GS-72-75.str-Naseljavanje_teritorije-Srbije

НАСЕЉАВАЊЕ ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ
ПРИПРЕМИО: Драган Николић,дипл.географ
72-75.стр.
Становништво Србије
Антропогеографска обележја
и историјат насељавања Србије
1 од 180.стр.

ЛЕДЕНА ДОБА НА ЗЕМЉИ ?
Током геолошке прошлости позната су раздобља
за време којих је долазило до залеђивања
континената, глацијације (стварања ледника) и
наглог захлађења.
Те промене су се кроз Земљину прошлост
догодиле неколико пута и познате су под називом
ледена доба.
Антропогеографска обележја и историјат насељавања Србије

ЛЕДЕНА ДОБА НА ЗЕМЉИ ?
ПРВО ледено доба је било у ПРЕКАМБРИЈИ
(пре 940 - 615 милиона година).
ДРУГО ледено доба је било у ДЕВОНУ (пре
око 400 милиона година).
ТРЕЋЕ ледено доба је било у горњем карбону
и перму (отприлике пре 295 милиона година).
Трагова тих старих леђења има врло мало, али неки су
ипак пронађени у Африци, Азији, Северној Америци и
Аустралији.
Под новијим леденим добом сматра се оно из
плеистоцена.

ПОСЛЕДЊЕ ЛЕДЕНО ДОБА НА ЗЕМЉИ,
наступило је у КВАРТАРУ, пре отприлике 2 милиона
година.
Свој је врхунац доживело у ПЛЕИСТОЦЕНУ, који се
дели на ГЛАЦИЈАЛЕ и ИНТЕРГЛАЦИЈАЛЕ.
ГЛАЦИЈАЛИ су била ледена раздобља у којима се
континентални лед ширио далеко на југ, те се упоредо
с тим снежна граница спуштала много ниже него што
је данас.
У квартару је укупно било 5 глацијала.
ИНТЕРГЛАЦИЈАЛИ су била раздобља између два
глацијала у којима је температура била виша, а лед се
повлачио.

Еволуција човека

1. ФАЗА до 65 мил. Год. лат. Purgatorius
Најстарији примат пронађен у
Пургатори Хилу у САД
2. ФАЗА до 35 мил. Год.
Олигопитек, Еолопитек,
Египтопитек, Проплиопитек
(претходници лат. Oryotpithec-usa)
3. ФАЗА до 25 мил. Год.
„Избор“ - одваја се линија
хоминида
први пут се јавља 32 зуба (као код
савременог човека)
4. ФАЗА до 8/7 мил. Год.
Рамапитек (који се
усправља)
запремина мозга - 400 cm³,
почиње „почовечајавање“
5. и 6.
ФАЗА
до
200.000/100.000
год.
„очовечајавање“
•Аустралопитекус - „хомо
фабер“
•Хомо хабилис
•Хомо еректус
Овладавање ватром,
карактеристике хоминида:
•1-1.5m висина, 20-30kg тежине и
500cm³
•800cm³ запремина мозга
•1000cm³ запремина мозга
7. ФАЗА
почиње пре око
100.000 год.
период Хомо сапиенса и
Неандерталца
запремина мозга 1.200 до 2.000
cm³

Геолошка хронологија - епохе ПЛЕИСТОЦЕНА
Доњи
палеолит
Доњи
плеистоцен
од пре 2,6 мил.год.
до пре 730.000 год.
Средњи
од пре 730.000 год.
Средњи
палеолит
Горњи
Млађи
палеолит
Горњи

Хронологија живота Еволуција човека
ИЗВОР:

А У С Т Р А Л О П И Т Е К У С

Аустралопитекуси су живели широм Источне и
Јужне Африке од пре 4 до пре 1,2 милиона
година.
Најранији докази о двоножним хоминидима могу
се видети на локалитету Лаетоли у Танзанији –
отисци стопала, а старост им је процењена на 3,7
милиона година.
Величина мозак је око 35% од величине мозга
модерног човека, висина је 1,2–1,4 m, са понекад
израженим полним диморфизмом (мушкарци
крупнији и до 50% од жена).

Селам (аустралопитекус)
су фосилни остаци
Аустралопитекуса
афаренсиса (лобања и
фрагменти скелета), за које
се претпоставља да су
припадали трогодишњем
детету женског рода.
Датује се у период од пре
3.3 милиона година и
старији је од остатака
Луси.

Луси (аустралопитекус)
припада врсти аустралопитекус
афаренсиса, пронађена је у
новембру 1974. године.
Претпоставља се да је стара
око 3,2 милиона година.
Ово није ни први ни најстарији
фосил, али је међу
најпотпунијим, будући да је
готово 40% скелетне грађе
очувано.
Сматра се да је Луси најстарији
пронађени фосил одрасле жене.

Homo habilis
је прва врста рода Homo

Homo habilis је живео у јужној и
источној Африци пре између 2,3
милиона до 1,7 милиона година.
Развио се од аустралопитекуса, којима је
сличан у многим телесним
карактеристикама, али се разликује
мањим кутњацима...
Величина мозга је од 500 cm³ до 750cm³ .
Homo habilis је ходао усправно.

