Ce diaporama a bien été signalé.
Nous utilisons votre profil LinkedIn et vos données d’activité pour vous proposer des publicités personnalisées et pertinentes. Vous pouvez changer vos préférences de publicités à tout moment.
METODIKA NASTAVE
FIZIČKOG VASPITANJA 1
METHODS OF TEACHING
PHYSICAL EDUCATION 1
Prof. dr Nedeljko Rodić
Pedagoški fakultet...
METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
METHODS OF PHYSICAL EDUCATION
PRESCHOOL AGE CHILDREN
PREDAVANJE 4
LECT...
METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
Tematske celine:
1. Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predš...
POJAM METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA
— Kao i didaktika, u pedagoškoj teoriji, pa i svakodnev-
noj jezičkoj upotrebi, pojam m...
PREDMET METODIKE FIZIČKOG VASPITANJA
— Metodika obrađuje samo didaktičko pitanje KAKO
(planski način, put ...) s obzirom d...
ZNAČAJ FIZIČKOG VASPITANJA
— Teoretičari (ali i praktičari) sve češće ističu značaj fizič-
kog vaspitanja za decu predškol...
CILJ PREDŠKOLSKOG
VASPITANJA I OBRAZOVANJA
— Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja
je da doprinese celovitom razvoju ...
BIOLOŠKI ZADACI
FIZIČKOG VASPITANJA
Ø Uticaj na rast i razvoj organizma je jedan od osnovnih zdravst-
veno-higijenskih zad...
VASPITNI ZADACI
FIZIČKOG VASPITANJA
Ø Vaspitanje volje, karaktera i svesne discipline je jedan od os-
novnih vaspitnih zad...
OBRAZOVNI ZADACI
FIZIČKOG VASPITANJA
Ø Razvijanje motoričkih sposobnost kao što je opšta koordinacija
usklađenim elementim...
SREDSTVA FIZIČKOG VASPITANJA
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
Ø TELESNA VEŽBA kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece pred-
školskog d...
PRINCIPI FIZIČKOG VASPITANJA
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
Zajednički cilj svih principa upućuje na njihovo međusobno
povezivanje...
METODE FIZIČKOG VASPITANJA
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
U fizičkom vaspitanju metod je proveren sistem puteva i na-
čina pomoću ...
UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA
NA APARAT ZA KRETANJE
Ø APARAT ZA KRETANJE sačinjavaju mišići, kosti i zglobovi.
Ø MIŠIĆI čine “m...
UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA
NA ORGANE ZA KRVOTOK
Pod uticajem telesnog vežbanja dolazi do promena i u
organima za krvotok:
Ø ...
UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA
NA ORGANE ZA DISANJE
Uticaju telesnog vežbanja podležu i organi za disanje:
Ø prilikom kretanja p...
UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA
ORGANE ZA VARENJE I NERVNI SISTEM
ü Kontrakcije trbušnih mišića deluje pozitivno na rad želuca...
IZBOR VEŽBI RADI UTICAJA NA
TELESNI RAZVOJ DETETA
Da bi rad na telesnom razvoju deteta bio
koristan potrebno je izabrati n...
IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM
RAZVOJU DETETA (1)
Mora se imati umu one osobine organizma koji se razvijaju:
1. kostur k...
IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM
RAZVOJU DETETA (2)
Neophodno je izbegavati vežbe i to:
1. koje iziskuju dugotrajne kontra...
IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM
RAZVOJU DETETA (3)
Vežbe za predškolski decu moraju biti:
1. dinamične;
2. da obuhvataju ...
IZBOR VEŽBI PREMA
KARAKTERISTIKAMA GRUPE DECE
ü vežbe koje odgovaraju starijoj deci preteška su mlađoj i
obrnuto, jer svak...
IZBOR VEŽBI PREMA
PRIPREMLJENOSTI GRUPE DECE
ü ako su deca više godina u predškolskoj ustanovi u
kojoj se sistematski radi...
IZBOR VEŽBI PREMA
ZDRAVSTVENOM STANJU DECE
ü decu, koja posle bolesti dolaze u vrtić, postupno
obuhvaćamo radom;
ü deca su...
PLANIRANJE U FIZIČKOM VASPITANJU
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
ü Da bi se cilj i zadaci fizičkog vaspitanja uspešno
ostvarili neo...
