2. Predmoderna epoha
• U najdužem periodu svog
postojanja ljudi su živeli u
malim lovačkim i
sakupljačkim društvima.
• Predstavu o životu ovih
zajednica pružaju plemena
Latinske Amerike i Afrike.
• Značajno mesto u njihovim
životima zauzimaju religijski
rituali.
3. • Prirodna podela rada:
1) polu
2) starosti
• Materijalno bogatstvo nema poseban značaj tako da nema
izražene društvene nejednakosti.
• Tokom istorije, ove zajednice su se lagano transformisale u
1)stocarska
2)ratarska drustva
• Reč je o društvima koja su pripitomljavala životinje i
obradjivali zemlju.To su uglavno bila nomadska plemena.
4.
5. • Stočarstvo je dominiralo u predelima koji nisu bili pogodni za
obradu zemlje. To su uglavnom bila nomadska plemena.
• Zbog stalne selidbe nisu mogli da gomilaju materijalno
bogatstvo.
• Ratari imaju mogucnost da stvore višak proizvoda što im
omogućava da se posvete i drugim poslovima .Istovremeno,
viškovi su vremenom pretvoreni u privatnu svojinu.
• Akumulirano bogatstvo privlačilo je druga plemena, posebno
nomadska, što dovodi do ratnih sukoba.
• Upravo zbog ovih potreba odbrane od drugih plemena i
zaštite od elementarnih nepogoda koje ugrozavaju ova
plemena, pojaviće se prva politicki organizovana drustva, u
kojima mesta poglavice preuzimaju vladari.
6. • Ova društva stvaraju prve
gradove.
• U njima se koncentrisala
• trgovina,
• bogatstvo i
• moć.
• Ove stare civilizacije se
izdvajaju od predhodnih
oblika drustvene
organizacije po tome sto su
stvorile pisma, kovani
novac, sto su se sistematski
bavile stvaranjem kulturnih
dela.
8. Rimska imperija – Zapadno i
istocno Rimsko carstvo
Civilizacija koja se najduže
zadržala na evropskom tlu –
Otomanska imperija
9. Moderno društvo
• Reč – moderno označava nešto novo, sadašnje, nešto što
karakteriše posojeću epohu.
• Danas se koriste termini kao što su informatičko,
postindustrijsko, postmoderno, umreženo itd. društvo.
• Moderno društvo nastaje kao posledica tri revolucije
• naučne,
• političke i
• industrijske.
11. • Moderno društvo neki smeštaju u 16.vek i povezuju ga sa
širenjem trgovine na veliko i rastom gradova (urbano
društvo).
• Drugi ga pomeraju u 18. vek na uspostavu prevlasti
racionalnog mišljenja u pokretu prosvetiteljstva (društvo
zasnovano na racionalnom, naučnom mišljenju) .
• A treci naglašavaju presudan značaj industrijskoj revoluciji
(industrijsko društvo), zajedno sa buržoaziskom politickom
revolucijom (demokratskim društvom) krajem 18. početkom
19. veka.
14. 1752. Bendzamin
Frenklin pronalaz
gromobran
1807. Prvi parobrod,
Fobert Fulton
1825. Prva železnička
pruga, Stokton -
Darlington
15. 1829. Brajovo pismo
1837. Prvi telegraf i
Morzeova azbuka
1839. Prvi fotografski
aparat
16. Oblast Predmoderna
društva
Moderna
društva
Proizvodnja Za sopstvene
potrebe
Za tržiste
Politika Licna vlast Birokratska
vlast
Spoznaja
sveta
Zasnovana na
religiji
Zasnovana na
nauci
• Ključne promene koje je
moderna epoha donela
prisutna je u svim
oblastima života:
• u ekonomiji,
• u političkoj sveri,
• u oblasti kulture.
• Transformacija društvenih
odnosa za organizaciju
rada u pojavi novih
društvenih klasa,
transormacija porodice,
urbanizaciji koja dovodi do
dominacije gradova.
17. • Osobine modernog društva medjusobno su povezane i jedna
drugu podržavaju.
• Gradovi:
• rast trgovine
• rast vojne moci
• Ekonomska sfera:
• Moderno društvo postepeno uspostavlja se kao
kapitalističko, koji počiva na industrijskoj proizvodnji
• Politička sfera:
• nacionalne drzave zasnovane na univerzalizujucim
pravnim principima
18. • Deo ukupnih promena čine i promene u nacinu svakodnevnog
života:
• demografski procesi (ubrzan rast broja stanovnika)
• organizacija porodicnog zivota (prelaz iz patrijarhalne
porodice)
• širokog radnog angazovanja zena
• povecanje slobodnog vremena itd.
