3. ПОЛОЖАЈ ШВАЈЦАРСКЕ
Швајцарска је западноевропска и
континентална држава, смештена
на Алпима у централном делу Европе. Граничи
се
са: Немачком, Француском, Италијом, А
устријом и Лихтенштајном. Укупна површина
државе износи 41.285 km²
4.
5. РЕЉЕФ
Простире се између Женевског и Боденског језера, у
средишњем делу високих Алпа и северно од њих.
Швајцарска је алпска земља. У Швајцарској постоје 82
планине које својим врховима прелазе 4000 m, већина
у унутрашњости Швајцарске. Највећи врхови
су Дуфуршпиц (4.636 m) и Норденд (4.609 m). Јужни
део државе заузимају Високи Алпи.
6.
7. Реке су:Рајна, Ин, Рона, Аре и Тићино
слив који се сливају у највећа швајцарска
језера као што су Женевско језеро, Циришко
језеро, Нешател и Констанс језеро. Многа
језера су ледничког порекла.
Реке и језера
8. КЛИМА
Клима у Швајцарској је умерено-континентална, на
планинама планинска, претежно алпска.На већим
висинама снег је стално присутан. Зиме на
планинама су са наизменичним сунцем и снегом. У
долинама дувају ветрови. Клима је веома
различита од места до места, од ледене на
планинама до пријатне медитеранске на југу
Швајцарске. Лето је топло и влажно са повременом
кишом. Исток је хладнији него запад Швајцарске,
али високо на планинама време је хладно у било
које доба године. Јесен је најчешће најсувље
годишње доба.
9. КАНТОНИ
Швајцарска је подељена на 26 кантона, с тим
што су три кантона подељена на полукантоне, и
тако је релевантан број за избор у веће
кантона 23. Сваки кантон има свој главни град.
Сваки кантон је једнак и има свој устав,судску и
извршну власт. Највећи кантон по површини
је Граубинден а кантон са највише становника
је Цирих.
10.
11. ГРАДОВИ
Главни град је Берн, а остали већи градови
су Цирих, Женева, Лозана и Базел. Економско и
саобраћајно средиште Швајцарске је Цирих, док је
Берн административно средиште. Значајне улоге
имају и Базел и Женева. Базел је седиште
многих биотехнолошких и хемијских институција, док
се у Женеви налази седиште Уједињених нација за
Европу.
13. ПРИВРЕДА
Швајцарска је развијена, модерна тржишна земља,
са ниском стопом незапослености. Швајцарска је
последњих година своју економску праксу
прилагодила ЕУ како би увећала своју
конкурентност. Заступљена је
индустрија челика, метала, алуминијума, машинска
индустрија, индустрија прецизних инструмената
(нпр. часовника), електротехника, хемијска,
фармацеутска и текстилна индустрија, индустрија
коже, прехрамбена, керамичка, индустрија
грађевинског материјала и банкарство. Развијено
је сточарство, а нарочито се узгајају краве.
14. ИНФРАСТРУКТУРА И
ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ
ОКОЛИНЕ
Швајцарска добија електричну енергију углавном
из хидроелектрана и нуклеарних
електрана. Планира се нова нуклеарна електрана у
кантону Берн.
Нуклеарна електрана Лајбштат се
налази у кантону Аргау
15. ДЕМОГРАФИЈА
Према подацима из августа 2008. године,
Швајцарска има 7.610.248 становника, од чега
21,3% чине странци. У Швајцарској живи
1.618.847 страних држављана, или 21,3%
становништва Швајцарске, у које
спадају избеглице, гастарбајтери и њихове
породице.У Швајцарској
живе:Срби,Португалци,Немци,Турци,Албанци,Бо
шњаци,Французи,Хрвати и Шпанци.
17. Религије
Хришћанство је доминантна религија у
Швајцарској, а 41,8 % популације је
католичке вероисповести, а 35,3 %
становништва припада разним
протестантским црквама. Имиграција је
донела ислам (4,3 %,
углавном Албанци са Косова и Метохије)
и православље (1,8 %) као значајне
мањинске религије.
18. Швајцарска кухиња је обликована
утицајем немачке, француске и италијанске кухиње, уз
неке оригиналне швајцарске рецепте. Швајцарска је
земља брдско-планинске пољопривреде и стога се
традиционална храна заснива на кромпиру и сиру.
Врсте хране које се најчешће повезују са Швајцарском су
чоколаде и сиреви. Швајцарска је постојбина око 450
врста сирева.
Гастрономија
