1. 
Hardver


Matematičke osnove predstavljanja podataka


Decimalni, binarni, oktalni i heksadecimalni brojevni sistemi, računarske operacije,
BCD kod i ASCII tablica
Softver


Pojam informatika, podatak, informacija; pojam bita; komponente hardvera
Podela softvera; operativni sistem, sistemski softver, programski jezici, aplikativni
softver
S razvojem računara i njihove primene nastale su tri nove računarske oblasti:


računarske nauke (computer sciences) – teorijski aspekti arhitekture računara,
njegove primene i računarskog softvera


računarsko inženjerstvo (computer engineering) – proizvodnja i povezivanje
hardverskih delova računara
računarske tehnologije (computer technology) – praktična primena računara
Pojam informatike je nastao od dve francuske reči:
Information + automatique = INFORMATIQUE

Informatique – sinonim za automatsku obradu podataka.

Podaci su registrovane činjenice, oznake ili zapažanja nastala tokom nekog procesa.

Fizički simboli koji mogu da se beleže, čuvaju, prenose i obrađuju.

Informacija je skup obrađenih i organizovanih činjenica, takvih da predstavljaju neko
obaveštenje.

Obrada podataka predstavlja skup aktivnosti kojima se podaci transformišu u informacije.

Kada podaci postaju informacije?

Podaci postaju informacije u momentu njihovog korišdenja, ako se registrovani podatak
koristi za preduzimanje akcije ili donošenje odluke.

Ukoliko je podatak neiskorišden onostaje samo to što jeste – podatak.
npr.
PODATAK: Spoljna temperatura je 10°C.
OSTAJE PODATAK: Ved smo se obukli skladno spoljašnjoj temperaturi.

2. POSTAJE INFORMACIJA: Spremamo se da izađemo iz kude i na osnovu toga odlučimo kako da se
obučemo.

Predmeti izučavanja informatike kao multidisciplinarne nauke su:


razvoj informacionih delatnosti


razvoj i primena informacionih tehnologija
angažovanje ljudi u obavljanju informacionih delatnosti
Termin računarstvopredstavlja dosledan prevod izraza computer sciences, koji označava
teorijske nauke vezane za razvoj arhitekture računarskog hardvera i softvera.
(teorija automata, algoritama, programskih jezika,... )

Značaj informatike u savremenom društvu:

Zahvaljujudi razvoju informacionih i telekomunikacionih tehnologija svet postaje
globalno informatičko društvo.

Informaciono društvo podrazumeva primenu informacionih tehnologija u svim
oblastima života.
(Državni organi, preduzeda, državne institucije,...)

Elektronsko poslovanje ne podrazumeva samo primenu raznih aplikacionih
programa (procesora teksta, programa za rad sa tabelama) nego i


elektronske komunikacije

elektronska trgovina


elektronsko izdavaštvo
elektronsko bankarstvo
Elektronsko izdavaštvo podrazumeva zamenu papirnatih izdanja knjiga, časopisa i drugih
publikacija elektronskim izdanjima.
Prednost: Elektronska izdanja su odmah dostupna svim zainteresovanim licima, nema manjka ili
viška tiraža, dopune ili izmene su odmah dostupne, smanjuje se broj posrednika između pisca i
krajnjih korisnika ...

Elektronske komunikacije omogudavaju trenutni prenos poruka, pisama, dokumenata,
slika,...

Elektronska trgovina podrazumeva razgledanje i kupovinu od kude pomodu računara.

Elektronsko bankarstvo omogudava izvođenje finansijskih transakcija od kude bez odlaska u
banku.

3. 
Prvi pravi računari počeli su da se koriste u vojne svrhe, a kasnije se upotreba raširila i u
komercijalne svrhe.

ABC (1939) – prvi elektronski računar; Džon J. Atanasov i Kliford Beri (Atanasoff-Berry
Computer)

ENIAC (1942) – automatsko računanje balističkih podataka (Electronic Numerical Integrator
and Computer)

Program nije uskladišten u centralnoj memoriji, operacije se izvršavaju uključivanjem
i isključivanjem prekidača, ulaz i izlaz su bušene kartice

Sastoji se od 17 000 elektronskih cevi, 70 000 otpornika, 10 000 kondenzatora, 6 000
prekidača – radi 6 tehničara istovremeno, a kvar se dešava na svakih 7min

EDVAC (1944) – Džon fon Nojman. Skladištenje programa po kome mašina radi u memoriju

Prva mašina koja je imala magnetne diskove

UNIVAC I – Mohli i Ekert; početak komerciljalne proizvodnje (Universal Automatic Computer)

Prvi računar koji je koristio magnetne trake

Računari proizvedeni posle pedesetih godina klasifikovani su u generacije

Prva generacija:

Korišćenje vakuumskih cevi (veliki elementi, veliki potrošači struje, ...)