Homo habilis

Хомо еректус
Усправан човек

Хомо еректус ( усправан човек)
Најстарији подаци потичу са локалитета Коби
Фора у источној Африци (1.500.000-1.400.000
година), али поуздане податке за ватру имамо из
периода 800.000-700.000 година на два налазишта,
Ескалп у Француској, Цукутјен у Кини.
Такође се за еректусе везује и канибализам.
Верује се да се код њих развио говор.

Хомо еректус - усправан човек
Природњачки центар Свилајнац
- Хомо еректус

Кромањонац

Кромањонци су
праисторијски људи (Homo
sapiens sapiens) из времена
горњег палеолита, чији су
фосили нађени у Француској,
близу пећине Кромањон (по чему
су добили име) пре 130.000 год.
Најстарији познати остаци
кромањонаца су радиометријски
датовани у време пре 35.000
година, могли су да говоре,
бавили су се сликањем и
сахрањивали су чланове своје
заједнице.

Неандерталац

Неандерталац су били су изузетни ловци,
користили су кремено копље, кремену секиру и
боле. Често су се склањали у пећине јер су оне
имале приближну температуру и лети и зими. За
становање су користили само предњи део јер је
унутрашњост била мрачна и влажна.
Неандерталци су живели пре 120.000 до пре
35.000 година.
Сматра се да су били виши и снажнији од
сапијенса, високи од 160 до 165 cm, запремине
мозга 1.200-1.600 cm³.

Неандерталац је тип праисторијског човека који је
насељавао Европу и део Азије.
Име је добио по долини реке Неандер у
Немачкој, где су пронађени његови остаци:
- били су виши и снажнији од данашњих људи.
- имали су већи мозак, али нису били интелигентнији,
- имали су снажне вилице и зубе,
- оштру браду избачену напред,
- ниско искошено чело и избачене аркаде.

Геолошка хронологија - епохе плеистоцена
Доњи
палеолит
Доњи
од пре 2,6 мил.год.
Средњи
од пре 730.000
Средњи
палеолит
Горњи
од пре 128.000
Млађи
палеолит
Горњи

Н А С Е Љ А В А Њ Е
ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ
Средњи
палеолит
Горњи
од пре 128.000
Нова истраживања указују да је територија Србије
била насељена пре више од 500.000 година.
Више у наставку презентације.

Раздобља у П Р А И С Т О Р И Ј И:
П А Л Е О Л И Т (старије камено доба)
600.000 - 20.000 године п.н.е.
М Е З О Л И Т (средње камено доба)
20.000 - 10.000 године п.н.е.
Н Е О Л И Т (ново или млађе камено доба)
10.000 - 2.000 године п.н.е.

Корисни сајтови за додатно истраживање:
http://www.narodnimuzej.rs/praistorija/zbirka-za-paleolit-i-mezolit/
Збирка НАРОДНОГ МУЗЕЈА У СРБИЈИ за палеолит и мезолит
садржи предмете старости од око 500.000 до 10.000 година.
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/timeline.php?p=1
СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ У СРБИЈИ

http://109.111.226.146:40004/SAD/prikaz.aspx
http://www.ai.ac.rs/index

Палеолитски локалитет у
Сићевачкој клисури

Неделеко од Ниша у Сићевачкој клисури у
пећинама Велика и Мала Баланица. археолози
су пронашли локалитет из периода СРЕДЊЕГ
ПАЛЕОЛИТА, остатке НЕАНДЕРТАЛЦА,
праисторијског човека
Најпре се сматрало да је вилица стара између 200.000 и
300.000 година.
2013. године уз помоћ три технике утврђено је да је фосил
стар најмање 397.000 и да је вероватно старији од 525.000
година, тако да пронађена вилица спада међу најстарије
европске фосиле средњо-плеистоценских хоминида.
ИЗВОРИ:

у 2 пећине у Сићевачкој клисуури поред Ниша, су откривени
трагови и остатци НЕАНДЕРТАЛЦА - праисторијског човека.

У обе пећине је дуго живео ненадерталски човек.
Мала Баланица је можда била и култно место.
Пећине Велика Баланица и Мала Баланица граде
заједнички пећински комплекс.
Мала Баланица је дуга 25 m, широка 8 и висока 2,80
m. Налази се на 332 m надморске висине, око 100 m
изнад садашњег тока реке Нишаве, на јужној падини
Сврљишких планина у близини излаза из Сићевачке
клисуре.

Фосилна вилица БХ-1
(Баланица хоминин 1)
откривена је 1,5 m испод
тренутног пећинског пода.
БХ-1 представља 6,7 cm
дуг фрагмент доње вилице.
На основу анализе вилице
може се закључити је
припадала одраслој и
релативно младој особи,
док се њен пол не може
утврдити.

Претраживач културног наслеђа у Србији
https://kultura.rs/

Горњи кутњак (зуб) из пећине
Пештурина у Јелашничкој
клисури (близу Ниша) стар је
око 102.000 година.

ИЗВОР: https://www.f.bg.ac.rs/vesti?IDVP=48778
ИЗВОР: https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0047248418303567
Кутњак из пећине Пештурина први је поуздано идентификовани фосил
неандерталца са ових простора.

