Prezentacija Kostaolac

1. МОЈ ГРАД
КОСТОЛАЦ

2. ИСТОРИЈА КОСТОЛЦА
 Костолачка култура је енеолитска култура, која назив
добија по археолошком локалитету код Костолца, а област
коју обухвата је шира од познатије Баденске културе, јер
захвата Карпатски басен, *
 Централнобалканско подручје
и румунско Подунавље. Милоје Васић је 1906. и1908.
публиковао налазе из Костолца, али и налазе исте културе
из Прахова и Винче.
 Костолачка култура, насупрот свом генетском претходнику
- Баденској култури, гради солидне надземне објекте,
трајније природе, које обнавља више
пута. Куће су правоугаоне и велике.
 У начину градње се наслеђују познонеолитске традиције.
Под је масиван, набијен, углачан, зидови су од плетера,
вертикалнихстубова облепљени блатом. Архитектура је
прилагођена конфигурацији терена.

3. костолац
 Костолац је градско насеље
и седиште градске општине
Костолац која се налази у
саставу града
Пожаревца у Браничевском
округу. Према попису
из 2011. било је 9569
становника. На месту
данашњег Костолца се
налазио
важан римски град Вимина
цијум. Костолац је
центар Стига, а у његовој
околини се
налазe термоелектране и
рудници угља.

4.  Градска општина Костолац је једна од две градске
општине града Пожаревца, заједно са градском
општином Пожаревац.
 Костолац је имао статус општине Пожаревачког среза у
периоду између 1949. до 1956. године, после тога је
подручје бивше општине Костолац ушло у састав
општине Пожаревац. 1990. године одржан је рефердум
на ком се 97,8 % гласача изјаснило да се формира
општина Костолац, Та идеја није остварена до
данашњих дана. Најновијим Законом о територијалној
организацији Републике Србиједонесеним 27. децембра
2007. године некадашња општина Пожаревац је добила
статус града па је тако добијена могућност за
формирање општине Костолац као градске општине
града Пожаревца, а не као самосталне. Површина
општине је 10290 ha.
 Новим статутом града Пожаревца је у члану бр. 3
наведено да су на територији града Пожаревца градске
општине: Пожаревац и Костолац. Начин одређивања
насељених места односно подручја катастарских
општина која улазе у састав градских општина, врсте
органа и послове из надлежности града које врше
градске општине, Скупштина града уредиће посебном
одлуком о спровођењу Статута града. Планирано је да у
састав општине уђу следећа насељена
места: Костолац, Село Костолац (познато и као Стари
Костолац),Острово, Кленовник, Петка и Дрмно. Насеља
ће се на референдумима опредељивати да ли желе да
уђу у састав градске општине Костолац.

6. • Костолачка култура
• Костолачка култура је енеолитска култура, која назив добија по
археолошком локалитету код Костолца, а област коју обухвата је шира
од познатије Баденске културе, јер захвата Карпатски басен,
Централнобалканско подручје и румунско Подунавље. Милоје
Васић је 1906. и1908. публиковао налазе из Костолца, али и налазе исте
културе из Прахова и Винче. Костолачка култура, насупрот свом
генетском претходнику - Баденској култури, гради солидне надземне
објекте, трајније природе, које обнавља више
пута. Куће су правоугаоне и велике. У начину градње се наслеђују
познонеолитске традиције. Под је масиван, набијен, углачан, зидови су
од плетера, вертикалнихстубова облепљени блатом. Архитектура је
прилагођена конфигурацији терена.
• Примењује се скелетно сахрањивање и кремација. Код скелетног је реч
о згрченцима у раци, а код кремације пепео је или у урни или се
спаљени остаци стављају у јаму и покривају поклопцем. Керамичке
посуде карактеристичнеза костолачку културу су:
• Зделе - калотасте и без дна, коничне, профилисане
• Шоље са тракастом дршком
• Фишбуте нем. Fischbutte - судови елипсоидног облика
• Орнаментика је носилац стила, веома је специфична. Новину
представља појава нем. Furchenstich технике, формирају се уже или
шире траке трзајем шиљастог инструмента, који се употпуњује
белом инкрустрациом (висећи троуглови, цик-цак линије,
полумесечасти зарези итд).
• Носиоци ове културе углавном су се
бавили земљорадљом и сточарством. Узгајају се пшеница и јечам, гаје
се (овца и говече). Металургија стагнир

7. спорт