1. ГГРРААЂЂЕЕВВИИННССККИИ ММААТТЕЕРРИИЈЈААЛЛИИ

2. Садржај
УУввоодд
ДДррввоо
ККааммеенн
ББееттоонн
ККееррааммееччккии ммааттеерриијјааллии
ООссттааллии ггрраађђееввииннссккии ммааттеерриијјааллии
ВВееззииввннии ммааттеерриијјааллии
ММааттеерриијјаалл ззаа ооббллааггаањњее ии ииззооллаацциијјуу

3. Објекти ссее ггррааддее оодд ррааззллииччииттоогг
ммааттеерриијјааллаа..ППррии ппрроојјееккттоовваањњуу ггрраађђееввииннссккиихх
ооббјјееккааттаа ввееооммаа јјее ззннааччаајјнноо ппооззннаавваањњее
ггрраађђееввииннссккоогг ммааттеерриијјааллаа..ООнн ммоорраа ооддггооввааррааттии
ннааммееннии ии ппоо ккооннссттррууккттииввнниимм ссввоојјссттввииммаа ии ппоо
еессттееттссккиимм ззааххввааттииммаа..

4. ССввааккии ммааттрриијјаалл ииммаа::
-- ффииззииччккаа,,
-- ммееххааннииччккаа,,
-- ттееххннооллоошшккаа ии
-- ххееммиијјссккаа ссввоојјссттвваа

5. ФФииззииччккаа ссввоојјссттвваа ммааттеерриијјааллаа ссуу
ссттааллннаа,, ннееппррооммееннљљиивваа ссввее ддоокк ннее ддоођђее ддоо ннееккиихх
ххееммиијјссккиихх ппррооммееннаа уу њњееммуу..УУ ффииззииччккаа ссввоојјссттвваа
ууббрраајјааммоо::боју,сјај,спољашњи изглед,чистоћу и
др.

6. ММееххааннииччккаа ссввоојјссттвваа ссее ооггллееддаајјуу уу
ссппооссооббннооссттии ммааттеерриијјааллаа ддаа ссее ооддууппррее
ддееллоовваањњуу ссппоољљаашшњњиихх ссииллаа ккоојјее ггаа ннаассттоојјее
ппооллооммииттии ииллии ддееффооррммииссааттии..ММееххааннииччккаа
ссввоојјссттвваа ссуу::ттввррддооћћаа,,ччввррссттооћћаа ии ееллаассттииччнноосстт

7. ТТееххннооллоошшккаа ссввоојјссттвваа ддооллааззее ддоо ииззрраажжаајјаа
ппррии ппррееррааддии ммааттеерриијјааллаа аа ооддннооссее ссее ннаа
ооббррааддииввоосстт ммааттеерриијјааллаа ннаа ррааззллииччииттее
ннааччииннее::ттеессаањњее,,ссееччеењњее,,ккоовваањњее ии ддрр..

8. ХХееммиијјссккаа ссввоојјссттвваа ппооддррааззууммеевваајјуу
ооссооббииннее ккоојјее ссуу ппооддллоожжннее ппррооммееннааммаа ппоодд
ууттииццаајјеемм ррааззллииччииттиихх ххееммиијјссккиихх ууттииццаајјаа..

9. Грађевиниски ммааттеерриијјааллии ссее ммооггуу
ууггрраађђииввааттии уу ооббјјееккттее ббеезз ппррееррааддее
ннппрр..ккааммеенн,,ддррввоо,,ппеессаакк,,шшљљууннаакк......
ННееккии ммааттеерриијјааллии ссее уу ппррииррооддии ннее
ммооггуу ннааћћии ввеећћ иихх ччооввеекк ппооссееббнниимм
ттееххннооллоошшккиимм ппооссттууппццииммаа
ппррааввии,,ннппрр..ццееммееннтт,,ггииппсс,,ооппееккаа,,ббееттоонн....