ИЗВОР: https://www.f.bg.ac.rs/vesti?IDVP=48778
ИЗВОР: https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0047248418303567
Пећине у Јелашничким клисурама су пуне седимента и у њима се
налазе остаци животиња, алатки и људи

https://www.f.bg.ac.rs/vesti?IDVP=48778
Неандерталац из Србије
Горњи кутњак из пећине Пештурина у Јелашничкој клисури
датиран је у период пре око 102.000 година.

Неандерталац из Србије
Горњи кутњак из пећине Пештурина у Јелашничкој клисури
датиран је у период пре око 102.000 година.
Стар 100 хиљада година: Зуб неандерталца из пећине код Ниша
доноси светски важно откриће (26.05.2021 14:43)
https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/arheologija/a27109/zub-neandertalca-
star-100-hiljada-godina-iz-pecine-kod-nisa-donosi-svetski-vazno-otkrice.html

Пекиншки човек
(лат. Sinanthropus pekinensis)

Пекиншки човек (лат. Sinanthropus pekinensis)
Локалитет на коме су откривени налази се на 48
км југозападно од Пекинга, на брду Лонгуошан,
близу села Џукудјен, у области Фангшан.
Пекиншки човек је постојао у периоду од пре око
700.000 до пре око 200.000 година.
Синантропуси су живели углавном сакупљачким
начином живота али су се бавили и ловом.
Пекиншки човек се доводи у везу са
питекантропусом са Јаве (Јавански човек).

Пекиншки човек (лат. Sinanthropus pekinensis)

Човек са Јаве
(Јавански човек)

Човек са Јаве (Јавански човек) којег је 1891. године
открио холандски антрополог Ежен Дибоа у провинцији
Јава Тимур на острву Јава.

Најстарији трагови
људског постојања,
на тлу данаше
Републике Србије

Најстарији трагови људског постојања,
на тлу данаше Републике Србије, датирају
из времена последњег глацијала, око
40.000. године пне.
То су остаци примитивних људских
заједница које су бројале од 10 до 15
чланова, живеле су у пећинама, израђивале
оруђа и оружја од камена и костију.

Ти примитивни људски пре око 40.000. године
пне. су се бавили сакупљањем плодова и
ловом: дивљих коња, говеда...
... џиновских јелена, чија је
висина у нивоу раменог појаса
била око 2 m, тежине до 800 kg,
мужјаци су имали лопатасте
рогове чији је распон био и до
3,7 m, а појединачна тежина
око 40 kg

Нова промена климе и захлађење које
је настало око 25.000. године п.н.е.
(вирмска глацијација),
а најзначајнији локалитети из овог
периода су:
1) пећина Градац
2) пећина Рисовача

Пећина код села Градац, испод Јерининог брда
недалеко од Крагујевца (Градац је насеље у
општини Баточина) је из доба ПАЛЕОЛИТА и
настала је око 25.000 година пре нове ере.
Нађени су:
- тоугаони шиљци,
- издужени стругачи,
- листолики делтоидни шиљци и
- ДВА огњишта (ватришта).

у пећини Градац је
живела људска
заједница која је
бројала око 15 чланова
(претпоставка је да су
је чиниле од 1-3
биолошке породице).

2) пећина Рисовача на Венчацу налази се на
улазу у Аранђеловац из правца Тополе,
испитивања су открила фосиле: пећинског
медведа, мамута, рунастог носорога, бизона,
пећинског лава, леопарда, пећинске хијене,
јелена итд.
Пећина је дужине од 187 м.
1983. проглашена је културним добром од
великог значаја, а 1995. са простором од 13
хектара је стављена под заштиту као
споменик природе I категорије.

Улаз у пећину
Представа из живота

Пећински медвед
(Latinski: Ursus spelaeus) је
изумрла врста медведа која је
живела током горњег
плеистоцена, био је већег раста,
зуби су били прилагођени храни
биљног порекла и имао је
избочину на чеоном делу
лобање, пећински медвед није
био чест плен човека.
Величина медведа се смањује
током постглацијала.

пећински лав (лат.
Panthera spelaea) је
изумрла подврста лава,
која је позната преко
фосилних остатака и
праисторијских цртежа
на зидовима пећина.
Живео је током
плеистоцена у Европи.
Одликовао се већим
растом од савременог
афричког лава.

ПРИПРЕМИО:
Драган Николић,проф.географије
пећинска хијена (лат. Crocuta
crocuta spelaea) је
праисторијска изумрла
подврста пегаве хијене. Била је
већег раста од савремене хијене.
Хранила се лешевима других
животиња, што се закључује по
костима на којима су откривени
трагови зуба. Често се јавља у
пећинама у којима је
доминантан пећински медвед,
али са мањим бројем остатака.

Рунасти носорог (лат. Coelodonta antiquitatis) је изумрла
врста носорога која је настањивала северне степе
Евроазије током плеистоцена, Одрасле јединке
достизале су дужину од 3,7 метара, а висину од 2
метра. Имали су два рога.

Мамут. Нови подаци из студија
вршених на модерним слоновима
Америчког института биолошких
наука сугеришу да иако лов није
био примарни разлог за
истребљење мамута, он је свакако
био један од важних фактора.
Познато је да је Homo erectus
користио месо мамута за исхрану
још пре око 1,8 милиона година.

