филозофија емпиризма

1. ФИЛОЗОФИЈА
ЕМПИРИЗМА

2. Лајбниц vs. Лок
Џон Лок: Нема ничега у разуму што претходно
није било у чулима.
Лајбниц: Осим разума самог!

3. Г. В. Лајбниц Џон Лок

4. Основни проблеми
И емпиризам и рационализам постављају иста
филозофска питања. Њихови одговори, међутим,
разликују се, а неретко су и супротстављени једни
другима. Три основна питања која себи поставља
модерна филозофија јесу:
1) питање извора, могућности, граница и
извесности сазнања
2) питање методе сазнања
3) питање супстанције

5. Основни проблеми
И емпиристи и рационалисти су се слагали у погледу тога да
људско сазнање има везе са чулним опажањима. Међутим,
они се нису слагали с обзиром на значај и улогу чулног
опажања за људско сазнање.
Главни спор између емпириста и рационалиста није се
односио на то да ли се наше сазнање састоји од утисака
примљених чулним опажањем, нити се односио на питање да
ли постоје урођене моћи, моћи прирођене души, такве моћи
које претходе сваком искуству и чулном опажању. Главни
спор између емпириста и рационалиста тицао се питања
постојања урођених идеја.
Рационалисти су, наиме, тврдили да постоје идеје урођене,
утиснуте у разум по рођењу, док су емпиристи то негирали.

6. ЏОН ЛОК (1632–1704)
Сматра се утемељивачем епистемологије.
Епистемологија (гр. епистеме = знање, наука) је филозофска
дисциплина која се бави проблемом сазнања. Џон Лок је
епистемологију поставио као централну филозофску
дисциплину, а проблем сазнања као централни, главни
филозофски проблем. Задатак епистемологије формулише
Лок следећим речима: „моја је намера да истражим порекло,
извесност и досег људског сазнања “.
Џон Лок је чувен по емпиристичкој изјави да нема ничега у
разуму (духу), што пре тога није било у чулима (искуству)
Управо зато, Лок је сматрао да не постоје урођене идеје.

7. Критика урођених идеја
Идеје
Пре него што образложимо Локову критику урођених идеја,
треба дефинисати значење појма идеја за Лока. Идеја за Лока
представља сваки предмет мишљења, односно предмет
свести. Дакле, све оно што јесте садржај мишљења или
свести. Ако наш дух схватимо као таблу, онда идеје можемо да
представимо као знакове исписане на тој табли.
Као што знакови постоје само ако су исписани на табли (или на
некој другој површини), а никада сами по себи (што би било
апсурдно претпоставити), исто тако идеје постоје само ако се
налазе у неком духу, тј. ако их неко мисли (или опажа, рекао би
Лок). Као што бол не постоји изван духа који тај бол осећа,
тако ни идеја не постоји изван духа који је мисли (опажа).
Идеја има само субјективну егзистенцију. Постоји увек у
вези са сазнајним субјектом, прецизније, у оном ко сазнаје, или
по ономе ко сазнаје.

8. Урођене идеје
Говорећи о урођеним идејама, Лок каже:
"Установљено је мишљење да у разуму постоје
неки урођени принципи, у човеков дух утиснути
знакови што их душа добија при свом постанку
и са собом доноси на свет".
Урођене идеје су неки заједнички појмови, појмови
које сви имамо. Оне се деле у две групе:
1) спекулативне (теоријске) идеје, као што су на
пример идеје логичких принципа (А је А, А није не-
А, А је или Б или не-Б), појмови Бога, слободе,
бесмртности итд, и
2) моралне (практичне) идеје, идеје добра, зла,
морални принципи као што је, на пример, златно
правило ("чини другоме само оно што желиш да
други чини теби").

9. Урођене идеје
У делу које носи назив „Огледи о људском разуму“,
Лок побија мишљење да постоје неке урођене
идеје/сазнања. Поборници теорије урођених идеја,
рационалисти, у доказивању постојања урођених
идеја ослањали су се на аргумент општег слагања.
Урођене идеје и принципи јесу идеје и принципи за
које сви знају и око чије се истинитости, исправности
или адекватности сви слажу. Сви за њих знају и сви
се у вези њих слажу баш зато што су урођени.

