POlIOVO. za vreme c�
remollija/nog s/uienja čaja. dete je ltažiJo posebnu šolju
od porecelalla za čije poslojanje Ilije ZIlOO lli jedan od
kaludera ali je slučajIlO prOI/adelia /I sobi u kojoj su bile
spakovane lomille flčlle stvari. HrOl/ičarka ovog događa­
ja bila je I sama ml'(/II onima kaji SII čekali da se prol/a­
đe Ilt'pOZllata Jolja.
Ovog pula jr dosta retelIO da se raVasIlI sum1ua i da
uverava"je o ii'olll 1/0 zemlji pre sadainjeg treba da de-.
luje Ila ljude da 11(' sumnjqju II svoju razboritost i da lU!
odbacuju m/Jljellje o svom 1I0blčajl'llom osetal/ju.
Zl' mlIOXl'. malda i za VećiIIII Qllih koji čitaju ovu klljlgu.
pravQ pUQlU(' I/('će bili: .Da li sam liveo ral/ijer uć
_Gde, kada i pad kojim uslovima jp bila moja prethodna
Iflkamacljar. Takl.'o pitanj!' nije u sl/protllosli sa toko­
vima modernog flaučl/og mišljenja o Idejl .m!la 1/ prosto­
ru i vremeIIII koju je!ormullsao Minowskl a usvojio Ed-
1/iI/KtOIl.
Svi zI/amo da moll'mo (i da stvamo) putllj('mo u prosto­
ru. a smJo je nauka. sa svojim postIJIatom o kontillllll­
mil prostor-vrl'me. počela da uvitla prosIOr i vreme kao
različitI' izrazi' jl'dnog i istog !lIIuJamemalllog matema­
tičkog kOllcl'pta.
Sa tačke g/NJ/šta IIIajmanjt' teore/skl' mogućnosti ovo
zIIači da IIauka lIema lIiJta da kale protiv rozllllmostl
puloVlll/ja u vremelll/. Za Qstvarlvanje, to lIijt' više ad
problema kako Ila drugačiji I/ačill posmatrati koml­
lilII/ili prostor-vreme. ZapadIla ku/wra Ilije do sada Iz­
wadila šllle za pUlOvllllje kroz vrl'l1Il' onako kako Sl' PI/_
ilije kroz prostor, ali to Ilije dokaz protiv. već praktičOI/
problem koji iskrsava pred ljude da ga rešf' kako znaju i
umeju.
Dunne-ovo eksperimClllisall.lc vremenom
J. W. DUline, poznali IIlJučnik i pro/esar mall'matike.
proveo je veći deo svog rodI/og vf'klJ IstrailYllci pIlIovanje
kroz vreme u sI/ovima i njegovi osnovni zaključci su
12
sadrioni u knjizi �Eksperimelllisanje vremellam� koja je
pn'i pul abjll�ljella 1927. godille.
Dil/ml' je otkrio da Čl'SIO salija predstojeće događaje. Ne­
�i od I/jih .su bile trivlja/ni, kao do jaše konjll preko po­
lja, a drugi Sll bill od svetskog zI/očaja, kao erupcija
MoulI( Pelle-a. DIlIme je bio zaprepašcell kada je u IIovi­
Ilama pročitao o velikoj nesreći koju je sQlljao prethodne
1I0ći. To je U IUemu stvorilo stroh da je malda .psihist"
l, kao hladnokrvan. logičan matematitar sa ugrađellim
osećalljf'lII za distllncirallje od svega Ito SI' Ill' male do­
kazati lIOUČIlim eksperimell/om, dosta se posvf'llo ideji
razvoja vidovitosti.
Otkrio je da Itiegovi sllovi prethode stvarnom iskustvu sa
istim e/nnentlma i to ga je llavelo đO sll/atra da ljudi
lllogu Ila imaju ;stillile snOlPe čiji najveći I lIajtt'Šći dl'o
sadrti buduce događaje.
DUlllle-M slelil'ćl korak je bio da /I eksperimel/l ukljutil
bro!"e prija/('lje i da ih podvrglle It'stirallju (Ja zapisuju
sVOJe snove tlm Sl' probude koristt'Čl rallije sprelllljellll
olovku i papir. Iz tih bl'll!Škl je dokazao da /lopi/I'no 11('­
llailli ali još uvek ot/ređeno prepoZIIatljivi sllovi tesiQ
sadrtl' prlmes/' istinskog pfl'dvldallja.
Na ost/OvlIl/tvr(/e,,;h tll/jl'lIica DIlIlIH' je IZgf{llJiO dublll­
ski il/leresalllllu ali vrlo teško razumIjivII stmklllfll 1110-
tema/itke teoriji'. Olia se illiS IIII/ago bllie tlčl' u momel/­
tu kada dobijamo nt'(o rnultat Iljegovog ekspI'rlmellla
Sl! zabeJdkama silova. Do�azao je da u Slili, kao I POIII'­
kad /I stoluima bUI/lle apstrakcIjt,. mozak molI'. bez pi_
tanja, da tumara čak Izval/ kraj/uih gruIlica rUllije pr;h­
HICCllih fizitkih mogućllo:J'li.
O'de smo došli do lIelzmefllo vain,. tačke llaleg pitalIja:
Ukoliko um koji sal/ja moie da kroči Ilapred preko lat­
ke života gde smo stigli. itll ga spretava da se vraća /I
ranije iI/kOfi/acije?
Drtl'Ći Sl' ove mogucnosti tfl'b(lodmah da vidimo i stazll
ka svom cilju l da Illi put kroz vreme krenemo sa verom
u uspeh. Da budemo logitni. moramo da priznomo da,
13

8. Ilkoliko je moguće za um da SI' kreće nl'zavisno od tela u
I'rrml'IIU, moguće je do sr krrće nezaviSIlu of lela I /I
prostonl.
PRIPREME ZA PUTOVANJE KROZ
VREME: TELEPATfJA
Pre no što sc krene na put momju da sc izvrše
pripreme, pa ćemo tako i mi odmah da počnemo
da se spremamo za putovanje kroz vreme. Treba·
lo jc da uvodno poglayije razjasni temu i sada je
ispred svakog čitaoca pitanje:
"Mogu li ja to da uradim i kako?"
Pre svega, uverite sebe da li ozbiljno želite da po­
kušate da putujete. Privremeno presecanje stru­
janja sa posebnog položaja II vremenu i prostoru
koji nazivamo sadašnjim trenutkom zvuči uz­
budljivo, ali za psihički nestabilne nije udobnije
od prelasku Atlantiku u ribarskom čanlcu za fizič­
ki plašljive. Prvo o čemu treba da odlučimoje da
li smo pogodni za md koji numeravamo da pre­
duzmemo.
Postoji uporedivo jednostavan i brz način da stig·
nemo do odluke. Ukoliko žclit� da unapred ascti·
tt: kako izglcda kad odbacite uže i lansiratc scb..:
na talase bezvremenosti primenite sledeći test da
bi utvrdili da li imate potrebne nerve i samo-kon­
trolu za sistematski psihički razvoj.
Preliminarni lest
Najbolje ga je obaviti bda je vreme loplo i ima·
tc mogućnosti da budete na mlfnum mestu k:�1O
što je pusto polje ili morska obala. Pronađite ra-
)

9. van i uzvišen prostor daleko od ljudi i bilo ka­
kvog uznemiravanja i odaberite tihu, zvezd�nu
noć. Lezite na leda, tako da glcdal� u.nebo I da
ne možete da vidite ništa osim bezgramčnog pro­
stranstva iznad sebe.
Idealna noć je bez mesečinc. Ukoliko mesec sij.a
ne treba da bude u vašem vidnom polju. GledaJ­
te u zvezde i počnite da razmišljate koliko su
udaljene.
Pomoći Će vam da sc podsetitc da, madajeSunec
udaljeno od Zemlje preko 90 miliona milja, na­
bliža od svih zvezda je dvestoline i pedeset
hiljada puta udaljenija od Sunca, II najveći broj
zvezda je stotinama puta još dalje čak i od l?ga.
Dozvolite da sc ove nezamislivo velike daljine
sve čvršće i čvršće usaduju u vašem umu.
Recite glasno: "Kadu bih pao sa Zemlje išao bih
sve dalje i dalje, sve više i više. Sada u duhu po­
činjem da sc uzdižem sa Zemlje i da sc mešam sa
zvezdama!"
Koncenlrišite svoj um na ovu ideju tako da n.e
ostane nikakvog prostora za bilo koju drugu mI­
sao osim da I)adate sa Zemlje. Uskoro, ka.
k� gJe­
date iznad sebe, osetićele da zvezde POČinJu da
vuku vaše telo kao daje omotano konopcem ko­
jim ste podign�ti. Istovremeno, Zem.lja ispod v�s
klizi kao avion �oji l.lzleĆe i pada, ah vas ostavlja
na p�vršini vaz(ušnog proslOra. Neki ljudi im�­
ju sličan osećaj kad� lift počne naglo o� se podi­
že. Osećanje lebdenja raste sve dok ne Izgleda da
vas je progutala praznina prostora.
Ukoliko možete da doživite osećaj koji sc stvara
na ovom stadijumu testa a da pri tome nema �i­
kakvog straha, možete bezberno da se posvetite
ozbiljnom proučavanju praktičnih mctoda pro-
16
stornih i vremenskih projekcija i da izvedete vežbe
koje popločavaju put za putovanje u ranije inkar­
nacije. Oni koji urade test i otkriju da izaziva ne­
rvno rastrojstvo ne treba da gaje nadu da će na
ovakav način da nauče glavne činjenice o svo­
jim ranijim postojanjima. Za njih je savladivanje
vremenskog koridora manjc direktno ali još uvek
vredno uz korišćenje metoda kao �to su istraži­
vanje snova, astrologija i psihomctrija.
Neki ljudi nemaju odmah pozitivne reakcije na
lest sa gledanjem zvezde. Za njih se period psi­
hičke pripreme proporcionalno prudužava, dok
one koji su potpuno neosetljivi na psihičke utica­
je, vrlo retko ili nikada ne privlače nadfizička pi·
tanja ili eksperimcnti.
Test, mada je mnogo efikasniji ukoliko se izvodi
napolju, može ou sc prilagodi i unutra�njim uslo­
vima ako postoji prostor koji omogućava neis­
prekidan pogled na nebo. Obezbedite jastu­
če ili neku prosIirku da bi sc naslonili ali imaj­
te na umu du pre svega glava mora da bude nisko
a pogled upravljen ka nebu. Ukoliko se nameću
zemaljski objekti kao crkveni toranj ili dimnjaci,
zaklonite ih.
Uzmite veliki komad karlona i napravile u njemu
otvor tako da, kada sc postavi prema prozoru,
može da sc vidi nebo, i samo nebo. Ukoliko bilo
šta drugo ude u va� vidokrug oči će se uhvatiti za
taj objekt kao davljenik za slamku kada počnete
da osećate kako vas zvezde "vuku". Tada zemalj­
ski predmeti deluju kao psihička sidra koja vaš
duh čvrsto ukotvljuju ovde i sada.
i1

10. POl'ralak na Zemlju
Ukoliko možete da potpuno reagujcte na uvodni
test prostor-vremc i da ostanete na tač�i at�rira­
nja a da. ne skačete odmah na noge I dollćet
.
c
što vam je najbliže da bi sc uverili da vas svet nI-
• • •
je napustio, vežbu treba nastavIti usmera
.�allJem
pogleda na sopstveno telo uz konecntraelJ
.
u uma
na ideju povratka na Zemlju, dok osećanje plu­
tanja ne opadne.
Ukoliko se OVO ne uradi kada se oseti da je telo
ostalo bez težine iznenadni ili postepeni povra­
tak u norm�lu m�že du dade i sam po s...:bi, ili. u
izuzetnim slučajevima, vC'loba može da ima dnIgu­
čiji završetak, k.uua se oscćanje lebdenja II pro­
storu pretvara u oblik sna. Kasnije ćcmo da na­
učimo kako da koristimo ovakvo slanje. Za sado
10 nije niti potrebno niti preporučljivo.
Vežbu gledanja II zvezde je zaista više od
.uvod­
nog testa, i Istočnjački majstori je poznaJu ka?
dragocenu pomoć za širenje n•.J-fiziČ�e svestI.
Stoga, kada postignete uspeh
? možete Je pon�v­
ljati s vremena na vreme uz vidno napre�ovanJ�.
U kasnijem vcžbanju, važna tačka do kOJe se sU­
že nije toliko svesnost o gubljenju kontakta �a
Zemljom, koliko stanje sta
.
panja,
.
�ad�.
prestaje
pitanje da li je čvrsto tlo Ispod Iii Olje.
Ove vežbe možete da razviill.te u pravcu stanja
sličnog transu u kome se Ic'cr:'lO.vraćate na Ze­
mlju. Dobar način za povratak Je da par puta
pljesnete rukama. U isto vreme ?či sc usmerava­
ju na okolinu koja vas okrUŽUJe.
18
Vdbe dubokog disanja
Sirom sveta sc praktikuju elementarne joga-vež­
be zasnovane na regulisanju dubokog disanja i
preporueuju se kao koristan uvodni trening koji
priprema um i telo za kasnije pokušaje psihičkih
putovanja u prostoru i vremenu.
Tipičan primer ovakve vežbe je da se pojako i
duboko udiše kroz jednu nozdrvu, zadržava dah
pet sekundi, a onda polako izdiše kroz drugu.
Druga dobra vežba je da stojite uspravno i da po­
dignete spojene ruke lagano iznad glave. Potpu­
no ih istegnite dok se pluća ispunjavuju vazdu­
hom. Zadržite go pet sekundi. savijte se lagano
na dole i izdahnile dok rukama dodirujele prste
stopala.
U svom čisto fizičkom aspektu, sve takve vežbe
disanja su nekompletne. Da bi dobile punu vred­
nost kao dopunsko sredstvo psihičkog razvitka
mora da sc uzme u obzir drugi i potpuno različit
vid - kontrola stanja uma.
Pre svega, potreban je mir. Ne možete uspešno
da obavite ni najjednostllvniju joga-vcžbu dok
ste ljuti, uvredeni ili uzbudeni. Sloga, svi sistemi
psihičkog razvoja ističu potrebu da se meditacija
obavlja tokom izvesnog perioda, sve dok se ne iz­
meni način reagovanja na razdražljivosti i brige
svakodnevnog živola.
Vežbe dubokog disanja potpuno su efikasne
ukoliko su povezane sa sistematskom samo-dis­
ciplinom uma i telu. Sa svakim udisajem treba
uvlačiti u sebe ideju istinske pravednosti i huma­
nosti; sa svakim ispuštanjem vazduha treba izba­
civati iz uma sve zaostale tragove ljutnje ili ne­
pravde koji se nesvesno gaje.
19

