1. Vodič za mlade
MARIHUANA je najrasprostranjenija i najpopularnija droga u svetu i kod nas. Mnogi se zalažu za legalizaciju
marihuane, ističući njena pozitivna svojstva i propagirajući da pušenje marihuane ne izaziva zavisnost.
S obzirom na to da su mladi često u zabludi da marihuana nije štetna po zdravlje, kao i na činjenicu da je većina
korisnika drugih droga počela od marihuane, najviše pažnje posvećujemo upravo ovoj drogi.
ZASTO MLADI UZIMAJU MARIHUANU?
Postoji mnogo razloga zašto deca i mladi počinju da uzimaju marihuanu. Većina mladih puše marihuanu na
nagovor svojh prijatelja ili braće i sestara. Neki je uzimaju, jer su to videli od starijih u svojoj porodici. Neki smatraju da je
“COOL” uzimati marihuanu, jer o tome slušaju pesme i gledaju filmove. Veliki broj tinejdžera vidi od svojih idola
(najčešće muzičara) da se "stimulišu" džointom. Neki mladi misle da im marihuana i ostale droge mogu pomoći da
pobegnu od problema u porodici, u školi, sa prijateljima ili da steknu nove prijatelje. Neki pominju psihološko razrešenje
kao razlog zbog kojeg uzimaju marihuanu - da bi se lakše suočili sa zabrinutošću, ljutnjom, depresijom, dosadom itd.
Zapamtite: upotreba marihuane nije efikasan metod za rešavanje životnih problema, a ako si drogiran ne možeš se ni
suočiti sa problemima i izazovima odrastanja. Bez obzira na koliko majica i slika vidite nacrtan list marihuane ili koliko
puta ste čuli da je cool biti 'naduvan', zapamtite ovo:
NE MORATE PUŠITI MARIHUANU SAMO ZATO ŠTO MISLITE DA SVI OSTALI TO RADE. VEĆINA VAŠIH VRŠNJAKA NE
UZIMA MARIHUANU.
KAKO MOŽETE PREPOZNATI NEKOGA KO JE POD UTICAJEM MARIHUANE?
Ako je neko uzimao marihuanu on ili ona moze da: 1. izgleda kao da ima vrtoglavicu i teško hoda 2. izgleda
blesavo i smeje se bez razloga 3. ima crvene, zakrvavljene oči 4. teško pamti stvari koje su se upravo dogodile. Kada
prvobitni efekti nestanu, posle nekoliko sati, korisnik moze biti veoma pospan.
ŠTA SE DEŠAVA PRILIKOM PUŠENJA MARIHUANE?
Efekti zavise od nekih okolnosti:
- Kolika je jačina droge (koncentracija THC)
- Šta uživalac očekuje da se desi
- Gde se uzima (misli se na mesto)
- Kako se uzima
- Da li se koristi jos neka droga ili alkohol uz nju
Neki ljudi ne osećaju efekat marihuane. Kod drugih on izaziva stanje opuštenosti ili povišenog raspoloženja ("Hi
feeling" - eng.termin koji se koristi među narkomanima). Kod nekih marihuana izaziva pojačano osećanje žeđi i gladi.
Marihuana može imati tečke efekte: pojačanu zabrinutost i paranoidne ideje (osećaj proganjanja, najcešće). Ovakva
stanja izaziva droga sa većom koncentracijom THC ("trava k'o grom").

2. DA LI MARIHUANA MOŽE DA UTIČE NA ŠKOLSKE, SPORTSKE I DRUGE AKTIVNOSTI?
Može. Marihuana utiče na pamćenje, rasuđivanje i percepciju. Droga kvari tvoj uspeh u školi, sportu ili kontaktu
s prijateljima. Ako si 'high' možeš da učiniš gomilu glupih grešaka koje te mogu dovesti u neprijatnu situaciju ili se možeš
povrediti. Ako često pusiš marihuanu možeš da izgubiš interes za svoj izgled, kao i interes za školu ili posao. Osećaj za
vreme, pokreti i koordinacija se menjaju pod uticajem marihuane. Pošto marihuana utiče na mišljenje i rasuđivanje,
korisnici mogu zaboraviti na siguran sex i biti izloženi HIV virusu koji izaziva AIDS.
DA LI MARIHUANA MOŽE DOVESTI DO UPOTREBE DRUGIH DROGA?
Može. Dugoročna istraživanja sprovedena nad srednjoškolcima pokazala su da je bilo jako malo onih koji su
koristili druge droge, a da nisu počeli sa marihuanom. Naprimer, oni koji su probali marihuanu imaju 104 puta veću
šansu da probaju kokain, nego oni koji to nikad nisu učinili. Ona deca i mladi koji uzimaju marihuanu dolaze u dodir sa
drugim korisnicima i dilerima. Zato su oni u većem riziku da budu nagovoreni da probaju i druge droge. Naučnici su otkrili
da se kod dugoročnih korisnika marihuane stvaraju promene u mozgu koje mogu da dovedu do zavisnosti o alkoholu ili
kokainu.