GODIŠNJI PLAN RADA
U FIZIČKOM VASPITANJU
ü Godišnjim planom rada predviđaju se sadržaji obu-
hvaćeni Planom i programom ra...
KVARTALNI PLAN RADA
U FIZIČKOM VASPITANJU
ü Kvartalni (tromesečni) plan rada sadrži veoma razli-
čite uslove za rad u proc...
MESEČNI PLAN RADA
U FIZIČKOM VASPITANJU
ü Mesečnim planom rada predviđaju se pojedine ak-
tivnosti iz godišnjeg plana rada...
NEDELJNI PLAN RADA
U FIZIČKOM VASPITANJU
ü Na osnovu mesečnog plana rada prave se nedeljni
planovi rada.
ü Nedeljnim plano...
PISANA PRIPREMA ZA RAD
U FIZIČKOM VASPITANJU
ü Vaspitači sa dovoljno iskustva mogu sačiniti za
svaki dan sažete (uže) pisa...
PRIPREMA ZA USMERENU AKTIV-
NOST IZ FIZIČKOG VASPITANJA
ARTIKULACIJA USMERENE AKTIVNOSTI sadrži:
1) UVODNI DEO 3-4 minuta ...
PRIMER UVODNOG DELA
USMERENE AKTIVNOSTI
PRETRČAVANJE
v Postavljanje dece na liniju (u vrstu).
v Na znak “SAD” deca pretrča...
PRIMER UVODNOG DELA
USMERENE AKTIVNOSTI
VEŽBE OBLIKOVANJA
Ø Postavljanje dece u ograničenom prostoru.
1) Kruženje rukama.
...
PRIMER OSNOVNOG DELA
USMERENE AKTIVNOSTI
ČETIRI IGRE BRZINE I SKOČNOSTI
1) “GNEZDA” (deca su vrapčići i trčkaju između gne...
PRIMER ZAVRŠNOG DELA
USMERENE AKTIVNOSTI
Mirna pokretna igra: BALONI
Ø Deca su i dalje u krugu ali sede.
Ø Vaspitač u krug...
METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
Tematske celine:
1. Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predš...
METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
Kontrolna pitanja (1):
ü Definisanje pojma Metodika fizičkog vaspitanj...
METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
Kontrolna pitanja (2):
ü Uticaj telesnog vežbanja na aparat za kretanj...
P I T A N J A ?
HVALA NA PAŽNJI
39
METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
METHODS OF PHYSICAL EDUCATION
PRESCHOOL AGE CHILDREN
PREDAVANJE 4
LECT...
METODIKA NASTAVE
FIZIČKOG VASPITANJA 1
METHODS OF TEACHING
PHYSICAL EDUCATION 1
Prof. dr Nedeljko Rodić
Pedagoški fakultet...
Prochain SlideShare
Chargement dans…5
×

4 metodika fizickog vaspitanja dece predskolskog doba

6 933 vues

Publié le

fffff

Publié dans : Ventes
  • Poštovana, da li možete da mi poognete da nađem odgovr na sledeća pitanja: 1. Planiranje i programiranje fizičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta. Sabo, 2013, str. 287-312. 2. Usmerena aktivnost (radionica) kao organizaciona forma fizičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta. Sabo, 2013, str. 264-272. 3. Jutarnje telesno vežbanje kao organizaciona forma fizičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta. Sabo, 2013, str. 277-299. 4. Rekreativna pauza kao organizaciona forma fizičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta. Blagajac, S. 1995: Igra mi je hrana (Metodika fizičkog vasp. dece PU). 5. Poligon-staza prepreka kao organizaciona forma fizičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta. Sabo, 2013, str. 274-277. 6. Samostalne (izborne) aktivnosti kao organizaciona forma fizičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta. Sabo, 2013, str. 280-281. 7. Izleti i šetnje kao organizaciona forma fizičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta. Sabo, 2013, str. 279-280, 281-282. 8. Pravilno držanje tela (definicija, značaj, endogeni, egzogeni faktori, procena pravilnog držanja tela predškolske dece, analiza plantagrama, najčešći deformiteti). Sabo, 2013, str. 317-321; ili Blagajac, 1995, str. 98-101
       Répondre 
    Voulez-vous vraiment ?  Oui  Non
    Votre message apparaîtra ici

4 metodika fizickog vaspitanja dece predskolskog doba

  1. 1. METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1 METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1 Prof. dr Nedeljko Rodić Pedagoški fakultet u Somboru Faculty of Education in Sombor 1
  2. 2. METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA METHODS OF PHYSICAL EDUCATION PRESCHOOL AGE CHILDREN PREDAVANJE 4 LECTURE 4 2
