Sajam socijalnih usluga 2016

1. Olivera Zelić

2.  ozbiljan društveni problem
 Sistem sociajlne zaštite u Srbiji ga ne
prepoznaje
 Strategija Evropa 2020
 Razvoj svakog modernog društvo, posebno
društva u tranziciji karakterišu velike
promene političkom, socijalnom i
ekonomskom smislu što rađa socijalne
probleme, pre svega i siromaštvo , odnosno
uzročno posledične manifestacije kao što je i
beskućništvo

3.  Beskućništvo je najdrastičniji vid socijalne
isključenosti
 Beskućništvo utiče na veliki broj ljudi
nevezano za pol i starost, prati ga poseban
način i stil života, poseban sistem vrednosti
koji ima elemente subkulture

4.  Strukturalni /društveno politički/
 Individualni /bolesti, društveno negativno
ponašanje.../
 Relacioni /porodični odnosi, socijalne mreže/

5.  Bez krova nad glavom
 Bez kuće
 Bez sigurnog stanovanja
 bez adekvatnog stanovanja
 Beskućnici su ljudi koji nemaju stalno mesto
boravka i sredstva da ga steknu a često im
nedostaje emocijalna stabilnost, socijalne
veštine i znanje da bez tuđe pomoći
promene stanje u kome se nalaze. (rečnik
socijalnog rada)

6.  Centri za socijalni rad
 Prihvatilište za decu
 Prihvatilište za odrasle
 Nevladine organizacije
 Verske organizacije
 prevencija
 zbrinjavanje
 inkluzivne
aktivnosti


7.  Prihvatilište korisnicima obezbeđuje kratkotrajan
smeštaj i osigurava bezbednost, iznalaženje
održivih rešenja za krizne situacije, zadovoljenje
njihovih osnovnih potreba i pristup drugim
uslugama /zakon o socijalnoj zaštiti čl 55/
 „ustanova je osnovana u cilju obezbeđivanja
privremenog ali celovitog zbrinjavanja i smeštaja
lica i ostvarivanja drugih prava, potreba i interesa
korisnika “
 /Статут установа „Прихватилиште за одрасла и
стара лица“, Београд, 2012, чл. 1/


8.  Metodološki utemeljivači rada sa ljudima koji su
u situciji beskućništva, na našim prostorima, bili
su stručni radnici Prihvatilišta za odrasla i stara
lica.
 Stručni rad je zasnovan na osnovu stručne
osposobljenosti zaposlenih, diktiran potrebama
Grada (koji je bio i osnivač) aktuelnim političkim
načelima i određen smernicama koje je
propisivala međunarodna zajednica (evropski
savet,ratifikovane konvencije) stručni rad je u
proteklom perodu, pretrpeo samo nužne izmene

9.  Ozbiljan istraživački projekat koji bi za cilj imao
specifikovani metodološki pristup nikada nije
urađen
 specifičnosti rada sa ovom
populacijom,otežavaju i ovako nepovoljan
položaj lica i stanju hitne socijalne potrebe to
jest egzistencionalne ugroženosti.
 socijalna isključenost ove kategorije korisnika,
dovela je i do marginalizacije stručnih radnika
angažovanih u ovoj oblasti
 stručni rad je nastajao ad hock i nije bio rezultat
sistemskog pristupa i strateškog planiranja.

10.  -otkrivanje slučajeva, regrutovanje i prijem
korisnika
 -zbrinjavanje korisnika i prijemna procena
 -dijagnostika, motivacioni intervju
 -procena resursa i kapaciteta korisnika
 -planiranje mera zaštite i tretmana
 -monitoring i evaluacija
 -koordinacija i saradnja
 Evidencija i dokumentacija

11.  Centri za socijalni rad
 Policija
 Zdravstvo (HMP, bolnice-palijativna nega)
 Sugrađani
 prvi susret, trijažni postupak
 -dobrovoljnost
 - poštovanje ličnosti
 -poštovanje procedure

12.  Udobno smestiti , utopliti, nahraniti
 Učiniti manje neprijatnim/rad sa
negovateljicama/
 Obustava upliva negativnih faktora
 Higijenska obrada(dileme i kontraverze)
 Popis imovine- dokumenta, lične stvari
emotivne i materijalne vrednosti)
 Opservacija i interviju
 Lični podaci i osnovne informacije
 Upoznavanje sa kućnim redom

