dermatology

1. Mikoze
Prof.dr Danica Tiodorovic

2.  Mikoze su oboljenja izazvana gljivama
(grčki: mykes = gljiva).
 Ovi mikroorganizmi mogu izazvati infekcije
kože – dermatomikoze, ali i
 infekcije unutrašnjih organa- sistemske
mikoze

3.  Gljive su biljke najnižeg reda, bez hlorofila i
sposobnosti fotosinteze organskih materija iz
ugljendioksida i vode, zbog čega egzistiraju kao
saprofiti ili paraziti biljaka, životinja i ljudi
 Kod gljiva, kao i ostalih biljaka, razlikuju se
vegetativni organi (talus) i reproduktivni (spore)
 Talus se sastoji od isprepletanih hifa- končastih
izduženih ćelija
 Spore nastaju na 2 načina-seksualnim i
aseksualnim putem

4.  Najveći broj gljiva patogenih za čoveka i
životinje razmnožava se aseksualni putem-
stvaranjem konidija ili vegetativnim putem
(stvaranjem blastospora, artrospora i
hlamidospora)
 To su fungi imperfecti (nesavršene forme)
 Stvaranje konidija karakteristično je za
dermatofite

5.  U zavisnosti od veličine, konidije su podeljene
na – mikrokonidije i makrokonidije
 Na osnovu oblika mikrokonidija botaničari su
izvršili klasifikaciju dermatofita
 Kvasnice su gljive koje se razmnožavaju
aseksualnim putem, stvaranjem blastospora i
seksualnim putem, askosporama

6.  Danas je poznato više od 100.000 vrsta gljiva
ali za čoveka je patogeno samo oko 50 vrsta
 Svoju patogenost ispoljavaju –
 Direktnom invazijom tkiva
 Produkcijom mikotoksina
 Mogu delovati kao antigeni

7. Dijagnostika gljivičnih
oboljenja
 nativni preparat
 kultura materijala
 Woodova lampa
 patohistopatologija
 dijagnostičko testiranje antigenima gljiva
(kutani test sa specifičnim i nespecifičnim antigenima)
 inokulacija gljiva laboratorijskim životinjama
 serološke metode

8. Nativni preparat
 Predstavlja rutinsku metodu u dijagnostici gljivičnih
oboljenja
 Uslov za ispravan rezultat pregleda je pravilno uzimanje
materijala
 Sa neobrasle kože materijal se uzima struganjem sa ivica
lezija
 Sa kapilicijuma epilira se obolela, slomljena ili izmenjena
dlaka
 Nokat- isecanjem a ne samo struganjem (na granici
bolesnog i zdravog dela nokta)
 Sa intertriginoznih mesta i mukokutanih granica- uzorak se
uzima brisom nakvašenim sterilnom vodom

9. Nativni preparat
 Materijal se stavlja na predmetno staklo, prelije rastvorom
10-30% KOH i pokrije pokrovnim staklom
 Ostavi se da stoji 20-30 min
 Proces se može ubrzati blagim zagrevanjem na plamenu
 Materijal sa vlažnih površina posmatra se u kapi faziloškog
rastvora ili se boji po gramu
 Nalaz spora i hifa u mikroskopskom preparatu dokaz su
gljiviče etiologije bolesti
 Pri mikorskopiranju obolele dlake mogu se, zavisno od vrste
dermatofita, uočiti tri lazličita tipa invazije:

10.  Ectothrix tip: sa sporama i hifama oko dlake.
 Zavisno od veličine i rasporeda spora u okviru ectotrix tipa
razlikuju se tri podvrste:
 mikrosporon sa brojnim sitnim sporama, mozaičnog
rasporeda oko dlake
 megasporon sa krupnim sporama u vidu lanca oko dlake
 mikroides sa sitnim sporama u vidu lanaca oko dlake.
Megasporon i mikroides tip karakteristični su za zoofilne
specijese trihofitona.

11.  Endothrix tip: dlaka je u potpunosti ispunjena
sporama (antropofilni specijesi trihofitona).
 Favus tip: hife i mehuri vazduha u dlaci
(antropofilni Trichophyton Schönleinii).

