Edukacija o obnoovljivim izvorima energije i zaštiti životne sredine koja se sprovodi u OŠ "Preljina" u okviru projekta postavljanja fotonaposnkih panela na krov škole.

1. ЕДУКАЦИЈА О ОБНОВЉИВИМ
ИЗВОРИМА ЕНЕРГИЈЕ И
ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Едукација се спроводи у овкиру пројекта уградње фотонапонских
панела у ОШ „Прељина“. Пројекат финансира град Чачак.
Прељина, септембар – децембар 2014 године.

2. УВОД
Под енергијом у ужем смислу речи треба разумети способност система
(машине) да изврши рад или произведе други облик енергије. У
најопштијем смислу, енергија је један од облика постојања
(егзистенције) материје. Уосталом, познато је да се материја јавља у
облику масе, енергије или поља.
Енергија се може проучавати са разних аспеката, зависно од намене.
Гледано техно-физички енергија се јавља у разним облицима, као што су
механичка, топлотна, електрична, светлосна, хемијска и нуклеарна.
Изворе енергије могу бити најразличитији, како они необновљиви тако и
обновљиви, избор извора енергије је у директној вези са појмом животне
средине и заштитом исте.

3. TРАНСФОРМАЦИЈА ЕНЕРГИЈЕ
E  Mк
Х  Т
Н  Е
Мп  Мк

4. ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ
Сагоревање фосилних горива, нарочито оних базираних на нафти и
угљу, представља највероватнији узрок глобалном загревању, дакле
стварању тзв. ефекта стаклене баште.
Промена климатских услова представља једну од најозбиљнијих
опасности за Земљин еколошки систем. Забрињавајући пораст
емисије угљен диоксида у атмосферу, између осталих фактора,
може да доведе до смањења зависности од употребе угља и охрабри
развој и коришћење обновљивих енергетских технологија.
vs

5. ШТА ЈЕ ЕФЕКАТ
СТАКЛЕНЕ БАШТЕ?
АНИМАЦИЈА

6. OБНОВЉИВИ ИЗВОРИ
ЕНЕРГИЈЕ
Обновљиви извори енергије (скраћеница енгл. RES од енгл.
Renewable energy sources) представљају енергетске ресурсе
који се користе за производњу електричне енергије или
топлотне енергије, односно сваки користан рад, а чије
резерве се константно или циклично обнављају.

7. Врсте обновљивих извора енергије:
• Хидро енергија
• Енергија ветра
• Енергија биомасе
• Соларна енергија

8. ХИДРО ЕНЕРГИЈА
Хидроенергија је енергија која потиче од снаге воде (hydro), па отуда и
њен назив. Представља конвенционалан обновљиви извор енергије, који
се вековима користи за добијање механичке, а већ дуже од сто година и
електричне енергије.

9. Енергија водотока
АНИМАЦИЈА АНИМАЦИЈА

10. Енергија таласа и енергија плиме и осеке
АНИМАЦИЈА АНИМАЦИЈА

11. Енергетски потенцијал малих
водотокоова у Србији

12. ЕНЕРГИЈА ВЕТРА
Енергија ветра је енергија која потиче од снаге ветра, мада је то у ствари
енергија Сунца и окарактерисана је као обновљив извор енергије.
Представља конвенционалан обновљиви извор енергије, који се вековима
користи за добијање механичке, а у новије време и електричне енергије.

13. АНИМАЦИЈА АНИМАЦИЈА

14. Просечна снага ветрова у
Србији на годишњем нивоу,
на висини од 100m

15. ЕНЕРГИЈА БИОМАСЕ
Биомаса настаје као природни процес фотосинтезе, а чине је дрво,
трава, биљни и животињски отпад, технолошки отпад у индустрији уља,
итд. Користи се као гориви материјал. Историјски гледано до 19. века и
проналаска фосилних горива (угаљ, нафта, плин) ово је било примарно
гориво. Енергија која се добија из биомасе користи се као топлотна или
топлотно-механичка. Постоји много разлога за већу употребу биомасе
као погонског горива, неки од њих су: независност од увоза скупе нафте,
изузетно ниска емисија штетних плинова, национална енергетска
независност, велике залихе, очување резерви фосилних горива...