10. ППррееммаа ппооррееккллуу ггрраађђееввииннссккии
ммааттеерриијјааллии ммооггуу ббииттии ппррииррооддннии
ииллии ввеешшттааччккии..
ППррееммаа ннааммееннии ггрраађђееввииннссккии
ммааттеерриијјааллии ссее ддееллее ннаа::
--ккооннссттррууккттииввннее,,
--ввееззииввннее,,
--ииззооллааццииооннее ии
--ииннссттааллааццииооннее

11. Конструктивни материјали ссее ккооррииссттее ззаа
ииззррааддуу ннооссеећћиихх ддееллоовваа ккооннссттррууккцциијјее ооббјјееккааттаа уу
ннииссккооггррааддњњии ии ввииссооккооггррааддњњии..
ООввии ммааттеерриијјааллии ииммаајјуу ии ддооббрраа ффииззииччккаа ии
ммееххааннииччккаа ссввоојјссттвваа.. ППррииммеерр ттааккввиихх ммааттеерриијјааллаа
ссуу:: ббееттоонн,,ааррммииррааннии ббееттоонн,,ччееллиикк,,ккааммеенн,,ццииггллаа
ддррввоо......

12. ВВееззииввннии ммааттеерриијјааллии ппооммеешшааннии ссаа ввооддоомм
ссттвваарраајјуу ккаашшаассттее ииллии ттеессттаассттее ммаассее,,ккоојјее ззббоогг
ххееммиијјссккиихх ррееааккцциијјаа ииллии ффииззииччккиихх ппррооммееннаа
ооччввррссннуу,,ннппрр..ггллииннаа,,ккрреечч,,ггииппсс,,ццееммееннтт ии ддрр..

13. ММааттеерриијјааллии ззаа ооббллааггаањњее ии ииззооллаацциијјуу
ииммаајјуу ззааддааттаакк ддаа ззаашшттииттее ии ииззооллуујјуу ооббјјееккаатт ииллии
њњееггоовв ддееоо оодд шшттееттнниихх ууттииццаајјаа,,ннппрр..ссттааккллееннаа
ввууннаа,,ббииттууммеенн,,ссттааккллоо,,ббоојјее,,ттааппееттее......

14. ИИннссттааллааццииооннии ммааттеерриијјааллии ссллуужжее ззаа
ууггрраађђиивваањњее ррааззнниихх ииннссттааллаацциијјаа уу ооббјјееккттииммаа
ккааоо шшттоо ссуу:: ввооддооввоодд,,ккааннааллиицциијјаа,, ццееннттррааллнноо
ггрреејјаањњее,, ееллееккттррииччннее ииннссттааллаацциијјее......

15. ДДррввоо
Дрво је природни
материјал који се у
грађевинарству користи
од најранијег доба
постојања људског рода.

16. Основна његова својства која му дају
предност у односу на друге материјале су:
-велика механичка чвртоћа у поређењу са
малом тежином
-добра термичка изолација;
-лака обрадивост;
-велики избор боје ,шара и густине.

17. Према начину обраде дрвета разликују
се:обла,тесана и резана грађа.
Дебло очишћено од грања и коре чини облу
грађу.Обла грађа се употребљава за стубове
ограде, скеле и др.
Резана грађа се користи за израду кровне
конструкције,скела,стубова и др.

18. ККААММЕЕНН
ККааммеенн је природни грађевински
материјал који се одликује великом
тврдоћом и чврстоћом.Камен се вади из
отворених подземних каменолома, и то
ручно и машински.

19. У грађевинарству се може употребити као
необрађен камен за насипе,темеље, подлоге
за путеве, а обрађени камен се употребљава
за израду фасада, степеништа, споменика,
ограда и сл.

20. Постоји више врста камена као што су на
пример: - гранит,
- кречњак,
- пешчар,
- мермер...
Према обради грађевински камен се дели
на: - ломљен,
- дробљен,
- обрађен,
- млевен.

21. ББЕЕТТООНН
Бетон је сложен грађевински материјал,
састављен од везивног средства (цемента),
агрегата (песак, шљунак, дробљени камен) и
воде.Одликује се великом чврстоћом на
притисак, али малом на истезање и савијање.

22. Агрегат мора имати одговарајућу
чистоћу и крупноћу.Шљунак даје бетону
јачину, песак испуњава простор између
шљунка, а цемент покрива површину
свих честица агрегата и целу масу везује
у једну целину.

23. За различте радове на објекту користе се
различите марке бетона,зависно од тога
какво ће оптерећење деловати на тај део
објекта.Под марком бетона подразумева се
чврстоћа на притисак одређена двадесет
осам дана после справљања.