12. Dijagnostika gljivičnih
oboljenja
 kultura materijala
 Woodova lampa
 patohistopatologija
 dijagnostičko testiranje antigenima gljiva
(kutani test sa specifičnim i nespecifičnim
antigenima)
 inokulacija gljiva laboratorijskim
životinjama
 serološke metode

13. Kultivisanje uzorka
 Kultivisanje uzorka na hranljivoj podlozi vrši
se precizna identifikacija izazivača (genus,
species)
 Materijal sa obolelog žarišta zasejava se na
Sabouradovu hranljivu podlogu i nakon 7-14
dana na osnovu makroskopskih i
mikroskopskih karakteristika vrši se
identifikacija uzročnika.

14. Wood lampa
 Predstavlja pomoćnu metodu
 Koristi se za otkrivanje skrivenih žarišta i obolelih dlaka u
toku lečenja
 Samo neke gljive fluoresciraju određenom bojom obasjane
UV zracima, talasne dužine 360 nm, koje emituje Wood
lampa
 Fluorescenciju pokazuju gljive roda Mikrosporum (brilijantin
zelena fluerescencija)
 T. Schonleiii (bledo zelena fluerescencija) kao i pityriasis
versicolor (žutozelena)

15. Patohistološka analiza
 Ne izvodi se rutinski
 Izvodi se kod nedovoljno jasnih slučajeva
 Gljivični elementi se prikazuju posebnim
bojama –PAS bojom- boje se crvenom
 a srebrometaminom crno

16.  Dijagnostičko testiranje kože antgenima gljiva analogno je
tuberkulinskom testiranju
 Kao antigen koriste se trihofitin (grupni antigen dermatofita) i
kandidin
 Reakcija se očitava nakon 48 i 72 h
 Pozitivna reakcija manifestuje se eritemnim papuloznim
infiltratom promera 0,5 -1 cm
 Test nema naročitu dijagnostičku vrednost, budući da
preosetljivost može biti posledica ranije infekcije
 Dokazivanje antitela u serumu važno je za dijagnozu
sistemskih mikoza

17. Dermatofitije
 Dermatofitije su oboljenja kože i njenih adneksa izazvana
dermatofitima
 Dermatofiti su keratinofilni mikroorganizmi –afinitet za
rožaste strukture kože, dlake i noktiju
 Ne izazivaju sistemske infekcije
 Podeljeni su u tr grupe:
 Trichophyton
 Microsporum
 Epidermophyton

18. Dermatophytosis, Tinea
Ne izazivaju sistemske infekcije.
 3 roda: Trichophyton, Microsporum i Epidermophyton.
 Poreklo geofilno, zoofilno i antropofilno.
 Trihofiton-oboljenja dlake, brade, neobrasle kože, interdigitalnih
prostora, dlanova, tabana i noktiju.
 Mikrosporum-oboljenja kosmatog dela glave, gole kože
retko izazivaju infekcije noktiju,
 Epidermofiton nikada ne napadaju dlaku, a uzročnici su oboljenja
stopala, pregiba i noktiju.

19. Trichophytia superficialis capillitii
 Antropofilni specijesi trihofitona
(tr. tonsurans, tr..violaceum, tr.rubrum).
 Dg:nativni preparat-endotrix, kultura,
Wood-negativan
 Dif.Dg:
superficijalna mikrosporija,
trihotilomanija, alopecija areata,
psorijaza, seboroični dermatitis.
 Th: sistemski antimikotici
Grizeofulvin, Itraconasol, Terbinafin
 Obavezno je šišanje kose 1 u 7 dana,
svakodnevno pranje i mazanje antimikoticima.

20. Trichophytia profunda capillitii (Kerion
Celsi)
 Zoofilni specijesi trihofitona
(T. verrucosum, T. mentagrophytes var. granulare).
 Dg:nativni-ectotrix, kultura,
biološka obrada
 Dif.Dg: piodermije
 Th:
 Oralni antimikotici
Grizeofulvin, Terbinafin, Itrakonazol, Flukonazol
 Sistemski Ab-kod bakterijske infekcije
 KS-smanjuju inflamaciju i ožiljak
 epilacija obraslih površina i ruba zdrave kose u promeru od 1 cm,
 Pranje i mazanje Ab, antimikotici i antiseptici
 Brža resorpcija inflitrata-tople obloge