• Sve navedene karakteristike modernih drustava oznacavaju
pojam modernist. Duh modernosti zahvatio je najpre zemlje
zapadne Evrope, a otuda se na razlicite nacine sirio svuda po
svetu. Sirenje modernosti na tradicionalna drustva naziva se
modernizacija.
19. Savremeno društvo
• Savremeno doba je deo istorije od Oktobarske revolucije
1917. do danas i ono još traje.
• Početkom 20, veka, tehnološki napredak industrijske
proizvodnje doveo je do masovne proizvodnje robe –
fordizam, odnosno do masovne potrošnje – potrošačko
društvo.
• U poslednjoj trećini veka informatička revolucija omogućila
novi skok u fleksibilnu proizvodnju, manje serije prilagođene
različitim zahtevima potrošača – postfordizam.
20. • Ono po čemu će ovaj period biti upamćen jesu dva svetska
rata i velika otkrića u nauci i tehnici.
• Dolazi do:
• razvoja modernih društava, novih država kao i snažnog
razvoja velikih kompanija.
• stvaranja internacionalnog tržišta i velikog razvoja
industrije i trgovine.Vodeću ulogu u kreiranju svetske
politike imaju ekonomski najrazvijenije zemlje (SAD,
Njemačka, V.Britanija , Francuska, Rusija, Japan i Kina)
21. • Informatička revolucija je oznaka za širenje informacionih tehnologija:
• mikroelektronike
• računarstva
• telekomunikacije idt.
koje je počelo sedamdesetih godina 20. veka.
• Razvoj ovih tehnologija omogućio je rekonstrukciju kapitalistickog sistema.
• Ona se ogleda u
• premeštanju industrijske proizvodnje u područja sa jeftinom
radnom snagom
• promeni načina organizacije proizvodnje
22. • Savremeno društvo se vremenom pomalo socijalizuje. U
zemljama savremenog razvijenog kapitalizma teče razvoj
proizvodnih snaga, sredstava za proizvodnju.
• Javlja se novi sloj ljudi
• birokratija
• tehnokratija.
• U nerazvijenim zemljama se uglavnom javljaju
prokomunistički militaristički režimi, pa te zemlje i dalje
ostaju nerazvijene.
• Socijalističke zemlje su se uglavnom raspale i prešle u
kapitalizam.
24. Razvoj tehnologije i savremenog društva
• Informatičko društvo je izraz koji se koristi za savremeno
društvo u kome dominiraju nove informacione i
telekomunikacione tehnologije.
• Zahvaljujući internetu i drugim inovacijama sada je moguć
trenutni prenos audio i vizuelnih informacija.
25. Masovna upotreba ovih tehologija bitno je promenila oblasti
života:
• organiyacija rada i poslovanja
• način ratovanja
• mogućnost obrazovanja na daljinu
• pristup informacijama
• korisćenje slobodnog vremena
26. Internet
• Internet je svetski sistem umreženih računarskih mreža koji je
transformisao način na koji funkcionišu komunikacioni sistemi.
• Danas, internet povezuje milijarde računara širom sveta na jedan
nehijerarhijski način.
• Internet je proizvod spoja medija, računara i telekomunikacija.
Međutim, internet nije samo proizvod tehnološkog napretka, nego
takođe društvenih i političkih procesa, uključujući naučnu
zajednicu, politiku i vojsku. Od svojih korena kao jedno
neindustrijsko i neposlovno okruženje vezano za naučnu zajednicu,
internet se vrlo brzo proširio na svet trgovine i poslovanja.
27. • Danas preko 900.000 ljudi u
Srbiji koristi internet. Pristup
je načešće iz kuće – 63 %, sa
posla – 23 % dok internet
kafići čine samo 1%.
• Samo oko 2.5% korisnika ima
brzu ADSL vezu sa internetom.
Korišćenje računara i interneta
značajno je povezano sa
starošću i obrazovanjem.
Uprkos očekivanjima,
najaktivniji korisnici u Srbiji
nisu najmlađi (18-29 god.),
već oni između 30 i 50 godina
sa višim i visokim
obrazovanjem.
28.
29. • Uporedo sa prednostima, javili su se i novi rizici vezani za korišćenje
informacionih tehnologija:
• sajber kriminal
• zavisnost od informacionih tehnologija
• nekontrolisana upotreba tehnologije
• Globalizacija, koja predstavlja osnovnu karatkerisktiku savremenog
drustva, predstavlja nadu, ali donosi i nove rizike u različitim oblastima
života.
• Sve više raste raste uverenje da je život u savremenom svetu povezan sa
nezavisnošću, ali da upravo zbog toga traži aktivnije učešće ljudi u
njegovom oblikovanju.
