Evoluciona teorija Čarlsa Darvina koja uključuje borbu za opstanak i prirodno odabiranje (prirodnu selekciju)

1. Borba za opstanak.
Prirodno odabiranje.

2. Čarls Darvin
• Knjiga-Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja

3. Putovanje brodom Bigl

4. Darvinova teorija evolucije
• Opisao je kako se dešavaju postepene
promene vrsta kroz vreme (evolucija) i kako
nastaje različitost živog sveta.
• Ključni uzrok postepenih promena živog sveta
jeste BORBA ZA OPSTANAK.

5. • Sve jedinke jedne vrste međusobno se
razlikuju, svaki organizam je jedinstven i
drugačiji od drugih.
• Primer braća i sestre od istih roditelja
• Čak i jedinke koje nam izgledaju isto (npr.
miševi), nisu isti, svaki je jedinstven.
Darvinova teorija evolucije

6. • Ove jedinke ulaze u borbu za opstanak-
stanište, hranu, parnera za razmnožavanje itd.
• Preživljavalju one koje su najbrže, najspretnije,
najotpornije.
Darvinova teorija evolucije

7. • Preko borbe za opstanak vrši se prirodna
selekcija tj. prirodno odabiranje onih jedinki
koje će da prežive i ostave potomstvo.
Darvinova teorija evolucije

8. Priča o biberastom moljcu

9. • U severnoj Engleskoj živi vrsta leptira koja se naziva biberasti
moljac, zbog karakterističnih krila koja su prošarana belim i crnim
pegama. Ovaj moljac često se odmara na stablima drveća koja
imaju svetlu koru i lišajeve na sebi. Lokalne ptice vole ukus ovih
moljaca i često se njima hrane. Međutim, prošarana boja krila
omogućava moljcima dobru kamuflažu, tako da ih ptice teško
uočavaju. Početkom 19. veka većina ovim moljaca imala je svetlija
krila i odmarala se na svetlim stablima, a manji broj je imao
tamnija krila i odmarao se na tamnijim stablima. Kako je
napredovala industrijska revolucija, životna sredina je počela da se
zagađuje. Lišajevi su iz tog razloga nestajali, te je na taj način došla
do izražaja tamna boja kore stabla. Životna sredina za biberastog
moljca se promenila. Moljci sa svetlijim krilima, slećući na tamnu
koru stabla, postali su uočljivi za ptice i bili su pojedeni. Za razliku
od njih moljci sa tamnijim krilima sada su bili dobro kamuflirani,
preživeli su i razmnožavali se. Njihovo potomstvo je nasledilo
osobinu tamnih krila. Malo, po malo tokom vremena, broj moljaca
sa tamnijim krilima je bivao sve veći, jer su moljci sa svetlim
krilima bili pojedeni i nisu ostavljali potomstvo.

10. 1. Da li su sve jedinke moljca iste?
• 1. Nisu iste. Jedinke jedne vrste se međusobno
razlikuju.

11. 2. Ukoliko nisu, po čemu se te jedinke
razlikuju?
• 2. Razlikuju se po osobinama-boja

12. 3. Da li razlika u osobinama jedinki ima
uticaja na preživljavanje?
• 3. Da, jedinke sa različitim osobinama imaju i
različitu mogućnost preživljavanja.

13. 4. Da li su jedinke iste vrste u borbi za
opstanak? Kako to zaključujemo?
• 4. Da, one su u borbi za opstanak, jer se bore
za iste uslove-stanište (kora drveta)
•

14. 5. Koje jedinke preživljavaju u borbi za
opstanak?
• 5. Preživljavaju one jedinke koje su najbolje
prilagođene datim uslovima sredine tj. one
koje poseduju odgovarajuće osobine-brzinu,
boju, otpornost na bolesti, spretnost itd.

15. 6. Šta u ovoj priči znači ‚prirodno
odabiranje‘?
• 6. Znači da priroda sama određuje ko će da
preživi tj. da priroda odabire one jedinke koje
su najbolje prilagođene datim uslovima
sredine, te jedinke će preživeti i dati
potomstvo.

16. sve jedinke divlje svinje/moljca bile
iste po svim osobinama?
• 7. Ukoliko bi sve jedinke bile iste, vrsta ne bi
opstala. Zato je važno da postoji raznovrsnost
unutar vrste i između vrsta.

17. Zaključak
• Jedinke jedne vrste se međusobno razlikuju.
• One ulaze u borbu za opstanak.
• Priroda vrši selekciju tj. odabiranje onih koje će
preživeti.
• Ove jedinke svoje osobine koje su im omogućile
preživljavanje prenose na potomstvo.