21. Microsporia capillitii
 Antropofilni specijes (Mikrosporum Audouini)-deca
 Zoofilni specijes (Mikrosporum canis) -deca i odrasli
 Izvor infekcije-mačka, ređe pas.
 Dg:
 epidemiološka anamneza,
 klinička slika,
 Nativni preparat-ectothrix-mikrosporon,
 kultura
 Wood-fluorescira zelenkasto
 Dif. Dg: superficijalna trihofitija kapilicijuma, alopecia areata,
trihotilomanija, psorijaza, seboroični dermatitis.
 Th: ista kao kod trihofitije iste lokalizacije. Lek izbora je grizeofulvin.

22. Favus capillitii
 Trichophyton Schönleinii (antropofilni uzročnik).
 prisustvo skutula (tanjiraste formacije,
 žućkastosivkaste boje, prečnika oko 0,5-1cm
 neprjatnog mirisa, kroz čije središte prolazi dlaka)
 neiskidana, dekolorisana dlaka
 dugotrajnim tokom
 cikatricijalnom alopecijom
 Dg:
 epidemiološka anamneza,
 klinička slika (tetrade simptoma),
 mikroskopskog pregleda (“favus“ tip invazije dlake)
 kultura.
 Fluorescencija pod Woodovim svetlom je zelena.
 Dif.Dg: u obzir dolaze ostale mikoze kapilicijuma,
i druge cikatricijalne alopecije(lupus erythematosus, lichen ruber planus).
 Terapija: ista kao kod superficijalnih mikoza iste lokalizacije.

23. Tinea barbae (Sycosis barbae parasitaria)
 Zoofilni dermatofiti
(T.mentagrophytes var. granulare i T.verrucosum)
 Dg:
 Nativni preparat-ektrotriks-megasporon
 Kultura
 Dif. Dg: Stafilokokni folikulitis,
furunkulus i karbunkulus.
 Terapija: kao kod dubokih trihofitija kapilicijuma.

24. Tinea pedis (atletsko stopalo)
Tinea manuum
 Vezikulobulozni oblik(dishidrotični)
 Dif. Dg: kontaktni dermatitis, pustulozna psorijaza,
 piokokna infekcija.

25.  Interdigitalni oblik
 Dif.Dg: bakterijski intertrigo,
interdigitralna kandidijaza.

26.  Hiperkeratotički oblik
 Dif.Dg: plantarna psorijaza, tilotični ekcem,
 lichen ruber planus.

27. TERAPIJA Tinea pedis:
Lokalni antimikotici
Sistemski antimikotici
Odvajanje prstiju
Antimikotični puderi za posipanje obuće
Ab-kod bakterijske superinfekcije

28. Tinea cruris
 E.floccosum
 ređe T.rubrum i T.mentagrophytes v. interdigitale
 Dif.Dg:
Eritrazma,
kontaktni dermatitis,
intertiginozni dermatitis izazvan kandidom,
seboroični dermatitis,
inverzna psorijaza,
neurodermitis,
hronični benigni familijarni pemfigus.
 Th: Obično je dovoljna lokalna terapija antimikoticima.
 Sistemska antifungalna terapija indikovana je kod upornih, rekurentnih
gljivičnih infekcija preponskog predela.

29. Tinea corporis
Obuhvata sve infekcije neobrasle kože
trupa i ekstremiteta, sa izuzetkom dlanova,
tabana i prepona.
 Tinea corporis superficialis
 Tinea corporis profunda

30. Tinea corporis superficialis (površni oblik)-antropofilni
specijesi dermatofita.
 Dif.Dg: seboroični dermatitis, psorijaza, pityriasis rosea,
numularni ekcem.
 Th: lokalno antimikotici,sistemski antimikotici-vrlo prošireni,
hronični oblici.

31.  Tinea corporis profunda (duboki oblik)-zoofilni specijesi
dermatofita.
 Dg:kultura.
 Dif.Dg: piodermija
 Th: lokalna primena antifungalnih sredstava. Sistemski
antimikotici-kad lokalna terapija nije dala
zadovoljavajuće rezultate.