11. Skladištenje animalnog magnetizma
Stanit� uspravno prema ivičnoj liniji poda oko
met.ar I po udaljeni od zida na kome možete da
fikslrat� tačku koncentracije u visini očiju. Jedna
o.d ma
.
llh kartonskih meta koje se prodaju za ko­
�lšćenJe kao minijaturni nišani za puške, veoma
Je p?�odna tačka koncentracije ali može da po­
slUŽI I okrugla crna oznaka ili odgovarajući ko­
mad belog papira.
Kada s
.� okrenete ka tački konccmracije treba da
r�zdvoJlte stopala, da vam ruke budu na različi.
tlm s.tra
�
,ama .tela u nivou sa ramenima a prsti ra­
stavIJe
.
nt. Reene sebi: .,Animalni magnetizum mi
pr
,?lazl kroz vrhove prstiju, kroz ruke i ulazi u te­
lo . Uskoro ćete početi da osećute vrlo odreden
tok, prv? kao g?licanje u rukama, zulim naglo
povećunJe u prstima koje prelazi u rameni pojas.
Pred vama �e st�ara tanka plavičasta izmaglica i
osećate da IZ nje vučete energiju.
K
.
raz praksu
.
ćcte nauči.ti da se na ovaj način pu­
nite magnetizOlom toliko da, ukoliko stojite iza
leđ� druge
.
osobe, postavite ruke na njena rame­
na I o
.
nd� l.h lagano pOvučete unazad, osoba će
se poUuUatl prema vama lačno kao $(0 se komad
gvožđ� 17Pi
.
na ma.gnel. Nepotrebnoje reći da ni­
su SVI ljudi podjednako osetljivi na animalni
ma�nelizam. Efekat je najuočljiviji sa dobrim
subjektom.
Alternativni -:- ukoliko ne i toliko jednostavan _
gen�rator. ammainom magnetizmu za koji sam
otkno
.
da Je vrlo efikasan je krug od aluminijuma
prečmka o�o 2 dm momiran na izolacianu pod­
logu. Da �1 ga koristili treba da čvrsto postavite
ruke na njegove obe strane i da postupite kao u
prethodnoj veŽbi.
20
Telepatski eksperimenti
Sve ovakve vežbe su u skladu sa visinom našeg
psihičkog odgovora na mentalnu stimulaciju.
One čine odličnu pripremu za sledeću vcžbu ko­
ja je jednostavan telepatski eksperiment. Telepa·
tija je pretežno supru - psihičko putovanje misli
kroz prostor koji ima svoj odnos i prema vreme­
nu.
Supra - psihičko prostorno putovanje je uporedi­
vo jednostavno, i to je oblik vežbc koju student
ne treba da previđa.
Telepatski opiti imaju dva kraja. Oni se obavljaju
između .,agensa" (pošiljaoca nad-fizičke poruke)
i .,perceptoru" (primaoca poruke). Za to vam je
potreban pomagač. Izaberite nekoga ko je mir­
nog temperamenta i prema kome osećate simpa­
tiju ali to ne moru da bude osoba koju Interesuje
psihizam.
Uzmito u ruke $pil običnih karala za igranje i ko­
mad kartona stranice oko 1,5 dm i na njemu na­
činite otvor guranjem olovke kroz središte.
Izdvojto 6 karata iz promešanog špi1a. Udaljite se
oko metar od stola, pokrijte jedno oko rukom i
držite probijeni karton ispred drugog oka tako da
možete da vidite samo jednu od karata koje ste
izabrali.
Koncentrišitc se na tu kartu između pola minuta
i minut. Onda zatvorite oči i pokušajte da vidite
karlu u umu. Kada je njena subjektivna pojava
toliko jasna kao da je stvarno možete uzeli reci­
te: "Sad!"
Vaš pomagač koji je do tada pasivno sedeo sa}tQ
otvorenijim lumom i opažanjem pogađa o ko�oj
karti je ret na osnovu impulsa. U prvo vremt
21
•

12. •
možete da očekujete veliki broj grešaka. Zabele·
žite rezultat uspeha j neuspeha i zapamtite da,
po teoriji verovatnoće, promašaji mogu da pre­
maše uspehe sa 5:1. Ukoliko je vaš rezultat bolji
od toga imate dokaz telepatske misaone transmi­
sije.
Zatim, ponovite eksperiment, uz izmenu uloga
vršioca i posmatrača. dopustite svom kolegi da se
koncentriše dok vi pasivno sedite i mislima po­
kušavale da "pogodile" karlu. Uspeh kako vršio­
ea tako i posmatrača dokazuje psihičku snagu.
Ukoliko prvi rezultati razočaraju. promenite po­
smatrača. U dvostranim psihičkim vcžbama per­
sonalni element je vrlo bitan. Cak i ljudi koji
pre ovoga nisu izvodili nikakve druge vežbc za
povećanje opšte senzitivnosti, često postižu
upadljive uspehe već na samom početku razvoja
elementarne telepatije.
Jednostavni komunikacioni dijagrami
Kada doslignele značajan stepen uspeha II izbo­
ru karata, treba dn pristupite sledećem koraku
nad-fizičke komunikacije preko jednostavnih di­
jagrama velikih slova alfabeta i kratkih reči. Za
ovo, i učesnik i posmatrač uzimaju olovku i pa­
pir, a učesnik ima kao i lIpredhodnoj vežbi. pro­
bušeni komad kartona radi poboljšanja mentalne
koncentracije.
Na početku, oba učesnika u ovom ambicioznom
telepatskom poduhvatu mogu da ostanu u istoj
sobi, sedeći leđima okrenuti jedan prema dru­
gom ili sa platnom između sebe. Kako psihička
obuka napreduje za njih je bolje da budu u za­
sebnim prostorijama.
22
Agens" kaže "Start!" i počinje da crta dijagram:
kvadrat krug trougao ili neku drugu jednostav­
nu fig�ru. K�ko crta tako se i kooc�ntriše na
oblik i ovde se ponovo ulaže mcntalnl napor da
se formira subjektivna slika koja se može videti
kasnije kada se oči zatvore.
.. ..
Posle dogovorenog intervala, ,.perceptor c�ta III
skicira ono što mu dolazi II um. Posle pet mmuta
dva crteža se upoređuju i prOUĆtlVajll sličnosti II
detaljima. Tako se trougao telepatski �ože pri­
miti kao lice šatora, polukrug kao latica cvet�.
Kada se postigne značajan Ilspeh, može se pn­
stupiti prenošenju jednosta"',lih poruka na od
.�o­
varajući udaljen prostor s tim da.
sc.
razd�1J
.
I�a
povećava, kao na primer između žItelja razliČItih
zgrada.
Bez obzira koliko dobre rezultate postižete, ne­
mojte u vežbama iti suviše ��Iek�, uk�liko
.
ž�lite
da sačuvate bilo koju od SVOJIh pnvat01h nmil od
saradnika sa kojim radite. U ovom momentu,
možda vam upozorenje zvuči lucklsno i pretera­
no. U praksi može da se potvrdi da nije tako.
23

13. KREACIJA I PROJEKCIJA MISAONIH
OBLIKA
Koncentracija na dijagram ili reč označava krei­
ranje misli-slike u vuSem umu. Ukoliko možete
da saradniku telepatski prenesete ovu mentalnu
sliku, uspeli ste da projektujete misaoni oblik.
Istina je da la misaona forma nije ništa stvarnija
od ideje, mada je dokazivo da se odgovarajućim
sredstvima uz dovoUno prakse metodama psihič­
ke koncentracije ideje mogu obući II vidljivu
adeću.
Najjednostavnija od svih misaonih formi za pro­
jekIovanje II prostor je ideja sebe. Mnogi psihički
senzitivni ljudi Zapadnog svela su, uz odgovara­
juću praksu, postigli uspeh II onome što se ne­
zvanično naziva "puIni eksperimenti". U početku
ovakve opite treba preduzimati sa nekim ko je
prethodno ispitan kao dobar te!cpatski opažalae.
Metoda je vrlo jednostavna. Dogovorite sa opa­
žaocem pogodno vreme i mesto za eksperiment.
Obratite pažnju da opažalue u odabrano vreme
bude nervno stabilan i dobrog psihičkog i fizič­
kog zdravlja. Oko četvrt sata pre dogovorenog
vremena sedite udobno ili, možda i bolje, opruži­
tc se na krevet ili kauč u potpuno mirnoj sobi
osvetljenoj samo blagim indirektnim svctlom.
Ukoliko ncmate pogodnu stonu lampu s abažu­
rom, može da posluži sveća, lampa na gas ili noć­
na baterijska lampa. Opit koji sada pokušavate da
24
izvedete uvek je uspešniji ukoliko sc obavlja ka­
da je mrak.
Posmatrajte plamen i istovremeno dovedite svoj
um u !lto je moguće savršenije stanje spokojstva.
Kako vas obuzima blaženi mir počnite da kon­
centrišete misli na svog kolegu. Zamislite da je
tu ispred vas. Postepeno ćete stvoriti subjektivnu
sliku druga kao da gledate fotogruliju. Na loj tački
recite sebi: ..Idem kod prijatelja!"
Psihičko putovanje
Počnite da obavljale putovanje korak po korak u
svom umu kao da obavljate stvarnu fizičku rad-,
nJu:
"Ustajem sa kauču - prolazim kroz sobu - otva­
ram vrata. Prolazim kroz hodnik i silazim niz ste­
penice - stigao sam do ulaznih vrala - otvaram ih
i izlazim na ulicu -" itd ..,
Na svakom stepenu psihičkog putovanja morate
izvesno vreme da vizualiziratc svoju uktivnost i
okolinu kao da sc ne radi samo o vašem umu već
i o telu. Zapamtite, vaše misli, koje su i najvital­
niji deo vas, u stvari putuju. Kao što i lizičko pu­
tovanje oduzima vreme, tako morate du odvojite
i potrebno vreme za svoje nad-lizitko putovanje,
Krol izvesno vreme misao, koja je duh i koja ćini
vas stići će u kuću prijatelju, doći u njegovu blizi­
nu i razotkriti se.
Ukoliko se ovo izvede pravilno sami ćete se uve­
riti da je putovanje bilo više od akta imaginacije.
Sa jedne strane vi zaista vidite šta vaš prijatelj
radi; sa druge stranc, uz potpuni uspeh putnog
eksperimenta, prijatelj vidi �'as,
Kao i uvek kada u praksi primenjujete nešto no-
75

14. vo možda nećete uspeti prvi put, aJi je iznenađu·
juĆe otkriće kojom brzinom neki ljudi dostižu
savršenstvo u ovoj vrsti komunikacija nad fizič.
kim sredstvima sa prijateljem ili rođakom. Covek
kome se potpuno može verovati opisao mi je
iskustvo koje je imao neposredno pošto je počeo
da praktikuje putovanje kroz vreme. Jedne večeri
je odlučio da preduzme eksperimentalno puto·
vanje do kuće svoja udate sestre.
Drhtanje i gušenje
Putovanje uma je počelo sasvim normalno. Pro·
jektavao je svoje umno stanje izlaskom iz kuće,
niz ulicu, ka železničkoj stanici, boravak u vozu
zbog neophodnog putovanja do predgrađa, iz.la·
zak iz voza do brežuljka gde je kuća njegove se·
stre. Dotle je stigao i od tc tačke počeo je da ose·
ća takvo drhtanje i gušenje da nije rnogao da na·
stavi rad. Prekil1LlOjc proces i,još uvek se oseća­
jući jadno i nesigurno,izašao da se prošela al.
i je
i na svežem vazduhu osećao da ne može da dIše.
Sledeće" iutraje dobio telefonsku poruku da mu
je sestr.t iznenada dobila pneumoniju i da umalo
nije umrla prethodne noći. Srećom, žena se apo·
ra'l:la. isti čovck jc mogao c!a nad-fizički posma­
tra odsutne i>riiat�!:" : da st.: mentalno projektuje
u njihovo "IOno �oIJe.
Molio hi." ,,�S da obratite p?�nju na isticanje vre­
mcn�k.og rkmenl,t u navedenoj vežbi prostor·
nog proicklovanja. Isti vremenski. clement koji
nije tohko o�igledan u jeđnOSlaVl'loj telepatskoj
komunikaciji preko dijagrama, nije ništa manjr
neizvodljiv u njemu. Pre par gor:tinJ. !)opularni pi­
sac je ovu ideju oblikovao u fr&.2.u: "Nema takve
20
stvari kao š.to je trenutna kocka". Cak i prizor
sve!la od bljesaka munje u noći bez zvezda ima
svoJu vremensku komponentu mada trajanje nije
duže od šestmilionilog dela sekunde.
Potpuna astralna projekcija
N��ojte d� p�istovećujete ,.putni eksperiment"
�Ojl smo opisah sa potpunom astralnom projekci.
Jom. Ona se odvija sa subjektom II dubokom
tr
.
ans� intenziteta sličnog smrti. Za posmatrača,
dlS�l1Je može da bude n�prjmetno. Subjektivno,
t�.
Je kao da duh tumara Izvan tcla; povezan je sa
�Jlm samo polu·ektoplazmatičnim užetom. Ono
Izgle
.
da kao d� je neodređeno rastegljive dužine i
delujc kao SIdro za materijalni svet.
Sva�i po.k�.šaj astralnog projcktovanja sebe uz ki.
�IHve pSIhIčkog veznog uŽeta može da dovede do
Izncn�dnog povratku u školjku od krvi i mesa iti
do trajnog odvajunja od nje, .što je u stvari smrt
(stralni dvojnici živih ljudi mogu se projektovati
I
.
U �ubokom snu. U Engleskoj se popularno na.
zivaJu "Su?lazlli" i pretpostavlja se da uopšteno
predskazuJu smrt oso?e.čija s� utvara vidi. To je
�erovatno znto što pnbilžav�nJe smrti slabi vezu
Između fizičkog i astralnog tela.
lst� obj.a��enjc postoji i tamo gde će smrt biti
naSIlna III Iznenadnu II osoba čija se sablast vidi u
to""! trenutku )c o�ličnog zdravlja, zbog pove.
ćanja lab�vostl spojne veze izmedu zemaljskog
omota�a
.
1 astralno� kontTU-,Ielu,. dvojnika ili Ka,
ako se �Ita ll. usl?vlma ultimativnog ili serijskog
vremena. (VIdeti sledeće poglavlje).
U prethodnom paragrafu ponavlja se reč "smrt" i
treba da kažem da sam to učinio namerno. Za
27