DA LI SE MARIHUANA MOŽE KORISTITI KAO LEK?
THC, aktivna supstanca marihuane, proizvedena je u obliku tableta i izdaje se na recept. Koristi se za sprečavanje
mučnine i povraćanja koji se javljaju kod nekih vrsta raka, kao i za otvaranje apetita pacijentima obolelim od AIDS-a, da
bi im se povećala telesna težina. Potrebno je sprovesti istraživanja o nuspojavama i potencijalnoj koristi marihuane pre
nego što ona bude opšteprihvećena u medicini.
ZAŠTO JE MARIHUANA ŠTETNA?
Marihuana može biti stetna na mnogo načina, kako u trenutku uzimanja, tako i tokom dužeg konzumiranja.
Marihuana otežava korisnikovu kratkoročnu memoriju (pamćenje nedavnih događaja) i, korisnik može imati problema
prilikom obavljanja komplikovanijih zadataka. Ukoliko se uzima jača marihuana, korisnik može imati problema i prilikom
savladavanja jednostavnijih zadataka. Zbog uticaja marihuane na zapažanje i gubljenje osećaja za vreme korisnici mogu
doživeti saobraćajnu nesreću. Takođe, mogu ući u riskantne seksualne odnose. Stoga postoji veza između zloupotrebe
droga i nezaštićenog seksa, koji dovodi do širenja HIV virusa, uzročnika SIDE. Pod uticajem marihuane, učenici teško
mogu učiti i naučiti. Sportisti imaju slabe rezultate u sportskim aktivnostima i na takmičenjima; osećaj za vreme, pokreti i
koordinacija su poremećeni uticajem THC-a.
KAKO MARIHUANA UTIČE NA VOŽNJU?
Marihuana ozbiljno ometa veštine koje su potrebne za sigurnu vožnju, a to su: opreznost, sposobnost
koncentracije, koordinacija i sposobnost brzog reagovanja. Ovi efekti marihuane mogu trajati i do 24 sata posle pušenja.
Marihuana može dovesti do otežanog određivanja razdaljine i reagovanja na signale i zvukove u saobraćaju . Marihuana
igra veliku ulogu u saobraćajnim nesrećama. U jednoj studiji u SAD, iznešeni su podaci da od 150 nesmotrenih vozača
testiranih na droge, njih 33% su bili pozitivni na marihuanu, a 12% su bili pozitivni i na marihuanu i na kokain. Podaci su,
takođe, pokazali da su oni koji su uzimali marihuanu imali iste probleme sa koordinacijom kao i oni koji su popili previše
alkohola.

3. AKO TRUDNICA PUŠI MARIHUANU MOŽE LI DA NAŠKODI BEBI?
Doktori savetuju trudnicama da ne koriste nikakve droge, jer mogu da naškode fetusu. Jedna studija na
životinjama je pokazala da je gubitak fetusa u ranoj trudnoći vezan uz upotrebu marihuane. Neka istraživanja su
pokazala da su bebe, rođene od majki koje su pušile marihuanu - lakše, manje i imaju manju glavu od beba koje su
rođene od majki koje nisu uzimale ovu drogu. Manje bebe češće imaju zdravstvenih problema. Istraživanja su, takođe,
ukazala na probleme nervnog sistema kod dece čije su majke pušile marihuanu. Nije utvrđeno da li se bebini zdravstveni
problemi, ukoliko su prouzrokovani marihuanom, vremenom izgube ili ne. Preliminarna istraživanja su pokazala da deca
rođena od majki koje su kontinuirano uzimale marihuanu za vreme trudnoće mogu imati problema sa koncentracijom.
DA LI MARIHUANA IZAZIVA ZAVISNOST?
Da. Iako svi koji uzimaju marihuanu ne postanu zavisni, oni koji počnu kompulzivno da traže i uzimaju ovu drogu
postaju zavisni od marihuane. Kod teških korisnika marihuane može se razviti tolerancija. Tolerancija se javlja kada su
korisniku potrebne veće količine droge da bi se postigli željeni rezultati, koji su ranije postizani sa manjim dozama. Neki
teški korisnici pokazuju znakove zavisnisti, jer kad ne uzimaju drogu javljaju se simpomi odvikavanja (apstinencijalna
kriza): nemir, gubitak apetita, nesanica, gubitak težine i drhtanje ruku.
ŠTA AKO NEKO HOĆE DA PRESTANE DA UZIMA MARIHUANU?