32. Tinea unguium
 T.rubrum, T.mentagrophytes, T.tonsurans, T.violaceum, T.Schönleinii, E.floccosum.
Specijesi mikrosporuma izuzetno retko izazivaju oboljenje nokta.
 četiri kliničke forme:
 distalna subungvalna onihomikoza (DSO)
 proksimalna subungvalna onihomikoza (PSO)
 površna bela onihomikoza (PBO) i
 totalna distrofična onihomikoza (TDO)
 Dg: nativni preparat, kultura i retko histološkim pregledom.
 Dif.Dg: psorijaza noktiju, lichen ruber planus noktiju, distrofične promene noktiju,
ekcem periungvalnog tkiva, infekcija nokatnih ploča kandidom albikans.
 Th:
 Atraumatsko ili hiruško odstranjivanje nokatne ploče, lokalni antimikotik
 Kad je očuvan matriks-antimikotični lakovi
 Neophodna je kombinovana terapija
 Itrakonazol, Terbinafin, Flukonazol

33. Dermatofitidi (mikidi)
 Dermatofitidi su neinfektivne erupcije na koži koje nastaju kao lokalna alergijska
reakcija organizma na gljivičnu infekciju.
 “ID” reakcija-nastaje hematogenom diseminacijom antigenih komponenti gljiva iz
žarišta u imunološki izmenjenu kožu.
 Najčešće javljaju u slučajevima infekcije zoofilnim vrstama (duboke mikoze
kapilicijuma i mikoze stopala).
 Mogu se manifestovati u vidu diseminovanih ili grupisanih folikularnih bledoružičastih
papula, u vidu promena tipa eritema nodozum, eritema multiforme i urtikarije.
Dishidrotični oblik dermatofitida (erupcija napetih vezikula na bočnim stranama prstiju
šaka) često je udružen sa mikozom stopala.
 Kriterijumi:
 mora se dokazati gljivična infekcija van navedenih promena,
 u navedenim promenama se ne sme naći uzročnik,
 moraju regredirati zajedno sa regresijom gljivičnih promena.
 Intradermalni test na trihofitin kod ovih bolesnika je pozitivan.

34. INFEKCIJE KVASNICAMA
 Candidiasis
 Candida albicans
 (C.parapsilosis, C.guillermondii, C.tropicalis,
C.pseudotropicalis, C.kruzei i C.glagrala)
 Najčešći faktori koji favorizuju razvoj oboljenja:
 uzrast (deca, stari ljudi)
 graviditet
 macerisanje kože (okluzija, intertiginozni predeli)
 kontakt sa šećerima (kuvari, poslastičari, domaćice)
 terapija antibioticima, glukokortikoidima, imunosupersivima
 defekt celularnog i humoralnog imuniteta (urođeni ili stečeni u toku nekih oboljenja
kao maligni tumori, leukemija, limfomi, AIDS, pothranjenost)
 endokrinopatije (dijabetes, hipotireoidizam, Kušingova bolest, Adisonova bolest)
 limfopenija i defekt funkcije limfocita
 neutropenija ili defekt funkcije polimorfonukleara

35.  Klinički oblici
Candidiasis oralis (soor),
Angulus infectiosus oris (cheilitis angularis),
Vulvovaginitis candidomycetica,
Balanoposthitis candidomycetica,
Candidiasis intertriginosa,
Perionyxis chronica,
Hronična muko-kutana kandidijaza

36. Candidiasis oralis (soor)
 Ovaj oblik oboljenja najčešće se sreće kod novorođenčadi Do infekcije dolazi često
u toku prolaska novorođenčeta kroz porođajni kanal majke. Odrasle osobe
obolevaju ređe (smanjeno lučenje pljuvačke, šećerna bolest, imunodeficijencija,
neadekvatna higijena usne duplje, proteza).
 Dif.Dg: Leukoplakija, lichen ruber planus

37. Angulus infectiosus oris (cheilitis
angularis)
 Oboljenje je lokalizovano na uglovima usana u vidu eritema, deskvamacije,
vlaženja, maceracije i fisura koje lako krvare. Oboljenje može imati hroničan tok.
 Dif. Dg: Angulus infectiosus izazvan streptokokama, slične promene mogu se javiti
i kod hipovitaminoze vitamina grupe B.