15. mene je smrl isto tako smrt kao što je .,pop pop a
bob bob", kao što je i pisaća mašina pisaća maši­
na". To je prava reč da se opiše odvajanje
besmrtnog od onoga što se raspada, i ni na koji
način ne implicira ideju kompletnog iwminll1ia.
Zašto odbaciti savršeno dobru reČ zato štO n..::ki
ljudi teže da joj pripišu nekorektno značenje?
Vratimo se astralnoj projekciji. Ona se pominje
samo da objasnim zašto svoje napore nismo us­
meriti direktno ka njoj, vec višoj snazi tdcpatije
koja se razotkriva kreiranjem misaonih tragova i
oblika koje opažaju i drugi bez fizičkih sredstava
prenosa.
Ovo je samo jedan korak dalje od kreiranja mi­
saonih oblika koji su osobi realni, koje svi stvara­
mo kada spavamo a mnogi od nas i kada su u
stanju budnog sanjarenja. Kada ovo shvatimo
spremni smo da naučimo nešto više O oblicima
misli projektovunim u prostor. Oni ne tr..::ba uop­
šte da budu kopije stvarnih sliku.
28
STRUKTURA VREMENA
U ovom odeJjkfl Sl' ra=matraju Isrotlljačke i Zapal/Iljač­
ke idde o prirodi vremena; njtgovom uricajll Ila poje­
dinCI!. Oni čitaoci koji SIJ vife zalllfl.'reSOMlli za prak.fII
nego za teoriju mogu odmah da predIl tili sledett' po­
glavlje.
Ukoliko želimo da pobedimo očigledan napor
vremena da nas nemilostivo zadrži u sadašnjem
momentu, što pre pokušamo da saznamo nešto
više O njegovoj prirodi to cemo imati više šanse
za uspeh.
Pre otprilike četvrt veka nauka je prihvatila vre­
me kao zagonetan paradoks. Bilo da ga merite
prema kretanju senki pod uticajem Sunca ili mc­
mčem koji aktivira brojčanik ili mehaničkim be·
leženjem, necele ga uskladiti s iskustvom ljudi.
Pola sata u čekaonici zubarske ordinacije neupo­
redivo je duže od tridesetak minuta provedenih
u prijatnoj zabavi. Između očigledno sigurnog
časovnika ili sunčanog sata i vremena poznatog
ljudima kroz iskustvo retko ima slaganja jednog
sa drugim, a malo se zna o njegovoj prirodi.
Vremenske serije
U prvom poglavlju govorili smo o radu J.W.
Dunne-a o vremenu. Dodatno uz zapažanje sna­
ge sopstvenog sanjanja događaja pre no što sc
29

16. •
odigraju i na otkriće da i snovi drugih ljudi sadr·
že proročke elemente, Dunne je obelodanio i
činjenicu koja je sa naše tačke gledišta čak od vc­
će važnosti. Otkrio je da proročke misli mogu da
se stvaraju II budnom umu ukoliko se održava II
stanju receptivnosli. Do ovog otkrića je došao
kroz eksperimente s običnim a ne posebno medi.
jumističkim ljudima. Na bazi ovog rada Dunneje
čistom matematikom razvio svoju teoriju vre­
menskih serija.
Detaljni argumenti i dokazi ove teorije suviše su
komplikovani da bi sc saželi. Matematički obda­
reni studenti koji se još nisu upoznali sa Dunne­
ovom teorijom trebalo bi da prouče njegove ob­
javljene radove.
Prihvatajući vreme kao stvarnu četvrtu dimenzi­
ju Dunne dokazuje dn protok vremena, smatran
prosto kao matematički izraz, mora i sam da za­
hteva vreme ili, kako gaje on nazvao, "vreme 2",
dokje originalno vreme ..vreme l" (trenutno vre­
me ili vreme u vremenu 2). Sla više, ponavlja­
njem iste linije argumenata, vreme 2 može da
bude samo drugi izraz serije vremena koje se za­
vršava u neodređeno udaljenom n-tom ili kraj­
njem (ultimativnom) vremenu.
Pošto je na ovaj način svrstao vreme u serije i
priznao njegov protok kao realnost, čovek mora
da odobri i sHčnu serijsku prirodu polja preko
koga vreme prolazi i posmatrača koji zauzima po­
ložaj na raskrsnici serijskih polja vremena i pro­
stom.
Posmatrač (koji je sam) umeslO da je u ovom
smislu jedna konačnajedinica, sada se tretira kao
vezna karika uslova koja je, kada se jednom po­
krene neki posrednik izvan njc same sa izuzet­
kom njenog početnog uslova, beskrajna.
JO
Ljudsko aU večno
Ovde vraćajući se na obimne matematičke doka­
ze i�amo čisto naučnu nepristrasnu izjavu Ijud­
sk�g bića kao uzorka koji je izbacila neodređeno
veća sila koju je Dunne nazvao "opšti po�m�trač"
a neki ljudi, jednostavno, Bog:
DeluJućI pod
moćnom sitom koja je katapullIrala čoveka na
putovanje vidimo biće koje (osim u nestal
.
nom
omotaču od krvi i mesa) traje do večnosll. Po
istoj šemi, ljudski mozak zauzim� .
svoje m�sto
kao sredstvo obrazovanja a u Višim uslOVima
personalnog posmatrača, misli'"!l0 manje male­
matički o zbiru toga kao o dUŠI čoveku. .
Konačno, i prošlost i sadašnjost vide se kao t��­
ne realnosti sakrivene samo delom nas kOJim
dominira Uu
'
dski mozak, ali koje može da razot­
krije nefizički duh čoveka (poslednji posm�t�ač)
pod uslovom da se pažnja mozga može odehIl o�
ustaljenog običaja da se primećuju sa�o stvan
koje se odigravaju u vremenu I. Z�'pamllć�mo da
je vreme 1 sinonim za trenutak kOJI
.
prolazI. u. ko:
me sc odvijaju događaji od važnosti u sa�ašnJ��tt
za obavljanje obične svakodnevne egzistencIJe.
Osim onog dela nas koji je sadržan u u
.
slo�u �,
nema ničega što bi odredilo kadu je sušttna IOdl­
vidualnosti u nama počela, ili koliko vekova i.1i
eona treba da protekne pre no što se reapsorbujc
u neodređeno odakle je došlo.
Ovaj pogled nas oslobađa od .smatranja sebe za
biće koje se duhovno obnavlja od trenutka do
trenutka' rođenje i smrt ne ogranič.waju ove se­
rije pOligeneze osim samo 0r:te jedne.�oj� odgo­
vara napretku kroz život naših matenjalmh lela.
Bilo kad ili ma kako, možemo da skrenemo paž-
JI

17. I
nju mozga sa uslova ] ove čudne serijske vre­
menske priče; uslov 2 je stoga u nama slobodan
da kontaktira svoj odgovarajući uslov 2 vremena.
Sada, ovaj uslov 2 u serijskom nastavljanju vrc­
mena je iSlO tako stvaran kao i uslov I ili vreme
tasovnika, i nije ograničen čistim uslo�om 1 ba­
rijerom rođenja i smrti; ono je slobodno da �Iig­
ne do ncodređenog, bilo u prošlosti ili budućno­
sti.
Zašto se ostvaruju snovi
lako kod vcćine ljudi cerebralna pažnja retko
mnogo popušta, osim tokom spavanja ali i tada
minimalno, znamo zaŠlO se snovi u eclasti ili de­
limično ostvaruju. Pokazaću kako se neki snovi
ostvaruju primerom iz moje prakse. U dva mese­
ca P�i�lio sam pisma od dva čoveka, nepoznata i
�e
.nt I među sobom. Obojica su profitirali sanja­
JlIĆI da će konji koji su bili autsajderi, pobcditi nu
trkamu.
�odsvcsno
. �asuđ
.
i
.
van�� �e možc biti obja�njenje
Jcr su to bih konji kOJI msu ranije pobeđivali niti
su se isticali bilo čimc da bi ih registrovale no­
vlOske rubrike: J�dan od snevača jc video konje
kako nose svoJa Imena upisana bojom na telima
kao ŠiO je imc broda upisano na pramcu.
Interesantno je Up?rediti moderna istraživanja
ra�um
.
no
.
g m�tem�l�čar� su .tradicijom polinczij­
skIh divijuka I otknIl da I om poznaju mogućnost
predvidanja b�ldućih događaja već mnogo vekova
a verovatno I preko hiljadu godina.
Slična vcrovanja, mada na neki način prekrivcna
ritualističkim dotcrivanjcm, sreću se kao deo Bu­
dističkih i Pre-budističkih doktrina u Indiji, Tibe­
J2
tu i Kini. Istočnjačka filozofija ima nekoliko po­
drazdcla naše reči "um", težeći da pokaže kako
ideja uma u umu nije nikakva novina.
Kahuanizam na Havajima predstavlja ljudski um
ili duh kao proizvod interakcije tri bića: Minihi­
pili, bića kojc kontroliše pod-svesnc aktivnosti;
Uhane, bića koje kontroliše ljudsku snagu volje i
Aumakua, "Bogu-čoveka", bića koje predstavlja
super-svesni most između čoveka i Boga.
Uporedite ovu Aumakua koncepciju sa Dunne­
ovim "poslednjim individualnim posmatračcm".
U teozorskoj terminologiji "siddhi" je skoro ekvi­
valentan istoj ideji.
Vreme i magija
Vrlo interesantna i preosvetljiva knjiga Max-u
Freedom Long-a "Otkrivanje drevne magije"
opisuje i podržava uz impresivnu količinu doka­
zu, kako - pravilnom evokacijom Aumakuc u Ku­
hunn magiji - nematerijalno može da se pretvori
u materijalno i stvnrno. Slično, Kundalini - Shnk­
ti, ili Vatre magijskc zmije iniciranih u Indiji,
mogu da stvore čudesnu snagu pramenom prav­
cu njihovog protoka (prolak je vremenska kon­
cepcija).
Radi poredenja, vratimo se Dunne-ovom dijagra·
mu serijskog �remena i otkrićemo u njemu polo­
žaje u kojima se, presecanjem planova prostira­
nja, prošlost i budlIćnost stapaju sa sadašnjošću.
Kad god scrijski posmatrač može da opazi ove
tačke preseka za njega rcalno i nerealno menjaju
mesta, i umeslo da živi u sadašnjem trenutku on
- izvesno vreme - živ; u "bilo jc" ili "bićc".
Potrebno je samo podsetiti se da ono što "nije"
JJ

18. danas, obično ,je" juče ili sutra i u veri.starih ili
novih Istočnjaka i Zapadnjaka stvaraju se potvr·
đeni ili nepotvrđeni elementi koji obuhvataju
trajnost duha i prostiranje vremena sa uobičaje­
nom pozadinom u potvrdi drevnih eksperimena­
La.
34
PUTO VANJE KROZ VREME l
GLEDANJE U KRISTAL
Gledanje u krisial
Ovo je verovatno najjednostavniji od svih siste­
matičnih puteva za dobijanje direktne informaci­
je o ranijim životima za ljude koji ne žele da
praktikuju duže metode kojima se razvija jedno­
strana kontemplacija.
Popularna škola misli' smatra da sfera krislala ili
stakla jednostavno obezbeđuje pogodan objekt
za koncentraciju da bi osoba koja gleda u kristal
postigla lako hipnotično ili hipnodelično stanje.
Ukoliko je ovo verovanje pravilno iz njega sledi
da svaki manji predmet koji sija, kao što je tam­
bler (visoka ravna čaša bez postolja) ili mala
ukrasna posuda u obliku zlatne ribice napunjena
vodom, može biti podjednako efikasan za kon­
centraciju kao i skupa lopta ispečena iz velikog
kri�tala od prirodnog transparentnog kvarca.
Ne bi se svi ljudi složili da je tako. Prema magij­
skom verovanju, u kome s vremena na vreme
uspevamo da otkrijemo supstrat naučne istine,
materija čistog kristala pokazuje najniži oblik ži­
vola. Ne samo da suptilno deluje na svog vlasni­
ka već se i od strane osobe koja njime rukuje po·'
javljuje recipročno dejstvo. Ukoliko možemo da
verujemo ovoj drevnoj alhemijskoj ideji, radije
ćemo za svoje gledanje u kristal odabrati sferu čio
35
•

