Srpska kultura

1. СРПСКА КУЛТУРА
Рад радиле: Рајчић Ксенија
Качавенда Марија
II4

2. СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ
 Најстарији споменик српске књижевности: Мирослављево
јеванђеље
 Најпознатији српски писци: Доситеј Обрадовић, Мирослав
Антић, Милош Црњански, Војислав Илић, Јован Јовановић
Змај, Лазар Костић, Десанка Максимовић, Бранислав
Петровић, Бранко Радичеви, Алекса Шантић, Бранислав
Нушић, Јован Стерија Поповић...

4. СРПСКА УМЕТНОСТ
 Српску уметност су обликовале политичка, економска и
културна збивања која су захватала Европу и њену уметност.
 Срби су неговали три сликарска рода — зидно сликарство -
фреске, сликање на дрвеној плочи - иконопис и сликање на
пергаменту –минијатуре.

5.  Велику прекретницу представља Велика сеоба Срба 1690.
 Створене велике и помпезне композиције „Сеобе Срба“
Паје Јовановића „Уласка цара Душана у Дубровник“ Марка
Мурата и „Проглашење српског царства“ Паје Јовановића
 наступила су три вајара Ђорђе Јовановић, Јован Коњарек и
Симеон Роксандић

7. СПРСКА АРХИТЕКТУРА
 Српски архитектонски споменици сакралне архитектуре.
 Рашка школа у архитектури:
Жича,Милешева,Морачи,Пећка Патријашија ,Сопоћани.
 Вардарски (Византијски, Византијско-српски) стил :
Краљева црква у Студеници,манастир Грачаница…
 Архитектура од времена краља Милутина до пада под
турску власт манастир Грачаница, манастир Старо Нагоричино,
црква Свете Богородице Љевишке.

8.  Моравски стил у српској архитектури :
манасрир Раваница,манастир Кaленић,манастир Ресава

10. СРПСКА ПРЕЗИМЕНА
 Две трећине српских презимена завршава наставком -ић
 Основа презимена: очево, дедино или име неког другог
мушког претка у директној линији сродства, дакле, презимена
настају :
- од мушких имена, која се завршавају на полугласно
слово и на –е и –о, и то у присвојном облику, завршавајући се
на –ев и –ов

11. - oд женских и мушких имена, која се завршавају на –
а (Никол-ић)
- од мушких имена која се завршавају на –ија, изостави се
последње –ја (Или-ја-ић)
- обзиром да се негде мушка имена завршавају на –а а негде
на –о, тако се и презимена разликују, у томе се код првих
изоставља последње -а и придода се -ић, а код других се само
додају наставци -ов и -ић (Бож-ић; Бож-ов-ић)

12. СРПСКА НАДОРНА МУЗИКА
 Српску народну музику можемо поделити у народну музику
у ужем смислу, тзв. изворну народну музику и њене деривативе
 Традиционални музички инструменти: фрула, гајде, гусле,
тамбура и шаргија
 Коло моравац

13. СРПСКА ТРАДИЦИОНАЛНА ЈЕЛА
 Сваки регион има своје специфичности и различитости
 У Србији је уобичајено обедовање три пута дневно
(доручак, ручак и вечера)
 Највише се конзумира: пиво, вино, бајадера, сарма,
пребранац, подварак, гибаница, пршута, уштипци, пихтије,
јагњетина испод сача, шваргла

15. СРПСКИ НАРОДНИ ОБИЧАЈИ
 потичу из давних времена и у складу су са старим
веровањима Срба, који су опстали до данас
 Намена народних обичаја је различита :
 да се заштити здравље укућана,
да се сачува и повећа пород и имовина,
да пада киша и да се натопе жедна поља,
да се сузбију и разбију градоносни облаци.
да се придобије особа која се воли,
да се излечи болесник,
да се напакости некоме, итд.

16.  Неки од обичаја:
Бадњак: (у неким крајевима зван и весељак) је дрвена облица
која се код православних Срба обредно налаже на ватру
домаћег огњишта на Бадње вече.
Вретено: Његово окретање и упредање влакана створило је
вјеровање да се њиме могу упрести и спутати зли духови,
демони, као и болести, али и да се са вретена могу преносити
на људе.
Вучарење је стари српски народни обичај, карактеристичан за
Далмацију, Лику и друге области настањене Србима. Овај
обичај се изводи након што мјештани неког села убију вука.
Задушнице су црквени празник када хришћани посећују гробове
својих ближњих и узносе молитве Богу за њих. Увек падају у суботу.

17. Гумно је једно од мјеста на коме се , по народном веровању,
радо састају демони, посебно они зли, и то најчешће вештице.
Додолски ритуали су паганске ритуалне игре и песме чији
магични елементи су имали за циљ да изазову кишу.
Просипање воде или проливање воде је српски народни
обичај.Према вјеровању код Срба, просипање воде за особом
која одлази на пут или да обави посао, доноси срећу и врши се
у циљу да се посао или путовање срећно заврши.