  3. 3. METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Tematske celine: 1. Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predškolske dece. 2. Značaj, cilj i zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. 3. Principi i sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. 4. Uticaj fizičkog vežbanja na organizam predškolskog deteta. 5. Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. 6. Planiranje u fizičkom vaspitanju predškolske dece. 7. Pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece. 3
  4. 4. POJAM METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA — Kao i didaktika, u pedagoškoj teoriji, pa i svakodnev- noj jezičkoj upotrebi, pojam metodika nema jedin- stveno značenje. — Po jednima, metodika je deo ili oblast didaktike (kao posebna didaktika), po drugima deo ili oblast pedago- gije (kao posebna metodika), dok neki smatraju da je to posebna nauka o obuci. — Pod obukom se podrazumeva priprema subjekta za praktično obavljanje poslova u struci. — Metodika, u svojoj opštoj predmetnoj orijentaciji, bavi se načinima, putevima, metodama i oblicima pomoću kojih ostvarujemo obrazovno-vaspitne ciljeve. 4
  5. 5. PREDMET METODIKE FIZIČKOG VASPITANJA — Metodika obrađuje samo didaktičko pitanje KAKO (planski način, put ...) s obzirom da se metodika bavi načinom rada jer traži optimalne odgovore na pitanje kako ostvariti ono što se zahteva od obrazovno-vaspi- tnog rada u nekoj društvenoj sredini, obrazovno-vas- pitnom području ili samo jednoj disciplini. — S obzirom na predmet interesovanja, metodika se može baviti načinom realizacije samo jednog pred- meta, jedne uže ili šire oblasti ili načinom rada u jednoj sredini, što upućuje na problem stepena opšto- sti, odnosno određenosti razrešavanja metodičkih pro- blema. 5
  6. 6. ZNAČAJ FIZIČKOG VASPITANJA — Teoretičari (ali i praktičari) sve češće ističu značaj fizič- kog vaspitanja za decu predškolskog doba. — Nikada se zadaci i sadržaji fizičkog vaspitanja ne ogra- ničavaju samo na zdravstveno i biološko područje, već obuhvataju i intelektualnu, te društvenu, kao i moralnu stranu pedagoškog delovanja. Ne treba smetnuti sa uma da je to složen proces. — Značaj fizičkog vaspitanja upućuje na neophodnost posvećivanja odgovarajuće pažnje prilikom izbora sa- držaja, metoda i oblika rada sa predškolskom decom. Pri tome je važno voditi računa o osnovnim karakteris- tikama dece ovog uzrasta kako bi se sa uspehom rea- lizovali postavljeni ciljevi i zadaci. 6
  7. 7. CILJ PREDŠKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA — Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja je da doprinese celovitom razvoju deteta pred- školskog uzrasta, tako što će mu pružiti uslove i podsticaj za razvoj svojih sposobnosti i svoj- stva ličnosti, da proširuje iskustva i izgrađuje saznanja o sebi, drugim ljudima i svetu. — Predškolsko vaspitanje i obrazovanje je sas- tavni deo ukupnog sistema društvene brige o deci u pripremi mladih za uključivanje u obra- zovni proces u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja. 7
  8. 8. BIOLOŠKI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Uticaj na rast i razvoj organizma je jedan od osnovnih zdravst- veno-higijenskih zadataka. Da bi vežbanje pozitivno delovalo na rast i razvoj dece treba da bude dovoljno naporno i sistematsko. Ø Uticaj na aparat za kretanje se obezbeđuje sistematskim vežba- njem, za razvoj pojedinih mišićnih grupa se doprinosi optimalnom stanju aparata za kretanje, zatim zglobova, veza i mišića. Ø Formiranje pravilnog držanja tela je vrlo specifičan i važan za- datak, koji je od velikog značaja za zdravlje dece. Lošim držanjem izaziva se pritisak na organe za varenje, slabo funkcionisanje i drugih organa, nerava i krvnih sudova, slabi fizička sposobnost... Ø Čeličenje organizma se realizuje vežbanjem na čistom i svežem vazduhu, u odeći koja dozvoljava kretanje (lakša sportska odeća). Ø Stvaranje higijenskih navika je veoma važno jer nedostatak hi- gijene ugrožava zdravlje i pozitivan uticaj vežbanja. Redovno ku- panje vežbanje i kontrola zdravlja, igra, spavanje, odmaranje. 8