19. stog kvarca nego uglavnom, njegov nečisti deo
koji je komercijalno staklo.
Van svake sumnje je i da sc rezultati slični onima
koji se dobijaju doslovnim gledanjem u kristal
mogu postići i bez upotrebe kvarcnog kristala uz
dodatno širenje psihičke snage. Tibetanski' vi.
dovnjaci koji gledaju u kristal koriste crni kristal­
ni kamen iz planinskih stena. Dok "zure" u nje­
ga, održavaju mu sjaj površine polivajući ga vo­
dom. U Indiji je uobičajena upotreba male posu.
dc, zdelice, pa čak i skupljene šake napunjene
mastilom, kao ekvivaletne zamene zn kristalnu
kuglu.
Kada se koristi staklo ili prava kristalna sfera
može se pasUći isti efekat sjajnog crnila POSluv�
ljunjem nn jastučić od crnog somata, a mnogi vi.
dovnjaci smatraju da im lo pomaže. Neki korisni.
ci su otkrili da sfera brže reaguje ukoliko se drži
u rukama dok se ne ugreje.
Zurenje u kristal je prepoznatljiv način gledanja
u budućnost, često se koristi i poznat je svakom
čitaocu. Da bi se vratio kroz vreme onaj ko "zuri"
mora bezusl
.
avno da okrene proces, na prvom
mestu podstičući koncentraciju svojih misli una­
zad.
Gledanje u prošlost kroz kristal
Zurite u kristal svrsishodno. Slikajte sebi vreme
kao put u živom sećanju. Mislite o drumu kao o
prelazu između sebe i srca kristala. Kako se kon.
centrišete, osetićete da izmedu vas i kristala po­
činje da raste tanana veza. Ona postaje karika ko­
ja sa jedne strane stiže sve dalje i dalje u kristal a
sa druge sve dublje i dublje u dubine vašeg pod­
svesnog umu. Ovaj osećaj koji je u početku ma-
36
glovit nagoveštaj postaje sve više i više impera­
tivna stvarnost.
Sada psihički lanac prelazi iz kristala u vas, posta·
je beskrajan i počinje mirno ali bez otpora puto­
vanje unazad - u juče · u prekjuče · u prošlu se­
dmicu · prethodni mesec - prošlu godinu · rano
detinjstva i onda jo.š dalje unazad u sivilo gde
vreme za vas nije ni počelo.
Proces će se odvijati sopstvenom brzinom. On
ne može da se ubrza. Možete mu posvetiti 20 mi·
nuta ili pola sata na svom prvom putovanju i po­
navljati vežbu ne više od jednom dnevno dok se
ne postignu odlučujući rezultati.
Najraniji nad·fizički renomen je često naoblačenje
površine kristala tankom,plavičastom izmaglicom
koja može da se proširi oko srere i da lebdi iznad
nje kao komad magle. Kada se ova pojava jed­
nom vidi, samo je stvar strpljenja pre no što
oblak ispred lica kristala počne da se razdvaja ili
rasplinjuje praveći prostor za sliku.
Događaj u prošlom vremenu
Ukoliko ste dovoljno obučili svoj um i pripremili
ga za putovanje kroz vreme slika će, u skladu sa
time, prikazati događaj iz prošlog vremena. Uko­
liko ne, možete otkriti da posmatrate dogadaj iz
budućnosti, iiii čak insert nekog prilično nevaž­
nog prostornog putovanja, kao što je prijatelj to·
kom vožnje ili u kupovini.
Od sada ne treba da vas podseĆam na blisku vezu
izmedu vremena i prostora kao korelativnih di­
menzija samog nad-fizičkog kontinuuma, tako da
svaki vaš propust vežbanja kontrole nad jednim
može da izazove posledice na višim (nad-fizič­
kim) uslovima drugog.
37

20. Postoji prilično različit i vrlo iznenađujući put u
kome kristal može da utiče na onoga ko gleda u
njega. Ovakvo iskustvo se retko doživljava i to
samo posle duge i strpljive prakse, ali njegovi re­
zultati su toliko odlučujući kada se iskažu da bi
ih ovde trebalo pomenuti. Mistični fenomen je
da kristal apsorbuje onoga ko zuri u njega.
Sfera počinje da se naduva tako da njeno lice
privlači sve bliže i bliže dok se onaj ko gleda ne
nađe obmotan u njoj. Ova lačka kulminacije je
uvek iznenadna i njeno ukupno trajanje je prilič­
no kratko. Dok traje posmatrač više ne vidi prošli
događaj u minijaturi na površini kristala već po­
staje i učesnik.
Stapanje sa kristalom se češće postiže uz kombi­
naciju zurenja u kristal sn drugim vežbama jed­
nostrane koncentracije.
Sjedinjavanje I magija vatre
u svojoj knjizi "Otkrivanje drevne magije" Max
Long je opisao i profesionalnog gutača vatre sa
kojim se sreo dok je vodio cirkuske predstave na
jednom američkom sajmištu. ..Trikovi" koje je
ovaj čovek izvodio sn vatrom uključujući - izme­
đu ostalog - i igru u kojoj nekoliko sekundi za­
država u grlu otvoreni plamen olovnog benzina,
nisu uopšte bili nikakvi trikovi već istinski magij­
ski postupci. Covek ih je naučio kao dečak od In­
dusa čijije bio pomoćnik i od kogaje dobio inici-. . .
JacIJu.
Zamoljen da opiše način na koji je obučavafi,gu­
luČ vatre je pričao kako je postavljen ispred svete
buterske lampe da satima i satima posmatra pla­
men. Najzad, jednog dana, tanani plamen se iz-
38
dužio i obavio ga. Time je postigao mistično je­
dinstvo sa vatrom i prešao pod nje�u zašt.itu.
Svi ozbiljni i marljivi ljudi koji gledajU u knstal
lebde na rubu sličnih čuda.
39

21. HIPNOTICKI FAKTOR U
KONCENTRAClJl
Sličnost izmedu koncentracije onoga ko gleda u
okrugli komad stakla ili kristala i hipnotičkog
koncentrisanog posmatranja lačke je isuviše veli­
ka da bismo jc ostavili po strani u našim raz­
matranjima. Svako ko je upoznat sa praksom hip­
noze brzo će doči do zaključka da gledanje u kri­
stal mOfa da ima svoj sopstveni hipnotički raktor.
Prva reakcija mnogih Uudi na ovu misao biće da
pokušaju da omalovnžc vizije viđene Ul pomoć
kristala. To ne bi trebalo da bude tako.
Povećana svesnosi
Hipnotička i hipnodelička slanja su stanja povc­
ćane fi ne smanjene svesnosli. Postoji mnoštvo
dokaza za to. Hipnotisana osoba ima bolje pam­
ćenje nego ŠIO ga ima u normalnom stanju. Mo­
že da vidi, čuje, okusi i pomirišc čuk mnogo bolje
nego da je budna; često u ovom stanju iskazuje
svoje mogućnosti do krajnjih granica. Uz to,
hipnoza omogućava i ispoljavanje posebnih moći
koje se nc mogu podstaći ničim izvan nje.
Svest pod hipnozom jc izvesno različita od nor·
malne percepcije i ova izmena je dokaziva činje­
nicom da izlazak iz hipnotičkog stanja briše se·
ćanje na ono što se događalo u njemu.
I Međutim, memorija, u običnom smislu i mental­
na snaga su dve vrlo različite stvari. Svakome ko
40
poklanja pažnju mislima očigledna je razlika iz·
među njih.
Da li ste, na primer, svesno prepoznali i imeno­
vali sebi pojedinačna slova u rečima koje upravo
čitate? Kada, kao mala deca, učimo da čitamo lO
svi radimo. Kasnije prevazilazima to stanje sri·
canja. Samo kada se prekine svesno obraćanje
pažnje na pojedinačna slova počinje prava umet­
nost čitanja.
Povlačcnje svesne patnjc
Isto sc primenjuje u sticanju svih oblika mental·
ne i psihičke obuke, mada izvesni talenti, kao što
je učenje svirartia na muzičkim instrumentima,
moraju mnogo više da se ispolje nego drugi.
Uvek otkrivamo da pravo obučavanje počinje sa­
mo sa pOVlačenjem svesne pažrtie od slučajnih
detalja. Ovako povučena energija se pripaja sves­
nosti višeg nivoa.
Precizno znam da do ovog višeg nivoa svesnosti
stižemo uz pomoć sadašnjih psihičkih vežbi. Iz
toga sledi da gledanje u kristal ili bilo koja druga
izabrana metoda koncentracije može da bude do­
bar oblik za putovanje kroz vreme. Pretpostavi­
mo da sledirno liniju misli do logičnog zaključka
da možemo da se upitamo: nZašto sc stvar ne
produbljuje korišćenjem usluga proresionainog
hipnotizera?" Pun hipnotički trans treba, s jedne
streme, da obezbedi krajnje laka sredstva za sti­
zanje i stanje gde ćc sc otkriti pre-natalno iskus­
tvo, umesto da se stigne do informacije kroz
uporedivo dužu i težu tehniku psihičkog ponov­
nog obrazovanja.
4 1

22. Sta god da tragalac na putovanju kroz vreme mo­
že da misli o tome, sa tačke gledišta hipnoze po­
stupak nije bez velikih slabosti.. . . .
Rezultati dobijeni na ovaj načIO mogu biti I
proizvod sugestije druge osobe i nema načina da
se utvrdi granica do koje deluje clement stranog
uticaja.
Neprovcril'a otkrića
Sugestija u hiponozi da ćc su�jekt kontaktir�ti
raniji vremenski period, data zajedno sa post-hip­
notičkom slIgestijom da će sc iskustvo pamtili po'
buđenju, redovno vodi do ot�rića koja su zbog
svoje dramatičnosti neprovcnva. . .
Nimalo malo ili ponekad eksperiment vodi do
istine p�sebno ukoliko ga prati dovoljan interval
ispitivanja snova i pasivnih razmišljanja da bi se
pokrenuli na traženi p�t. ' . .
Najbolji način za hipnol1zera da proglaSI ekspen­
ment putovanja kroz vreme interesantnom te­
mom je du počne du učestvuje u diskusiji
i ispitivanju sukupljcnih snova. Odatle može
da se prede na razmišljanje o njihovim osobina­
ma. Posle toga čovek može da prede u lak hipno­
tički san izazvan dodirnim prolazima ili bilo ko­
jom poznatom metodom kontakta s animalnim
magnetizrnom.
.. . .
Osobi ne treba davati usmene sugestije I čim se
uvede u hipnotičko stanje ili posebnu hipnode­
ličku dremljivost, treba je ostaviti samu dok sc
prirodno ne probudi.
Pre-natalne informacije
Postoji moguenost da se iz uma samog hipnoti­
zera bez njegovog znanja ili namere dotakne ne-
42
ki materijal o subjektivnom ranijem postojanju.
Isto mora da se ima na umu i kada nestrpljivi pi­
tač traži pomoc medijuma ili senzitivca da bi do­
bio tražene pre-natalne informacije iz druge ru­
ke.
lako postoje čvrsti dokazi da dobar senziti�ac
može često da ostvari jak kontakt sa podsvesOlm
umom pitača, nije odredivo koliko daleko pre­
inkarnatornu prošlost laj kontakt može da pro­
dre.
Niko ne treba du pristupa javnom demonstrira­
nju medijumstva, a u manjoj meri i privatno.
ukoliko ne shvata pravilnost u postupku kako se­
nzitivac dolazi do obaveštenja izvučenih iz pod­
svesti klijenta i često tako duboko pohranjenih
da sc na drugi način uopšte ne mogu dostići.
Praveći upit" medijum će sc uporno zalagati uz
�psolulnu predrasudu: "Otkricete da je to i to Ia­
ko i tako!" l u skladu sa time činjenice se i po­
stavljaju.
Intervencija duhovnog vode
Cesto se dogada da se od medijuma zahteva da
dobije informacije kroz duhovnog vodu, koji .se
različito identifikuje sa Uhane-om u KahuaOLz­
mu ili sa manadima Dr Williama Mc Dougall-u.
Prihvatanje realnosti intervencije duhovnog vo­
de nije kontradiktorna već više preneglašena mo­
gućnost da medijumstvo može da pomogne u
istraživanju ranijih inkarnacija.
Kad god duhovni svet može ili je voljan da po­
mogne treba imati na umu napomenu datu za
korišćenje medijuma i pomoći hipnotizera. U
oba slučaja dobijeni materijal je oživljen dopuna-
43

23. 1 ma iz ideja podsvesnog uma samog scnzltlvca.
Da rezimiramo, većina ljudi koji se jednom upu­
lc da ozbiljno tragaju šla su bili i kako su živeli u
životu pre sadašnjeg, vrlo brzo otkrivaju da je
istraživanje toliko fascinantno i mučno da su pri­
nuđeni da nagađaju o pravcima koji će doneti br·
ze rezultate uz manje napom.
Za onc koji vole pomoć druge osobe na takvim
putevima, postoji nezgoda da, koristeći jc, mogu
da upiju prethodnu inkarnaciju pomagača ume­
sto ili zajedno sa svojom.
Zbog ovakvih okolnosti, savelujem da delujete
kao sopstveni voda i da sami obavljate putovanje
krOl vreme.
44
PS[H[ČKA KONCENTRACfJA [
KONTEMPLA CfJA
Svaka od iznetih metoda jc pogodan način kojim
student putovanja kroz vreme može da stekne
znanje ispod površine normalne vremenske sves­
nosti i zauzima visoko mesto u poznatom siste­
mu psihičkih disciplina. Ubuduće smatram da ste
ranije date vežbe proučili i primenili u praksi. Pre
no što nastavimo, upozorio bih vas da, ukoliko
još niste pokušali da lakšim putem izoštrite paž­
nju u sadašnjem trenutku i tako oslobodile duh
da može da se vrati dllŽ puta kroz vreme, teško
da SIe spremni za teže psihičke vežbe koje slede.
Ne dajem teška upoi'.orenja da su nefleksibilna
pravila rezervisana samo za pojedine osobe. Do­
bar deo zla u svetu jc sasvim izvesno transiran
čovekovim ružnim običajem da zahteva da zna
sve šta svi osim njega treba i ne treba da pokuša·•
JU.
Napredne metode
Uz pretpostavku da obavljate kratke pripreme za
putovanje kroz vrc:me, na vuma je da odlučite ko­
liko brzo smete da napredujete. Oni koji startuju
bez adekvatne pripreme po naprednim metoda­
ma koje slede izvešće nesmotren banalan korak
tamo gde se anđeli plaše da kroče ali, ukoliko mi·
slite da možete da postignete uspeh, to je vaša
sopstvena odluka.
45