Memorija za skladištenje podataka (magnetne trake, doboši, ...)

Kapacitet memorije do početka šezdesetih narastao je sa 8000 na 64000 reči zahvaljujudi
magnetnoj memoriji i tranzistorima.

Bile su skupe za korišdenje i održavanje zbog programa i hardvera

Kraj pedesetih i prva polovina šezdesetih.

Druga generacija:



Primena tranzistora (prednosti nad elektronskim cevima: jeftiniji, manji potrošači
električne energije, razvijaju manje toplote, ...)
Javljaju se novi programski jezici: COBOL, FORTRAN, ALGOL, LISP, ...
Treća generacija:

Primena integrisanih kola (integralna i LSI – Large Scale Integration kola)

Omogudena proizvodnja čipova sa hiljadama tranzistora i proizvodnja mini računara

Ekonomični, niska cena, velika pouzdanost, male dimenzije, mali zahtevi za napajanje, ...

4. 
Magnetni diskovi zamenjuju magnetne trake

IBM 360, PDP-1 najpoznatiji računari

Četvrta generacija:


Primena vrlo velike integracije (VLSI – Very Large Scale Integration)


Poboljšanje postojedih tehnologija
Stvaranje mikroprocesora, specijalni tip integrisanih kola koji predstavljaju osnovu
današnjih računara
Superračunari nastaju krajem sedamdesetih i pošetkom osamdesetih godina.

Velike mogućnost i velika brzina obrade

Mali broj proizvedenih primeraka jer zahtevaju specijalne uslove korišdenja

Primena u naučno-tehničke svrhe, proračuni sa velikim brojem operacija, ...

Oblasti primene: meteorologija, seizmologija, hidrologija, vojne svrhe, ...

Mikroprocesor – osnova za razvoj personalnih računara.

1971. Marcian Hof, zaposlen u kompaniji INTEL, proizvodi čip koji ima sve osobine
centralnog procesora tadašnjih računara i naziva ga mikroprocesor.

Prvi mikroprocesor je bio četvorobitni, u oznaci 4040

1972. nastaje osmobitni procesor INTEL 8008

Kasnije i druge firme: Motorola, Zilog, ...

Niska cena, pouzdanost velika, ...

Prvi personalni računari:

Mits Altair

Apple I, Apple II

Lisa

Commodore 64, ZX, 80, ZX81

IBM PC, PC/XT, PC AT

286

386

486

5. 
Pentium

MITS Altair (1975)

Prodavao se u delovima ili sastavljen

Memorija 256k

Nije imao tastaturu, kudište, ekran, štampač

Programirao se preko prekidača na kudištu, izlaz su bile sijalice

Jako kompleksan

APPLE I, APPLE II

Stiv Džobs i Stefen Voznijak

Prodavan iz delova, sa upustvom za sastavljanje, ili ved sastavljen

APPLE II – tastatura, napajanje, grafika u boji, ...

1978. uvedena disketna jedinica

Prodatio na milione primeraka

LISA

Apple Computers 1983. godine proizvodi LISA-u

Jednostavno okruženje, grafičko okruženje, komande u obliku sličica i menija na ekranu,
kretanje pomodu miša

Apple Macintosh

Temelj stonih računara

Commodore 64, ZX 80, ZX 81

Prva polovina osamdesetih godina

Procesor, memorija, tastatura, čuvanje podataka na kasetofonu ili disketnoj jedinici, izlaz
televizor, programski jezic BASIC

IBM PC

Postaje standard u razvoju stonih računara

IBM PC/XT 1983.: memorija 128-256kB, disk 10MB

IBM AT 1984: procesor Intel 80286, memorija 512kB, disk 20MB, diketna jedinica 360kB i
1,2MB – standard za personalne računare

6. 
Računarskisistemi, odnosno računari, su elektronske mašine koje obrađuju ulazne
informacije (podatke ili naredbe) i iz njih prizvode izlazne informacije (rezultate).

Računar (kompjuter) je složeni uređaj koji služi za izvršavanje matematičkih ili kontrolnih
operacija koje se mogu izraziti u numeričkom ili logičkom obliku.

Sinonim: mašine za obradu podataka

Programiranjeje postupak rešavanja nekog problema.

Programiranje se sastoji od raščlanjivanja problema na najjednostavnije korake, a potom se
za svaki od tih koraka napiše odgovarajuda naredba koju računar treba da izvrši.

Skup instrukcija za izvršavanje obrade naziva se program.