  9. 9. VASPITNI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Vaspitanje volje, karaktera i svesne discipline je jedan od os- novnih vaspitnih zadataka. Naglasak svesno razumevanje zašto svaki pojedinac treba da izvršava odgovarajuće zadatke, za čega je potreban dosledan stav vaspitača i osmišljeno fizičko vežbanje. Ø Pozitivan odnos prema radu se postiže angažovanjem dece u postavljanju sprava za vežbanje i njihovo sklanjanje posle vežba- nja, kao i negovanje odnosa prema svojim i tuđim stvarima. Ø Disciplinovan odnos u kolektivu vodi razvijanju drugarstva, pri- jateljstva i međusobnog pomaganja u zajedničkom radu. Igre i takmičenja, kao šetnje i izleti pružaju velike mogućnosti. Ø Estetski zadatak se manifestuje u razvijanju smisla za lepo i sk- ladno putem telesnih pokreta i razvijanju smisla za harmoničan razvoj tela povezivanjem i muzike, izražavanjem emotivnih stanja. Ø Rekreativni zadatak uzazuje da fizičko vaspitanje dece može da posluži i kao sredstvo aktivnog odmora i zdrave razonode. 9
  10. 10. OBRAZOVNI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Razvijanje motoričkih sposobnost kao što je opšta koordinacija usklađenim elementima kretanja, gipkost, snaga, ravnoteža, iz- držljivost, brzina ... Ø Sticanje motoričkih umenja i navika potrebnih u svakodnevnom životu i radu zbog očuvanja zdravlja i radne sposobnosti. Ø Sposobnost čulnih organa ostvaruje se u posmatranju i izvođe- nju mnogih vežbi, a pre svega pomoću terenskih i drugih vežbi igara. Ø Učvršćivanje stečenih navika ostvaruje se aktivnostima koje decu uče da pravilno hodaju, trče, skaču, ne samo na terenu gde ona vežbaju, nego na svakom terenu (nepravilnom, ispresecanom i sa preprekama) da bi se prilagodilo različitim uslovima. Ø Sticanje teorijskih znanja i to znanja o potrebi vežbanja i čuva- nja zdravlja, pre svega elementarna znanja teorijskog karaktera primerena uzrastu. 10
  11. 11. SREDSTVA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Ø TELESNA VEŽBA kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece pred- školskog doba (prirodni oblici kretanja) sastoji se iz tri grupe strukturnih elemenata: (1) mehanički elementi, (2) energetski elementi i (3) elementi ritma. Ø PRIRODNI FAKTORI kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (telesnu vežbanje uz vazduh, vodu i sunce). Ø HIGIJENSKI USLOVI (lična i opšta higijena, pravilna ishrana, uredan život – vreme odmora i aktivnosti, bez štetnih materija – nikotina, alkohola). Ø MATERIJALNA SREDSTVA kao sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (objekti,sprave i rekviziti) u kojima i/ili na kojima i/ili sa kojima se vežba. 11
  12. 12. PRINCIPI FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Zajednički cilj svih principa upućuje na njihovo međusobno povezivanje, prožimanje, uslovljavanje i oni su: Ø princip svestranosti (fiz., umno, radno, moralno, estet., društ.); Ø princip naučnosti (zasnovan na nauč. i proverenim činjenicama) Ø princip zdravstveno-vaspitne usmerenosti; Ø princip praktične primenljivosti (za razne delatnosti u životu); Ø princip zabave i razonode; Ø princip jedinstvenosti uticaja i organizacije; Ø princip individualnog postupka (od lakšeg ka težem ...); Ø princip svesne aktivnosti; Ø princip očiglednosti; Ø princip planskog opterećenja; (odabir sredstava, oblika i meto- Ø princip odmerenosti. (da rada prema mogućnostima dece). 12
  13. 13. METODE FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA U fizičkom vaspitanju metod je proveren sistem puteva i na- čina pomoću kojih se postiže svestan i odgovarajući odnos učenika prema vežbanju i to:: Ø metod pokazivanja – demonstracije i posmatranja (pokaziva- nje po pravilnom redosledu osnovnih momenata i detalja; prvo u celini; upotreba i raznih pomoćnih sredstava: slika, crteža ...); Ø metod žive reči (izlaganje, opisivanje i objašnjavanje, u razum- nim merama i u kombinaciji sa ostalim nastavnim metodama); Ø metod imitacije i dramatizacije (imitacija ptice u letu, mačke, ze- čeva – dramatizacija događaja ili svakodnevnih radova pomoću telesnih pokreta); Ø metod praktičnog vežbanja (sintetička metoda, analitička meto- da, kompleksna metoda); 13