24. Sve vežbe koje sada iznosim su pomoćna sreds­
tva za brži pristup do položaja gde se seku viši
planovi prostora i vremena i time omogućavaju
da realno i nerealno (u svom sadašnjem smislu)
stignu do zemlje.
Kao što je Mojsije stajao na vrhu brda i posma­
trao Obećanu zemlju, lako i mi, kada stignemo
do ove mistične tačke preimućstva, dobijamo vi­
še od letimičnog pogleda na neizrecivo "doći će
da bude" koje prevazilazi svako znanje koje mo­
že da apsorbuje naš fizički registarski posrednik
ljudski mozak.
•
Da bismo ovo ostvarili moramo namerno da po­
vučemo iz mozga sve činjenice koje odvlače
pažnju; i to ne samo one koje su usmerene ka
spoljnim predmetima već i one koje se rađaju iz
normalne introspektivne igre misli.
Prvi korak je da se nauči da se formira mentalna
slika predmeta razmišljanja tako živo da može da
se "vidi" zatvorenim očima. Skoro svaki objekt je
pogodan, a za ovu svrhu na Istoku se obično ko­
risti drvo, grm ili neka druga biljka.
Od svih objekata za razmišljanje verovatno se
najčešće koristi sveti lotos, ali kako nama na Za­
padu nije dostupan, može dobro da posluži i dr­
vo. Za prvi deo vežbe preporučuje se otvoreni
vazdu�ni prostor i dnevno svetlo.
Vefba sa drvctom koje raste
Izaberite malo drvo koje raste tako postavljeno
da možete da sedite ispred njega u fiksiranom
položaju k?ji omogućava neprekidan pogled.
R�ke �pustlte na kolena. Gledajte u drvo. Zapa�
!ajte nJe�ov oblik brojeći i pamteći broj l veličinu
prvo veĆIh a onda i manjih grana.
46
Ukoli
.
kO
.
je .?rvo alistalo učinite isto što je mogu­
će pnbhžnje po grupama. Posmatrajte kolorit i
način na koji se lišće i grančice lelujaju na vetru.
Zamislite sebe kako bojite sliku drveta u duhov­
nom oku, kao što umetnik slika na platnu.
Posl� pet minuta zatvorite oči i usmeravajući
pažnju kroz spuštene kapke, pokušajte da vidi­
te" drvo u umu. Uporedite ovo drvo vide';o ra­
dom �emorije sa stvarnim koje je ispred vas.
PostOji verovatno mnogo razlika u živosti izme­
du subjektivne slike koju ste izgradili u umu i
stvarne fizičke slike drveta koje se prostire ispred
vaših očiju.
Posvetite desetak minuta ispitivanju drveta pre
no što ponovo zatvorite oči i opet prizovete u um
oštru mentalnu repliku. Ovo alternativno viđenje
predmeta razmišljanja i pokušaja da ga mentalno
pon�v� kreirate zatvorenim očima mora se po­
n
.
avlJall mnogo puta. možda nedeljama ili mese­
C1ma sve dok se drvo ne "vidi" rotpuno isto otvo­
renim ili zatvorenim očima.
Od sada na daUe psihički eksperimenti se izvode
unutra u mračnoj sobi zatvorenim ili povezanim
očima.
Postupak za iZČC1JlvanjC drveta
Ukoliko je subjektivna slika koju ste fiksirali u
umu 0list810 drvo, zamislite da lišće opada dok
ne ostanu vidljive samo gole grane.
Zatim zamislite kako se grane smanjuju i suše ta­
ko da ostane samo stablo drveta.
Prcčnik stabla počinje da se smanjuje sve dok ne
postane debljine vlasi. Kompletno izčezava sve
osim zemlje na kojoj je drvo raslo.
47

25. Na kraju mora da nestane i 110 tako da ne ostane
ništa osim praznine. Na ovoj tački postajete njen
deo i osećate kao da ćete i vi izčeznuti. Praznina
vas je progutala i prelazite u san sličan transu.
Ovo razmišljanje o nestajanju drveta je prva od
vežbi za razvoj koneentracijc i dobro je poznata
studentima tajnih znanja jer služi kao okvir za
pristup psihičkim stanjima koja prevazilaze obi­
čan prostor i vremc.
Varijanta ove vežbe koja sledi imu direktnije us­
merenje ka višim nivoima putovanja kroz vreme.
To je razmišljanje koje se može praktikavati u
sobi od početka do kraja, mada morate da shvati­
le važnost izvođenja svih vežbi za unapređenje
psihičke koncentracije u prostorima gde je mno­
go svežeg vazduha i 10 posle uvodnog perioda
dubokog disanja.
Kontemplllcija o b:čcl.uvanju suta
Odaberite časovnik. Zauzmite položaj odakle
možete mirno i lako da ga posmatrate. Obratite
pažnju na. brojčanik, oznake brojeva ...
Potražite sva manja obeležja kao što su marku
proizvođača, šema mehanizma ili ugravirani ele­
menti. II svom umu sc koncentrišite na izgrad­
nju subjektivne slike. Posle pet minuta zalvorile
oči i pokušajte da reprodukujete sliku kao du ga
zaisla vidile.
Isto kao sa vežbom izčezavanja drveta, tako i u
ovoj gde nestaje sat prolazite kroz rutinski pOSIU­
pak: prvo učite da vidite lice sata sa savršenom
živošću i jasnoćom kada su oči zatvorene, a onda
eliminišetc njegovu mentalnu sliku deo po deo.
Be<;korisno je da počnete detaljnu eliminaciju
48
sve dok sat koji vidite subjektivno zatvorenih
očiju potpuno ne odgovara predmetu koji je is­
pred vas.
Kada ste došli do te tačke i samo tada, morate da
zamislite da se skazaljka za pokazivanje minuta
uklanja tako da mentalna slika sata prizvana u
um izgleda jednostavno i nepogrešivo sa jednom
skazaljkom.
Postupite slično i sa "misaonim odbacivanjem"
skazaljke za sate.
Vežbajte nestajanje ornamenata i oznaka proiz­
vođača dok odsustvo ne postane mentalno stvar­
no i ispred vas ne ostanu samo brojčanik i broje­
vi. Od te tačke nastavite da razmišljate o ukla­
njanju brojeva, na isti način govoreći sebi: ..Mi­
slim o odstranjivanju vremena".
Sada jc lice sata prazno. Mislite o odbacivanju
brojčanika.. govoreći sebi: "Vreme teČe unazad".
Kako ovo radite vidite kako se brojčanik smanju­
je sve dok ne dostigne veličinu tačke. Onda nc­
staje.
Ništa ne ostaje osim držača časovnika. Sada raz­
mišljajte o uklanjanju poslednje veze sa vreme­
nom. Kada i ona ode sve je nestalo i povezuje se
sa vašom objektivnom ličnošću. Pojavljuje se sa­
mo praznina koja guta vašu izdvojenu individual­
nost.
Uz trans koji prati poslednji Slepen ovog razmiš­
ljanja prelazite sa vremenom u bilo koji period
koji može da vas primi.
Nemojte misliti du se vcžba kao ova može brzo
usavršiti. Niko ne može da kaže koliko je kome
potrebno da je savlada. Neki studenti postižu re­
zultate za svega par nedelja napornog rada, drugi
nikada, dok je broj onih koji brzo postižu uspeh
vrlo mali.
49

26. iI
Cavek koga smo pomenuli, koji je učio da posta­
ne mag vatre, razvijao jc svoju snagu sličnom
metodom psihičke koncentracije, mada je bila
prilagođena za drugu svrhu. On je mesecima sc­
deo ispred svete lampc dok se nije, kada je
najmanje očekivao, plamen iznenada proširio i
obavio ga, sjedinjujući ga sa vatrom.
Ovaj ekstremni vid realizacije mogu da prime­
njuju samo oni čija strpljivost i samosvesnost od­
govaraju ovakvom pristupu.
Japanski ko-an
Jednu vežba prilično drugačija, mada vodi stu­
denta krajnjem cilju duž iste staze putovanja
kroz vreme, poznata je japanskoj mističnoj filo­
zofiji kao ko-an, ili pitanje bez odgovora.
Ko-an ima prednost da može da se nosi u umu
kao stalni družbenik i da sc koristi kako i kada
mogućnosti dozvoljavaju, dan za danom, mesec
za mesecom. Mudu se potpuna kontemplacija
može obavljati samo II okolnostima mira i tišine
ništa ne sprcčavu parcijalno razvij:lOje vežbc čak i
u takvom okruženju kao štoje prevozno sredstvo
tokom putovanju, na poslu, dok obedujctc sami
u restoranu ili pijete kafu.
Ko-an ta putovanje kroz vreme
Otkrio sam da je sledeći ko-an najpogodniji za
vežbanje eksperimenta za psihičko pUlovanje:
Koja je veličina od mil/US jedan?
Očigledno je da se na ovo pitanje II fizičkim uslo­
vima ne može dati nikakav odgovor, pošto minus
50
jedan označava jedan manje od ništa. Ovo nije
matematička tvrdnja iz jednostavnog razloga što
to i nije ono što se traži. Na svoj sopstveni način
osoba koja preduzima rešavanje ko-ana mora da
stigne nad-fizički do realizacije postojanja u ne­
postojanju.
Pokušaj da nađete rešenje ko-ana čak i na maloj
razdaljini duž staze kojom mora da se putuje je
pokušaj ncmogućeg; odgovor svake osobe na ko­
an mora biti potpuno subjektivan u kontaktu
nad-svesnosti koja ne uzima oblik reči već stanja
uma.
U svakom slučaju, du bi vežba bila korisna i za
studentc koji nisu naviknuti na ovaj tip razmiš­
ljanja, trebu postupiti na sledeći način:
mislitc o jcdnostavnoj gcometrijskoj figuri: kva­
dratu, kocki, krugu ... To je nešto. Ali ideja koju
tražimo radi obrude je manje od nečega, lako da
moru da se zamisli smanjenjc figure. Time se
ulazi u vremenski faktor.
Nastavite da smanjujele figuru dok ne postane
ništa, mada ostaje njena suština metafizičke
"supstancc"; lO je njen ideniitet kao geometrij­
skog oblika. Ova pojava bez veličine još uvek nije
manja ni od čega.
Sada smo dostigli samo uvodno stanje našeg ko­
ana, ali dalje morate da nastavite bez pomoći da
sleditc idcju dok sama ne pOSlane minus a da pri
tom ne izgubi svoj identitet ili stvarnost. Kada
ovo uradite približavate sc ne samo minus pro­
storu već i minus vremenu.
Kompleks neverovatnosti
Više puta razmatrajte u svom umu problem iz
početka. Prvo će vam se činili da vas je obuzeo
5 l

27. l,
kompleks neverovatnog naslao kao rezultat rani­
jeg utilitarističkog obrazovanja i mentalnih obi­
čaja. Ovo kompleksno odbacivanje ideje koja se
ne uklapa u mehaničke koncepte eksperimental­
ne nauke mora da nestane. Slamanje nije ni u
kom slučaju deo svrhe ko-ana. Uverite se da će­
te ukoliko dovoljno sledite svoje razmišljanje,
d�ći do postojanja minus jedan kao realnosti; bu­
janje pozitivnog u negativnom.
Ova ligura nije ni u prostoru ni u vremenu. Kako
se približavate reaJi7..aciji idete duž nepoznatog
puta gde je sve vreme .,sada" i gde se mogu naći
odgovori na transccdentalna pitanja.
Imaćete pogled na konačno vreme-prostor koje
omogućavn uvid i u prošlost i u budućnost.
Intenzivno ko-an razmišljanje, kao i pretIlodne
psihičke vežbe, može dovesti do uslova sličnih
transu izazivajući stnpanje individualnog sa ne­
određenim i privremenim gubitkom ličnog iden­
titeta. Samo na ovaj nnčin može da se direktno i
kompletno pređe kroz TUmpu sadašnjeg vreme­
na.
Salimarije centra svesti
Sažimanje centra svesti je vrlo interesantna me­
toda ulaska u blag trans, često praćena značaj­
nom Slobodom da se izade izvan uobičajenih gra­
nica prostora i vremena. Neki ljudi postižu lako i
brzo rezultate na ovaj način tako da je eksperi­
mentu dobro pristupiti ukoliko je zdravlje snaž­
no i ako su svi ostali uslovi, kako objeklivni tako
i subjektivni, povoljni. Oni koji imaju osetljive
nerve mogu da dožive iskustvo kao neku vrstu
šoka.
52
Postoji Istočnjačka doktrina koja duši čoveka
određuje mesto u gornjem delu mozga. Prema
tom verovanju duša beži pri smrti kro� v�h 10::
banje. Lame sa Tibeta izvode iznad ljudi kOJI
umiru ritual uz "reči snage" da bi olakšali uspon
oslobođenog duha. Sa naše sadašnje tačke gle­
dišta važna je veza između ljudske duše i vrha
mozga.
Postoji vežba koja se zasniva na unutrašnjem od­
nosu između fizičkog tcla ooveka i besmrtne du­
še. Vrlo je jednostavna i često dovodi do uočljivo
brzog i odlučnog uvida pri putovanju kroz vre­
me.
Izaberite tihu, zamračenu sobu u kojoj vas niko
neĆe uznemiravati. Lezite na leđa, sa rukama uz
telo i opustite se. Dobro mesto za pokušaj iz�o­
đenja ove votbe je vaš krevet kada ste spremOI za
počinnk. . .
Zatvorite oči. Mislite o sebi kao o duhovnoj l
materijalnoj stvarnosti. Mislite o egu koji je vaše
duhovno ja koncentrisana u delu mozga negde
iza očiju. Navedite svoj duh da se
.
uzdiže I�gano
sve bliže i bliže vrhu glave. Ukollko osclite da
vum je potrebno pomoćno sredstvo pritisnite
čvrsto srednjim prstom jedne ruke teme �ave. U
isto vreme mislite prema" tački pritiska. eim ste"
.
se potpuno koncentrisali prema Visokom položa-
ju mozga pomerite ruku
. u stranu. .
Uskoro počinjete da kliZIle u praznIOu nestvar­
nog. Odutle na dalje vaše putovanje biće u istom
pravcu kao i prethodne vremen�ke vežbe.
Verovatno i ovde r repoznajete hipnotički ele­
ment. U ranijem tekstu opisao sam hipnotičko
delovanje koje je vrlo slično ovoj metodi brze
trans samo-indukcije. Ovo ništa ne oduzima vež·•
53

