Oštećenja ozonskog omotaca prezentacija kovacic i gavrilovic
Volonterizam u sportu
1. Volonterizam
u sportu
Sportski savez Srbije 2008.
2.
3. Volonterizam
u sportu
Volontiranje je aktivnost u kojoj ljudi
ulažu svoje vreme i trud, po svojoj
slobodnoj volji i bez finansijske
nadoknade, deleći svoje znanje,
iskustvo i veštine za dobrobit drugih ili
zajednice.
5. Uvod
Brošura koja je pred vama deo je programa „Volonterizam
Pored tekstova koji se tiču volonterskog rada u brošuri se na-
laze fotografije napravljene tokom novembra meseca 2008.
godine na području Beograda. Želimo da pokažemo neke od
u sportu“ odnosno promotivne aktivnosti Sportskog saveza vidova rekreacije koji postoje u našoj zemlji i da podstaknemo
Srbije na poboljšanju volonterskog rada u sportu. Program je prvenstveno mlade ljude da se bave sportom.
odobren i finansiran od strane Ministarstva omladine i sporta
Republike Srbije u okviru konkursa usmerenog ka realizaci-
ji ciljeva planiranih predlogom Nacionalne strategije razvoja
sporta. Promovisanje volonterskog rada u sportu može biti
posmatrano ne samo kao unapređenje sporta u zajednici,
već i kao unapređenje zajednice kroz sport.
Sadržaj
U brošuri su navedene neke od koristi koje donosi volonterski Koristi koje nam pruža volonterski rad u sportu
rad u sportu. Naveden je zvanični Izveštaj o sportu Komisije
evropskih zajednica - deo koji se tiče promovisanja volonti- Zvanični izveštaj o sportu, volontiranje
ranja i aktivnog građanstva kroz sport. Takođe, predočene
su osnovne smernice za pristup pitanju volonterskog rada u Volonteri u sportskoj organizaciji
sportskim organizacijama.
5
7. Koristi za klub ili program
KORISTI KOJE NAM PRUŽA
VOLONTERSKI RAD U SPORTU • «Volonteri treneri ili menadžeri omogućavaju nam da
uključimo više dece.»
Koristi za volontere • «Volonterski rad omogućava volonterima radno iskustvo.»
• «Pošto nemamo dovoljno sredstava, volonteri nam
• Omogućavanje učešća u sportu i fizičkoj aktivnosti omogućavaju da opstanemo.»
• Promocija zdravog načina života • «Zato što nam je potrebno učešće i iskustvo najšire
• Pomoć mladima da se uključe u pozitivne aktivnosti moguće zajednice, da bi nam pomogli da na pravi
• Odgovoran odnos prema zajednici način radimo sa, na primer, ljudima sa posebnim po-
• Pomoć drugima da ostvare svoje potencijale trebama, profesionalcima i ljudima koji pripadaju na-
• Sticanje iskustva u sportskom okruženju cionalnim manjinama.»
• Razvoj novih veština i sposobnosti • «Volonteri mogu da obezbede preko potrebnu dodat-
• Biti deo kluba ili društvene sportske organizacije nu pomoć.»
• Uvećavanje mogućnosti za zaposlenje • «Volonteri često imaju neposredna iskustva neop-
hodna za vođenje našeg kluba.»
7
9. • «Možemo da pomognemo volonterima da steknu Koristi za zajednicu
veštine i iskustva koja mogu da im pomognu da se
zaposle u sportskim organizacijama.» • Učenje vrednostima zdravog načina života i činjenje
• «To je način da bivše igrače zadržimo u sportu.» tog načina života održivim
• Stvaranje zdrave populacije i smanjenje izdataka nacionalne
zdravstvene službe, kao i proširivanje društva zdravih ljudi
• Stvaranje odnosa poverenja između različitih staro-
snih uzrasta, polova i nacionalnosti
• Izgradnja društvenog vođstva i organizacijskih sposobnosti
• Stvaranje mogućnosti za individualno i kolektivno na-
predovanje kroz obuku i razvoj
• Održavanje ustanova koje imaju širi značaj za celoku-
pnu zajednicu a ne samo za sport
• Unapređenje širih mogućnosti, nacionalnih kapacite-
ta za motivisanje, menadžment i unapređenje spo-
sobnosti timskog rada
9
11. kao i organizacija amaterskog sporta u neprofitnim klu-
ZVANIČNI IZVEŠTAJ O SPORTU, bovima i volontiranje ojačavaju aktivno građanstvo. Vo-
VOLONTERIZAM lontiranje u sportskim organizacijama pruža mnogo mo-
gućnosti za neformalno obrazovanje, i to treba da bude
KOMISIJA EVROPSKIH ZAJEDNICA prepoznato i priznato. Sport takođe pruža priliku mladim
ZVANIČNI IZVEŠTAJ ljudima da se angažuju i socijalizuju, a pomaže im da se
ZVANIČNI IZVEŠTAJ O SPORTU klone od delikventnog ponašanja.
