m
Austria
Glavni grad:Beč(Vienna)
Broj stanovnika:8.956 miliona

Аустрија се протеже максимално у смеру запад-исток 575 km, а у северно-јужном правцу 294
km. Око 60% површине Аустрије је брдовито и део је планинског венца Алпи.[16] На источној
граници према Чешкој, налазе се обронци Карпата. Низије се налазе источно и уздуж
тока Дунава, те у јужној Штајерској и Градишћје је на рубу Панонске низије. Укупно 43%
Аустрије је пошумљено. Најнижа тачка Аустрије је Хедвигхоф у општини Апетлон у Градишћу
114 m, а највиши врх је Гросглокнер са 3.798 m
Положај
Положај
Аустрија се протеже максимално у смеру запад-исток
575 km, а у северно-јужном правцу 294 km. Око 60%
површине Аустрије је брдовито и део је планинског
венца Алпи.[16] На источној граници према Чешкој,
налазе се обронци Карпата. Низије се налазе источно и
уздуж тока Дунава, те у јужној Штајерској и Градишћје је
на рубу Панонске низије. Укупно 43% Аустрије је
пошумљено. Најнижа тачка Аустрије је Хедвигхоф у
општини Апетлон у Градишћу 114 m, а највиши врх
је Гросглокнер са 3.798 m

•Wildspitze 3.774 m,
•Weisskugel 3.738 m,
•Großvenediger 3.662 m,
•Hinterer Brochkogel 3.628 m,
•Hintere Schwärze 3.624 m,
•Similaun 3.607 m,
•Wiesbachhorn 3.564 m,
•Rainerhorn 3.560 m
Najviši planinski vrh Großglockner 3.798
m u Austriji nalazi se u saveznoj pokrajini
Koruškoj. Osim njega Austrija ima preko
900 vrhova sa visinom većom od 3.000
m. Neki veći vrhovi su:
Najviši planinski vrhovi

Austrija ima sedam nacionalnih parkova: Hohe
Tauern, Gesäuse, Nockberge i Kalkalpen, Neusiedler See -
Seewinkel, Thayatal i Donauauen.
Austrija ima sedam nacionalnih parkova: Hohe
Tauern, Gesäuse, Nockberge i Kalkalpen, Neusiedler See
- Seewinkel, Thayatal i D
Nacionalni parkovi
Hohe Tauern
Високи Тауерн су планински ланац на главном ланцу
Централноисточних Алпа, који се састоји од највиших врхова
источно од Бренерског пролаза. Гребен чини јужну границу
аустријских држава Салцбурга, Корушке и Источног Тирола, а
мањи део на југозападу припада италијанској покрајини Јужни
Тирол.

Klima i U zapadnom i središnjem delu preovlada alpska klima, koja kako se
krećemo prema istoku prelazi postepeno u umereno kontinentalnu klimu.
Količina padavina u alpskom području iznosi od 1200 do 2000 mm, na jugu i
severoistoku zemlje do 1700 mm, a u kotlinama i na panonskom rubu od 600 do
1000 mm.
U kotlinama se, u zimskom periodu, često javljaju magle.
hidrografija
Najveća reka je Dunav, čiji je tok gotovo u potpunosti regulasan sa devet hidroelektrana. Veće reke su još:
In sa svojom desnom pritokom Salcahom, zatim reka Ens, Ips, Raba i Drava sa levom pritokom Murom. Veća
leva pritoka Dunava je granična reka Morava. Duž zapadne granice sa Švajcarskom teče Rajna. Alpske reka
imaju veliki pad sa viškom vode nakon topljenja snega u proleće i topljenja leda u pozno leto. Crnomorskom
slivu pripada 96% rečnih tokova, dok se samo jedan manji deo uliva na severu u Vltavu i sa Labom u
Severno more.
Austrija oblijne i mnogobrojnim glečerskim jezerima u podnožlju Alpa koja su nastala još u ledena doba. To
su: Atersko, Traunsko, Mondsko, jezero Svetog Volfganga.
U Alpskim dolinama ima i više akumulacionih jezera koje služe za dobijanje električne energije.

Dvorac Šenbrun
Nekadašnja letnja rezidencija Habsburgovaca predstavlja
najposećeniju turističku atrakciju Beča i mesto na kome se
pisala istorija Austrije. Dvorac Šenbrun okružuju lepo
uređeni vrtovi.
Iznad palate na uzvišenju nalazi se Glorijet koji je nekada
služio kao sala za prijeme a danas je pretvoren u kafić. Sa
vrha Glorijeta se može videti kompleks Šenbruna i Beč.
Atrakicje u beču

Katedrala Svetog Stefana
Ova katedrala posvećena svetom arhiđakonu Stefanu nalazi se u centru Beča i
sedište je bečke nadbiskupije.
Prva crkva na ovom mestu je izgrađena 1147. godine ali je nekoliko puta rušena,
prepravljana i nadograđivana a poslednju veliku rekonstrukciju doživljava posle
velikih oštećenja tokom bombardovanja Beča 1945. godine.
Katedrala Sv. Stefana je gotička građevina prepoznatljiva po karakterističnom
krovu sa 200.000 crepova i ogromnom zvonu naziva Pumerin od 20 tona koje se
nalazi u severnom tornju koje je treće zvono po veličini u Evropi. Staro
Pumerin zvono izliveno je 1705 godine od 208 od ukupno 300 topova zarobljenih
tokom turske opsade Beča. Novo zvono je izliveno 1951. od metala starog zvona
uz dodatak metala od turskih topova iz vojnog muzeja.

HVALA NA
GLEDANJU!!!!!
Miljan Milić VIII 1