1. Грб Немањића
Кроз цео 12 век Србија се бори за самосталност
између Угарске и Византије. Стефан Немања је
успео да је осамостали а уједно је постао и
родоначелник најзначајније српске владарске
династије Немањића. Она влада српским
земљама од 1166. до 1371. године.
2. Света лоза Немањића из
манастира Дечани
Немањин наследник Стефан
Немањић Првовенчани постао је
краљ 1217. год. а Стефан Душан се
1346. крунисао за цара. Државну
самосталност пратила је и црквена,
па је Свети Сава 1219. год. постао
први српски архиепископ а српска
црква постала аутокефална. На
ранг патријаршије српска црква се
уздигла 1346. год. Сви српски
владари краљевске породице
Немањића за собом су остављали
задужбине, своје цркве и
манастире, да искупе своје душе и
покажу своју величину.
4. Пре него што je постаo велики жупан, Стефану Немањи
су припадале области око реке Топлице, Ибра и Расине.
Данашња Куршумлија је била седиште Немањине
државе и он је овде имао свој двор.
У близини тадашње
престонице, Немања
је саградио своје
прве задужбине,
манастире Пресвету
Богородицу и Св.
Николу.
6. ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ
Фреска из Ђурђевих
Ступова
Ђурђеви Ступови у Старом Расу,
један је од најстаријих манастира
који је подигао Стефан Немања у
првим годинама после ступања на
престо. Према казивању српског
краља Стефана Првовенчаног,
Немања се за време свога
заточеништва у једној пећини
заветовао да ће изградити храм и
посветити га Светом Ђорђу. Пошто је
преузео врховну власт у српским
земљама, Немања је отпочео градњу
манастира. Црква је завршена 1171.
год. Нешто касније, око 1175. године,
црква је и осликана, а манастир је
одмах стекао велики углед као прва
владарска задужбина династије
Немањића.
8. СТУДЕНИЦА
Фреска из манастира
Студенице
Студеница је средњевековни
манастир у долини Студенице,
леве притоке Ибра. Основао
га је Стефан Немања. Имао је
више цркава у дворишту
овалног облика, које је било
опкoљено одбрамбеним
зидом. Очуване су три цркве,
а од осталих грађевина остали
су само темељи или су
потпуно ишчезле.
Најзначајнија је Немањина
црква , саграђена после 1183.
и посвећена Богородици.
Краљ Радослав дозидао је
испред ње велику спољну
припрату.
10. Богородичина
црква
По предању, Немања је изгубивши битку, у сукобу са
византијском војском цара Манојла II Комнина, 1172.
године одведен у Константинопољ. Ту је и заточен у
манастиру Богородице Добротворке. Молећи јој се за
избављење, Немања се заветовао да ће јој, ако га
избави из заточеништва, подићи најлепши манастир. По
избављењу, Немања је тај завет испунио. Главни храм
студеничког манастирског компекса посвећен је Светој
Богородици.
12. Краљева црква
После Немање, његови су
потомци дограђивали нова
здања уз старије храмове,
или су саградили по једну
цркву - обично свој
маузолеј. Први је, следећи
Немањин пример, краљ
Милутин подигао цркву
посвећену Св. Јоакиму и
Ани, познатију као Краљева
црква.
Фреска из Краљеве цркве
14. ХИЛАНДАР
Хиландар је српски манастир који
се налази на Светој гори. Посматран
споља манастир има изглед
средњовековног утврђења.
Манастир је овако утврђен јер је
морао да се брани од гусара.
Хиландар је изградио грчки монах
светогорац, Георгије Хеландариос а
обновили су га Стефан Немања и
његов син Сава 1198. године, а у
манастиру је 1200. године умро
Стефан Немања.
Тројеручица из
Хиландара
15. Краљ Стефан Урош I je 1262. године
значајно утврдио манастир. Хиландар
је нарочито помогао краљ Милутин,
који је око 1320. године на месту
старе подигао нову цркву Ваведења
Богородице. У време краља и цара
Душана, Света гора је дошла под
његову власт, а то је период највећег
просперитета манастира.