(prezentovana od strane Komisije) Ipak, postoje novi načini na koje se mladi ljudi bave spor-
tom. Pojačana je tendencija bavljenja individualnim spor-
2. Društvena uloga sporta tovima, više nego kolektivnim i u organizovanoj strukturi,
što za posledicu ima smanjenje broja volontera pri ama-
2.4. Promovisanje volontiranja i aktivnog terskim sportskim klubovima.
građanstva kroz sport
Učestvovanje u timu, principi kao što su fer plej, poštova-
nje pravila igre, poštovanje drugih, solidarnost i disciplina,
11
13. (10 Zajedno sa državama članicama, Komisija će iden- (13) Komisija će dalje razvijati razmenu informacija i do-
tifikovati glavne izazove za neprofitne sportske or- bru praksu u volontiranju u sportu uključivši države
ganizacije i glavne karakteristike usluga koje pružaju članice, sportske organizacije i lokalne vlasti.
ove organizacije. (14) Da bi bolje razumela posebne zahteve i potrebe u
(11 Komisija će podržati masovne sportove u Evropi oblasti volontiranju u sportu u pravljenju nacionalne
kroz Citizens program1. i Evropske politike, Komisija će započeti Evropsku
(12) Komisija će, takođe, predložiti podsticanje mla- studiju (istraživanje) o volontiranju u sportu.
dih ljudi da volontiraju u sportu, kroz program
«Mladi u akciji» u oblastima kao što su razmene
učenika ili studenata i volontiranje na sportskim
događajima.
1 Jedan od brojnih programa Evropske unije kojima se građanima EU
pružaju beneficije ili im se dodeljuje pomoć za programe koji oku-
pljaju veći broj ljudi. Ovi programi stavljaju naglasak na građane bez
obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. EDV
13
15. organizacije predstavljaju kičmu cele sportske strukture.
KOMISIJA EVROPSKIH ZAJEDNICA Brojevi pokazuju da postoji oko deset miliona volontera
Radni dokument komisije aktivnih u preko 700.000 sportskih klubova širom EU.
Prateći dokument za U nekim državama članicama, više od 10% odraslog
Zvanični izveštaj o sportu stanovništva dobrovoljno se angažuje u sektoru sporta,
i u većini zemalja sport predstavlja ključnu oblast do-
2. Društvena uloga sporta brovoljnog rada. Takođe, volontiranje u sportu mora biti
shvaćeno kao jedna od temeljnih karakteristika sporta u
2.4. Volontiranje, neprofitne sportske Evropi. Ove činjenice čine ga bitnom temom za razgovo-
organizacije i aktivno građanstvo re na nivou EU, izvan generalne diskusije o «volontiranju
u Evropi».