3) скелети неандерталца и мамута
који су погинули у међусобној
борби пронађени су у Београда,
испод данашње палате Албанија.

Геолошка хронологија
-НЕОЛИТ –
8.000 год. пне - 6.000 год. пне.

-МЕЗОЛИТ –
10.000 год. пне – 8.000 год. пне.

Геолошка хронологија - МЕЗОЛИТ –
10.000.год. пне – 8.000. год. пне.
Власац се налази на око 13 км
узводно од Доњег Милановца,
односно око 3 км низводно од
археолошког локалитета Лепенски
Вир.
Датован је у мезолитик (VII
миленијум пре нове ере).

10.000.год. пне – 8.000. год. пне.
Власац
Жртвеник са графизмима, инв. бр. А/86. Музеј у
Мајданпеку, археолошка збирка. Пешчар, жућкасте
боје, дим. 33 х 20,5 х 27,5 цм; тежина 26 кг.
Велики жртвеник призматичног облика, са дубљим,
полулоптастим реципијентом и линеарним
орнаментима на подужним бочним странама.
Пречник 11 а дубина 5 цм. Шиљак горњег левог
врха је одломљен, по свему судећи касније.
Припада култури Лепенски Вир, а датован је у доба
мезолита (VII мленијум п.н.е.).

10.000.год. пне – 8.000. год. пне.
Власац

- НЕОЛИТ –
8.000 год. пне – 6.000 год. пне.

Геолошка хронологија - НЕОЛИТ –
8000.год. пне - 6000. год. пне.
Распростирање неолитских култура у Европи

http://www.narodnimuzej.rs/o-muzeju/izlozbeni-prostori/muzej-lepenski-vir/
Цивилизација
Лепенског вира

Цивилизација
Лепенског вира
https://www.rastko.rs/arheologija/srejovic/dsrejovic-vir1_c.html
Драгослав Срејовић - Култура Лепенског Вира

Цивилизација Лепенског вира

Археолошким истраживањима је утврђен
континуитет људских станишта на 14 локација:
Лепенски Вир, Власац, Падина, Хајдучка
воденица, Икона, Кладовска скела и друге
крај Дунава у Ђердапу, која су постојала од око
11.000. године п.н.е. до око 5.000. године п.н.е.
Период од 7.000 год. п.н.е. до 5.500 год. п.н.е.
се назива културом Лепенског Вира.

Насеобина је грађена по утврђеном обрасцу:
1) сахрањивањем унутар насеобине,
2) карактеристичним кућама трапезасте основе,
3) усавршена израда алата и оружја,
4) сматра се да је постојала друштвена хијерархија,
5) постојање приватног власништва,
6) развијена религија (са култним местима и
сакралним објектима),
7) развијена уметност (јављају се прве скулптуре
риболиких људи, риба и јелена).

На Лепенском Виру се у времену 6.500-4.500
године ПРЕ НОВЕ ЕРЕ, издвајају 4 фазе развоја:
1)Прото-Лепенски Вир, 2)Лепенски Вир I,
3)Лепенски Вир II и 4)Лепенски Вир III).
Прве 3 фазе представљају
ЛОВОСАКУПЉАЧКЕ заједнице,
док је у 4 фази заступљен период првих
ЗЕМЉОРАДНИКА и СТОЧАРА
од 5.300 до 4.500 године ПРЕ НОВЕ ЕРЕ.

Прародитељка,
скулптура из
светилиста XLIV
Родонацелник,
скулптура из
Адам, скулптура из

Данубиус,
скулптура из светилиста XLIV

Свакодневне активности су се састојале од
бројних и разноврсних активности:
- налажење сировина,
- израда алатки за обављање разних послова,
- активности везане за заједничка славља и
- одржавање обредних церемонија.

У активностима везаним за задовољенеј
економских потреба коришћени су алати од
разлицитих сировина:
- камена,
- костију великих папкара,
- јеленских рогова и
- очњака дивљих свиња.

Свакодневне активности
Огрлица од
фосилних
шкољки и
камена
Мермерни
привезак
Мермерни
привезак

Бројне и разноврсне предмете од камена и костију
могуће је по функцији разврстати у:
1) оружје за лов и риболов: пројектили,
удице, батови,
2) оруђе за домаћу радиност: нозеви,
убадачи, шиљци, шила, длета и
3) алатке за рад у природи: секире, мотике,
рала, будаци

У групу предмета утилитарне намене спадају и
предмети за израду и обраду алата:
тучкови, кугле, утеге, глачала, тегови на којима
је приметна стандардизација форми.
Мермерни привезак

Монументалне скулптуре у светилишту XLIV

Скулптуре у Светилишту код стене

Архитектура

У Лепенском Виру је могуће да се прате
активности везане за доживљај и обликовање
простора у
7 сукцесивних насеља:
(Прото-Лепенски Вир, Лепенски Вир Ia-e,
Лепенски Вир II).
Откривено је 136 стамбених и сакралних
објеката, изградјених у раздобљу
од око 6500. до 5500. год. пре н.е.

Сва насеља у Лепенском Виру
организована су на исти начин.
Станишта се увек подижу око чистине која
се налази у средишту потковичасте терасе.
Насеља имају у основи ПОТКОВИЧАСТУ
форму и слободан, такође потковичас
простор, неку врсту трга у центру.