24. Бетони могу бити:обични,армирани,
преднапрегнути и лаки.
Обичан бетон се користи за израду
темеља и стаза.
ААррммииррааннии ббееттоонн је комбинација бетона
и челика.
ЛЛааккии ббееттоонн се користи на оним
деловима објекта од којих се не тражи
велика чврстоћа већ им се постављају други
захтеви нпр. да буду лаки, постојани и добри
топлотни и звучни изолатори.

25. ККЕЕРРААММИИЧЧККИИ ММААТТЕЕРРИИЈЈААЛЛИИ
УУ ггррууппуу ккееррааммииччккиихх ммааттеерриијјааллаа ссппааддаајјуу ррааззннее ввррссттее
ооппееккаа ии ццррееппаа..
ООппееккаа ссее ддооббиијјаа ммллееввеењњеемм,,ммеешшаањњеемм,,
ууооббллииччаавваањњеемм,, ссуушшеењњеемм ии ппееччеењњеемм ггллииннее..
ППууннаа ннооррммааллннаа ооппееккаа((ццииггллаа)) ссее ккооррииссттии ззаа
ввееллииккаа ооппттеерреећћеењњаа,,оодднноосснноо ззаа ггррааддњњуу ннооссеећћиихх
ззииддоовваа..ММоорраа ииммааттии ппааррааллееррннее ссттррааннее..

26. ФФаассааддаа ооппееккаа ссее ккооррииссттии ззаа ииззррааддуу
ффаассааддаа..ИИввииццее ссуу јјоојј оошшттрриијјее ии ррааввннее,, аа
ппоовврршшииннее ггллааттккее ии ттааммнниијјее оодд ооббииччннее ооппееккее,,
ннооррммааллнноогг ффооррммааттаа

27. ШШууппљљее ооппееккее се од пуне опеке
разликују по томе што по читавој
дужини имају шупљине правилног
облика, што их чини лакшим и добрим
топлотним и звучним изолатором.

28. ООппееккее које имају веће димензије
називају се блокови.Шупљи блокови су
бољи топлотни и звучни изолатори.

29. ССииллииккааттннее ббееллее ооппееккее служе као и
обичне, а најчешће за фасаде зграда,
вртова и немалтерисане зидове.Израђују
се од кварцног песка, креча и воде у пари
под притиском у калупима.

30. ББееттооннссккии ббллооккооввии се израђују у
различитим облицима од бетонске масе.
Тешки су,а и лошији су изолатори
топлоте и звука.

31. Лаки блокови су врста бетонских
блокова са додатком лакших материјала
(вулканског порекла, глинених
пахуљица,куглица стиропора,..)

32. За израду међуспратних
конструкција користе се посебни
блокови(монте), који се пре уградње
формирају у гредице.

33. ГГррееддииццее су сачињене од заварене
решеткасте арматуре која је цементним
малтером заливена у керамичке елементе.
Гредице се постављају на зидове једна до
друге, тако да кад се бетон улије образује
плочу међуспрата.

34. Овако формирана површина се затим
залива бетоном и тиме је међуспратна
конструкција завршена.

35. ЦЦрреепп је грађевински матријал који служи
за покривање кровних површина. Производи
се од квалитетније глине сличним поступком
као и опека.Припремљена глина се пече и
пресује или извлачи, а зати пече у пећима.

36. ВВЕЕЗЗИИВВННИИ ММААТТЕЕРРИИЈЈААЛЛИИ
ВВееззииввннее ммааттеерриијјее се добијају печењем
одређених стена, при чему настају хемијске
промене у структури материјала.У
контакту са водом или на ваздуху
очвршћују везујући при томе основне
материје: песак, шљунак, опеку и др.

37. ККрреечч је најстарији и најраспрострањенији
везивни материјал. Добија се печењем камена
кречњака на температури 1000-1200 0 C у
кречним пећима.Овако добијени креч назива се
“живи креч.”
Да би креч био погодан као везивно
средство, мора се ,,гасити” додавањем воде.Тако
се добија кашаста бела маса, која се назива
ггаашшееннии ккрреечч..

38. ККррееччннии ммааллттееррии се спремају на месту
употребе, и то мешањем гашеног или
дехидрираног креча,песка и воде, у односу
који најбоље одговара намени.