2.4.1. Volontiranje Države članice izrazile su podršku promovisanju volon-
terskih sportskih struktura u kontekstu EU. U Deklaraciji
Dobrovoljna aktivnost koja formira osnovu organizacije, iz Nice (2000), Evropski savet pozvao je države članice
administracije i sprovođenja sportskih aktivnosti u drža- da ohrabre volontiranje u sportu na načine koji bi ih na
vama članicama Evropske unije. Dobrovoljne sportske odgovarajući način štitili i priznavali ekonomsku i druš-
15
17. tvenu ulogu volontera, i gde je to potrebno i uz podršku održavanje volonterskog sektora u sportu, koji je prepo-
Zajednice. Dve godine kasnije, Ministri za sport EU su u znat kao vitalan posebno za održivost amaterskog spor-
«Arhuskoj deklaraciji u volonterskom radu u sportu» na- ta». Tokom finskog predsedavanja, volontiranje u sportu
glasili značaj volonterskog rada u sportu i njegovu eko- stavljeno je u prioritetne teme, sa posebnim interesom
nomsku vrednost. na status volontiranja u neprofitnim sportskim organiza-
2004. godine, Ministri sporta EU odlučili su da uvrste cijama. Ministarska konferencija u Briselu u novembru
volontiranje u sportu kao jednu od glavnih tema tada 2006. godine, saglasila se sa formiranjem Radne grupe
usvojene Rolling Agende2 za sport. Na svom sastanku «Neprofitne sportske organizacije» koja bi se, između
u Liverpulu, Ministri sporta EU pozvali su buduće Pred- ostalog, bavila specifičnostima volontiranja u sportskom
sednike «da se pridruže njihovoj debati o volontiranju sektoru. Posebna interministarska radna grupa već po-
u sportu, tako što će dati predloge za promovisanje i stoji u nekim državama članicama EU, kao što su Šved-
ska i Finska.
EU posebnu pažnju obraća na ciljeve i politike koje kreiraju
2 Rolling Agenda predstavlja niz koraka koje treba ispuniti da bi se
solidarnost u okviru EU i otvara mogućnosti za sve građa-
došlo do određenog cilja. U konkretnom slučaju, reč je o nizu poslo-
ne. Na osnovu ovoga Komisija je definisala sveobuhvatnu
va koje treba obaviti da bi se poboljšao status volontera i volontiranja
strategiju. Volontiranje u oblasti sporta pojačava društvenu
u sportu u državama članicama Evropske unije.
17
19. koheziju i uključivanje, promoviše lokalnu demokratiju i
aktivno stanovništvo. Dobrovoljne aktivnosti u sportu ta- VOLONTERI U SPORTSKOJ ORGANIZACIJI
kođe imaju vrednost u smislu bruto nacionalnog dohotka
ako se preobrate u, na primer, zaposlenje sa punim rad- Regrutovanje volontera
nim vremenom. Postoji, takođe, i implicitna ekonomska
vrednost: bez volontera, sportske aktivnosti bi koštale Regrutovanje je proces pronalaženja novih volontera za
mnogo više, a mnoge društvene aktivnosti vezane za sportske klubove i organizacije. Najčešći način na koji
sport bi nestale. volonteri bivaju uključeni u volonterski rad je lični kontakt,
bilo preko prijatelja, porodice ili ljudi koji su već uključeni
u organizaciju.
Ukoliko organizacija želi da bude uspešna u regrutovanju
volontera, ona mora da zamoli ljude da se uključe. Kada
budu pitani da se uključe, mora im biti predstavljen realni
pregled onoga što se od njih očekuje na ovom poslu.
Tokom regrutacije, bitnije je naglasiti koristi koje će vo-
lonter imati nego isticati potrebe organizacije. Volonteri
19
21. moraju da budu vrednovani od strane sportske organiza- Organizovanje volontera
cije i da se osećaju potrebnim, a ne kao da popunjavaju
mesto koje niko drugi nije hteo. Efikasno rukovodstvo je ključno za organizovanje volon-
tera u sportskim klubovima i organizacijama. Bez uspeš-
Zadržavanje volontera nog rukovodstva, ljudi mogu da postanu neinspirisani,
nesigurni u svoju ulogu i da izgube veru u svoj posao.
Cilj zadržavanja volontera je razvoj osećaja za posveće- Takođe, uspešno rukovodstvo zahteva pozitivan odnos
nost organizaciji. Iako se u sportskom klubu ili organizaciji prema ljudima. Ukoliko su volonteri u sportskom klubu
očekuje smenjivanje volontera, što omogućava promene viđeni i tretirani kao kreativni, motivisani ljudi koji traže
u organizaciji, ukoliko su ove promene česte i brojne, odgovornost, oni će najverovatnije pokazati visoku us-
to može dovesti do smanjenja kvaliteta i obima usluga pešnost u poslu. S druge strane, ukoliko su volonteri
i programa koje klijenti očekuju. Sportski klubovi i orga- tretirani kao lenji, kao ljudi koji ne vole svoj posao i koje
nizacije gde su ove promene česte, moraće da svoja, i treba terati da rade, onda nije začuđujuće ako njihovo
onako ograničena sredstva, usmeravaju na regrutovanje ponašanje bude odražavalo način na koji su vođeni.
i obuku volontera. Kvalitetno rukovodstvo je ključno za dobro organizovanje
volontera.