Централно светилисте у насељу Лепенски Вир I

Схема модуларног система архитектуре Лепенског Вира

Гробови

У свим фазама културе Лепенског Вира мртви су
сахрањивани у оквиру насеља и то најчешће око
огњишних конструкција испод станишта или у
њиховој непосредној близини.
На овај начин се, међутим, не сахрањују сви већ
само поједини чланови заједнице.
Само за неколико припадника једне генерације
обезбеђиван је гроб у оквирима насеља.
Гробови

Како се поступало са осталим покојницима није
познато, али се зато могу утврдити неки од
критеријума који су одлучивали ко ће бити
сахрањен у насељу или у оквирима светилишта.
Тако је један од критеријума сигурно био узраст
покојника, јер су у насељима налазени готово
искључиво или гробови новорођенчади или
гробови зрелих и старих особа.
Гробови

Гробница у насељу Лепенски Вир I

Највећи број инхумираних покојника положен је на
леђа, у опруженом ставу, с рукама спуштеним низ
тело и шакама на доњем трбуху.
Полагање покојника у седећем положају обављено
је само изузетно.
Деца су у свим фазама културе Лепенског Вира
сахрањивана на посебан начин, искључиво у
зачељима станишта, испод пода.
Готово у свим стаништима откривени су дечи
скелети, и то најчешће по два, а каткад и по пет.
Гробови

Гроб у Светилишту 22

“лотосов положај”
Овај покојник је врло важан зато што је
он сахрањен у "лотос положају".
То је положај који налазимо у Индији,
и налазимо га свугда, где постоји
ХИНДУИЗАМ.
А ко је донео веде и Хиндуизам у
Индију ?
Донели су их Протословени, или како
су их некада звали Аријевци,
Индоевропљани, који су провалили у
Индију неких 1.500 год. пре Христа.
То су углавном били мушкарци, није
било толико жена и деце и донели свој
језик. Ако ми узмемо Санскрит као
најстарији језик веда.
ИЗВОР: https://www.telegraf.rs/vesti/jugosfera/3129469-hrvatski-istoricar-srpska-slava-je-potekla-iz-
lepenskog-vira-ali-to-smeta-autosovinistickoj-eliti
ИЗЈАВА: католичког теолога и доктора историјских наука Горана Шарића.

Основна занимања ЛЕПЕНАЦА су била:
1) сакупљање плодова,
2) лов и риболовом,
3) Сматра се да је у последњој фази дошло до
покушаја ГАЈЕЊА БИЉАКА и
4) припитомљавања животиња.
Све ово је довело до стварања земљорадничко-
сточарских заједница у млађем каменом добу.

ПИСМО

ПРИПРЕМИО:

https://www.zzskpancevo.org/arheoloska-nalazista/starcevo-grad/
Старчевачка култура

https://www.rastko.rs/arheologija/srejovic/dsrejovic-neolit_c.html

ИЗВОР: https://www.politika.rs/scc/clanak/447551/Neolitski-bebi-bum
Неолитски беби-бум
Тим српских археолога открио кашичице за бебе
старе око 8.000 година којима су маме спремале
кашице од жита и млека.

Топлија клима, довела је до стварања нове
културе у Подунављу, која се по
локалитету Старчево код Панчева,
назива СТАРЧЕВАЧКОМ КУЛТУРОМ.
Простирала се на простору од Босне до
Македоније током
ПЕТОГ миленијума п.н.е.

Куће користе дрво као арматуру и блато и
плеву као грађу, док им је основа
квадратно-трапезаста.
Проналасци остатака угљенисаног јечма и
пшенице, утврђено је да су се бавили
земљорадњом, као и да су имали укопане
амбаре, док кости домаћих животиња
указују на бављење сточарством.

Међутим, људи Старчевачке културе нису
престали да се баве ловом и риболовом.
О томе сведоче остаци дивљих животиња,
како у кућама, тако и око њих, као и:
- шила,
- спатула,
- харпуна и
- удица,
који се користе приликом риболова.

Скулптуре старчевачке културе, карактеришу
реалистични прикази животиња, док представе
људи имају јасне карактеристике жена, што
сведочи о веровању ондашњих људи у култ
плодности.
За украшавање грнчарије, која је махом била
бомбастог типа, коришћено:
барботинирање, штипање, као и превлачење
прстију по свежој подлози.

Винчанска цивилизација
Винчанско писмо двадесет година међу Србима
http://www.pesicisinovi.co.rs/index.php?option=com_content&view=
article&id=11&Itemid=51

РАДИВОЈЕ ПЕШИЋ - ВИНЧАНСКО ПИСМО
И ДРУГИ ГРАМАТОЛОШКИ ОГЛЕДИ (Бгд, 1995)
https://ivoandric.no/biblioteka/Istorija/Radivoje%20Pesic%20-
%20Vincansko%20pismo.pdf

Старчевачку културу заменила је у
средњем неолиту Винчанска култура.
Назив по локалитету Винча - Бело брдо,
недалеко од Београда на обали Дунава.
Винчанска култура
представља технолошки најнапреднију
праисторијску културу на свету.