Trenutno ne postoje nikakvi lekovi kojima bi se mogla lečiti zavisnost od marihuane. Program lečenja je usmeren
na savetovanje i sistem grupne podrške. Dalje napredovanje u lečenju se kreće u smeru stvaranja programa za pomoć
tinejdžerima koji uzimaju marihuanu.
I "TRAVA" JE OPASNA
Iz Odseka za suzbijanje narkomanije SUP Beograd.
Iako je narkomana u Beogradu sve više, tačne ili bar približne podatke o njihovom broju niko ne zna.
- Oko 11.000 ljudi „obrađeno" je u policiji. To su lica kod kojih je nađena droga ili su bili u kontaktu sa njom i prosta
logika govori da su oni narkomani. Ipak, da bi se shvatilo pravo stanje tu brojku bi trebalo pomnoziti sa tri ili četiri - kaze
za „Blic" major policije Milan Kričak, šef Odseka za suzbijanje narkomanije SUP-a Beograd.
Prema njegovim rečima, u Beogradu je najviše marihuane, a poražavajuće je što je sve više među ušenicima
srednjih i viših razreda osnovnih škola. „Vreme je da razbijemo iluziju da je marihuana “laka droga'", kaže Kričak i navodi
nedavni primer kada je nastradao mladić star 19 godina. On je u društvu mlađeg brata i njegovih prijatelja, koji su
popušili nekoliko „džointa", i sam odlučio da proba marihuanu. Očigledno mu je to bilo prvi put i ubrzo mu je postalo
loše, počeo je da se guši i halucinira. Gosti su se uplašili i otišli, a mladić je počeo da trči po stanu pitajući brata da li vidi
„crvene tunele i crvena srca". Onda je rekao “'ajde zdravo, odoh ja" i skočio kroz prozor sa 11. sprata.
Maruhuana nikako nije bezopasna. U ovom slučaju četiri porodice su zavijene u crno. Porodica mladića koji je
izvršio samoubistvo, kao i familije ostalih koji su mu omogućili uživanje droge, što je krivično delo - ističe Kričak.
Od sintetičkih droga “ekstazi" je na prvom mestu, a vezan je za rejv žurke. Za ovu drogu ni onaj ko je pravi ne zna
tačno kako će delovati.
Korisnici “ekstazija" kažu da diže raspoloženje, ali je činjenica da i samo jedna tableta može da izazove smrt -
napominje Kričak, navodeći primer da je u Beogradu jedan 17-godišnjak uzeo tabletu “ekstazija", počeo da halucinira i
skočio sa petog sprata. Sličnih primera je bilo širom Evrope.

4. Ipak, posle marihuane najzastupljenija droga je heroin. U Beogradu je najviše heroina iz Turske, prilikom čije se
proizvodnje koriste specificne kiseline karakteristicne za to podneblje. Iako je turski “manje kvalitetan", naši narkomani
su “navikli" na njega.
U heroinu koji se prodaje na ulici je, u 99 odsto slučajeva, samo oko 10 odsto pravog heroina, a ostalo su šećer i
druge supstance. Što je duži lanac preprodaje droge, smanjuje se procenat čistoće, a posto se i 90 odsto dilera drogira,
oni najbolje ostavljaju sebi, a prodaju „miksovan" heroin. Korisnici heroina najčešće umiru usled predoziranja. To se
dešava kada narkoman promeni dilera i umesto heroina u kojem je bilo deset odsto droge, naiđe na onaj u kojem je
preko 30 odsto. Njegov organizam na to nije navikao i on umire - objašnjava Kričak, uz napomenu da su narkomani
ujedno i počinioci velikog broja krivičnih dela, a nisu retki slučajevi da su u stanju i da ubiju kako bi došli do novca za
drogu.
Sef Odseka za suzbijanje narkomanije tvrdi da je kljuc borbe protiv ovog zla u prevenciji
To je opaka bolest i zahteva angažovanje svih - ministarstava za omladinu i sport, obrazovanje, zdravlje, policije,
kao i Crkve i pojedinaca, i niko ne sme da zataji. Sve napore bi trebalo objediniti i načiniti program po iskustvima drugih -
naglašava Kričak, objašnjavajući da bi ciljna grupa za upoznavanje sa zlom koje donosi droga trebalo da budu deca od 13
do 15 godina. Posebno je važno da roditelji o tome razgovaraju sa svojom decom. Naš sagovornik uverava da mladi još
ne znaju šta je narkomanija, pa je zato olako doživljavaju. S druge strane, kaže, ukoliko se ogluše na sva upozorenja,
društvo nije krivo ako počnu da koriste drogu.
Roditelji često kriju bolest svoje dece kako ne bi bili odbačeni od okoline, što je pogrešno i završava se tragično.
Čim primete da s njihovom decom nešto nije u redu, moraju da reaguju i traže pomoč. Ukoliko to na vreme ne učine,
kasnije neće biti u prilici da isprave grešku - kaze Milan Kricak.