21
23. Organizovanje volontera Politike organizovanja volontera
koji rade na događaju
Svaki sportski klub i organizacija zahteva sveobuhvatno
Organizovanje volontera koji rade na nekom događaju vođenje da bi osigurala da su njene svakodnevne ak-
bitno se razlikuje od organizacije volontera pri sportskom tivnosti sprovođene na fer način, nepristrasno i konzi-
klubu ili organizaciji. Razlika leži u posvećenosti volontera stentno. Politike pomažu u ovom procesu i objašnjavaju
koji se angažuju tokom nekog događaja u poređenju sa vrednosti i verovanja koja organizacija smatra bitnim.
onima koji su pri nekoj organizaciji. Angažovanje volon- Razvojem i sprovođenjem politika, organizacija ukazuje
tera za događaj je kratkotrajno, dok volonteri pri organi- na pravila, ograničenja i očekivanja u ponašanju kako
zaciji razvijaju dugoročniji odnos prema sportskom klubu članova tako i rukovodioca. S obzirom na to da se sport-
ili organizaciji. Ove razlike mogu uticati na stepen posve- ske i rekreativne organizacije u mnogome oslanjaju na
ćenosti volontera i mogu ugroziti uspešnost događaja. volontere, politike koje se odnose na njihove uzajamne
Kakva god bila priroda njihove posvećenosti, volonte- odnose su posebno bitne. Jasno izražene i saopštene
ri koji rade na nekom događaju verovatno će se bolje politike omogućavaju da proces organizacije volontera i
pokazati i biti zadovoljniji kada ih procenjuju organizatori prioriteti postaju vidljivi rukovodiocima.
događaja.
23
24.
25. Koordinator volontera
Volontiranje se neće desiti samo od sebe. Volonteri koji
nisu bili podržani, koordinisani i organizovani, verovatno
neće imati dobro mišljenje o svom radu. Rad sa volonte-
rima mora da bude koordinisan ako organizacija želi da
bude efikasna u postizanju svojih ciljeva, a volonteri mo-
raju biti zadovoljni time što su njihovo vreme i napor bili
potrebni. Imenovanje koordinatora volontera predstavlja
priznavanje važnosti koju sportski klub ili organizacija pri-
daju volonterima. Ključna uloga koordinatora volontera je
da ukomponuje veštine, iskustva i očekivanja volontera Izvori:
sa pozicijom u okviru sportskog kluba ili organizacije.
European Commission - http://ec.europa.eu/
Australian Sport Commission - http://www.ausport.gov.au/
Sport Scotland - http://www.sportscotland.org.uk/
25
26.
27. Nebojša Komnenić
VOLONTERIZAM U SPORTU
Izdavač
Sportski savez Srbije, Beograd
Za izdavača
Vojislav Tabački, predsednik
Dr. Dane Korica, generalni sekretar
Prevod CIP – Katalogizacija u publikaciji
Aleksandra Rašić Narodna biblioteka Srbije, Beograd
796.07:367-43-021.311(497.11)(035)
Fotografija KOMNENIć, Nebojša, 1985-
Volonterizam u sportu / [Nebojša Komnenić; prevod Aleksandra Rašić;
Jovana Trkulja fotografija Jovana Trkulja]. – Beograd: Sportski savez Srbije, 2005
(Beograd : Grafolik). 25. str. : ilustr. ; 12x21 cm
Dizajn i štampa
Podaci o autoru preuzeti iz kolofona. Tiraž 3.000. – Napomene uz tekst.
Grafolik, Beograd – Sadrži i: Prateći dokument za Zvanični izveštaj o sportu.
ISBN 978-86-905169-6-4
Tiraž a) Volonterski rad – Sport – Srbija – Priručnici
3.000 primeraka COBISS.SR-ID 153964812