  14. 14. UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA APARAT ZA KRETANJE Ø APARAT ZA KRETANJE sačinjavaju mišići, kosti i zglobovi. Ø MIŠIĆI čine “motornu” snagu organizma. Telesnim vežbanjem se izaziva niz promena najpre na većim mišićnim grupama, a zatim na manjim: povećanjem obima mišićnih vlakana, time i obima mišića, čime se povećava mišićna snaga i ekonomičniji rad. Ø KOSTI kao pasivni deo aparata za kretanje i poluge prenose kon- trakcije mišića pa tako omogućavaju pokretanje tela. Telesno vež- banje pozitivno utiče na kosti, one postaju bogatije kalcijumom, postaju jače, ali i elastičnije. Ø ZGLOBOVI kao skup elemenata pomoću kojih se kosti međusob- no spajaju, po svojoj funkciji treba da ima potrebnu čvrstinu, ali i elastičnost, što se omogućuje sistematskim i pravilno doziranim telesnim vežbanjem. 14
  15. 15. UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA KRVOTOK Pod uticajem telesnog vežbanja dolazi do promena i u organima za krvotok: Ø povećava se zapremina srca; Ø dolazi do promene u samom srčanom mišiću – deblja mišićno tkivo; Ø dešavaju se kvalitetne promene: srce ima relativno veliku zapreminu, krvni sudovi su široki, a put koji prolazi krv od srca do mišića i natrag, relativno je kratak: Ø vežbanjem se utiče na krvne sudove, na sastav krvi; Ø povećava se broj krvnih zrnaca, a krvni sudovi postaju elastičniji. 15
  16. 16. UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA DISANJE Uticaju telesnog vežbanja podležu i organi za disanje: Ø prilikom kretanja povećava se potreba za kiseonikom; Ø mišići koji učestvuju u disanju moraju intenzivnije da rade, što dovodi do njihovog jačanja; Ø jači mišići mogu snažnije da pokreću grudni koš, pa se tako povećava njegova elastičnost; Ø povećava se inspiracija i ekspiracija, time se povećava plućni kapacitet, a disanje postaje elastičnije; Ø nosna šupljina, ždrelo, dušnik i bronhije su uski što otežava udisaj (inspiraciju) vazduha; Ø dijafragma je dosta visoka, rebra malo nagnuta, pa je obim disajnih pokreta mali, a potreba za kiseonikom veći; (neophodno igranje i vežbanje na čistom vazduhu) 16
  17. 17. UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA VARENJE I NERVNI SISTEM ü Kontrakcije trbušnih mišića deluje pozitivno na rad želuca, odnosno organe za varenje. ü Kontrakcije povoljno utiču i na peristaltiku (kretanje) creva. ü Što je kretanje složenije veći uticaj na nervni sistem. ü Koordinacija koja se vrši preko centralnog nervnog sistema (CNS) razvija se isključivo vežbanjem. ü Poznato je da je CNS komandni centar – vrlo osetljiv organ. ü Kod mladih organizama opterećenje centralnog nervnog sistema je veće nego kod starijih. ü Dete predškolskog doba kao vežbač uči, privikava se poste- peno na pojedine pokrete. ü Postepenim usvajanjem sve većeg opusa vežbi (pokreta), opada i pritisak na centralni nervni sistem. 17
  18. 18. IZBOR VEŽBI RADI UTICAJA NA TELESNI RAZVOJ DETETA Da bi rad na telesnom razvoju deteta bio koristan potrebno je izabrati najpriklad- nije vežbe, i to prema: a) psihofizičkom razvoju dece; b) karakteristikama grupe; c) pripremljenosti grupe; d) stanju dečjeg zdravlja. 18
  19. 19. IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (1) Mora se imati umu one osobine organizma koji se razvijaju: 1. kostur koji brzo raste mekan je i podložan raznovrsnim iskriv- ljavanjima jer u njemu ima dosta hrskavičnog tkiva; 2. zglobovi i vezivno tkivo slabi su, rastegljivi i povodljivi, zbog toga dolazi do iskrivljenja, asimetrije i ulegnuća u rasporedu osnovnih delova kostura; 3. količina mišićnog tkiva mala je u poređenju sa opštom teži- nom tela, a posebno sa masom unutrašnjih organa; 4. mišićna vlakna su tanka, a postotak vode u njima veći nego u odraslih; 5. odnos između pokretnih poluga drugačiji nego u odraslih, kosti nogu kraći su u odnosu na kostur trupa; 6. nije završen razvitak nervnog sistema, diferencijacija stanica moždane kore, ni psihomotorni centri ... 19