38. Vulvovaginitis candidomycetica
 Javlja se kod žena u trudnoći, u osoba sa dijabetesom, u žena koje koriste
peroralna kontraceptivna sredstva ali se može javiti i kod dece.
 Genitalna kandidijaza (vulvovaginitis i balanoposthitis) spada u grupu polno
prenosivih bolesti (STD- Sexually transmitted disease).
 Dif.Dg: gonoreja, trihomonijaza.

39. Balanoposthitis candidomycetica
 Najčešće se viđa u dijabetičara. Fimoza, loša higijena doprinose nastanku
infekcije.
 Infekcija se prenosi seksualnim kontaktom.
 Dif.Dg: Balantitis simplex, inverzna psorijaza, balanitis erosiva circinata,
lichen ruber planus.

40. Candidiasis intertriginosa
 Intertriginozna kandidijaza je oblik kandidijaze koji se javlja na
površinama koje se međusobno taru.
 Novorođenčad i odojčad-genitoanalni predeo.
 Odraslih-veliki pregibi i submamarno.
 Dijabetes, gojaznost, znojenje, neadekvatna odeća i obuća
pogoduju nastanku bolesti.
 Promene se mogu javiti i na interdigitalnim prostorima šaka
(domaćice, poslastičari, osobe čije su ruke u stalnom kontaktu sa
vodom, testom i šećerima) i stopala (osobe koje nose gumenu
obuću, rudari i stočari..), najčešće u drugom i trećem
interdigitalnom prostoru u vidu eritema, erozija, maceracije i
beličastih naslaga.

41. Dif.Dg intertriginozne kandidijaze
 inverzna psorijaza,
 dermatitis intertriginosa simplex,
 kontaktni dermatitis,
 seboroični dermatitis,
 tinea cruris.
 interdigitalni oblik tinee pedis.

42. Perionyxis chronica (Paronychia
chronica)
 Kandidijaza nokatnog tkiva (paronihija) i kandidijaza nokta viđaju se uglavnom kod
žena čije su ruke izložene stalnom kvašenju, traumama i u čestom su kontaktu sa
ugljenim hidratima (domaćica, poslastičara).
 Dg: postavlja se mikroskopskim pregledom i kulturom.
 Dif.Dg: Tinea unguium, bakteriska paronihij, psorijaza

43.  Terapija kandidijaze
 Lokalno lečenje koriste se antimikotici širokog spektra kao:
 Imidazolski preparati (klotrimazol i mikonazol) ili ciklopiroksolamin.
 Nistatin- deluju isključivo na kvasnice, ali ne i na dermatofitije.
 0,1% -tni vodeni rastvor gencijne violet-za oralnu kandidijazu u novorođenčadi.
 Oblik leka mora biti prilagođen lokalizaciji promena.
 Sistemska terapija: ketokonazol, flukonazol, itrakonazol, terbinafin.
 Nistatin se ne resorbuje iz digestivnog trakta, stoga se isključivo koristi za lečenje
kandidijaze digestivnog trakta.
 Za lečenje infekcija noktiju potrebno je 3-6 meseci primenjivati kombinovanu lokalnu i
sistemsku terapiju.
 Vulvovaginalna kandidijaza i balanitis mogu se lečiti lokalnom primenom nistatina ili
imidazolskih preparata ili jednokratnom oralnom primenom l50mg flukonazola.
 Steroidne masti pogoduju rastu kandide i ne treba ih primenjivati kod ovih infekcija.
 Da bi se sprečio recidiv bolesti, predisponirajuće faktore treba po mogućstvu
odstraniti.

44. Pityriasis versicolor
 Uzročnik je kvasnica Pityrosporum ovale (Pityrosporum orbiculare, Malassezia furfur).
 Favorizujući faktori
egzogeni (klimatski, nošenje odeće koja sprečava perspiraciju)
endogeni (genetski, poremećaj u produkciji limfokina, imunodeficijencija, graviditet,
malnutricija)
 Pityrosporum ne napada dlaku, nokte i sluzokože, ali napada folikul dlake, što je
razlog čestih recidiva. Oboljenje nije kontagiozno.