28. I
bi od efikasnosti ali jošjednom demonstrira vezu
između hipnotičkog stanja i uspešnog ulaska u
više nivoe prostora i vremena koji izmiču nor­
malnom opažanju.
Sklonost konlemplaciji
Sledeća introspektivna metoda stizanja do nad­
fizičkog znanja preporučuje se onim studentima
čije je uverenje da čista misao, kada se uzdigne
dovoljno visoko, može da savlada sve prepreke.
Uvođenje u vežbu počinje prikupljanjem i siste­
matskim ispitivanjem snova i njihovog preovlađu­
jućeg značenja.
Pošto ste sistematizovali misli da idu u zahteva­
nom pravcu, sedite i položite ruke na kolena.
Možete du zatvorite oči ili da ih držite otvorene.
U ovom slučaju treba da gledaju samo u nepre­
gledno nebo, čist zid, ili drugi predmet koji ne
izaziva interesovanje, niti odvlači pažnju.
Dozvolite lancima misli da formiraju i izgrade
svoje sopstvene neometane veze odgovarajućih
mentalnih stika iz elemenata snova koji su već u
vašem umu.
Kako se stvori koji niz misli posmatrajte ga ne­
pristrasno. Idejni agregati će zauzeti svoj odrede­
ni pravac. Uspeh u celosti zavisi od ekspanzije
kojom može da se izvrši raZdvajanje. Možda vež­
ba mora da se izvede nekoliko puta pre no šio se
opazi tendencija njenog pravca, ali kada se jed­
nom dostigne donosi sa sobom razumevanje va­
ših prethodnih inkarnacija i izgraduje otpornost
na sumnju sve dok ne dobije dimenzije realnosti.
Ponovno prikupljanje podataka o ranijim egzi­
slencijama dobijenim na ovaj način ne dovodi do
54
prekida sa lič�nim i
.
denlitetom ni do prelaza u
kompletan ili dclimIČH1
.
1 tran
.�. Ov� m�toda ne­
ma kvalitet .,osvedočenJa svoJIm �Člma st�arr
�
o­
sti koja ostaje posle brLog prolaza IZ sadaš��osll. u
krajnje vreme. Medutim, njena vre�nost niJe niŠ­
ta manje ubedljiva od trenutnog Iskustva.
55

29. PRE-NATALNA REALNOST I
SANJARENJA
Sada prelazimo U vreme koje se obično naziva
..prošlost". Kada stignemo suočavamo se sa izne­
nadenjima i otkrićima. Koje vrste?
Sla mofemo lamo da očekujemo?
To su pitanju na koja odgovori ne mogu da se na­
g�.
�aju. N�ki
.
tn!gači obnavljaju sećanja do najsit­
�1J
.
lh deta
.
uu
.
I tTlvijalnih činjenica celog života ko­
JI Je prožl�Ue
.
n pre ��daš
.
njeg. Neki reprodukuju
sekvence IZ više ranijih života dok drugi stižu sa­
�o do otpa
.
dak� i parcijalno
,
8 razumevanja ranijih
Iskustava vlđemh kao kroz kovitlace magle.
Za neke druge eksperimentatore svi pokušaji do­
vode �o
.
uS
.
ko�ešane svesnosti okrutnih ap­
st
.
raktnlh IdeJ� Isprepletanih sa plutajućim činje­
OIcal!l8 sa kOJima se ne može izaći na kraj. Ova­
kvo Iskustvo se može razmatrati na dva načina·
ili je dotaknuta ranija inkarnacija koja se odvija �
da)ekol!l vremenskom periodu tako da je njeno
značenje zagonetka za um naviknut na moderne
živ��ne uslove, i.l.i se inkarnacija �uopšte nIje
odvlJa�� na ZemUI, već na nekoj drugoj planeti
ovog 111 drugog solarnog sistema.
Dominantna emocionalna reakcija
Posebna pažnja mora da se obrali na kvalitet
preovlađujuće emotivne reakcije koja prati iskus­
,
56
IvO nastalo putovanjem kroz vreme. Jake fizičke
reakcije obično su tragovi pilekantropoidnih ili
ncandertalnih inkarnacija koje datiraju unazad
možda preko četvrt miliona godina.
Eksperiment bi trebalo ponoviti posle odgovara­
jućeg intervala, uz impuls usmerenja unutar vre­
menskih granica, kada postoji dobra verovatnoća
da će se dobiti povoljniji izlaz II period zabeleže­
ne istorije.
Kontakt sa inkarnacijom preležno iz drugog sve­
la može se povezati sa prijemom bledih ideja vc­
likog mira i lepote mada su modeli toliko čudni
da ih mozak zemaljskog sklopa ne može potpuno
razumeti. Kada se učini korak unapred do tačke
iza koje mozak još uvek može jasno da odgovara,
nastaju vrlo neuhvaUjivi ali lepi kontakti koji po­
vezuju s inkarnacijom koju će doći u bliskoj bu­
dućnosti. Rezultate ovukvih putovanja kroz vre­
me treba smatrati delimičnim promaša.iem u od­
nosu na činjenicu da su naši napori bili direktno
usmereni na kontaktiranje prošlih uslova. Kao i
snovi, dok slede uobičajeni vremenski smer una­
zad, tako i Slanja pri putovanjima kroz vreme I..a
određenoj tački mogu ponekad da stignu daUe oci
sadašnjosti i dobUu proročki .sadržaj.
Za iskustva iz prethodnih inkarnacija koja su živa
i detaljna, mora se jednostavno reći JiI su uopšte
okrutna sa sadašnje tačke gledišta civilizovanih
postupaka. Cesto otkrivamo da su nagla, grozna
a ponekad i potpuno tragična. S vremena na vre­
me su još i gora, jer ih ne slede postupci i reakci­
je koji bi, po našem sadašnjem shvatanJu, trebalo
da prate tragediju.

30. Uzaludno utrošena inkllrnacija
Primer mi je dao siromašan čovek koji je živeo
na ivici bede, stalno sc boreći protiv ncsavladivih
teškoća. Nevolje su ga toliko pritiskale da se čini·
lo da ga svi kinje i da se cca svet zaverio protiv
njega.
Ovaj čovek jc kontaktirao sebe kao samozado­
voljno& slobodnog seljaka II drevnim vremeni­
ma, velikih ličnih prohteva, sklonog prekomer­
nom jelu i piću i punog ponosa jer "nikada ni đa­
na u životu nije bio bolestan". Bio jc na strani lo­
kalne vlasti, tražio mito i sv� položaj koristio
uzimajući sve što jc vredno. Zena mu je umrla
od prekomcrnog rada i nelečenih bolesti, deca su
mu radila na imanju skoro kao robovi. Svi su ga
proklinjali i mrzeli a on jc likovao jer jc to sma­
tfao dokazom sopstvene nadmoći.
U vreme kontaktiranog života, ovaj ozloglašeni
čovek moro da je imao preko 70 godina i uživao
je u životu dok su ga se svi klonili kao kuge.
Naslednik u ovoj kasnijoj inkarnaciji, kako je
iskustvo pokazalo jer je o tome govorio, najviše
je oslobodio um. Završio je !)riču rečima: "Do ta­
da nikada nisam znao koliko su mi bile potrebne
lekcije!" Dodao je da nikakva pobuda ne bi bila
dovoljna da se vrati u inkarnaciju materijalnog
prosperiteta. Govoreći to, znao je da je njegova
budućnost satkana od isto toliko nevolja koliko
je imao i I}oslednjih godina sadašnje egzistencije.
Drugim rečima, dokazao je da je spreman uče­
nik.
Nasilna smrt
Poznati pisac i istraživač psihizma Show Des­
mond se jasno i detaljno sećao prethodnog živo-
58 •
ta u kome je kao rimski gladijator izgubio život
nasilnom smrću - isečen je u areni na komade.
Ovu temu je iskoristio u jednoj od svojih knjiga.
Sećao se i nevezanih događaja druge inkarnacije
kao Viking.
Gladijatorska prisećanja Show Desmonda - su
tipična za varvarska iskustva i kada se namerno
vraćamo u loša "dobra, stara vremena" moramo
da budemo spremni i da ih ponovo proživljava­
mo.
Uporedite ovo sa sećanjem profesora Gustava
Geley-a o polasku iz svela dobrih duhova pre
svoje poslednje zemaljske inkarnacije. Ovde se­
ćanje nije strašno ali predstavlja videnje uslova
neke druge naprednije planete fl ne onc koja,
slično našoj Zemlji, krivuda i bolno menja prav­
ce nn kursu moralne i spiritualne evolucije.
Svako od nas želi da živi u miru, dn se spiritualno
uzdigne, da radi prave stvari ... Nevolja je što že­
limo da to obavimo bez mnogo napora. Ali bilo
da putujemo unapred kratkom ili dugom stazom,
nadamo se i verujemo da ostavljamo lošije radi
boljeg.
Ukoliko je to istina moramo da očekujemo da
smo u životima koje smo ostavili iza sebe bili
manje ili više Iraumirani. Ni jedna tragedija uz
nasilje nije toliko okrutna koJiko obnavljanje tra­
gova u vremenu snmo da bismo saznali kakve
sve šanse i mogućnosti nismo iskoristili.
59

31. SISTEMATIZOVANJE NAPORA
Vraćamo se na metode i vežbe za razvoj moguć­
nosti za putovanje kroz vreme da bismo ih grupi­
sali da služe kao vodiči.
Potrebna nam je velika sveska ili uložak za pisa­
nje. Ukoliko više volite uložak, stranice moraju
da se numerišu i da se obrati pažnja na ređanje.
Sveska ima prednost jer pitanja mogu da se zapi­
suju na levoj strani a odgovori koji se odnose na
njih na desnoj, tako da ovakvo sređivanje beleža-
•
•
ka ,odgovara svrsI.
Postoji uvodno i 14 glavnih pitanja koja student
putovanja kroz vreme treba da postavi i da na
njih pismenim putem odgovori sam sebi. Po­
I stavljanje pitanja i odgovaranje na njill u svojoj
glavi nema ni približno isti vitalni efekat u raz­
jašnjenju misli i rađanju podsvesnih ideja u sve­
sti. Preliminarno pitanje treba da zauzme prvu
levu stranu sveske ili prvi liSI uloška za pisanje.
Ono glasi:
PUTOVANJE KROZ VREME: Koji Sit moji razlozi
za to?
Dok to ne znate, ne možete biti sigurni kuda vas
vode n:tpori koje ulažete. Možda je vaša osnovna
reakcija jednostavno ljudska znatiželja? Ukoliko
jeste, zapišite to. To nije zao motiv za početak bi­
lo čega, ukoliko ne nastavi da bude i jedir>l
. 60
Mnogo dobrih dela na svetu je obavljeno iz puke .
znatiželje. Ali, ukoliko to ostane vaš jedini ili
glavni razlog, treba da znate i da ne obmanjujete
sebe.
Ukoliko želite da putujete II vreme iz želje da bi
mogli da pričate prijateljima o lome, vrlo je jadan
razlog za ozbiljnu psihičku avanturu II koju se
upuštate. Još jednom. budite pošteni prema sebi.
Kao i znatiželja, i ovo jc vrsta originalnog motiva
iz kog često izrasta i bolji.
Da li želite da se suočite sa putovanjem kroz vre­
me zalo što ste nekada čitali o Drakuli ili išli na
predstave strave i užasa da bi vas obuzimala je­
za? Iznesite istinu, ukoliko jc to istina, i II tom
slučaju odustanite od duljeg rada. Putovanje kroz
vreme je više od načina za učenja kako se "drhti i
trese".
Već sam vam skrenuo pažnju da ne izvodite psi­
hičke vežbe u stanju straha ili zebnje i daću vam
još jedno upozorenje.
Da li radile u duhu zabavne neverice? Da li sIc
rekli sebi: "Naravno, znam da nema ničeg u lo­
me, ali ću pokušati da bih mogao da kažem da ne
deluje?" Ukoliko se vežbe izvode u ovakvom
slanju uma neće dovesti do pozitivnih rezultata.
Ali, ukoliko dovedu, prelaz iz neverice je pravi
šok za nerve. Spiritualista mora da posmatra ma­
terijalizaciju u potpunosti bez ikakve fizičke ili
emot:vne reakcije, dok će pogled na nesavršeno
opredmećenog duha izazvati tremu fizikaliste.
Iskustva koja se stiču tokom putovanja kroz vre­
me veoma su čudna za nespremne.
61