  20. 20. IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (2) Neophodno je izbegavati vežbe i to: 1. koje iziskuju dugotrajne kontrakcije mišića (statič- ke vežbe); 2. za snagu koje idu za kvantitativnim postignućima; 3. što je dete manje to je njegovo biće kompleksnije i nedeljivije pa ne treba vežbati pojedinim delovima tela, npr. prstima, glavom, stopalom, šakom i slič- no; 4. vežbe koje iziskuju prevelik napor i dužu koncen- traciju pažnje; 5. prelake i preteške vežbe od kojih se deca brzo za- maraju. 20
  21. 21. IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (3) Vežbe za predškolski decu moraju biti: 1. dinamične; 2. da obuhvataju više mišićnih grupa, a u njima obavezno zaposleni veliki mišići (krupna motorika); 3. deci razumljive; 4. izvodive u određenom ritmu, ne prebrzo, tako da deca nauče vežbe izvoditi pravil- no i lepo; 5. češće menjane. 21
  22. 22. IZBOR VEŽBI PREMA KARAKTERISTIKAMA GRUPE DECE ü vežbe koje odgovaraju starijoj deci preteška su mlađoj i obrnuto, jer svaka grupa ima svoje osobenosti; ü starija deca se mogu bez teškoća kretati na zahtev vaspi- tačice, dok mlađa deca ne mogu slediti pokrete zadate rečima ... ü starija deca već gađaju cilj, a mlađa se tek pripremaju na gađanje kotrljanjem ili običnim bacanjem plodova, loptica; ü mlađa grupa još ne skače uvis ili udalj jer jedva poskakuje na mestu ili preskače preko konopca na podu, dok sred- nja grupa skače udalj samo iz mesta. Ø deci predškolskog doba zabranjeno je da se penju samo pomoću ruku (penjanje po konopcu ili motki, u uporu i visu). 22
  23. 23. IZBOR VEŽBI PREMA PRIPREMLJENOSTI GRUPE DECE ü ako su deca više godina u predškolskoj ustanovi u kojoj se sistematski radi, brzo se pokazuju pozitivni rezultati; ü takva deca brzo savladaju gradivo svoje grupe i tada se možemo poslužiti gradivom starije grupe; ü obrnuto, ako se radi sa starijom decom koja pre nisu bila u dečjoj ustanovi, s njima se vežba gradivo za nižu grupu; ü od individualnog rada sa tom decom zavisi koliko dugo će se savladavati gradivo; ü sa decom koja neredovno dolaze u dečji vrtić mora se raditi individualno da bi dostigla ostalu decu. 23
  24. 24. IZBOR VEŽBI PREMA ZDRAVSTVENOM STANJU DECE ü decu, koja posle bolesti dolaze u vrtić, postupno obuhvaćamo radom; ü deca su rekonvalescenti, organizam još nije zdrav, uobičajeno vežbanje bilo bi naporno i štetno; ü dete koje je bolesno treba osloboditi vežbanja i položiti u krevet; ü deca sa srčanim manama ili drugim bolestima vež- baju onoliko koliko im lekar odredi; ü slabašnu decu ne treba izdvajati, ona nisu bolesna, vežbanje koristi opštem stanju njihovog organizma. 24
  25. 25. PLANIRANJE U FIZIČKOM VASPITANJU DECE PREDŠKOLSKOG DOBA ü Da bi se cilj i zadaci fizičkog vaspitanja uspešno ostvarili neophodno je odgovarajuće PLANIRANJE. ü Planiranje se zasniva na dobro proučenim Planom i programom vaspitno-obrazovnog rada u predškol- skoj ustanovi, na dobrom poznavanju psihofizičkih osobenosti i sposobnosti dece i na poznavanju ma- terijalnih i prostornih uslova u kojima će se raditi. ü VRSTE PLANIRANJA: (1) godišnji plan rada; (2) tromesečni – kvartalni plan rada; (3) mesečni plan rada; (4) nedeljni plan rada. 25
  26. 26. GODIŠNJI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü Godišnjim planom rada predviđaju se sadržaji obu- hvaćeni Planom i programom rada sa decom pred- školskog doba, koji se mogu ostvariti sa određe- nom grupom dece i u konkretnim uslovima. ü Godišnjim planom rada predviđaju se i mere koje će se preduzimati u cilju praćenja zdravstvenog stanja dece i razvoja njihovih sposobnosti. ü Godišnjim planom rada vrši se globalna raspodela zadataka i oblika vaspitno-obrazovnog rada, utvr- đuju se svi organizacioni oblici rada i njihov obim, ne ulazeći u detalje, što je konkretizacija opšteg plana i programa procesa fizičkog vaspitanja. 26