10. Критика урођених идеја
Лок побија урођеност идеја са два аргумента:
 Прво, он каже: "кад би стварно била истина да постоје неке
истине у којима се слаже читаво човечанство, то не би
доказивало да су оне урођене, ако би се могао показати неки
други начин на који људи могу доћи до општег споразума у
стварима у којима се слажу". Послужимо се аналогијом да ово
објаснимо. Претпоставимо да је исказ "ако пада киша, улице
су мокре" истинит ("ако су идеје урођене, постоји опште
слагање"). Претпоставимо, затим, да су заиста улице мокре.
Да ли из тога можемо са сигурношћу да закључимо да пада
киша? Не! Зато што улице могу бити мокре и из неког другог
разлога. Исто је и са општим слагањем. Из њега не можемо са
сигурношћу да закључимо да да су идеје урођене, јер је до
њега могло доћи и на неки други начин.
Осим тога, "нема принципа с којим би се читаво човечанство
сложило". Према томе, чак је и консеквенс става "ако су идеје
урођене, постоји опште слагање" лажан.

11. Tabula rasa
• Управо зaтo, Лoк каже дa нeмa ничега у
рaзуму (духу), што пре тoга нијe било у
чулима (искуству), или другачије, да je
људски дух tabula rasa, празнa тaблa,
или празaн бели пaпир бeз икаквих
знaковa на себи. Опaжaњe, односнo
искуство, представљa јeдини начин дa се
нa том паpиру испишу неки знакови.

12. Сензациja и Рефлeксија
Лок дели опажање или искуство на две врсте -
сензацију и рефлексију.
Сензација представља спољашње искуство,
тј. чулно опажање. Њоме опажамо појединачне
ствари изван нас, изван нашег духа, сазнајући
на тај начин о њиховој егзистенцији, својствима
и односима.
Рефлексија представља унутрашње
искуство, тј. опажање радњи нашег властитог
духа. То је оно што се данас у психологији
назива интроспекцијом.

13. Сензациja и Рефлeксија
Док сензацијом наш дух добија идеје о
спољашњим стварима, рефлексијом добија
идеје о својим властитим радњама, опажању,
поимању, суђењу, закључивању, сећању,
памћењу, маштању итд. Сензација и
рефлексија представљају једини извор
идеја на основу којих наш дух може да поима,
суди и закључује, или да, једном речи, мисли.
Идеје сензације и рефлексије су једина
грађа нашег знања.

14. Просте идеје
Примарни и секундарни квалитети
У наставку ћемо се позабавити сензацијом. Лок
каже, "моћ да се у нашем духу произведе идеја
називам 'квалитетом' тела у којем се та сила налази".
Квалитет тела (предмета опажања) представља неко
његово својство (величину, облик итд.).
У току примања простих идеја разум је већином
пасиван. Дух их не може створити ни уништити.

15. Примарни и секундарни квалитети
Све квалитете Лок дели на примарне и секундарне.
Примарни квалитети су "неодвојиви од тела". То су
оне идеје које "налазе у свакој честици материје која
је доста велика да се опази", на пример, "чврстоћа,
протежност, облик, кретање, мировање или број". Ти
квалитети постоје објективно, реално, дакле, у
самим стварима. Наше идеје произведене
примарним квалитетима (квалитет = "моћ да се у
нашем духу произведе идеја") представљају
веродостојне (објективне) слике тих квалитета. Њих
“добијамо” употребом више чула- изазване од стране
спољашњих објеката (њихових реалних својстава)

16. Примарни и секундарни квалитети
“Секундарним квалитетима зовем оне који нису
ништа у самим предметима, већ су силе које
њиховим примарним квалитетима, тј. величином,
обликом, структуром и кретањем њихових
неопажљивих делова, у нама производе разне утиске,
на пример, боје, звукове, укусе" итд.
Секундарни квалитети постоје само у нашем
духу, дакле, субјективно. Идеје секундарних
квалитета добијамо путем једног чула и оне зависе од
околности опажања и стања наших чула. Изазивају
их спољашњи објекти (предмети) комбинацијом
својих примарних квалитета.