39. ГГииппсс се добија из гипсаног камена-садре
печењем на температури 170-1800C.После
печења се меље у фини прах и пакује у
амбалажу која онемогућава додир са водом
зато што у додиру са њом брзо очвршћава.

40. ЦЦееммееннтт је везивно средство у
савременом грађевинарству. Одликује се
лаком обрадом, постојаношћу и
једноставном применом.Цемент се везује
помоћу воде, при чему гради пластичан
материјал. При стајању очврсне у
камениту масу.

41. За производњу
цемента користе се две
компоненте: глина и
кречњак(лопорац),који
се пеку у ротационим
пећима на температури
од око 14000C.После
печења се млевењем
тврде масе у фини прах
добија цемент.

42. ММААТТЕЕРРИИЈЈААЛЛ ЗЗАА
ООББЛЛААГГААЊЊЕЕ ИИ ИИЗЗООЛЛААЦЦИИЈЈУУ
ППооддннее ооббллооггее ссее
ккооррииссттее ззаа ппооккрриивваањњее
ппооддоовваа,, ссттееппеенниишшттаа ии
ппооддеессттаа..ММооггуу ббииттии
ииззрраађђееннее оодд ккааммееннаа,,
ддррввееттаа,, ввеешшттааччккоогг
ккааммееннаа,,......

43. ДДррввееннее ппооддннее ппооддллооггее ммооггуу ббииттии ииззввееддееннее
ккааоо::ддаашшччааннии ппоодд,, ббррооддссккии ппоодд ии ппааррккеетт..

44. У материјале ззаа ооббллааггаањњее ууббрраајјаајјуу ссее ии ббоојјее ии
ббоојјееннее ммеешшааввииннее..
ББоојјее ии ббоојјееннее ммеешшааввииннее састоје се углавном
из:везива, разређивача и пигментих боја.

45. Према материјалу од кога су добијене боје
се деле на:водене, уљане и боје на бази
пластичних маса.
ВВооддееннее ббоојјее се користе за бојење малтерисаних
површина.
Уљане боје се користе за бојење радијатора и
разних металних и дрвених делова, а могу се
користити и за малтерисане површине.
ББоојјее ннаа ббааззии ввеешшттааччккиихх ссммооллаа могу се
употребљавати за бојење унутрашњих и
спољашњих малтерисаних површина, као и за
бојење неомалтерисаних зидова од опеке,
блокова или од бетона.

46. ТТааппееттее се деле у три основне групе: лаке, средње
и тешке, тј. папирне, пластичне, текстилне,
плутане,...
Основни слој тапета је папир, осим код
самолепљивих пластичних које нису предвиђене за
директно лепљење на зид.
Тапете се по правилу лепе на суве и
припремљене, изравнане зидове.

47. Изолациони материјал у грађевинарству се
употребљава за изолацију од воде-хидролизација,
топлотну изолацију-термолизација и звучну
изолацију-акустична изолација.
ХХииддррооллииззаацциијјаа штити цео објекат или само неке
његове делове од штетног утицаја воде која може
да потиче од подземних вода или падавина.
ТТееррммооллииззаацциијјаа се поставља у објекте ради
спречавања односно смањивања провођења
топлоте крпз зидове у околину.

48. Као добри топлотни изолатори
користе се материјали од
вештачких неминералних влакана,
тврде пластичне пене, стаклене
вуне,стакла итд.

49. ССттааккллоо се у грађевинарству
углавном корити за застакљивање
прозора и врата као и других
провидних преграда.Стаклом се могу
облагати и зидови, степеништа,
подови и кровови, па се у ту сврху
изграђују стаклене плоче или цреп
одговарајућег стакла.

50. Основне сировине за израду стакла су:
кварцни песак, кречњак, сода и други
додаци помоћу којих се регулишу квалитет
и боја стакла.Припљељена сировина се
топи на температури од 1300-15000C. Када
је процес завршен, стакло се обликује
дувањем, пресовањем, ваљањем или
извлачењем.

51. ССттааккллееннаа ии ммииннееррааллннаа вуна се такође
користе као звучни и топлотни
изолатори.Производе се под различитим
називима.Састоје се од танких влакана, од
којих се формирају плоче или тканине.
ЗЗввууччннее ииззооллаацциијјаа је неопходна у
грађевинарству ради смањења непожељне
буке у просторијама, без обзира да ли се та
бука ствара у објекту или ван њега.