13.  Presudno je iznalaženje načina da se korisnik uključi
 Mobilisati potencijale, pridobiti ga za promenu
 Reflektivno slušanje
 empatija
 Upotreba reči; bez upotrebe žargona, kolokvijalno,
prilagoditi obrazovnom nivou i socijalnom miljeu
primaoca usluge, toplo, dobronamerno, ne podilaziti,
ne laskati, ne osuđivati...
 Poštovanje i distanca
 Postavljanje granice- valjano uspostavljena granica
promoviše efikasnost ali podrazumeva i nepopularne
mere u smislu davanja naloga konfrontiranja i
odlaganja kontakta

14.  Specifičnost situacije beskućništva
 Porodični odnosi i životne situacije imaju
drugačiju dinamiku

15.  Bio psiho socijalna procena
 Procena životnog modela
 Teškoće i životni događaji, blistavi momenti
 Mapiranje snaga
 Navike i relacije koje mogu biti prepreka
osnaživanju i reintegraciji
 Minimalan promena veliki napor

16.  Obaveštenje o prijemu S3
 Utvrđivanje relevantnih činjenica,
prikupljanje dokumentacije, terenska provera,
interviju, timske konsultacije
 Rešenje o smeštaju
 Nema tipskih rešenja i uopštenih planova
 Rifreming stavova i redefinisanje ciljeva

17.  Plan usluga i zaštite donosi nadležni centar za socijalni rad, ali
plan tretmana spada u nadležnost stručnih radnika Prihvatilišta.
 realizacija plana prepuštena je organizacionim mogućnostima
zaposlenih.Propusti koji se dešavaju su uglavnom vezani za
tehničku mogućnost da se isprati svaka od potrebnih aktivnost
 Raznovrsnost potreba i time vođen plan usluga nije uvek
finansijski predvidiv, tako da mnoge planirane aktivnosti moraju
biti odložene, a značajna energija biva utrošena na pronalaženje
načina da se potrebna sredstava pribave (ne govorimo o
iznosima koje kvalitatvno menjaju životni status već o novcu
potrebnom za participaciju propisane terapije, takse prilikom
pribavljanja osnovnih formulara i dokumenata)
 planovi zaštite često izražavaju potrebe,preporučuju poželjne
ishode,imenuju nosioce, predlažu rokove,ali jednostavno nisu
primereni zahtevnošću problematike koju ova kategorija
korisnika nosi.

18.  Savetodavna
 Informativna
 materijalna
 Savetodavni rad sa minimumom intervencija
 Samo osnažen korisnik pokazuje želju za
promenom
 Osnažen korisnik je spreman za partnersku
relaciju u kojoj se problemi istražuju u formi
jasnog sporazuma a aktivnosti su proizvod
odluka a ne predpostavki
 povećati šanse, smanjiti rizike
 Životne krize su i opasnost i mogućnost

19.  Izostanak istraživanja ovu fazu čini
nedovoljno korišćenom
 Monitornig se odvija kroz sistemsko praćenje
i prikupljanje podataka o dinamici i realizaciji
planiranog
 Evaluacija je kontinuiran proces koji se
sprovodi tokom rada kako bi se procenila
adekvatnost procene,preduzetih mera i
usluga

20.  Model fleksibilne evaluacije/najmanje striktan
i formalizovan/
 neposedno posmatranje, analizu
dokumentacije, interviju
 Evaluaciji se pristupa ukoliko izostaju efekti,
ukoliko dođe do promena u zdravstvenom
statusu
ukoliko dođe do promena u socijalnom
statusu
životni događaji
recidivi

21.  centri za socijalni rad
 Bolnice
 Policaja
 Domovi zdravlja
 Domovi penzionera
 Nevladin sektor
 Sugrađani
 (Primeri dobre prakse)

22.  NN lica/lica bez dokumenata, sa čulnim
oštećenjem,duševnim oboljenjem ,
retardacijom , i sl/
 Saradnja
 Ne postoje proceduralna uputstva ali postoji
dugogodišnja praksa

23.  Pružiti pomoć osobi koja se našla na teritoriji
grada u situaciji da joj je pomoć neophodna
 Izdavanje putne isprave da se vrati u mesto
prebivališta
 Savetodavni rad
 Dostupnost drugim uslugama
 Značajan resurs

24.  Hrana
 Odeca
 Nega
 Saveti
 Pracenje
 Pristup drugim uslugama

25.  odnosi se na smanjenje rizika i na obustavljanje
upliva ugrožavajućih faktora, ali se odnose i na čitavu
oblast delovanja koja ima za cilj obezbeđivanje
optimalnih uslova za život i rad u ustanovi.
 U stručnoj i naučnoj javnosti ova tema nije otvarana
jer se njome otvara rizik da se lošom interpretacijom
dovede u pitanje osnovno načelo stručnog rada a
pokušaj markiranja problema mogao bi da bude
protumačen kao neprofesionalno stereotipiziranje.
 Rizik je da , umesto da doprinosimo urušavanju
predrasuda ovakvim razmatranjem dovedemo u
pitanje sopstvenu sposobnost da sprovedemo
osnovna principe rada,ali činjenica da problem
postojii da njegove dimenzije nisu zanemarljive
obavezuje. .