32. •
I
Ozbiljni zahtevi
Vrlo je verovatno da je veliki broj onih koji za
putovanje kroz vreme imaju daleko uzvišenije
motive od navedenih. Oni prilwataju i pravilno
usvajaju ookaze o prethodnoj inkarnaciji - kao
!lto usvajaju i ideju o trajanju duha koji je besmr­
tan. Ukoliko stejedan od ovakvih ozbiljnih traga­
ča, neće samo čistota motiva da vas zaštiti od
besmislenih i beskorisnih renomena već će mno­
go skratili period vežbanja pre uspešne koncen­
tracije u kontaktiranju prošlosti.
Pošto ste obavili uvodno samo-ispitivanje, pred
varnaje put čist da nastavite sn 14 glavnih pitanjn
iz našeg upitnikn.
1. Kakva Sit moja pre-uatalna sećanja?
Mnogi Uudi koji ne mogu da se požale na sponta­
no sećanje rnnijih inkarnacija imaju manje više
uopštenu ideju o osnovnom pravcu svog iskustva
u prethodnom postojanju. Oni .,osećnju sigurno"
da mora da su živeli na određenoj lokaciji, da su
radili izvesne stvari ili poznavali neke ljude.
Možda i vi imate iste ideje i kada ih osetile prvi
pUl one Sll maglovite i nestvarne, ali se stalno iz
početka vraćaju sa dodatnom snagom. Gde je to
slučaj, primarna svrha putovanja kroz vreme biće
da se dokaže ili opovrgne istinitost tih ideja.
Ukoliko počinjete bez polu-sećanja ili jakih aso­
cijacija o okolnostima svog života pre sadašnjeg,
ostavite prazan prostor za odgovor na ovo pitanje
i pređite na sledeće.
2. Kaba je pretežno moja lIarav?
Da li ste jedan od onih Uudi koji osećaju da Sll
pretežno "srećni" iJi "nesrećni'� Da li postoji nc-
62
ki splet okolnosti da uvek idete pravo dok drugi
skreću II pogrešnom pravcu? Sa kakvim mislima
se pretežno budite ujutru?
Da li se budite sa konfuznom idejom da se pen­
jete uz planinu ili da plivate u moru? Da li plani­
rate i šematizujete nešto čega ne možete da se
setite?
Kada zapišete odgovor na ovo pitanje bićete veo­
ma iznenadeni analizom. Iz nje ćete moći da sa­
znate da li je vaša prethodna inkarnacija bila
uspešna ili ne, da li ste pretežno bili zaokupljeni
svakodnevnim aktivnostima ili ste negovali više
duhovnu stranu svoje prirode.
3. Do kakvog zaključka dovode moji snovi?
Ovo podrazumeva da ste vodili beleške o snovi­
ma i da ste ih klasifikovali. Vaš odgovor na pita­
nje broj 2 mnogo će pomoći i lj ovom zaključku.
Prvo razmatrajtc ćud svojih snova i uporedite ih
sa preovladujućom dnevnom naravi. Iz poređen­
ja nije teško zaključiti gde iskustvo iz ranijeg ži­
vota prekoračuje a gde pokazuje nedostatak II od­
nosu na sadašnji.
Neprijatno osećanje jednoličnosti, blisko mno­
gim ljudima čiji sadašnji život izgleda da sadrži
neophodne sastojke da bi izgledao srećan i jed­
nostavan obično je nesvesno poređenje sa pre­
thodnim životom punim avantura.
Osećanje nestabilnosti, za koje se u sadašnjem
životu ne može pronaći dovoljan razlog, može
biti posledica katastroralnog okončanja ranijeg.
Sličan uzrok je i prikrivena snaga iza mnogih
snova koji se ponavljaju.
Pređite na upoređivanje doživljaja u snovima.
63

33. Polako ih zapišite, pauzirajući radi prisećanja i
pasivne kontemplacije o njima.
4. Šta iznosi Ila površinu razmišljanje o snovima?
Da l i je bilo iznenadnih "blic" uvida u uslove ra�
nije inkarnacije kakve ponekad stvara pasivno
razmišljanje o snovima? Ukoliko ih ima, oni for�
miraju sjajnu polaznu tačku za dalji rad i sticanje
detaljnog pre-natalnog znanja kroz negovanje
snage usmerene koncentracije.
Ukoliko niste još postigli direktan uvid, koIlli­
nuelno razmišljanje o snovima može da dovede
do njega. Student putovanja kroz vreme može da
učini dalje napore kao što je serija kratkih raz­
mišljanja iza kojih sledi deset minuta "pismene
analize misli. naravi i sećanja".
5. Da li sam doiiveo ost·ćan)!' b/isJ..osli sa IIl'b/i­
skim?
Ukoliko se to dogodilo bilo kada, napišite okol�
nosti sa svim detaljima. One mogu da dovedu do
drugih sličnih sećanja. Uporedite svoje zaključke
sa onima koji su formirani na osnovu ispitivanju
doživljaja i Ilrirode snova.
NAPOMENA: Do sada su sc pitanja odnosila di­
rektno na vaše prethodne inkarnacije, mada na
�vakom Slepenu psihičke obuke um može da os­
tvari kontakt sa višim uslovima vremena i tako
direktno dobije informacije. Sledećih 6 pitanja
odnose se na direktne metode putovanja kroz
vreme.
6. StalUe uspeha /I telepatskim eksperimentima
Ukoliko ste oprobali svoje telepatske snage bilo
kao "agens", "perceptor" ili oba, zapišile svoje
uspebe zajedno sa zaključcima koje ste izvukli iz
64
rada. Oni služe kao uverenje u ranom stadijumu
da um može da šalje i prima poruke nad-fizički.
Vreme je faktor svake aktivnosti, čak i naliedno­
stavnija telepatska vežba ima direktnu realnost u
putovanju kroz vreme.
7. Beletenje uspeha II prostoTI/oj melllollloj projek­
ciji
lako student putovanja kroz vreme ne mora da
praktikuje ni prostornu mentalnu projekciju ni
tclepatiju, one su od veli"-l� važnosti zbog kom­
parativne brzine kojom se postižu interesantni i
često odlučujući rezultati. Uspeh u mentalnoj
projekciji je odlič.·m znak porasta psihičke snage i
pokazuje vašem umu kako da dode u najbolje
stanje da bi stekao korist iz naprednijih vežbi
koncentracije.
Zabelcžite sve eksperimente u projektovanju mi�
saonih obliku sa rezultatima. Da li ste mogli da
vidite, ili da osctite, šta jc odsutna osoba radila lj
vreme kada ste projektovali svoje misli? Da li je
odsutna osoba osetila ili stvarno videla vaše pri�
sustvo?
8. Kakvi �u rezultati tesla kotlcentrisarlog gledanja
/I nebo?
Odmah zapišite svoje reakcijc_ Da li vas je isklls�
Ivo uplašilo ili vam je prijao osećaj nestabilnosti
tla? Da Ji se test produžio do delimičnog ili tOlal­
nog transa? Da li stc utonuli u san zureći, i posle
sanjali? Ukoliko je tako, šta ste sanjali?
• 9. Zabl'letite rezultat uzdizalya centra svesti
Sada prelazimo II Slanje psihičkih vežbi gde je
precizno i detaljno vođenje beleški sve leže i'lcžCI
65

34. u odnosu na uspeh. Ukoliko znate da ste ovim
sredstvom prešli u vreme višeg nivoa nego što
�ože da prepozna mozak kada razmišlja o obič­
mm svakodnevnim životnim stvarima biće do­
voljno da l? .ko�statujet�.
, ukratko dodajući po­
datke o ranijim mkarnal:IJama koje ste dobiH na
ovaj način.
10. Rezultati lIežbe usmerene koncentracije
�vde tre�a zapisiv�t! uspehe. vežbanja kao što je
IzčczavanJe drveta iii časovmka. Dokle ste došli
u kom stadijumu vežbanja? Da li stc čak i na
kratko, izgubili svaki osećaj odvojene ličnosti ili
sIe mogli da to izvedete samo delimično kont�k­
tirajući krajnje vreme delom uma dok j� ostatak
polu-svesnosti slične snu bio prisutan kao i uobi­
čajena okolinu.
II. Da li je ko-an pomogao koncentraciji?
Može da pomogne ili da stvori slanje mentalne
zbunjenosti premu vašem lipu uma i načinu na
koji rešavate enigme; može da fascinira iJi iritira
Ukol
.
ik.o vas sllmo iritira, ovu kontemplaciju pri�
menJuJte ređe i u slabijem intenzitetu. U svakom
slučaju njegovi erekti su relativno spori dok su u
dubini . Za neke studcn!e to je najbolji od svih
puteva uvođenja uma u nad-fiZičko. Primenji­
vanje ko-ana s vremena na vreme mnogo će po­
moći vašem napredovanju.
NAPOMENA: Na sledeća tn pitanja treba odgo­
varati periodično, ako i kada iskrsnu radi razma­
tranja. Ona su usmerena ka održanju potrebnog
stava uobičajene razboritosti u odnosu na psihič­
ke vežbe i obuku.
66
12, Da li sam zadovoljan fIi llezadovoljan svojim
napretkom?
Gde iza starta punog nade brzo sledi gubitak in·
teresovanja i osećanje: ..Nikada neću biti dobar II
lOmeI" Misao pokriva na svim instancamtI po­
novnu tvrdnjU prethodno izravnanog ali duboko
usč!der.og kompleksa suprotnog svesnim napori.
ma studenta. Gde ovo izaZiva nevolje kompleks
će se uvek nanovo otkrivati na drugi način.
Na primer, neki studenti se žale da im je spava·
nje postalo bt.l. snova, drug! navode is..rsavanje
neočekivanih_ obavcla koje sprečavaju koncen­
Irnciju. Ukoliko patitc od kompleksnih kočnica
morate ih sc otarasiti pre no što možete da na­
predujete
13. Da li vetbe donost' strah?
Ukoliko je tako, utvrdite kako i zašIO. Još jed­
nom kočnice rade, ali strah je dokaz da su druga­
čije od samozadovoijnih i duboko ukopanih
komplekasa obuhvaĆenih pitanjem 12, vaše sops­
tvene kočnice bliže svom poslednjem udahu.
Strah nije ništa manji od očajničke borbe za oču­
van�c nadmočno�ti. Prepoznajte ovo i ..zbliža­
vr.njC će roditi prezir" ograničenja i konvencio­
nalnih uzoraka ranog razvoja.
Kako napro.!dujcte u vcžbanju putovanja kroz
vreml:, možda poqanete sve vi�e svesni da �te na
lviei da otkrijete nešto što je'bolje da ne znate.
Majo ljudi bi bilo srećno uz diskretno otl-siće da
im jt: prethodna tnkarnacija prošla u zemaljskom
omotaču Kaligele ili Sudije Jeffrey-a, a da i ne
i,ominjemo ličnoo.;t kao što je Juda L:leariot.
67

35. I
I,
Ukoliko ste se u prethodnoj metempsihozi upo­
ređivali u zlu ili možda, u kukavičluku sa nekim
od pomenutih, vaše sadašnje stanj e je sjajan do­
kaz o uzlaznoj stazi trajnog dela vašeg duha, ali
se time ne kaže da morate da imale palrebu ili
želju da znate kakvim koracima je došlo do uspo­
na. Možda ćete biti srećniji ukoliko tu kompo­
nentu napustite uz misao da je sve dobro u sa­
dašnjosti i da ne treba hrlili nazad na put kojim
ste ranije išli. Sve se prepušta vašoj sopstvenoj
odluci.
,
14. Kakavje Op.ffi ('/('t..(I( 0/)1It..1' 1/(1 zdravljei flef1}e?
Psihička obuka, ukoliko nije previše intenzivna.
ili se II nju ne krene naglo, doneće zdravlje i osc­
ćanje dobrog opšteg stanja, kao i bliže jedinstvo
između individualnog egu i ličnog rezervoara
ukllpne snuge.
Ukoliko otkrijete da vas neke vežbe previše uz­
buđuju. ostavljaju bez daha ili izazivaju druge
simptome mentalne iscrpljenosti, treba ih obu­
staviti izvesno vreme i početi ponovo tek kada je
obuka dovoljno napredovala u drugim pravcima
tako da joj više ne mogu naškoditi. Ista predo­
strožnost može sc primeniti na svaki sistem vež·
bi, bilo da su mentalne ili fizičke. Postoji odličan
moto: "Ničega previše!"
Nagli prekid psihičke koncentracije
Iznenadni prekid duboke koncentracije uvek je
praćen manjim ili većim šokom. Cak i kada je
izazvan bukom ili rukom na ramenu može dove*
sli do neprijatne mentalne konfuzije. Loše je i
kada okolni predmeti odvlače pažnju a još je gori
68
prekid usled iznenadnog ometanja. Čak i tamo
gde mozak može da nastavi da delimično održa­
va svcsnost o spoljnom okruženju tokom psihič­
ke koncentracije, iznenadni prekid još uvek je
Još. bilo da je izazvan spoljnim uznemiravanjem
ili po sopstvenoj želji. Dekoncentracija treba da
sc obavi polako, kao šio atleliču.r postepeno
usporava korak pošto jc protrčao kroz cilj.
Psihički povratak II sadašnji trenutak spojlc sa
nekom laganom muskulaturnom kretnjom koja
ćc vam pomoći da usmeritc pažnju na sebe a po­
tom na spoljni svet. Drugi dobar način je da po­
vežete opažanje vremena sa idejom protoka.
Pokušajte da svoj um naviknele da se kad god
brojite polako do deset, potpuno vraća II normal­
no stanje svcsnosti. Nije potrebno mnogo vežbe
du se ova ideja čvrsto usadi u podsvesnom umu i
da je on prihvati.
Kuda ste odbrojali do Iri ili četiri počnite da po-.
krećete mišiće. Okrenile glavu na jednu, pa na
drugu stranu, protrljlljte dlanove, protegnitc ru­
ke.
Polako usmerite pažnju na okolinu. Vratite um u
sadašnji trenutak i mislite o onome što ste rudili
pre no što ste počeli kontemplaciju. Razmotrite
problem vredan pažnje u kući ili na poslu koji
vas okupira.
Ustanite i prošetajte po sobi. Za dva, tri minuta
najviše, nestaće čudno osećanje koje je ostalo iza
obavljene koncentracije.
69