Хиландар представља једно од
најзначајнијих средишта српске
културе и духовности. У Хиландару је
очувана најбогатија колекција
оригиналних старих рукописа, икона,
фресака, тако да он у данашње време
представља најзначајнију ризницу
српске средњовековне културе
уопште.
Свети Сава
17. ЖИЧА
Жича се налази у близини Краљева.
Подигао ју је први краљ Србије Стефан
Немањић, од 1206. до 1221. године, а
значајну улогу у њеном подизању имао
је и његов брат, свети Сава. После
стицања црквене самосталности 1219.
године, у Жичи је смештено седиште
аутокефалне српске архиепископије.
Почетком последње деценије XIII
века, манастир је страдао у нападу
Татара после чега је седиште
архиепископије пренето у Свете
Апостоле код Пећи, а сам манастир је
почетком XIV века обновио краљ
Милутин. Током средњег века, у Жичи
су устоличавани епископи и
овенчавани краљеви из династије
Немањића, због чега је позната и као
Седмоврата.
Стефан Првовенчани
19. МИЛЕШЕВА
Манастир Милешева грађен је
1218. и 1219. а живописан од 1222.
до 1228. године. Основао га је
краљ Владислав, син краља
Стефана Првовенчаног. Владислав
је Милешеву подигао као своју
гробну цркву.
Бели анђео из Милешеве
Милешевска црква добила је још једну, спољашњу припрату. Њу је
Владислав дозидао да би у њој сахранио тело свог умрлог стрица Саве.
Наиме, на повратку са свог другог пута по светим земљама Истока, бивши
архиепископ Сава, задржао се у Бугарској, у Трнову, ту се разболео и умро
1236. године. Годину дана касније, настојањем Владислава, Сава је пренет у
Милешеву и свечано сахрањен у гроб у тек сазиданој припрати.
21. СОПОЋАНИ
Манастир Сопоћане је подигао
краљ Стефан Урош I (1243-1276)
недалеко од извора реке Рашке.
Манастир се налази на 17 km западно
од Новог Пазара. Фреске манастира
Сопоћани су право ремек-дело
уметности, што је много година
касније Сопоћанима донело светску
славу.
Данас је тешко прецизирати када су
Сопоћани подигнути. Највероватнија
је претпоставка да је манастир
подигнут око 1260. године. Током
периода османлијске власти, у XVII
веку, манастир је значајно страдао, а
обновљен је у првим деценијама XX
века.
Краљ Стефан Урош I
23. ГРАДАЦ
Манастир Градац лежи на
уздигнутој заравни изнад
Градачке реке, на ободу
Голије. Налази се 21 km
северозападно од Рашке и
12,5 km западно од
Брвеника и Ибарског пута.
Тачна година градње
манастира није позната.
Сматра се да је завршен у
последњој четвртини 13.
века. Задужбина је Јелене
Анжујске. Грађен је у стилу
Рашке школе.
Фреска из манастира Градац на којој се
налази Јелена Анжујска
25. СВЕТИ АХИЛИЈЕ
Црква Светог Ахилија је смештена у средишту данашњег
Ариља и задужбина је краља Драгутина са краја XIII века.
Израда фрескописа је завршена 1296.
године а у њему се истичу портрети
самог Драгутина, затим његове супруге
Каталине и њихових синова, као и
краља Милутина. Манастир је постојао и
пре Драгутина, а у њему је од 1219.
године било седиште Моравичког
епископа. Српски родослови наводе да
је у њој био сахрањен и Драгутинов син
Урошиц, из чијих моштију је текло миро.
