1. Štitonoše
(rušljavi ganoidi)

2. Mesto za život
- Ţive vecinom u morima.
- Kada dođe vreme mrešćenja , prelaze u reke.
- To znači da su ove ribe nekada davno , tokom evolucije ,
ţivele u slatkoj vodi.
- Izuzetak je kečiga koja ţivi isključivo u slatkoj vodi.

3. Građa tela
- Najprimitivnije građe
-Telo im pokriva pet nizova koštanih pločica
-Skelet im je uglavnom hrskavičav , samo što se u
predelu lobanje obrazuju koštane ploče.
-Telo im je vretenastog oblika , dok je repno peraje
heterocerkalno (asimetrično)
-Dišu pomoću škrga.Usta se nalaze na donjoj strani
glave , i u njima nema zuba.
-Ispod usta nalaze se izrastaji u vidu brkova , koji ,
zbog slabo razvijenog čula vida predstavljaju glavne
culne organe koji im pomaţu u traţenju hrane.
-Vecinom su krupne ribe,i do nekoliko metara.

4. Građa tela
1.Škrţni poklopac 6.Repna peraja
2.Bočna pruga 7.Podrepna peraja
3.Leđna peraja 8.Svetleći organi
4.Masna peraja 9.Trbušna peraja
5.Rep 10.Prsna peraja

5. KRETANJE
• Štitonoše se kreću pomoću peraja.
• Parne i neparne peraje ribe koriste za kretanje i
stabilizovanja.
• Prsne i trbušne peraje su parne i povezane su s
kraljeţnicom u ramenom odnosno zdjeličnom pojasu.
• Neparne, leđna, repna i podrepna peraja povezane su s
kraljeţnicom perajnim šipčicama ili zrakama.

6. GRADJA TELA
Krvni sistem je zatvoren sa jednostavnim srcem , nalazi se
blizu škrga.

7. RAZMNOŽAVANJE

8. MORUNA
• Moruna je najveća slatkovodna riba naše zemlje.
• Postoje podaci da su lovljene morune teške 2000 kg i
dugačke 9 metara. U današnje vreme primerci su nešto
manji.
• Moruna moţe da ţivi duţe od 100 godina.
• Meso morune je vrlo ukusno.
• Od njene ikre se pravi kavijar i ona se ne moţe uzgajati
u slatkovodnim ribnjacima, jer deo svog ţivota provodi u
moru.

9. JESETRA
• Obična jesetra ima produţeno telo sa šiljastom gubicom
i oštro sečenim perajama.
• Donja usna je po sredini usečena i ima četiri brka.
• Na ledjima, bokovima i trbuhu ima roţnate pločice.
• Gornji dio tiela joj je crnkaste boje, a donji ţučkasto-bele.
• Naraste do 30 kg.teţine.
• Ţivi u Crnom i Azovskom moru, a u reke ulazi na mrijest
koji pada u proljeće i u jesen.
• Meso joj je odlično, a od ikre se pravi kavijar.

10. KEČIGA
• Kečiga ţivi u rekama koje se ulivaju u Kaspijsko, Crno i
Azovsko more, kao i u reke koje se ulivaju u Ladoga i
Onega jezera.
• Neprekidno ţivi u slatkoj vodi.
• Glava kečige je karakteristična, sa izduţenom njuškom i
sa dugim i osjetljivim brčićima.
• Maksimalno naraste do 1m i teţi do 9 kg.
• Zimu preţivljava u potpunom miru u većim dubinama
donjih tokova rijeka.
• U toku proljeća seli se uzvodno radi parenja.
• Od marta do juna, ţenke poloţe od 11.000 do 140.000
jajašaca.

11. KEČIGA
• U prvih devet godina što je ţenka starija, to više jajašca
poloţi.
• Nakon tog uzrasta broj jajašca opada.
• Nakon oplodnje ţenke napuštaju gnezdo, dok muţjak
ostaje, nastavljajući da se pari sa drugim ţenkama.
• Nakon izleganja mlađ se pod uticajem strujanja reke seli
ka ušću, gde se hrani glavonošcima.
• Odrasle ribe se hrane ţivotinjama dna i ikrom drugih
riba.
• Noću, prilaze obalama gde hvataju insekte koji padaju u
vodu. Da bi ovo izveli, okreću se na leđa, jer su im usta
sa donje strane tela.

12. KEČIGA