17. Сложене идеје
Оне настају или поређењем и
комбиновањем простих идеја или давањем
заједничких имена појединачним стварима
и идејама (апстраховање). Када је једном
стекао просте идеје, дух се не мора више
ограничавати на посматрање и на оно што
му се пружа споља: он може сопственом
делатношћу спајати идеје које је стекао и
правити од њих нове, комплексне идеје,
које уопште није добио као спојене.

18. Сложене идеје
Сложене идеје су вољно начињене.
Супстанција. Наша идеја коју називамо
општим именом „супстанција” није ништа
друго већ претпостављена или непозната
подлога оних квалитета које видимо као
постојеће, а за које не можемо замислити
да постоје без нечега што их подржава, и
зато зовемо ту подлогу subсtantiа („оно што
стоји испод”, или „потпора”).

19. Супстанција
Две (су) врсте супстанција: материјална и духовна...Према
томе, како ми о материји немамо никакве друге идеје или
појма већ да је то нешто у чему постоје они многи чулни
квалитети који делују на наша чула, и пошто сада такође
претпостављамо супстанцију у којој постоје мишљење,
знање, сумњање, моћ кретања итд. – очигледно је да о
супстанцији духа имамо исто тако јасан појам као и о
супстанцији тела: јер за једно (не знајући у ствари шта је)
претпостављамо да је субстратум оних простих идеја које
добијамо споља, а за друго (не знајући такође шта је) да је
субстратум оних радњи које искуством опажамо у себи.
не можемо порицати њихово постојање иако немамо
никаквог појма о њима

20. Модуси
• Модусима називам оне комплексне идеје
које, без обзира како су сложене, не садрже
у себи претпоставку самосталног
постојања, већ се сматрају као зависне од
супстанција, или као учинци деловања на
супстанције (као простор, место, кретање,
трајење, време, вечност, број, задовољство,
бол, љубав, мржња, жалост, нада…).

21. Релације
Релације (односи). Осим простих или сложених идеја
духа о стварима какве су саме по себи, постоје и такве
које он стиче упоређивањем једне идеје са другом…
Пошто наша чула опажају стално мењање ствари, ми
нужно опажамо и то да поједини квалитети и
супстанције почињу да постоје одређеним деловањем
неког другог бића. Из тог опажања настају наше идеје
о узроку и последици. Оно што производи неку
просту или сложену идеју означавамо општим
именом „узрок”, а оно што је произведено општим
именом „последица”.

22. Џорџ Беркли (1685 – 1753)

23. •Ирски филозоф, бискуп Беркли, своје филозофско учење
посветио је побијању атеизма. Сматрао је да сваки атеизам
почива на материјализму: "Било би непотребно износити
колико је материјална супстанција била велики пријатељ
атеистима свих времена. Сви њихови чудовишни системи
зависе од ње тако видно и нужно да ако се једном уклони
тај угаони камен читава ће се зграда морати срушити до
темеља". Он је, у складу са реченим, покушао филозофски
да оповргне материјализам.
•Материјализам у филозофском смислу разликује се од
онога што је означено свакодневном употребом речи
материјализам. Материјализам у филозофији значи
становиште да постоји само материја (физичка
супстанција) и да је све изграђено од материје. Свест, душа
итд. за материјализам представљају само комплексно
организовану материју, или скуп веома комплексних
интеракција делова материје.

24. Материја
Да бисмо схатили како Беркли побија материјализам, морамо претходно
да разумемо шта су филозофи његовог времена схватали по материјом.
Под материјом се шватала:
Res extensa, ствар која се протеже, заузима простор, и чији се квалитети
"чврстоћа, протежност, облик, кретање, мировање или број" (Лок) могу
опазити чулима. Материја представља тварну или телесну супстанцију.
Док дух мисли или опажа, сама материја не мисли, односно не опажа.
Најважније својство материје, својство које ће Беркли побијати,
представља објективност материје. Материја (физичка или телесна
супстанција) постоји чак и када је нико не опажа, и када је нико не
мисли. (Рећи ћемо да, на пример, ми мислимо да клупе и столице у
овој учионици, постоје чак и када их нико не опажа, чак и када нико не
мисли на њих. Оне постоје објективно чак и када се ми не налазимо у
учионици.)
Насупрот материји стоји дух који опажа идеје. (За основна својства идеје,
види изнад о Џону Локу, поднаслов "Идеје". Садржај овог предавања се
не може разумети ако није познат Локов појам идеје!).