  27. 27. KVARTALNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü Kvartalni (tromesečni) plan rada sadrži veoma razli- čite uslove za rad u procesu fizičkog vaspitanja, ü Plan rada se deli na tri kvartala - sezonska trome- sečja: JESENJI (septembar, oktobar, novembar); ZIMSKI (decembar, januar, februar); PROLEĆNI (mart, april, maj). ü U kvartalnom planom rada gradivo i zadaci se ras- poređuju prema konkretnom redosledu obrade, go- dišnjim dobima i u zavisnosti od klimatkih uslova. ü U kvartalnom planiranju mora se voditi računa da se određeni kretni zadaci savlađuju u nizu uzastop- nih časova u cilju što potpunijeg savladavanja. 27
  28. 28. MESEČNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü Mesečnim planom rada predviđaju se pojedine ak- tivnosti iz godišnjeg plana rada koje će se realizo- vati u određenim periodima razvoja dece predškol- skog doba. ü U mesečnom planu formulišu se pojedini organiza- cioni oblici rada (zanimanja, pokretne igre) i određuje vreme za njihovu realizaciju. ü Prvim mesečnim planom rada treba predvideti po- četni kompleks vežbi za pojedine mišićne grupe. ü Vežbe za razvoj kretnih navika treba u mesečnom planu rada detaljno razraditi. ü Posebno voditi računa o oblicima vežbanja i pos- tupnosti i sistematičnosti u primenjivanju. 28
  29. 29. NEDELJNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü Na osnovu mesečnog plana rada prave se nedeljni planovi rada. ü Nedeljnim planom rada treba predvideti telesne ak- tivnosti, pomoćna sredstva i pokretne igre koje će se tokom određene nedelje primenjivati. ü U zavisnosti od konkretnih uslova treba primenjiva- ti što veći broj raznih telesnih aktivnosti koje će obezbediti što svestraniji uticaj na razvoj dečjih sposobnosti. ü Na osnovu nedeljnog plana rada prave se dnevni plan rada, tzv. pisane pripreme za neposredan rad sa decom predškolskog doba. 29
  30. 30. PISANA PRIPREMA ZA RAD U FIZIČKOM VASPITANJU ü Vaspitači sa dovoljno iskustva mogu sačiniti za svaki dan sažete (uže) pisane pripreme, koje sadrže određene aktivnosti i način njihove realizacije. ü U široj pisanoj pripremi treba student da obuhvati potpunu konkretizaciju cilja i zadataka koji se ra- dom želi ostvariti, konkretizaciju sadržaja rada – sredstva kojima će se to postići i način organizacije rada. ü Radi lakše “obrade” svih sadržaja koristi se tradi- cionalna shema za pisanje pripreme za usmerenu aktivnost iz fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. 30
  31. 31. PRIPREMA ZA USMERENU AKTIV- NOST IZ FIZIČKOG VASPITANJA ARTIKULACIJA USMERENE AKTIVNOSTI sadrži: 1) UVODNI DEO 3-4 minuta ima za cilj pripremiti orga- nizam za opterećenja koja slede, uticajem na kardio- vaskularni i respiratorni sistem, 2) PRIPREMNI DEO 6-7 minuta ima za cilj da se vežba- ma oblikovanja pripremi organizam za opterećenja u daljem toku aktivnosti. 3) OSNOVNI DEO oko 15 minuta ima za cilj stvaranje što povoljnijih uslova za realizaciju postavljenih programskih zadataka. 4) ZAVRŠNI DEO 3-5 minuta ima za cilj smirivanje orga- nizma i razvijanje smisla za red. 31
  32. 32. PRIMER UVODNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI PRETRČAVANJE v Postavljanje dece na liniju (u vrstu). v Na znak “SAD” deca pretrčavaju do sledeće linije, staju na istu u vrstu i okreću se prema vaspitaču. v Korakom se vraćaju na polazno mesto. Tako se uvežbava reagovanje na signal i organizovano postavljanje. v Na sledeći znak deca skakuću (istim pravcem) kao vrapci, vraćaju se korakom. v Treći zadatak je isto trčeći kao u prvom zadatku, ali sredini prostora preskaču “kanal” – dve vijače na podu na razmaku 20-30 cm, nazad korakom. 32