Локалитети из позног периода - неолита су:
Плочник код истоименог села поред
Прокупља односно Беловоде и
Белолице код Петровца.
На основу пронађених бакарних налаза,
представљају најстарије европске центре
металургије, што помера почетке металног доба
у још даљу прошлост.

Куће Винчанске културе су грађене од истих
материјала и истих су облика, као оне из
Старчевачке културе, али су за разлику од њих,
- куће су масивније
- са две просторије и
- са огњиштима,
У каснијем периоду куће су биле поређане у
редове са својеврсним улицама између њих, па
би се њихова насеља могла сматрати урбаним.

Поред земљорадње и сточарства као основних
занимања, људи у овом периоду су се бавили:
1) ловом,
2) риболовом и
3) сакупљањем плодова,
4) прављењем грнчарије,
5) алатки од камена,
6) плетењем асура од лике и трске,
7) прерадом вуне.

Грнчарију карактерише заобљеност, док
антропоморфне и зооморфне фигурине:
- Lady of Vinča,
- Видовданка,
- Хајд ваза,
- Богиња на трону.
Просопоморфни поклопци и жртвеници
представљају изузетне уметничке домете ове
културе.

Посебну одлику Винчанске културе
представљају урезани знаци, познати као
винчанско писмо, о чијој функцији има
много претпоставки:
- ознаке власништва,
- кауције,
- пиктограми или
- сликовно писмо,
- фонетско писмо, ...
винчанско писмо

Symbols dating from the oldest period of Vinča culture (6th-5th
millennia BC)

Common symbols used throughout the Vinča period

s
Other Vinča symbols

s

Археолошки локалитет
Белица
код Јагодине
http://jagodina.museum/zbirke/

Археолошки локалитет Белица
На око 100 човеколиких фигура од камена, кости и глине,
старих око 8.000 година, види се систем цртица, линија и
тачкица урезаних у камен.
Пронађене су фигурине трудница у разним фазама трудноће,
женских и мушких полних органа.

Археолошки локалитет Белица

Недавно су угледни немачки Универзитет у
Tibingenu и Geološkи институт у Hajdelbergu
потврдили да је археолошки локалитет Белица
крај Јагодине најстарије светилиште Европе.
У насељу из раног неолита нађена највећа
ризница праисторијских уметничких дела на
свету, са око 100 човеколиких фигура од камена,
кости и глине, старих око 8.000 година.
Археолошки локалитет Белица код Јагодине

На фигурама из Белице представљене су све
фазе настанка и развоја људског плода, од
зачећа до порођаја.
Овакве представе нису никада до сада
забележене у уметничком стваралаштву
човечанства.
Немачки стручњаци су локалитет крај Јагодине
назвали археолошком сензацијом 21. века!
Археолошки локалитет Белица код Јагодине

Рано бронзано доба
2.400-2.200 - 1.600 год. пне

На локалитету "Маниште“ у селу Ранутовац, 3 км
северно од Врања, на траси Кородора 10.
пронашла некрополу из раног бронзаног доба.
_________________________________________________
Рано бронзано доба 2.400-2200 - 1600 год. пне
Касно бронзано доба од 1.300 до 750 /700 год.
пне.

На локалитету "Маниште“ у селу Ранутовац, 3
км северно од Врања, на траси Кородора 10.
екипа стручњака Археолошког института
Српске академије наука и уметности (САНУ)
и Филозофског факултета из Београда,
пронашла некрополу из раног бронзаног доба
(2.400-2200 - 1600 год. пне).

Пронађена некропола је значајна по томе
што је једина у потпуности очувана
некропола из тог периода на територији
централног Балкана.
Ова некропола је за сада најстарије и
најзначајније откриће на целој траси
Коридора 10, жбог чега је ово, научним
језиком речено, велико и врло бито
археолошко налажиште у Србији.

На Кородору 10:
Од села Грабовнице (код Лесковца), до
Прешева и границе са Македонијом,
регистрована су 33 археолошка
локалитета, од којих су 5 још
неистражена.

Арехолошки налази у општини Врање који су
захваљујући планираној изградњи Коридора 10
угледали светлост дана након векова проведених
под земљом показали су и предмете који
потврђују такозвану "Дорску сеобу" у 10 веку пре
нове ере, када се десила велика миграција народа
из подунавља према егејској обали, а која је
прошла долином Јужне Мораве.

Археолошки радови на траси Коридора 10 код
села Павловац (општина Врање) открили су
налазе Старчевачке културе, који потврђују да
се на том простору живело од
6.000 год. пре нове ере, изјавио је данас
координатор археолошких радова.
ИЗВОР: Археолошки институт - Александар
Булатовић (14. 11. 2011. 18:39h | Beta| foto: RTS ).

У млађем НЕОЛИТУ, винчанска група је
преплављена
тзв. “миграционом инвазијом”
БАДЕНСКЕ ГРУПЕ,
која продире из С и СЗ области,
уништава винчанску културу, али је
отворила ново поглавље праисторије
Србије, у БАКАРНО и БРОНЗАНО
доба.

У II миленијуму старе ере од Јадранског
мора на (З) до Дунава на (С), Мораве на
(И) до Епира и Грчке на (Ј), насељавају се
ИЛИРИ.
Источно од ИЛИРА од Мораве и источне
Србије до Црног, Егејског и Мраморног
мора, насељавају се ТРАЧАНИ.