36. PSJHICKA I DRUGA POMOĆNA
SREDSTVA
Ako astrologiju može da se koristi kao indirektno
sredstvo za otkrivanje nezcmaljskih tajni skrive­
nih iza magle vremena, šta je Sli fiziognomikom,
grarologijom, l1umerologijom, gledanjem u dIM
...? Sta je sa kabalističkom divinacijom, upotre­
bom tarota i ostalih sistema u koje isto toliko
čvrsto veruju njihovi poklonici?
Fiziognomika: glcdalic u dlan
Nema nikakve sumnje da je ljudski izgled naslc�
đen od predaka. U širem smislu isto mQže biti
istina zn oblik i neke od glnvnih linija na ruci.
Dok govorimo o telesnim osobinama pitamo se
dokle doseže ono što smo nasledili iz ranijih eg�
zistencija i što smo bez sumnje dobili od svojih
predaka? Posmatnmo 1'a lica, može da se odgovo�
ri da telo i duh koji ga nastanjuje rormiraju dva
vida jedne iste ličnosti. Ukoliko usvojite ovu li�
niju postoji mnogo agrumenata koji se mogu po�
držati.
Vrlo često se otkriva obilje mudrosti u porodica�
0111 koje nose prezime Sharp (oštrouman, pro­
nicljiv). Nije puka koincidencija da ljubitelj spor­
ta tipičan, čistokrvni Englez bude opisan ime­
nom John Bull; čak i najveći deo onih �oji nose
ovo prezime odgovara opisu.
10
Ne treba mnogo da bi se dokazalo da sc posebne
[izičke osobine izvesno i leslo tvrdoglavo nasie­
đuju; dovo ljno je samo u sVllkoj aristo.kratskoj
porodici potražiti "crne ovce". Argumenti upuću­
ju na zaključak da su telo i duh Ilovezani među­
sobno naslednim vezama.
Potpuno drugačiji pogled imaju oni koji zemalj­
ski živol vide kao tranzitnu scenu u kompleks­
nom sistemu regulisanog duhovnog razvoja. Po
ovom shvatanju, ego dolazi rođenjem kao ljud­
sko biće, nije silom uteran u fizički omotač kome
je dosuden, već dobrovoljno prihvata onaj kome
odgovara.
Na fizičkom planu I!rekti ove razlike teško mogu
da se pokažu. Nad-fizička razlikaje rundamental­
na. Umesto da tretira ljudski duh kao zbir poro­
dičnih karakteristika koje se predaju iz generacije
u generociju kao nnmeštaj ili dragoeenosti, čovek
vidi ego koji prihvata svoje tclo po izboru, kao
što se bira klub u koji sc učlanjuje - zato što
upravo on najviše odgovara.
Sa tog gledišta, fizički dokaz prethodnih-inkarna­
cija ega nije ništa drugačiji od površnosti mladih
ljudi - kako godine koje prolaze i duhovno iskus­
tvo ostavljaju tragove na telu tako i utisci iz rani­
jih života mogu da budu izraženi. Najčešće, veza
izmedu ega i njegovog omotača od k.rvi i mesa
nikada nije čvršća od bliskog, privremenog dru�
garstva, uz razvijanje sličnosti koja je neizbežna
usled intimne povezanosti.
Grarologija: psihometrija
Više od bito koje druge psihičke karakteristike
rukopis otkriva erekte pre-natalnog života. Pisa-
l l

37. ne reči se formiraju mehaničkom radnjom - po­
vlačenjem pera po hartiji, ali dok se to radi fokus
svesti je skoncentrisan na vrh pera.
Ova slučajna projekcija ega čini pisanje više men­
talnom nego fizičkom radnjom. Stoga uzorak ru­
kopisa ima jak psihički sadržaj i bez sumnje je
najbolji probni objekat za stizanje u prošlost ta­
kvim sredstvom kao što je psihometrija.
Odaberite sobu u polu-tami sa udobnim stolom,
stolicom i priborom za pisanje gde možete da bu­
detc sami. Sedite desetak minuta bez većih fizič­
kih pokreta i održavajte um u stanju mirovanja.
Uzmite pcro u ruku i načinite veliku tačku na vr­
hu lisla hartije na kojoj ćete pisuti.
Gledajte II tu tačku pet minuta, stabilno, bez nu­
pregnutosti i u isto vreme mislite o prošlosti kao
o niti koja se iz vas proteže do tačke. Uskoro ćete
primetiti du tačka počinje da raste i postaje tunel
koji privlači vaš duh.
Veličina ulaza u tunel sc povećava. U jednom
momentu kada ,vučenje" vašeg duha postane ta-,
. .
ko jako oselićetc da zaista treba da udete I stUPI­
le u koridor vremenII. Ovo je trenutak kada treba
da dozvolite peru u ruci da počne da piše po har­
tiji. Ne gledajte šta ste napisuli. Zaklopite papir,
presavijte ga, slavite u koverat i odmah zalepite:
Napišite na njemu svoje inicijale ili neki drugI
znak radi identilikacije.
Angažovanje profesionalnog psihometriste
Ukoliko Odlučite da angažujete profesionalnog
psihometristu. zapečaćeni koverat sa nepoznatim
sadržajem treba predati samo I pravo vreme ka­
da treba da ga psihometrizujI. medijum i ni jed­
nog trenutka ga ne ispuštajte iz vida. Nema ra-
72
zloga zašto ne biste objasnili svoje interesovanje
za pitanja ponovnog rodenja i želju za rasvetlja­
vanjem prethodnih egzistencija.
Kada je psihometrist dobio sve informacije koje
se mogu dobiti kroz kontakt sa kovertom. mudro
je da ga uzmete nazad i da ga sami otvorite. Tek
tada možete da razmotrite u svoje slobodno VI c­
rne da li bilo šta što ste napisali odgovara ili baca
više svetla na ono što j� psihometrist ..pročitao".
Nije uvek neophodno da vam pomaže druga oso­
ba ili psihometrist. testa test psihometrizovanja
možete da obavite sami na isti način uz dobre re- .
zultatc iako sam postupak zahteva više truda i
veći utrošak vremena.
PorodiČIlO nIlslede
Nekada sam mislio da se mnogo podataka dobija
psihometrizovanjem malih porodičnih dragoce­
nosti koje se čuvaju u porodicama, ponekad sa­
mo iz sentimentalnih razloga, i koje često datira­
ju i stotinama godina unazad.
Sledeći ovu liniju istraživanja uzalud sam uložio
mnogo napora. Jednostavno psihometričko či­
tanje pruža podatke samo O fizičkom vidu nasle·
da. Vraćanje čitanjem dve stotine godina unazad
može da da materijal koji se zaista odnosi na
pretke, ali ne i na promene sopstvenog ega.
Ukupno pitanje psihometrije je krajnje kom­
pleksno. Nedovoljno se zna o prirodi snage koja
crpe. Takode, obaveštenja koja daje, iako dovolj­
no tačna na svoj način, sklona su da odlepršaju
na tangentu sa koje su usmerena, tako da za
praktične svrhe pOSIaju beskorisna ili čak i po­
grešna.
73

38. Mnogi od vas su verovatno čuli o psihometrizo�
vanom pismu za koje je istrajno davan netačan
opis po�iljaoca dok se na kraju nij� otkrilo
..
da j�,
u stvari, lo detaljan i tačan opis postara kOJI ga JC
doneo.
Ovde je druga instanca psihomi!trije
. koja
.
�es
.�o
oovodi u grešku, i lo ponovo na načIO kOJI mje
teško razumeti.
Tračak svetlosti
Opitni paketić je predat psihometristldnji
.
koja je
u..koro poč.,:la do opisuje seene na palubi broda.
OS�lilaje kao da plovi na nemirnom moru. Noć
jI.! bila mračna I bez zvezda, a osećanje izgublje�
nosti je počelo da raste u njoj kada se i.mcnada
pojavio tračak svetlosti. Strah se rasplinuo. Kurs
plovidbe je ispravljen i sve je postalo bezbedno.
Radilo se, bez sumnje, o snopu svetlosti sa sve�
tionika ili drugog broda.
Vla!>nik paketića ga je otvorio i pokazao sadržaj:
veliki komnd koj i je bio deo teškog staklcnog
okna ili leće. Svi prisutni su se složili daje to deo
stakla stare lampe sa svelionika i usledilo je če�
stitanje psihometnstkinji pošto je po unutraš�
njem osećanju publike, čitanje bilo potpuno
uspešno.
Ali, kada je vlasnik komada stakla zamoljen da to
potvrdi, priča koju je ispričao bila je sasvim ne�
očekiva;la. Objasnio je da je nedavno vršena po�
pravka jednog zatvora. Izm��u ostalih
.
izme�a
7..atvorene su podzemne ćehJc za kažnjavanje,
kao previše mračne j bez �azd
.
uha
.
, čak
.
i � svrhu
uterivanja straha u kOSl1 naJtežih
.
knmma�a�.
Ove prastare ćelije su bile osvetIJavane SIVim
odsjajem sveliosti koju su propuštale teške stn·
74
klene ploče postavljene na podu glavnog zatvor·
skog hola. Stakleni komad "kroz koji je tračak
svetlosti doneo ohmbrenje mornarima na palu�
bi" bio je, u stvari. deo razbijenog "osvetljivača"
ćelije 7..a ka.tnjavanje.
Interesantno je u ovom !'Iučaju da je psihome�
lristJ...inja potpuno tačno dobila ideju o propuš·
tanju svetlosti dok je SV!! ostalo bilo pogrcšno.
To je verovatno joS jedan vid poznatI? tendencije
da profesionalni senzilivc: retuš:ranjerr. umanju�
ju vrednost svog rada zbog lakše prezentacije. Bi�
lo bi sasvim korektno du je čitanj.: ronnulisano
kao: Grubi u�lovi: Tračak sv.!tlosti u lami!".
U od�osu na pre�natalno ćit:lllje, bilo daje psiho·
metrično ili dobijena drugim sredstvima U7 po·
moć neke osobe. treba ga prihvatiti ili odbiti pre·
ma trenutnoj emotivnoj reakciji do koje dovodi.
Ovo ne znači da neka neželjena stvar treba da sc
odbaci kao neistinita; ono ŠIO znači je da čitanje
senzitivcu ne treba prihvatiti ukoliko ne pogađa
pravu žicu u osobi no koju sc odnosi Mott.: da
vam se dopadne ili ne ono što vum se !.;aŽe. Či�
tanje može da izazove radost ili tugu ili da odgo�
vara istini ml drugi način. Ukoliko to nije slučaj,
već vas jednostuvno ostavlja hladnim i nczaintr
resovanim, ovo je sigurna pOlvrdada nije pogođe­
na .,žica" istine.
Numerologija: druga pomoćna sredstva
Od metoda divinaeije koje ne povlače za sobom
ni fizički kontakt niti procenu fizičlc.ih karakteri­
stika najvažnija je astrologija, a iza nje po koris­
nosti je verovatno numerologija čija je simbolika
srodna. Obe od ovih veština vode duž staze ko�
75

39. jom ego mora da stigne do svog eve nlUainog iz­
bora mada - pišući možda ne bez predrasude ne
mog� da prihvatim da nllme�ologiJa il�.�im
.
bo
.
lo­
gija sačinjavaju više od odjeka JasOIJIh Istma
astrologije. Kroz ovo poglavlje osvrnućemo
.
se na
ego kao jedinstvo; kao pogled povezan sa Izves­
nim teorijama kojima je prethodno data određe­
na težina.
Bez sumnje je da je ljudski ego izwađ�n o
.
d. ne­
koliko parcijalnih ega, komponentmh bIća Ih, da
koristimo Mc Dougall-ov izraz, monada. Sva ne­
doslednost izčezava ukoliko prihvatimo ego kuo
radnu jedinicu za našu sadašnju svrhu, nu isti I�a­
čin kao što hemičnr prihvatu atom kao radnu Je­
dinicu dok je dobro poznata činjenica da ga na­
stanjuJe mikrokozam diferencijalne energije.
Dečja genijalnost kuo dokaz reinkarnacije
Oblik prerane dečje zrelosti u "čuđima od dec.e'·
daje vrlo uverljivu sliku o spremnom znanJu,
veštini ili iskustvu prenelom iz nedavne prethod-
ne inkarnacije. .
Na žalost, čuda od dece su vrlo retka i dobro ču­
vana kao ljudska roba sa velikom tržišnom vred­
nošć�, pa je teško proučavati ih �a potrebe me�
tempsihoze. Može se samo sumnjatI da su onI
duše koje su zamenile staro telo novim � .
krat- I
kom vremenskom intervalu između smrtI I po­
novnog rođenja (čak je moguće i bez inlervala�
tako da se model prethodnog života preno�1
praktično netaknut, samo 'su sećanja događuJa
manje ili više izbrisana. . .
Jednostavnom analogijom, možemo da. zam IslI:
mo dobrog zanatliju koji padne sa skele I povredI
7.
sc tako da zaboravi šta je bilo pre nesreće ali da
ni malo ne utiče na njegovu majstorsku umcš­
nost. Iz ove analogije možemo da dođemo na po­
misao i daje taj zanatlija ostao na mestu mrtav U
momentu kada je na svet dolazilo novorodenče
takve konstrukcije da je pravi fizički omotač za
njegov sledeći život.
U dogledno vreme beba će da pOlaste i postane
dovoljno snažna da svojim dečjim rukama proba
da radi i zadivljeni njenim talentom shvalićemo
da umcšnost raste. Ovo su jedan ili dva klasična
vida čuda koji izgledaju razumljivi samo U ob­
jašnjenju poveznom sa teorijom metempsihoze.
Michelangelo lJuonarrotli
Ovaj džin n1t.'clu vaiarima i sli karima rođen je u
Caprcse-u 1475. god. i poslat na zanat kod braće
Ghirlandaio. Priča se daje u vreme kadn je imao
I I godina slikao briljantnije od svojih učitelja i
da su, u stvari, njegove slike prodavane sa njiho­
vim potpisima.
Kada je Miehelangelu bilo 13 godina otišao je da
studira kod Lorenza u San Marco, od kada se
njegova genijalnost naglo razvija. Posmatrajući
ovaj ogromni izliv umetničke snage u uporedivo
kratkom periodu života nemoguće je ne asNi ti
da je došao na svel sa spremnom i nezaboravlje­
nom veštinom.
Wolfgang Amadeus Mozart
Ovai čuveni kompozitor, koji jc rođen u Salzbur­
gu j·anuara 1756. a umro decembra 1791. godine
u tridesrt()etoj godini, sa te tačke gledišta imao je
77