26.  Naime, visoka koncentracija ljudi koji imaju
vitalne probleme, način njihovog funkcionisanja,
socijalne veštine kojim vladaju, manifestno
ponašanje i navike u ophođenju iziskuju čitav niz
mera i postupaka čijom pravilnom upotrebom
smanjujemo rizik od nepredvidivog ponašanja,
eskalacije nezadovoljstva ili čak i agresije, ali
nismo u mogućnosti da ih neutrališemo već samo
predvidimo i pokušamo da preventivno delujemo

27.  Takođe,suočavamo se svakodnevno sa
pokušajima manipulacija u kako u banalnoj
komunikaciji tako i u ozbiljnijim pitanjima
 Različit sistem vrednosti i kulturološka
razmimoilaženja predstavljaju tlo za
nesporazume čije razrešavanje iziskuje
dodatni napor i veštinu,.stručni radnici se
uspešno suočavaju sa ovakvim izazovima,ali
ozbiljnu teškoću predstavlja usklađivanje
ponašanja, navika, vrednosti između samih
korisnika

28.  Pisani trag i kontinuitet u delovanju
 Kvalitativna i kvantitativna evidencija i
provera preduzetih radnji i postupaka
 Osnovno sredstvo u monitaringu i evaluaciji
procesa
 “ dokumentacija obezbeđuje kliničku,pravnu
i etičku odgovornost prema klijentima ,
organizaciji i profesiji”

29.  Razdvajanje zapaženih i potvrđenih činjenica
od mišljenja stručnih radnika
 Dosije treba da pokaže šta se desilo , šta je i
zašto preduzeto
 Mišljenje je validno, ali mišljenje mora da se
zasniva na utvrđenim i zabeleženim
činjenicama
 Svi kontakti sa korisnicima i drugim službama
se ažurno beleže
 Beleže se relavantni podaci

30.  Pravo na informacije
 Pravo na učešće u donošenju odluka
 Pravo na slobodan izbor usluga
 Pravo na poverljivost podataka
 Pravo na privatnost
 Pravo na pritužbu

31.  prvi korak u sistemskom promišljanju ovog problema vodio bi
stvaranju jedinstvene definicije beskućništva.
 Usvajanjem definicije beskućništva u skladu sa ETHOS
tipologijom omogućilo bi prikupljanje svih relavantnih podataka
što bi stvorilo prostor za naučna istraživanja i time otvorilo
mogućnost i dalo uslove za formulisanje sveobuhvatne političke
strategije.Usvajanjem jasne definicije stvorila bi se mogućnost
za obrazovanje jedinstvenog evidencionog sistema radi
mapiranja postojećih potreba
 Prvenstveno , u skladu sa zahtevima Evrope i priznatim
konvencijama nužno bi bilo izraditi i usvojiti strateški dokument
sa predloženim merama za smanjenje beskućništva koji bi
afirmisao politiku u tri pravca delovanja- prevencija, zbrinjavanje
i inkluzivne aktivnosti odnosno mere podrške za održiv izlazak
iz situacija beskućništva

32.  Neophodno je raditi na povećanju
dostupnosti i pokrivenosti uslugama socijalne
zaštite ali i razvoju novih usluga jer
populacija beskućnika je heterogena i zahteva
individualizaciju usluge , nove programe i
suptilniju podršku,

33.  Takođe, postoje pitanja koja su nerazjašnjena.
Konačno, praksa treba da odgovori na pitanje
zašto su u Beogradu beskućnici lica koja imaju
imovinu u mestu rođenja
 Ako su u situaciji beskućništva zbog
nerazjašnjenih imovinsko pravnih odnosa da li je
prioritet naći način da se problem reši ili ga
tretirati kao beskućnika iako on to faktički nije.
 Utvrđivanje obaveze izdržavanja odraslih lica u
situaciji beskućništva moraju biti urgentnije
rešavane.

34.  ..... Da bi smo zainteresovali beskućnike da
ulože napor kako bi se vratili u sistem
moramo stvoriti sistem koji je zainteresovan
za njih.....