Podela računara može se izvršiti prema:


Brojukorisnika koji istovremeno mogu da koriste jedan računar – jednokorisnički i
višekorisnički


Njihovojprimeni – računari opšte namene i specijalizovani
Brojunaredbi koje računar može da izvrši u jednom trenutku – serijski (SISD),
paralelni (SIMD), MIMD i MISD
Sa stanovišta primeneračunara postoje:



Računariopštenamene – mogu da učitavaju razne programe i da rešavaju različite
probleme.
Računarizaspecijalnenamene – imaju ugrađene programe za rešavanje samo onih
problema kojima su namenjeni.
Prema brojukorisnika računari se dele na:



Višekorisničkeračunare(mainframe based)
Jednokoričničkeračunare(PC based)
Sa stanovišta brojanaredbi postoje:



Serijskiračunari (SISD) – SingleInstructionSingleData
Paralelniračunari (SIMD) – SingleInstructionMultipleData
Teorijski postoje još dve grupe računara:



MIMD – MultipleInstructionMultipleData
MISD – MultipleInstructionSingleData
Svaki računarski sistem sastoji se od:

7. 


Hardvera – fizički uređaji, odnosno komponente računarskog sistema.
Softvera – skup programa sa kojima i pomodu kojih računar radi.
Računarski sistem sastoji se od slededih komponenti:


Aritmetičko-logičke jedinice

Kontrolne jedinice

Jedinice spoljne memorije

Ulaznih jedinica


Centralne (unutrašnje) memorije
Izlazih jedinica
Centralna (unutrašnja) memorija:


Program i podaci koji se obrađuju nalaze se uskladišteni u unutrašnjoj memoriji.

Ova memorija se sastoji od elektronskih kola od kojih svako može da ima dva stanja:
0 ili 1.


Računar obrađuje podatke izvršavajudi naredbe date programom.
0 je stanje kada u kolu nema struje; 1 – u kolu ima struje. Ovi brojevi se zovu bit-ovi
(Binary Digit – binarna cifra)
Da bismo objasnili kako rade elektronska digitalna kola, možemo ih predstaviti sijalicama:

0 – nema struje; sijalica je ugašena

1 – ima struje; sijalica je upaljena

Elektronsko kolo ima dva stanja i može da pamti samo informaciju DA ili NE (1 ili 0). Dakle,
jedno elektronsko kolo može da pamti samo 1bit (1b).

S toga se bitovi udružuju u grupe, odnosno registre.

Registri se kod personalnih računara sastoje od 8 bitova (8b), a ta grupa se naziva 1 bajt (1B
– Byte).

1B = 28 = 256 različitih informacija (znakova)

Kapacitet memorije računara izražava se brojem bajtova. Svaka grupa od 1024 =
210izražava se prefiksom k (kilo)

1024 B = 1kB

1024 kB = 1MB

8. 

1024 MB = 1GB
Pored grupisanja po 8 bitova u registre postoji i grupisanje:



16 bitova – 1 polureč (halfword)
32 bita – 1 reč (word)
Aritmetičko-logička jedinica (ALU – Arithmetic Logic Unit) sastoji se od registara i
elektronskih kola potrebnih za izvođenje:



Aritmetičkih operacija – sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje.
Logičkih operacija – upoređivanje dve vrednosti i određivanje istinitosti izraza.
Kontrolna jedinica ima višestruku funkciju:

Kontroliše izvršavanje programa.

Uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih, dekodira i naređuje akcije drugim
jedinicama.

Započinje operacije ulazno-izlaznih jedinica i prenosi podatke u centralnu memoriju.

Jedinice spoljne memorije služe za čuvanje programa i podataka kada računar nije u
upotrebi. Osim toga, za vreme rada računara delovi programa i podaci koji trenutno nisu
potrebni privremeno se skladište na jedinicama spoljne memorije.

Kapacitet spoljne memorije se izražava u istim jedinicama kao i kapacitet unutrašnje
memorije, tj. brojem bajtova.

Jedinice spoljne memorije su realizovane na više načina:


Disketa (floppy disk)

Kompakt disk (CD, DVD)


Tvrdi disk (hard disk)
Fleš disk (flash) ili SSD (Solid State Disk)
Ulazne jedinice se koriste za unošenje programa i podataka i zadavanje instrukcija od strane
korisnika. Najčešde se koriste:



Kod višekorisničkih računara: terminal koji se sastoji od ekrana, tastature, miša, ...
Kod personalnih računara: miš, tastatura, grfička tabla, ...
Izlazne jedinice služe za davanje informacije (rezultata) korisniku. Najčešde se koristi
monitor, a pored toga štampači, ploteri, ...