  33. 33. PRIMER UVODNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI VEŽBE OBLIKOVANJA Ø Postavljanje dece u ograničenom prostoru. 1) Kruženje rukama. 2) Sukanje trupom. 3) Pretklon-zaklon. 4) Dizanje trupa iz ležanja na trbuhu. 5) Dizanje tripa iz ležanja na leđima. 6) Upor ležeći, “hodanje kao gusenica”. 7) Upor sedeći, grčenje jedne pa druge noge. 8) Čučnjevi sa izručenjem. 33
  34. 34. PRIMER OSNOVNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI ČETIRI IGRE BRZINE I SKOČNOSTI 1) “GNEZDA” (deca su vrapčići i trčkaju između gnezda – drvenih obruča, na znak trebaju što pre da uskoče u gnezdo i tu igru ponoviti 3-4 puta oko 3 minuta. 2) “LANAC” (deca su podeljena u tri kolone ispred koje je niz od pet drvenih obruča, na znak deca kreću jed- no iza drugog s noge na nogu iz obruča u obruč, trče- ći nazad, pa zatim sunožno, 2 + 2 puta oko 3 minuta). 3) “ŠKOLICA” (deca u 3 kolone isped “školica”, u jedan kvadrat jednom nogom, sa dva raskoračno, 2-3 puta). 4) “HOPA-CUPA” (kolo držeći se za ruke, pevaju i igraju ranije naučeno kolo, sunožno, hopa-cupa...). 34
  35. 35. PRIMER ZAVRŠNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI Mirna pokretna igra: BALONI Ø Deca su i dalje u krugu ali sede. Ø Vaspitač u krugu sedi izbaci – dobaci tri šarena naduvana balona. Ø Deca odbijanjem balona trude se da isti ostane što duže u vazduhu. Ø Igra za smirivanje organizma traje oko 3-5 minuta. 35
  36. 36. METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Tematske celine: 1. Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predškolske dece. 2. Značaj, cilj i zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. 3. Principi i sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. 4. Uticaj fizičkog vežbanja na organizam predškolskog deteta. 5. Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. 6. Planiranje u fizičkom vaspitanju predškolske dece. 7. Pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece. 36
  37. 37. METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Kontrolna pitanja (1): ü Definisanje pojma Metodika fizičkog vaspitanja? ü Šta je predmet Metodike fizičkog vaspitanja? ü Značaj fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja? ü Cilj fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Principi fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Telesna vežba kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Prirodni faktori kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Materijalna sredstva kao sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Doziranje telesnih vežbi u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? 37
  38. 38. METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Kontrolna pitanja (2): ü Uticaj telesnog vežbanja na aparat za kretanje predškolske dece? ü Uticaj telesnog vežbanja na organe za krvotok i krv predškolske dece? ü Uticaj telesnog vežbanja na organe za disanje predškolske dece? ü Uticaj telesnog vežbanja na organe za varenje, nervni sistem i termoregulaciju? ü Vaspitni uticaji telesnih vežbi u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? ü Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Vrste i uzroci greški u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? ü Opšta načela ispravljanja greški u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? ü Godišnje planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? ü Kvartalno i mesečno planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? ü Nedeljno i dnevno planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? ü Šira pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece? 38
  39. 39. P I T A N J A ? HVALA NA PAŽNJI 39
  40. 40. METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA METHODS OF PHYSICAL EDUCATION PRESCHOOL AGE CHILDREN PREDAVANJE 4 LECTURE 4 40
  41. 41. METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1 METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1 Prof. dr Nedeljko Rodić Pedagoški fakultet u Somboru Faculty of Education in Sombor 41

×