45. Pityriasis versicolor
 Dg: nativni preparat; Wood-žutozelena fluorescencija.
 Dif.Dg: Vitiligo, pityriasis sicca, postinflamatorna hipopigmen-
tacija, dermatofitije, pityriasis rosea, seboroični dermatitis.
 Th:
 Energično pranje i brisanjem,
 Utrljavanjem 5-8% rastvora salicilne kiseline i antimikotika
(ketokonazol, klotrimazol, mikonazol)
 Uspešno se u lečenju primenjuje 2,5% losion selenijum sulfida.
ciklopiroksolamin krem.
 Opšta terapija ketokonazolom i itrakonazolom.

46. Parazitarna
oboljenja

47.  Oboljenja kože izazvana parazitima
životinjskog porekla nazivaju se i
DERMATOZOONOZAMA
 Od njih mogu oboleti i ljudi i životinje

48. Pediculosis
Pediculosis capitis
 Etg- izazivač je vaš Pediculus humanis capitis, koja
parazitira na kosmatom delu glave
 To je siva vaš, veličine do 2-3x1-1,3 mm, bez krila
 Ženka snese dnevno 4-5 jaja (gnjide) koje hitinom lepi
za donji deo dlake
 Iz gnjida se za 5 dana razvija larva, a za 3 nedelje
odrasla vaš

49.  Odrastao parazit je hematofag (hrani se
krvlju)
 Vaš se može preneti direktnim dodirom
sa bolesnikom ili indirektno priborom za
češljanje, maramama, kapama ..

50. Klinička slika
 Klinički simtomi nastaju 10tak dana posle
infestacijekao posledica ujeda vaši i senzibilizacije na
salivu i ubrizgani antikoagulans
 Bolesnici imaju jak osećaj svraba
 Mogu se videti ružičaste papule, urtike, eskokorijacije,
znaci sekundarne infekcijepiokokama, kruste
 Piofdermizovane promene mogu se videti i na koži
vrata, ramena, ledja
 Uvećane limfne žlezde vrata

51. Dijagnoza
 Na osnovu:
 Kliničke slike
 Nalaz vaši i gnjida

52. Terapija
 Lindan šampon (utrljati u kosu i držati 4 minuta , pa
zatim se dobro ispere)
 Gnjide se uklanjanju iščešljavanjem gustim češljem čiji
su zubci nakvašeni mlakom rastvorom sirćetne
kiseline, radi rastvaranja hitina kojim su gnjide
zalepljene
 Proceduru pranja ponoviti još jednom posle 7 dana
 Pri upotrebi treba imati na umu toksičnost lindana na
cns

53. Terapija
 Permetrin 1% se utrljava u prethodno
opranu kosu , a posle 10 min se ponovo
opere
 0,5% malation tokom 24 h , uz pokrivanje
kose gazom, posle čega se kosa dobro
opere i iščešlja gustim češljem
 Potrebno pregledati sve osobe porodice i
istovremeno lečiti sve obolele

54. Pediculosis corporis
 Etg-uzročnik bolesti je Pediculus humanus corporis
 To je bela vaš, koja živi u šavovima rublja i odeće
 Dužine 3-4 mm
 U šavovima rublja i odeće ženka odlaže jaja
 Ova vaš je prenosilac rikecije (uzročnika pegaovog tifusa i
rekurentne groznice)- što joj daje veliki epidemiološki
značaj

55. Klinička slika
 Promene su najčešće na trupu, najpre u vidu sitnih
makula na mestu ujeda vaši, a kasnije se javljaju i
urtike i infiltrovane papule (kao posledica
senzibilizacije)
 Prisutan je jak svrab, naročito noću
 Prisutne su i linearne ekskorijacije kao posledica
češanja
 Česti su prisutni i simtomi sekundarne infekcije
piokokama

56. Dijagnoza
 Postavlja se nalazom gnjida i vaši u
rubovima veša, odeće i posteljini

57. Terapija
 Lična higijena i dezinfekcija odeće
 Od insekticidnih sredstava za uništavanje
vaši koriste se preparati malationa i
permetrina