Од IV и III века старе ере у ИЛИРСКЕ
области продиру КЕЛТИ (Скордисци) из
западне Европе, били су носиоци
КУЛТУРЕ МЛАЂЕГ ГВОЗДЕНОГ
ДОБА.
На простору Србије оснивају:
Сингидунум (Београд),
Таурунум (Земун),
Капедунум (Ужице).

Од IV до I века старе ере у периоду
римске владавине, највећи део ИЛИРА
је романизован.
ТРАЧАНИ су били под утицајем
ВИЗАНТИЈЕ, нарочито после поделе
Римског царства (на Источно и
Западно).

Од IV до почетка VII века нове ере са
великог пространства од западне Европе до
централне Азије, почиње:
ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА:
ИНДОЕВРОПСКОГ,
АЛТАЈСКОГ и
КАВКАСКОГ порекла.

Кроз панонске и крајеве Централне Србије,
“прохујали” су се и у њих се краће или
дуже задржавала ГЕРМАНСКА ПЛЕМЕНА:
- Готи,
- Гепиди,
- Лангобарди,
- Вандали,
- Скити,
- Сармати...
Сви поменути су ништавани освајачком
експанзијом ХУНА, а од VI века и због АВАРА.

Од V века ( а можда и раније) у
ВЕЛИКУ СЕОБУ НАРОДА учествују и
СЛОВЕНИ – СРБИ, а предпоставља се
да су тој групи припадали:
КРАШОВАНИ
у долини реке Караш у БАНАТУ
(Србија, АП Војводина).

Словенско капиште на Карпатима
На висовима Карпата, где је и данас народна традиција
врло жива, налази се једно од словенских светилишта.
"Пољана идола", уз околне замкове, водопад Скакало,
село Чинадијево и много тога другог, постала је део
туристичке понуде овог краја.
Посетиоци прилазе киповима задивљени природом и
тишином која влада, помоле се, а у непосредној околини се
окрепе, запале ватру и провеселе.
У самом центру светилишта налази се, очекивано,
обредни камен.

Пољана идола. Фото: stardancer.at.ua

Код Словена је постојала богиња Дана на коју је
очувано сећање све до данашњих дана, и то
најчешће спомињањем у дечијим песмама:
''Ој, Дано, реко Дано...''.
Наши преци уважавали су ову Велику мајку
Свевиту свих народа, а ту припада и римска
Дајана и анадолијска Танаис.
Дана је код Прасловена женски прапочетак,
прамајка свег света:
''Да = вода'', ''на = мати'', односно ''мајка вода''.

Базилика - комплекс
из ранохришћанског
периода (4 - 6. век)
код Беле Паланке

Археолошка истраживања завршена су у
новембру 2014. год. су открила Базилику,
комплекс, укупне дужине око 50 метара и
ширине око 25 метара,
на локалитету Кладенчиште
код Беле Паланке,
на траси "Коридора 10 - источни крак".

Базилика - комплекс из ранохришћанског периода (4 - 6. век) код Беле Паланке

Ова грађевина (V-VI vek n.e.) највећа је
једнобродна базилика у Србији истражена и
сачувана (испод изграђеног ауто пута на
Коридору 10) у целости и једна је од
најзнацајнијих у културно-историјским смислу
икада откривених на нашим просторима.

Током VI и VII века нове ере Балканско
пол. насељавају Срби (и други
јужнословенски народи), ЗАПАДНО од
планине Карпата, до Јадранског мора на (З)
и егејског копна и Пелопонеза на (Ј).
Ово је став званичне историје насељавања Срба на
Балканском полуострву.
Са друге стране су они који тврде да је Балкан,
Подунавље и Винча, место на коме су Срби “аутохтони
народ” и са кога су “одлазили” и на које су се “враћали” у
зависности од бројних фактора .

Током VI и VII века нове ере ИСТОЧНО од
планине Карпата и планине Родопа,
насељавају Словени, са којима се асимилују
БОЛГАРИ (Волгари) који су сродни са
ХУНИМА и АВАРИМА.
Примањем хришћанства и словенског језика
из ове етничке симбиозе израстају БУГАРИ,
као посебан народ који припада групи
Јужних Словена.

ЛУЖИЧКИ СРБИ

Име Срби је било познато још и у њиховој постојбини око
реке Лабе (Елба) и Шпреје у источној Немачкој,
где данас живе ЛУЖИЧКИ СРБИ.

Незванична историја Срба

Бог Сербон као један од врховних богова
код Срба и божанство заштитиник
владарског и ратничког сталежа имао је
једну богињу пареду која се појављује под
именом Сербона.
Овај божански пар представљао је главна
обележија дана и ноћи,
Сербон је представник сунца,
а Сербона представник месеца.

Богња Сербона

ПРИПРЕМИО:

Сербона је била највећа богиња античког света,
имала је најшире надлежности и најчувенији
храм од свих богиња.
Најшире је слављена код Срба, а и код Грка и
Римљана.
Имала је више имена и сваки од ових народа је
славио под посебним именом.

Главна улога богиње Сербона јесте заштита
живота и плодности у општем смислу, свега у
природи, животиња и храстиња.
Зато је народ призивао именом мајке, бабице и
дадиље.
Она регулише лов на дивље животиње и у тој
улози председава лову и ловцима.
Да би заштитила дивљач она устрељује својим
стрелама бога ловаца Ариона.

