Putovanje u svet velikih brojeva

1. Galileo Galilej
Merenje brzine svetlosti

2. • Otkriće brzine svetlosti odigralo je veliku ulogu
u razvoju specijalne teorije relativnosti.
• U XVII veku,mnogi naučnici su verovali da
brzina svetlosti ne postoji.
• Mislili su da svetlost može da pređe bilo koju
razdaljinu u jednom, jedinom trenutku.
• Među ovim naučnicima bio je i poznati
matematičar i filozof Rene Dekart.

3. • Za razliku od Dekarta,
koji je tvrdio da je
brzina svetlosti
beskonačna, Galilej je
verovao u njenu
konačnost i pokušao
je da izračuna brzinu
svetlosti.

4. Merenje brzine svetlosti
Galileo i njegov pomoćnik nalazili su se na
rastojanju od dva kilometra na uzvišenim
brežuljcima u vedroj noći i obojica su u ruci držala
po fenjer.

5. U trenutku kada otkrije svoj fenjer, Galilej bi
započeo merenje vremena, a završio bi kada
bi pomoćnik otkrio svoj fenjer – što je trebalo
da bude trenutak kada pomoćnik primeti
svetlost Galilejevog fenjera.

6. • Međutim, ovom metodom se svakako nije mogla
izračunati brzina svetlosti, budući da je rastojanje
između njih svetlost prelazila za izuzetno malo
vreme.
• Ako pretpostavimo da je za njihovu reakciju bila
potrebna jedna sekunda za to vreme svetlost bi
mogla 14 puta da obi]e Zemlju.

7. • Iako je ova ideja izgledala ispravna, bilo je nemoguće
realizovati je.
• Ipak, Galileo prvi naučnik koji je shvatio da svetlost
poseduje brzinu mada nije mogao ni da pretpostavi
koliko je ta brzina velika.

8. • Posle Galilejevog neuspeha bilo je jasno da je
za određivanje brzine svetlosti neophodno
merenje vremena prolaska svetlosnog zraka
preko velikog rastojanja, većeg od obima
Zemlje, ili da se koristi kraće rastojanje ali pod
uslovom da se raspolaže preciznim
časovnikom.

9. • Danski astronom Olaf Romer (1644-1710)
izračunao da svetlost pređe put veličine
prečnika Zemlje za manje od jedne sekunde.
• Romer nikada nije izračunao brzinu svetlosti,
možda zato što nije znao preciznu razdaljinu
izmedju Zemlje i Sunca.

10. • Mnogi naučnici su pokušavali
da izračunaju kolika je brzina
svetlosti, a prvi kojem je to
pošlo za rukom bio je
holandski matematičar,
astronom i fizičar Kristijan
Hajgens.
• On je zaključio da svetlost
predje 16.6 zemljinih prečnika
po sekundi.

11. Danas znamo da je brzina svetlosti
približno
300 000 km/s
ili preciznije
299 792 458 m/s

12. K R A J
Autor:
Jelena Volarov, OŠ”Đorđe Krstić”, Beograd
Izvori:
- Ajnstajn za pocetnike www.astronomija.co.yu
- Measuring the Speed of Light
www.colorado.edu/physics/2000/waves_particles/lightspeed_evidence.ht
ml
- Measuring the Speed of Light itotd.com/articles/284/measuring-the-
speed-of-light/
- Velocity of light Roemer
www.rundetaarn.dk/engelsk/observatorium/light.htm
- Ole Rømer Ole Rømer - Wikipedia, the free encyclopedia.htm