58. Pediculosis pubis
(Phthiriasis)
 Etg-radi se o bolesti koja se prenosi seksualnim
kontaktom
 Uzročnik bolesti je sitna (1,5-2mm) žućkasta, slabo
pokretna stidna vaš Phthirus pubis
 Stidne vaši žive i parazitiraju na kosmatim regijama, na
kojima je koža bogata apokrinim žlezdama, te se
najčešće viđaju kod pacijenata u području pubisa,
perianalno, aksilarno i kod dece , u području trepavica

59. Klinička slika
 Na infestiranim regijama bolesnici osećaju svrab, koji je
intezivniji noću
 Na koži se vide sivo-plavičaste makule, veličine 0,3 -1
cm-maculae cerulae (pretpostavlja se da su posledica
delovanja enzima iz pljuvačke vaši na hemoglobin)
 Dg- nalazom vaši i gnjida
 Th-kao i kod pediculose kapilicijuma ( brz način
podrazumeva i brijanje zahvaćenih površina kože i
spaljivanje dlaka) . Kod infekcije trepavica primenjuje
se 2% žuti živin precipat u vazelinu ili čist vazelin 2x
dnevno uz uklanjanje vaši i gnjida pincetom

60. Scabies
 Parazitarno, zarazno, oboljenje
 Etg-uzročnik je sarcoptes scabiei var. hominis
 Odrasla ženka je dugačka 0,4, a široka 0,3 mm,
spoljoštenog oblika
 Mužjak je manjih dimenzija( dužine 0,2 a širine 0,14
mm)
 Odrastao parazit ima 4 para nogu a larva 3

61.  Oplođenja ženka buši kanale (ductuli) u rožnatom sloju
epiderma i u njima odlaže dnevno 3-4 jaja
 Larve se izlegnu za 4-5 dana i kroz stvorene otbore
izlaze na površinu
 Za potpuni razvoj odraslog parazita potrebno je 3
nedelje

62.  Mužjak živi na površini kože i ugine ubrzo
posle oplođene ženke
 Infekcija nastaje dužim kontaktom sa
bolesnom osobom (spavanjem) ili
kontaktom sa garderobom ili posteljinom
obolelog

63. Klinička slika
 Polimorfna
 Inkubacioni period je duži kod prve infekcije (2-6 nedelja), a kraći
kod ponovne (1-3 dana)
 Bolesnici su zarazni i u inkubacionom periodu
 Patognomoničan subjektivni simtom je svrab, naglašen noću ili pri
boravka u toploj sobi
 Morfološki patognomonične promene su kanalići ( ductuli, oblika
latiničnog slova S, dugi do 15mm, na čijem se kraju nalazi sitna
vezikula ili pustula)
 Na koži se gide papule, vezikule, erozije, kruste, ekskorijacije

64.  Kanalići su posledica direktnog delovanja
virusa (kopanje kroz rožnati sloj), dok su
papule i vezikule posledica alergijske
senzibilizacije na antigene parazita
 Scabies može biti i sekundarno
piodermizovan

65.  Noduli scabiei – perzistentni čvorići do
veličine zrna graška , mrke boje, praćeni
izraženim stvrabom
 Posledica su hipersenzitivne reakcije na
antigene partikule parazita
 Nisu znak aktivnosti bolesti i nisu
kontagiozni

66.  Dg- klinička slika, mikroskopskim
dokazivanjem parazita
 DDg- ubodi insekata, strofulus infantum
kod dece

67.  Th- lečenje svih osoba koje su bile u kontaktu
 Aplikovanje antiskabioznih preparata na kožu čitavog tela od ramena do vrhova
prstiju nogu
 Iskuvano i ispgleno lično i posteljno rublje i odeća
 5% sumpor kod dece do 7 godine
 10% za stariju decu
 20% za odrasle 5 dana
 Benzil benzoat emulzija 25%
 Permetrin crem ( 1x primena ili se može ponoviti)

68. Scabies norvegica
 Redak, veoma kontagiozan oblik scabiesa
 Etg- nesmetano razmožavanje sarkoptesa i perzistiranje promena
je posledica smanjenog imuniteta ( mentalna zaostalost)
 Klinička slika- na skoro čitavoj kpži u vidu debelih, suvih,
hiperkeratotičnih naslaga, skvama, krusta
 Dg-materijal sa dna naslaga-mikroskopski
 Th- antiskabiozna th korz duži period

69. Hvala na pažnji