Њен а обележја су крст са четири с што су у
ствари четири млада полу месеца као обележија
њене свемирске улоге.
Тај Сербонин знак је остао као главно
обележије србског грба.
Поред тога често се код ње налази и симбол
кретања сунца, свастика, као знак њене улоге
пареде бога Сербона представника сунца.

Тај симбол дословно значи кретање сунца
и месеца, кад сунце зађе – месец изађе и
обратно.
Млади месец је симбол плодности, а
Сербона као месечево божанство има
посебну улогу у заштити жена и рађања.
Зато су је називали и бабицом.

Херодот каже да су жене из Тракије и Пеоније
приносиле требу Царској Сербони.
Ово се може разумети на два начина или да су је
сматрале царицом богиња или што је била
пареда цара Сербона.
Најстарији кип Сербоне који је досад пронађен
је од печене глине из Подунавља и потиче из
3.000 год. пре н. е.

Артур Еванс је нашао на Криту један кип
Сербоне, која као и њен паредо, има два лава и
потиче из 2.000 год. пре н. е.
Код Грка Сербона се зове Артема, што је
уствари преличено име Сербоне.
Први самогласник је у њеном имену често
замењиван са „А“ као што је случај и у
националном имену Срба, Сарби, Сарди. Код
Хезихиуса један облик њеног имена је Сарбима.

Историја Срба
Пре Стефана Немање, Србијом су владале три династије:
Свевладовићи (од 490. до 641. године),
Светимировићи (од 641. до 794. године) и
Оштривојевићи (од 724. до 1171. године).
Преткосовски циклус: https://www.prelepapoezija.com/epska-poezija/pretkosovski-ciklus/
Косовски циклус: https://www.rastko.rs/knjizevnost/usmena/kosovski-ciklus_c.html

Период турске владавине
Само нека од
старих имена
забележених
у турском
попису
области
Бранковића
из 1455.
године.
ВИШЕ: https://www.scribd.com/doc/98035320/Oblast-Brankovica-Opsirni-Katastarski-Popis-Iz-1455-
Godine

Према природи давања у освојеним
хришћанским земљама под Турцима
постојале су 4 врсте пореза:
1.порез у живој деци или ДАНАК у КРВИ,
2. порез у народној снази,
3. порез у земаљским производима, и
4. порез у новцу.

Порез у живој деци или ДАНАК У
КРВИ, плаћали су хришћани
четири провинције, дајући султану
10.000 најлепше, најкршније и
најздравије деце од 10 до 12 година.

Девширма, „одабир” (данак у крви),
османски систем за регрутовање деце у
султанову службу, с почетка XIV века:
из сеоских крајева насељених
немуслиманским становништвом редовно
су одвођени дечаци, који би потом били
„преваспитавани”, превођени у ислам,
учили турски и обучавали се за разне
државне службе.

Читајте, истражујте, не заборавите ...
Иво Андрић чита одломак књиге
“НА ДРИНИ ЋУПРИЈА”:
https://www.opanak.rs/na-drini-cuprija-ivo-andric-cita/
https://youtu.be/E1EFe1vSb3s
Предраг Гојковић Цуне - Јаничар - (Аудио 1981)

Корисни линкови за тему ове
презентације:
http://visokaturisticka.edu.rs/skripte/kulturno_nasledje/bojana_01_praistorija.pdf
http://vtsns.edu.rs/wp-content/uploads/2015/12/Forma-i-stil-I-deo-PRVI-deo-skripte.pdf
https://www.researchgate.net/publication/288880749_Pecinski_kompleks_Balanica_i_paleolit_Ni
ske_kotline_u_regionalnom_kontekstu
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/timeline.php?p=1

http://viminacium.org.rs/
http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/arheoloski-institut
https://www.academia.edu/35368267/ArheologijA_u_Srbiji_Projekti_Arheolo
%C5%A1kog_instituta_u_2015_godini
https://www.rastko.rs/arheologija/
https://www.serbia.travel/vidi-srbiju/kultura/arheoloska-nalazista
Корисни линкови за тему ове
презентације:

Постоји могућност да неки од линкова у презентацији
нису активни/доступни.
Тему презентације је могуће додатно истражити и
проширити и тиме час можете учинити бољим и
интересантнијим за присутне:
- кроз додатно ангажовање и унапред припрему
присутних,
- кроз ученичке радове (истраживања, семинарски
радови, ...),
- организацију угледних или иновативних часова,
- позивом експерата,
- ...
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ:

ХВАЛА НА ПАЖЊИ
ЗАДАТАК ЗА ДОМАЋИ.
ПИТАЊА.
ДА ПОНОВИМО.

GS-72-75.str-Naseljavanje_teritorije-Srbije

Recommandé

Recommandé

Contenu connexe

Tendances

Tendances (20)

Similaire à GS-72-75.str-Naseljavanje_teritorije-Srbije

Similaire à GS-72-75.str-Naseljavanje_teritorije-Srbije (20)

Plus de TeacherDN

Plus de TeacherDN (20)

GS-72-75.str-Naseljavanje_teritorije-Srbije