26. Идеје
Од чега зависи егзистенција идеје према Локу?
Постоји ли бол када га нико не опажа?

Идеје су, за Барклија, једини предмет људске
спознаје: "Свакоме ко прегледа предмете људског
сазнања очигледно је да су они идеје које су стварно
а) утиснуте у чула, или
б) такве које су
1) опажене проматрањем страсти и радњи духа
2) створене памћењем и маштом".

27. Идеје
Најважније својство идеја, својство на које ће се
Баркли ослонити, представља субјективност
идеја.
"Свако ће допустити да ни наше мисли, ни
страсти ни идеје не постоје без духа [односно да]
не могу постојати друкчије него у духу који их
опажа" - баш као и бол који постоји само када га
неки дух осећа, само у духу који га осећа.

28. "Постоји такође нешто што спознаје или опажа идеје, и
што врши различите радње [на њима]. То активно биће
које опажа јесте оно што зовем умом, духом, душом или
самим собом. Тим речима не означавам ниједну од
својих идеја, већ ствар која се од њих потпуно
разликује, у којој они постоје, или што је исто, којом се
опажају; јер постојање идеје састоји се у томе да буде
опажена".
Дух

29. Комплекси идеја
Претпоставимо да држим у руци јабуку, и да је загризем. Шта
ја у ствари опажам у тој ситуацији?
Прво, ја опажам оно што је Лок називао примарним
квалитетима, тј. чврстоћа, протежност, облик, кретање,
мировање. У случају који разматрам, имам идеје овалног
облика, кретања када јабуку приносим устима, као и идеју
мировања, када јабука мирује у мојој руци.
Такође, опажам оно што је Лок називао секундарним
квалитетима: боје, укусе, мирисе. У нашем посебном случају,
имам идеје зеленог и белог, киселог и слатког итд.
Осим тога, све набројане идеје се међусобно прате у
простору и времену, и тиме сачињавају један комплекс
(скуп) идеја. Ако следим Барклија, тај комплекс идеја ја
називам једним именом и схватам као једну ствар.

30. свест
материја

31. свест
Сложена идеја
(предмет)
Означавамо је једним именом
И сматрамо једном ствари
Предмет МатеријаМатерија
Материја
не постоји

32. Према Барклију, међутим, материја, тј. јабука сама по себи
не постоји. Постоји само комплекс идеја у мом духу, које
означавам једним именом и схватам као једну ствар.
свест
материја
Материја не постоји
Комплексна (сложена) идејаКомплексна (сложена) идеја
Ми ту идеју означавамоМи ту идеју означавамо
једним именомједним именом
И сматрамо је једном ствариИ сматрамо је једном ствари

33. За идеје смо већ констатовали да имају само
субјективну егзистенцију, тј. да њихово esse (j)est
percipii, тј. да постоје (esse) само ако их неки дух
опажа, и у духу. Зато Беркли каже да предмети постоје
само ако су опажени. Предмети, у ствари,
представљају само комплексе идеја у моме духу које
називам једним именом и сматрам једном ствари.

34. Бог
"Идеје сензације јаче су, живље и
разговетније од идеја маште; оне такође
поседују постојаност, ред и сувислост и не
изазивају се случајно, као што се често
догађа с идејама које су последица људске
воље, већ су у правилном низу или реду".
Идеје сензације у наша чула утискује творац,
тј. Бог. Оне су јаче, имају више реда,
доследније су него идеје које је створила
наша машта, "али то није аргумент да оне
постоје изван нашег духа".

35. Природни закони
"Постављена правила или установљене
методе по којима дух од којег зависимо
изазива у нама чулне идеје, називају се
законима природе; а упознајемо их
искуством, које нас поучава да у
уређеном току ствари те и те идеје прате
такве и такве друге идеје".