16. Биомаса
АНИМАЦИЈА

17. АНИМАЦИЈА

18. Биогас и биодизел
АНИМАЦИЈА АНИМАЦИЈА

19. Обрадиве површине
у Србији

20. ГЕОТЕРМАЛНА ЕНЕРГИЈА
Појам геотермална енергија односи се на коришћење топлоте Земљине
унутрашности која у самом средишту износи 4000-7000°С што је
приближно температури површине Сунца. Овај поуздан извор енергије је
веома исплатив и еколошки одржив, а идеалан је за климатизацију,
грејање и хлађење објеката.

21. АНИМАЦИЈА

22. Укупна снага геотермалних
извора у Србији

23. СОЛАРНА ЕНЕРГИЈА
Соларна енергија је енергија сунчевог зрачења коју примећујемо у облику
светла и топлоте којом нас наша звезда свакодневно обасипа. Сунце је највећи
извор енергије на Земљи. Сем непосредног зрачења које греје Земљину
површину и ствара климатске услове у свим појасевима, ово зрачење је
одговорно и за стално обнављање енергије ветра, морских струја, таласа,
водних токова. Енергија која потиче из посредног и непосредног сунчевог
зрачења се сматра обновљивим извором енергије јер се њеним коришћењем
не ремети значајно равнотежа тока материје и енергије у природи.

24. Укупно зрачење Сунца на тлу Земље је ГЛОБАЛНО ЗРАЧЕЊЕ, које се
састоји од две компоненте: ДИРЕКТНОГ и ДИФУЗНОГ ЗРА ЧЕЊА.

25. Енергија зрачења која допире до површине Земље зависи у првом реду
од трајања инсолације (трајања сијања Сунца, односно о времену кроз
које се Сунце налази изнад хоризонта).

26. Са техничког аспекта постоје две могу ћности за енергетско
искоришћавање Сунчевог зрачења:
• Претварање соларне енергије у топлотну енергију (Соларни
колектори)
• Претварање соларне енергије у електричну енергију (Соларни –
фотонапонски панели)

27. АНИМАЦИЈА

28. • Соларни колектори
Соларни колектори функционишу тако што претварају сунчеву енергију у
топлотну енергију воде (или неког другуог флуида).
Неки од основних делова једног соларног колектора су:
• кућиште (најчешће од алуминијумског профила),
• термоизолација (нпр. минерална вуна одговарајће дебљине),
• апсорбер (од алуминијумског ламела кроз које су провучене бакарне цеви),
• стаклени покривач,
• рам колектора (од алуминијумског профила).

29. АНИМАЦИЈА

30. • Соларни – фотонапонски панели
Фотонапонске ћелије представљау полупроводничке елементе који
директно претварају енергију сунчевог зрачења у електричну енергију. Оне
раде на принципу фотоелектричног ефекта. Фотонапонски ефекат
настаје дејством светлости на п-н спој, тј. фотоћелију.
Фотонапонске ћелиј могу се користити као самостални извори енергије
али и као додатни извор енергије.

31. АНИМАЦИЈА

32. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
• Шта је животна средина?
• Животна средина, човекова околина или околиш представља све оно што
нас окружује, односно све оно са чиме је директно или индиректно
повезана човекова животна и производна активност.

33. • Заштита животне средине подразумева скуп различитих поступака и
мера који спречавају угрожавање животне средине с циљем очувања
биолошке равнотеже. Еколошка одбрана је мултидисциплинарна и
треба да представља трајну обавезу свих чланова друштва.

34. У Републици Србији систем заштите животне средине, обезбеђују:
• Република;
• Аутономна покрајина;
• Општина, односно град;
• Правна лица и предузетници који у обављању делатности користе
природне вредности, угрожавају или загађују животну средину;
• Научне и стручне организације и друге јавне службе;
• Грађанин, групе грађана, њихова удружења, професионалне или друге
организације.

35. Субјекти система заштите животне средине
дужни су да:
• чувају и унапређују животну средину;
• одговарају за сваку активност којом мењају или могу променити
стање и услове у животној средини, односно за непредузимање
мера заштите животне средине;
• подстичу, усмеравају и обезбеђују јачање свести о значају
заштите животне средине кроз институционалне и
ванинституционалне облике рада, усавршавање и јавно
информисање;
• међусобно сарађују, обезбеђују координацију и усклађивање у
доношењу и спровођењу одлука.

36. КРАЈ!