Фреска из Ариља – Краљ Милутин,
краљ Драгутин и краљица Каталина
27. Задужбине краља Милутина
За време владавине Стефана Уроша II
Милутина подигнуто је или довршено више
цркава и манастира. Милутинова задужбина је
црква Св. Јована у Свачу из 1300. године. Он
је сазидао цркву у Хиландару 1303. познату
као црква краља Милутина. Његова главна
задужбина је манастир Грачаница. Милутин је
саградио цркву Светог Стефана у Бањској,
цркву Богородице Љевишке у Призрену (131314), Краљеву цркву у Студеници и цркву
Светог Ђорђа у Старом Нагоричину. Краљ
Милутин је основао и Српски манастир светих
Архангела у Јерусалиму.
Краљ Милутин ктитор
цркве посвећене св.
Јоакиму и Ани
28. БАЊСКА
Манастир Бањска са црквом
посвећеном Светом Стефану саграђен
је између 1313. и 1317. године близу
Звечана, као задужбина српског
краља Милутина. Милутин је Бањску
наменио себи за гробну цркву и тамо
је најпре и био сахрањен. Међутим,
после Косовске битке 1389. године
његово тело је пренето у Трепчу, а
потом, 1460. године, у бугарски град
Софију где се и сада налази.
Манастир Бањска је један од ретких
манастира са очуваном оснивачком
повељом.
30. ГРАЧАНИЦА
Манастир Св. Богородице налази
се на левој обали реке Грачанке,
десне притоке Ситнице, јужно од
Приштине. Задужбина је краља
Милутина, његове жене Симониде
и сина Стефана. Подигнута је
1321. године и обдарена богатим
поклонима како у имању тако и у
повластицама. Она је подигнута на
месту старе цркве у којој је била
столица липљанске епископије.
Небеско крунисање Милутиново – фреска
из Грачанице
32. БОГОРОДИЦА ЉЕВИШКА
Богородица Љевишка је црква у
Призрену, задужбина краља Милутина.
Црква је подигнута у периоду 1306—1307.
на остацима катедрале из 11. века, која је
такође основана на месту старије,
ранохришћанске цркве.
Најстарије сачуване фреске су свадба у Кани,
излечење слепца и Богородица са Христом чуварем.
Преостале фреске су насликане између 1307. и 1313.
године. Међу њима су и портрети светаца и српских
историјских личности (Стефан Немања, Свети Сава,
краљ Милутин).
За време турске власти, у 18. веку, фреске су
изубијане чекићем, покривене слојем малтера и
прекречене, када је црква претворена у џамију.
34. ВИСОКИ ДЕЧАНИ
Манастир Високи Дечани је
задужбина краља Стефана III
Дечанског и цара Душана. Градња је
завршена 1335. године, а фреске су
завршене око 1350. године.
Манастир је посвећен Христу
Пантократору и Вазнесењу
Господњем - Спасовдану. Манастир
Високи Дечани налази се у једној
удолини поред речице Дечанска
Бистрица југозападно од Пећи,
испод планинског масива
Проклетије. Осликан је знатно
касније 1347-1348. године. Саме
пропорције овог манастира (дуг 36
метара, а висок 30 метара), за оно
време потпуно неуобичајене
допринеле су да се овај манастир
назива „Високим― (Високи Дечани).
36. СВЕТИ АРХАНГЕЛИ
Манастир Светих Архангела
је задужбина српског цара
Душана Силног (1331 — 1355),
који се налази у кањону реке
Бистрице недалеко од града
Призрена. Грађен је у периоду
од 1343. до 1352. године, на
месту старије цркве у склопу
тврђаве Вишеград као гробна
црква цара Душана.
Синан пашина џамија подигнута од
срушене цркве Светих Архангела
Унутар комплекса, се налазе две цркве посвећене светим Архангелима (која
је била Душанова гробна црква) и светом Николи, које су грађене у рашком
стилу. Манастир је након доласка Османлија 1455. године, опљачкан и
зарушен, да би 1615. године био до темеља порушен, а његов материјал је
искоришћен за градњу Синан-пашине џамије у Призрену.
