Татјана Калезић, 2010 Кластер креативних индустрија Војводине

1. KLASTER KREATIVNIH INDUSTRIJA VOJVODINE
Strategija razvoja
2010-2015.

2. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
2
STRATEGIJA RAZVOJA
KLASTERA KREATIVNIH INDUSTRIJA VOJVODINE
2010-2015.
“Kreativnost može da reši
skoro svaki problem, u
pokušaju da originalnošću
pobedi navike, kreativnost
prevazilazi sve prepreke.”
George Lois

3. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
3
Uvod
Razvoj tehnologije, globalizacija i konkurencija utiĉu na društveno-ekonomske prilike i dovode do
ubrzanih promena u okruženju. U našem regionu, privreda se brzo prilagoĊava ovim promenama,
prepoznaje višedimenzionalni potencijal kreativnih ljudi i intenzivno prati i podržava trendove
definisanja i razvoja kreativne ekonomije. Shodno tome, društvo ima zadatak da stvori uslove koji
će objediniti kreativnost i tehnologiju i kroz nove poslovne mogućnosti doneti prednost regiona.
Klaster kreativnih industrija Vojvodine je kljuĉni deo kreativne ekonomije kao tipiĉan primer
poslovnog modela zasnovanog na savremenim principima kreativne ekonomije koja je definisana
kao "industrija koja u procesu stvaranja novih vrednosti u svom poreklu nosi individualnu
kreativnost, veštine i talenat, sa potencijalom za otvaranje novih radnih mesta, kroz generisanje i
eksploataciju intelektualne svojine.”
Sadrţaj
2
3
3
4
4
4
4
4
4
4
5
5
6
6
6
6
6
6
8
8
8
8
8
8
8
8
8
8
9
9
9
11
11
11
12
12
12
14
14
14
14
14
14
15
16
Strategija razvoja Klastera kreativnih industrija Vojvodine
Uvod
Sadrţaj
Kreativnost i ekonomija
Umetnička, naučna i ekonomska kreativnost
Novi pojmovi i koncepti
Kreativni proizvodi i usluge
Kulturna industrija
Kulturna ekonomija
Kreativna industrija
Kreativna ekonomija
Kreativni stalež i kreativni preduzetnici
Kreativni gradovi
Kreativni klasteri, povezivanje i regioni
Iskustvena ekonomija
Kreativna ekologija
Eko moda
Kreativni mediji
Osnovni pokretaĉi kreativne industije
Tehnologija, potražnja i turizam
Multidimenzionalnost kreativne ekonomije
Ekonomski aspekt
Socijalni aspekt
Kulturni aspekt
Održivi razvoj
Institucionalni aspekt
Politička odgovornost
Interakcija departmana i ministarstava
Dijalozi i javne debate
Institucijalni mehanizmi
Sistematska analiza
Razvojni trend i potencijali kreativnih industrija
Autorska prava i kreativna ekonomija
Kreativna ekonomija u Republici Srbiji
Klaster kreativnih industrija Vojvodine
Vizija
Misija
Struktura upravljanja
Ključne inicijative i oblasti delovanja klastera
Strateški ciljevi klastera 2010-2015.
Jačanje klastera
Pozicioniranje klastera u društveno-ekonomskom okruženju
Generisanje novih poslovnih mogućnosti
Osnivači Klastera kreativnih industrija Vojvodine
Autor i izvori

4. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
4
Kreativnost i ekonomija
Pojam kreativnosti se ne može iskazati jednostavnom definicijom s obzirom na multidimenzionalni
karakter ovog fenomena. Ĉak i nakon opsežnih psiholoških istraživanja nije postignuta saglasnost
u pogledu definisanja kreativnosti kao ljudske osobine ili kao procesa stvaranja originalne ideje.
MeĊutim, karakteristike kreativnosti koje se ispoljavaju kroz razliĉite oblasti ljudskog delovanja
mogu se razlikovati kao:
 umetnička kreativnost zasnovana na imaginiciji koja ima sposobnost da proizvede
origalne ideje i nove naĉine interpretacije upotrebom reĉi, tekstualnih izraza, zvuka i slike;
 naučna kreativnost koja podrazumeva znatiželjnost i spremnost na ekperimentisanje u
pronalaženju novih rešenja i
 ekonomska kreativnost kao dinamiĉan spoj inovacija, tehnologije, poslovanja,
marketinga i dr. spoj koji stvara ekonomsku konkurentnu prednost.
S ekonomskog aspekta, veza izmeĊu kreativnosti i društveno-ekonomskog razvoja je neraskidiva,
ne samo u smislu akumulacije ekonomskih rezultata, već i u stvaranju kreativnog kapitala u
ciklusu sadejstvujućih kreativnih aktivnosti - ljudskog kapitala, tehnologije, institucionalnog
okruženja, društvenog okruženja, otvorenosti i razliĉitosti.
Novi pojmovi i koncepti
 Kreativni proizvodi i usluge
Kreativnost se može definisati i kao proces u kojem se ideje stvaraju, povezuju i
transformišu u stvari koje imaju vrednost. Drugim reĉima, kreativnost polazi od ideje, do
stvaranja nove ideje, odnosno, originalnosti u kreiranju neĉega od niĉega ili povezivanja
onoga što već postoji.
 Kulturne industrije
UNESCO definiše kulturne industrije kao industrije koja kombinuju kreativnost, proizvodnju
i komercijalizaciju sadržaja koji je u svojoj prirodi kulturan i nematerijalan i koji je obiĉno
zaštićen autorskim pravima a može imati oblik robe ili usluge. Ujedno, kao znaĉajan aspekt
kulturnih industrija je njihova centralna uloga u promovisanju i oĉuvanju kulturne
raznolikosti i negovanju demokratskog pristupa kulturi.
 Kulturna ekonomija
Kulturna ekonomija primenjuje ekonomske analize na sve stvaralaĉke i izvoĊaĉke
umetnosti, nasleĊe i kulturne industrije u javnom i privatnom vlasništvu i kroz ekonomsku
organizaciju kulturnog sektora prati ponašanje proizvoĊaĉa i potrošaĉa u uslovima
vladajuće politike. Iako kulturna ekonomija koristi disciplinarne ekonomske principe,
osnovna svrha primene je bolje razumevanje dinamike kreativnosti i uĉešća u svetskoj
ekonomiji i težnja ka usklaĊivanju kulturne politike sa tehnološkom i trgovinskom
politikom.
 Kreativne industrije
Kreativne industrije su osnovni koncept kulturnih industirja proširile izvan granica
umetnosti i napravile znaĉajan pomak u pristupu komercijalno-tržišnim aktivnostima.
Od ranih 90-tih godina, kada se termin “kreativne industrije” pojavio u australijskom
izveštaju Kreativna nacija, formirano je nekoliko modela klasifikacije kreativnih industrija.
Model britanskog Ministarstva kulture, medija i sporta, nastao je prilikom restrukturiranja
britanske ekonomije i postao najšire prepoznatljiv usled brzine sprovoĊenja mera za razvoj
kreativnih industrija. Pod snažnim uticajem kreativnosti i inovacija i potrebe da se
“kreativni” sektor definiše i ekonomski iskaže, Britajnija je zauzela vodeću poziciju u
implementaciji ekonomskog koncepta kreativnih industrija. Pri tome, britanska vlada svaki
sektor smatra “kulturnim” ali radije koristi termin “kreativni” kako bi se izbegla nadmena
konotacija samog izraza “kulturni”. Ovom klasifikacijom je obuhvaćeno 13 industrija:
oglašavanje, arhitektura, umetnost i antikviteti, zanatstvo, dizajn, moda, film i video,
muzika, scenske umetnosti, izdavaštvo, softver, televizija i radio, video i kompjuterske
igre, dok je drugi znaĉajan model klasifikacije kreativnih industrija, nešto kasnije (2003),

5. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
5
predstavila Svetska organizacija za zaštitu intelektualne svojine, zasnovan na podeli
industrija koje direktno ili indirektno stvaraju, proizvode, prenose ili distribuiraju proizvode
koji podležu zaštiti autorskih prava.
Klasifikacija kreativnih industirja koja je najšire prihvaćena predstavljena je 2004. godine
na Konferenciji UNCTAD, po kojoj su kljuĉne industrije podeljene u ĉetiri osnovne grupe:
nasleĊe, umetnost, mediji i primenjeni dizajn.
 Kreativna ekonomija
Bez obzira na razliĉite stavove u pogledu definisanja i klasifikacije kreativnih industrija,
sasvim je sigurno da su kreativne industrije srce kreativne ekonomije koju definišemo kao:
o Koncept koji stvaranjem kreativnih dobara doprinosi ekonomskom rastu i razvoju;
o Stvaranje prihoda i otvaranje novih radnih mesta kroz promociju socijalne
inkluzije, kulturne razliĉitosti i razvoja ljudskih potencijala;
o Jaĉanje interakcije ekonomskih, kulturnih i socijalnih aspekata i tehnologije,
intelektualne svojine i ciljeva u turizmu;
o Skup ekonomskih aktivnosti koji se bazira na razvoju i povezivanju makro i mikro
nivoa sa ukupnom ekonomijom;
o Mogućnost za paralelno delovanje multidisciplinarnih resora u kreiranju inovativnih
politiĉkih uslova i odgovora.
 Kreativni stalež i kreativni preduzetnici
Kao kreativni stalež u društvu prepoznati su ljudi profesionalci, umetnici i nauĉni radnici
koji stvaraju ekonomske, društvene i kulturne aktivnosti, naroĉito u urbanim okruženjima.
Taĉnije, kreativni stalež ĉine ljudi koji se bave naukom, tehnologijama, arhtekturom i
dizajnom, edukacijom, umetnostima, muzikom i zabavom, koji proizvode nove ideje,
tehnologije ili nove kreativne sadržaje. U svom delovanju, kreativni stalež saraĊuje sa
grupama kreativnih profesionalaca iz drugih oblasti biznisa, finansija i prava pri ĉemu
zajedniĉki vrednuju kreativnost, individualnost, otvorenost, razliĉitost i dostignuća.
Istaknuti predstavnici kreativnog staleža su kreativni preduzetnici, uspešni i talentovani
ljudi koji razvijaju nove naĉine razmišljanja i ponašanja, koji tragaju za novim
mogućnostima u okruženju i nalaze put da ideje transformišu u kreativne proizvode i
usluge.
Klasifikacija kreativnih industrija
NasleĊe Umetnost Mediji Primenjeni dizajn
Kulturna
mesta
Tradicija
Vizuelna
umetnost
Scenska
umetnost
Izdavaštvo i
štampani
mediji
Audio
vizuelna
umetnost
Dizajn
Novi
mediji
Kreativne
usluge
Arheološka
nalazišta,
muzeji,
biblioteke,
izloţbe i dr.
Umetniĉki
proizvodi,
stari zanati,
festivali,
proslave
i dr.
Slikarstvo,
vajarstvo,
fotografija i
antikviteti
Muzika,
teatar,
ples,
cirkus i dr.
Knjige,
novine,
publikacije i
dr.
Film, televizija,
radio i druga
radiodifuzija
Enterijer,
grafika,
moda,
nakit,
igraĉke i
dr.
Softver,
video
igre,
digitalni
sadrţaji i
dr.
Arhitektura,
oglašavanje,
istraţivanje
i razvoj,
kultura i
rekreacija

6. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
6
 Kreativni gradovi
Ideja kreativne ekonomije je našla najjaĉe uporište u ekonomiji gradova te je nastao
koncept “kreatini grad” kao termin koji opisuje urbanu celinu u kojoj se prožimaju razliĉite
vrste kulturnih aktivnosti kao sastavni deo gradske ekonomske i društvene organizacije.
Potencijalni “kreativni grad” treba da ima izgraĊenu jaku društvenu i kulturnu
infrastrukturu, da ima potencijal zapošljavanja kreativnih stvaralaca i da bude atraktivan
za finansiranje i kulturnu afirmaciju.
Mreža kreativnih gradova:
o UNESCO gradovi literature: Edinburg UK, Ajova US, Melburn Australija;
o UNESCO gradovi muzike: Bolonja Italija, Gent Belgija, Glazgov UK, Sevilja
Španija
o UNESCO gradovi dizajna: Berlin Nemaĉka, Buenos Aires Argentina, Kob Japan,
Montreal Kanada, Nagoja Japan, Šenzen Kina, Šangaj Kina;
o UNESCO gradovi folklora i tradicije: Asvan Egipat, Kanazava Japan, Santa Fe
US;
o UNESCO gradovi gastronomije: Ĉengdu Kina, Popajan Kolumbija;
o UNESCO grad medija: Lion Francuska i
o UNESCO grad filma: Bredford UK.
 Kreativni klasteri, povezivanje i regioni
Za porast produkcije kreativnih proizvoda i usluga velikim delom zaslužno je pozitivno
prelivanje koje ostvaruju preduzeća koja meĊusobno saraĊuju. Kao što organizacije i
pojedinci ostvaruju saradnju na nivou grada ili regiona tako ne postoje ograniĉenja za
saradnju izmeĊu grupacija kreativnih preduzeća sa bilo kojih lokacija. Udruživanje
preduzeća i umetnika iz oblasti filma, muzike, vizuelnih umetnosti, mode, dizajna i
arhitekture podstiĉe ekonomsku, društvenu i kulturnu interakciju koja zauzima sve
znaĉajniju ulogu u njihovom daljem rastu.
 Iskustvena ekonomija
Koncept iskustvene ekonomije se zasniva na ideji da će ljudi u veoma bliskoj budućnosti
odvajati odreĊeni deo svojih prihoda kako bi iskusili ili stekli neobiĉna životna iskustva.
Ovakve želje i težnje se neminovno ostvaruju preko potrošnje i upotrebe kreativnih
proizvoda i usluga koji se bitno razlikuju od jednostavnih proizvoda i usluga u
svakodnevnoj upotrebi. Ovaj koncept se sve više širi i potvrĊuje i postavlja nove
kriterijume i zadatke pred kreativne idustrije za organizaciju dogaĊaja koji će posetiocima
izazivati nezaboravne iskustvene impresije.
 Kreativna ekologija
Koncept kreativne ekologije ogleda se u kreativnom razmišljanju i istraživanju okruženja,
podizanju svesti o važnosti umetnosti u društvu i doprinosu razvoju ekološki odgovornih
zajednica.
 Eko moda
Eko modna industrija usvaja trendove upotrebe tekstila proizvedenog od organskih,
prirodnih ili recikliranih vlakana kao što su organski pamuk, svila, konoplja, juta ili
bambus. Proizvodnja ovih sirovina ne zagaĊuje ili znantno manje zagaĊuje okolinu, koristi
manje energije a više ljudskog angažovanja, stvaralaštva, talenata i veština, bio-
razgradive su i lako se recikliraju. Zeleni akcioni plan do 2030. godine predviĊa niz mera
za formiranje organskog tržišta, uzgoj sirovina, proizvodnju vlakana i smanjenje zagaĊenja
koje proizvode tekstilne industirje za 30%. Pored toga, eko modna industrija podstiĉe
afirmaciju lokalnih identiteta i kultura u etniĉkom i etiĉkom pogledu.
 Kreativni mediji
Nagli porast odgovornog ponašanja u proteklih 10 godina razvio se pod uticajem medija,
društvenih mreža i interneta. Poruke o nasilnom ponašanju, ugrožavanju prava i
uništavanju prirodne sredine prenose se preko novina, magazina, blogova, knjiga, You
Tube-a i izazivaju razliĉita reagovanja. Potrošaĉi postaju edukovani i informisani i tragaju
za odgovornim ponašanjem, ekološkim rešenjima i proizvodima i ujedinjuju se u peticijama
globalnih razmera.

7. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
7

8. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
8
Osnovni pokretaĉi kreativnih industrija
Digitalna revolucija i komunikacije dovele su do izuzetnog razvoja i rasta kreativnih industrija te su
u ekonomskom smislu glavni pokretaĉi naglog napretka poseno kada je u pitanju:
 Tehnologija - koja je visoko nauĉna i tehnološka otkrića prilagodila u tržišne proizvode i
usluge. Ovi procesi kreativne ekonomije i inovativnosti su toliko snažni i uĉestali da utiĉu
na pozitivne promene u državnim sistemima koji se prilagoĊavaju i kreiraju platforme koje
podržavaju saradnju nauke i kreativnosti;
 Potražnja - povećanje zahteva i potražnje za novom generacijom kreativnih proizvoda leži
u realnom porastu prihoda i širenju globalnog tržišta koje masovnom proizvodnjom i
snižavanjem cena lako nalazi put do potrošaĉa i
 Turizam - kao specifiĉno tržište u stalnom rastu i promenama koje koristi kreativne
proizvode i kulturne usluge kao osnovne motive i pokretaĉe.
Multidimenzionalnost kreativne ekonomije
 Ekonomski aspekt - osim znaĉajnog udela u nacionalnoj ekonomiji preko zapošljavanja i
kreativnih roba i usluga, kreativna ekonomija promoviše razliĉitost, tržišnost i inovativnost,
pomaže oživljavanje napuštenih urbanih celina, razvija ruralne sredine dok u isto vreme
neguje tradiciju i zaštitu kulturnog nasleĊa.
 Društveni aspekt –
o Doprinos otvaranju novih radnih mesta je najznaĉajniji društveni uticaj kreativnih
industrija koje ujedno podstiĉu sticanje novih znanja, veština i kvalifikacija.
o Drugi znaĉajan društveni doprinos kreativnih industrija je njihova uloga u jaĉanju
društvene inkluzije koja usmeravanjem kulturnih aktivnosti prema odreĊenim
društvenim grupama i zajednicama dovodi do socijalne kohezije.
o TakoĊe, ukljuĉivanjem žena u proizvodne procese, modnu industriju i zanate i
organizaciju kulturnih aktivnosti kreativne industrije vrše promociju i uticaj na
rodnu ravnopravnost.
o Tesna povezanost kreativne ekonomije i obrazovnog sistema kroz uticaj na rano
formiranje društvenog ponašanja a kasnije na razvijanje individualnosti je od
kljuĉnog znaĉaja za razvoj kulturno orijentisane populacije.
 Kulturni aspekt - koliki je uticaj kreativne ekonomije može se sagledati kroz porast
ekonomskih i kulturnih vrednosti preko kreativnih proizvoda i usluga koji doprinose razvoju
kulture pojedinca i društva i polazišta da je kulturni izraz svojstvena ljudska težnja te u
tom smislu kulturna raznolikost ima kljuĉnu ulogu u promovisanju ekonomskog,
društvenog i kulturnog razvoja.
 Održivi razvoj - kreativne industrije direktno doprinose održivom razvoju s obzirom da je
ovaj pojam u velikoj meri prevazišao okvire zaštite životne sredine, te kulturna održivost
podrazumeva procese koji se odnose na održivost kulturnih dobara, manjinskih jezika i
tradicija, umetniĉkih dela, predmeta i nasleĊa, graĊevina i lokaliteta. Uloga koncepta
kreativnih industrija i kreativne ekonomije je da skrene pažnju kulturnim i politiĉkim
institucijama o potrebi strategija i investicija koje će obezbediti održivi pravac razvoja.
 Institucionalni aspekt - s politiĉkog stanovišta, stvaranje kulturnih vrednosti udruženih
sa ekonomskim potencijalom koji stvaraju kreativne industrije, dovodi do postizanja opštih
društvenih ciljeva koji su istovremeno i ciljevi vlade koja kreira institucionalno okruženje i
uslove za razvoj kulture i identiteta nacije, regiona, gradova i zajednica.
o Politiĉka odgovornost
 Interakcija departmana i ministarstava
Najveći uticaj kreativne ekonomije u pogledu politiĉke odgovornosti i
vladajuće administracije i ministarstava s kojima je u interakciji ispoljava
se u obalsti ekonomije, trgovine, regionalnog razvoja, tržišta rada,
domaćih i stranih investicija, tehnologija i komunikacija, kulture, turizma,
socijalne zaštite i obrazovanja.
 Dijalozi i javne debate
Pojedinci i organizacije kreativnih industrija se u svom delovanju tesno
povezuju sa drugim ekonomskim sektorima i otvaraju brojna pitanja,
zakljuĉke i perspektive i generišu potrebu za meĊusobnim dijalogom na
svim nivoima koji ukljuĉuju:

9. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
9
 Javni sektor (javne kulturne institucije, muzeji, galerije...)
 Privatni sektor (profesionalne i komercijalne firme iz svih oblasti
kulture i kreativnih produkcija i distribucije)
 Neprofitni sektor (festivali, dogaĊaji, kulturna udruženja...)
 Civilni sektor (NVO, fondacije, akademije, profesionalna
udruženja...)
o Institucijalni mehanizmi
Multidimenzionalna priroda kreativne ekonomije i industrije zahteva integrisan
pristup efikasnih institucionalnih mehanizama koji će koordinirati usklaĊivanje
sektorskih politika kako bi se izbeglo fragmentirano donošenje mera te
usporavanje rasta i razvoja punog potencijala kreativne ekonomije.
o Sistematska analiza
SprovoĊenje efikasnih mera koje će dovesti do razvoja kreativne ekonomije na
lokalnom, nacionalnom i meĊunarodnom nivou podrazumeva i uporedno
prikupljanje informacija i sprovoĊenje analiza kroz definisanje tri kljuĉne oblasti:
 Definisanje i razumevanje strukture kreativne ekonomije, svih uĉesnika,
njihovih meĊusobnih povezanosti i povezanosti kreativnog sektora sa
drugim ekonomskim sektorima,
 UtvrĊivanje metoda za analizu delovanja kreativne ekonomije i i doprinosa
koji ostvaruje u ukupnom ekonomskom i društvenom životu i
 Sveobuhvatne statistiĉke i analitiĉke preglede koji će obezbediti
ocenjivanje i ekonomski, trgovinski i radni doprinos kreativnog sektora.
UNESCO 2009 Statistiĉka matrica sektora kulturnih industrija
Sektori kulturnih industrija Srodni sektori
Kulturno i
prirodno
nasleĊe
IzvoĊenje
i
manifestac
ije
Vizuelna
umetnost
Knjige i
štampa
Audio-
vizuelni i
interaktivni
mediji
Dizajn i
kreativne
usluge
Turizam
Sport i
rekreacija
Muzeji
-i virtuelni
Arheološka i
istorijska mesta
Kulturna i
prirodna mesta
Scenska
umetnost
Muzika
Festivali i
Sajmovi
Likovna
umetnost
Fotografija
Zanatska
umetnost
Knjige
Novine
Štampa
Biblioteke
i virtuelne
Sajmovi
knjiga
Film i video
TV i radio
-i internet
Video igre
-i online
Modni dizajn
Grafiĉki
dizajn
Enterijer
Eksterijer
Arhitektura
Marketing
Ĉarter
putovanja i
turistiĉke
usluge
Prenoćište i
smeštaj
Fitnes
Zabava
Zabavni parkovi
Duhovna kulturna baština Duhovna baština
Edukacija i veštine Edukacija i veštine
Arhiviranje i oĉuvanje Arhiviranje i oĉuvanje
Oprema i prateći materijali
Oprema i prateći
materijali

10. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
10

11. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
11
Razvojni trend i potencijali kreativnih industrija
MeĊunarodna politika koja predviĊa implementaciju nacionalnih strategija za unapreĊenje
kreativne ekonomije u zemljama u razvoju utemeljena je Milenijumskom deklaracijom u kojoj je
postignuta meĊunarodna saglasnost u pogledu osam milenijumskih razvojnih ciljeva koje treba
postići do 2015. godine:
1. Borba protiv siromaštva i gladi,
2. Univerzalno osnovno obrazovanje,
3. Promovisanje rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena,
4. Smanjenje smrtnosti dece,
5. UnapreĊenje zdravlja majki,
6. Borba protiv HIV-a i AIDS-a, malarije i drugih bolesti,
7. Oĉuvanje prirodne sredine,
8. Razvoj globalne razvojne saradnje.
2008. godine svetska finansijska i ekonomska kriza smanjile su obim internacionalnog trgovanja
za 12%, meĊutim, rast izvoza kreatvinih roba i usluga se nastavio i dostigao 592 biliona dolara,
što je dvostruko više u odnosu na 2002. godine odnosno rast od 14% godišnje. Ovaj podatak
ujedno je i potvrda da kreativne industrije ima veliki potencijal za zemlje u razvoju koje imaju
šansu da zauzmu svoje mesto u jednom od najdinamiĉnijih sektora svetske ekonomije.
Autorska prava i kreativna ekonomija
Autorska prava u sferi zakona o intelektualnoj svojini obezbeĊuju zaštitu originalnog rada i
autorstva u slikarstvu, vajarstvu, muzici, romanistici, poeziji, drami, plesu, arhitekturi, uputstvima
za upotrebu, tehniĉkoj dokumentaciji i softveru. Pravnom zaštitom stvaraocu se daje ekonomsko i
moralno pravo nad njegovom kreacijom kao i pravo javnosti i pristupu delu. SprovoĊenjem
institucionalnih mera u ovoj oblasti doprinosi se ekonomskom i društvenom razvoju.
Opravdanost poštovanja prava o autorstvu je dvojaka:
 Ekonomska opravdanost kroz podsticanje i nagraĊivanje pojedinaca ili grupa iz kreativnih
industrija koji su uložili vreme, veštine i novac da bi stvorili nove kreacije i dela i
 Moralna opravdanost kroz poštovanje rada i doprinosa kulturnoj razliĉitosti.
Kreativna ekonomija u Republici Srbiji
Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije u sektoru za
savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije ureĊuje politiku i stvara okruženje za razvoj kulturne
i kreativne industrije, kulturne odnose i analize u oblasti književnosti i izdavaštva, savremene
vizuelne umetnosti i multimedija, muziĉke umetnosti i diskografije, scenske i muziĉko-scenske
umetnosti i kinematografije, dok Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine deluje preko ĉetiri
sektora: sektora za kulturno nasleĊe i javne nabavke, sektora za savremenu umetniĉku produkciju
i meĊuregionalnu saradnju, sektora za kulturu manjinskih zajednica i amaterizam i sektora za
pravne i materijano-finansijske poslove.
Prema podacima, u 2004. godini bilo je 5909 registrovanih kompanija iz sektora kreativnih
industrija da bi se ovaj broj uvećao za 41% u 2007. godini, kada su najveću stopu profita
zabeležila filmska (13,6%) i muziĉka (12.7%) industrija a zatim i arhitektura (8,5%), oglašavanje i
propaganda (8,2%), video i kompjuterski mediji (8,2%), štamparska (6,3%) i izdavaĉka (5,6%)
industrija.
Po strukturi, 96% ovih kompanija spada u mikro-biznis sa 1 do 10 zaposlenih radnika, visoko
obrazovnog profila, sa znanjem stranizh jezika, IT znanjem i kreatinim veštinama.
Sa srednjim struĉnim obrazovanjem u sektoru je zaposleno 5700 ljudi a sa visokim preko 9800
koji ostvaruju izvoz od 73 miliona USD, od ĉega je 33% iz sektora dizajna enterijera i 13% iz
oblasti grafiĉkog dizajna.

12. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
12
Izveštaj o uvoĊenju inovativnih procesa u poslovanje pokazuje da je 30,53% preduzeća uvelo
inovacije a 18,99% sve oblike dizajna. Ova preduzeća izdvojila su sredstva za inovativne aktivnosti
i to 31,49% za obrazovanje i obuke, 0,67% za sve oblike dizajna i 13,62% za troškove
marketinga.
Uvedene inovacije iz oblasti kreativnih industrija zabeležene su u oblasti:
 inovacije u marketingu:
o Promena dizajna ili pakovanja proizvoda 17,84%
o Novi mediji za promociju proizvoda 21,83%
o Nove distributivne metode 12,21%
o Nove metode formiranja cena proizvoda 26,06%
 Zaštita prava intelektualne svojine:
o Prijava patenata 2,11%
o Prijava malih patenata 1,29%
o Zaštita industrijskog dizajna 3,17%
o Zaštita žiga 9,27%
o Zaštita autorskog prava 3,64%
o Registracija dizajna 5,99%
o Robne marke 10,33%
o Vremenska prednost u odnosu na konkurenciju 18,43%
Izveštajima Republiĉkog Zavoda za statistiku u oblasti kulture obuhvaćeni su bioskopi, pozorišta,
radio-stanice, TV centri, filharmonije i profesionalni orkestri, biblioteke, muzeji i umetniĉke
galerije i arhivi, izdavaĉke delatnosti i štampa.
Postoji potreba za definisanjem i usklaĊivanjem izveštaja u oblasti kreativnih industrija kako bi se
pojedine grane koje beleže ekspanziju i ostvaruju znaĉajne ekonomske rezultate poput oglašivaĉa i
marketing agencija uvrstile u proces analize i istraživanja.
Klaster kreativnih industrija Vojvodine
Klaster kreativnih industrija Vojvodine (Creative Industries Cluster of Vojvodina) je osnovan 2010.
godine kao poslovni model koncipiran na temeljima savremene kreativne ekonomije. Struktura
ĉlanstva koju ĉine institucije kulture, obrazovne institucije i privrednici iz svih oblasti kreativnih
industrija uz podršku republiĉkih i pokrajinskih institucija ĉine interakciju koja dovodi do
višedimenzionalnih rezultata i razvoja. Ovako pozicioniran Klaster ima sve preduslove da se razvija
i deluje kao relevantan predstavnik kreativnih industrija, povezuje i udružuje nacionalne kreativne
kompanije, proširuje regionalnu i meĊunarodnu saranju i širi svest o ekonomskom potencijalu i
mogućnostima sinergije sa drugim industrijskim granama.
Vizija
Vizija Klastera kreativnih industrija Vojvodine je da se pozicionira kao regionalno i meĊunarodno
prepoznatljiv kreativni Klaster koji snažno doprinosi razvoju kulturnih i kreativnih industirja i
stvara uslove u okruženju za njeno dalje širenje i jaĉanje.
Misija
Misija je stvaranje uslova da Klaster kreativnih industrija Vojvodine postane pouzdan partner u
razvoju i primeni novih proizvoda i usluga sa visokim potencijalom za stvaranje profita, važan
partner u razvoju pojedinaca, preduzeća i regionalnog biznisa i koordinator uticaja na društveno i
poslovno okruženje.

13. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
13

14. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
14
Struktura upravljanja
Prema Statutu Udruženja, odluĉivanje i upravljanje u Klasteru kreativnih industrija Vojvodine vrši:
 Skupština, koju ĉine svi ĉlanovi kao najviši organ upravljanja, ĉijim radom rukovodi
Predsednik.
 Upravni odbor od 7 ĉlanova upravlja aktivnostima Udruženja izmeĊu sednica Skupštine,
ĉijim radom rukovodi Predsednik UO.
 Izvršni direktor odgovoran za poslovanje udruženja u skladu sa odlukama Skupštine i
Upravnog odbora.
 Stalne i privremene radne grupe i struĉni savetnici koji se bave zadacima i pitanjima od
interesa za ĉlanove i Udruženje.
Kljuĉne inicijative i oblasti delovanja klastera
Za ostvarenje svoje vizije Klaster kreativnih industrija Vojvodine je fokusiran na:
 Podršku, povezivanje i meĊusobnu saradnju tri kljuĉna segmenta kreativnih industrija:
kulture i umetnosti, dizajna i medija;
 Proširenje saradnje kreativnih industrija sa drugim industrijskim granama kroz podizanje
svesti o mogućnostima sinergije u stvaranju novih vrednosti, proizvoda i usluga;
 MeĊunarodna saradnja sa klasterima i partnerima u zajedniĉkim projektima radi postizanja
obostranih ciljeva, razmene znanja i iskustva i daljeg jaĉanja i razvoja.
Strateški ciljevi klastera 2010 – 2015.
JAĈANJE UDRUŢENJA
 Razvijanje interne komunikacije, pravila i procedura,
 Izgradnja kapaciteta za zapošljavanje i menadžment Klastera,
 Razvijanje i usavršavanje portfolia usluga Klastera,
 Izgradnja održivog finansijskog plana, ukljuĉujući istraživanja i korišćenje
fondova EU i
 Povećanje broja ĉlanova.
POZICIONIRANJE UDRUŢENJA U DRUŠTVENO-EKONOMSKOM OKRUŢENJU
 Povećanje vidljivosti i pozicioniranje Klastera na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i
meĊunarodnom nivou,
 Saradnja sa republiĉkim i pokrajinskim institucijama i zavodima,
 Saradnja sa institucijama za obrazovanje i istraživanje,
 Saradnja sa neprofitnim organizacijama u zajedniĉkom uticaju na društveno okruženje,
 Proširenje saradnje sa domaćim i inostranim partnerima.
GENERISANJE NOVIH POSLOVNIH MOGUĆNOSTI
 Podizanje svesti o mogućnostima unapreĊenja konkurentnosti srpskih malih i srednjih
preduzeća kroz povećanje domaće tražnje za kreativnim proizvodima i uslugama,
 Osmišljavanje i izrada vizuelne i poslovne strategije malih i srednjih preduzeća za nastup
na meĊunarodnim sajmovima,
 Primena savremenih znanja u podizanju kvaliteta poslovanja,
 Stvaranje poslovnih prilika na regionalnom i meĊunarodnom tržištu,
 Razmenjivanje znanja i iskustava izmeĊu ĉlanova Klastera.

15. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
15
OSNIVAĈI – ĈLANOVI KLASTERA KREATIVNIH INDUSTRIJA VOJVODINE
2010
INSTITUCIONALNA PODRŠKA

16. Klaster kreativnih industrija Vojvodine – Strategija razvoja 2010-2015.
16
Autor:
Tatjana Kalezić
Izvori:
Branislav Savić, Hristina Mikić i Ana Ćurĉin, “Kreativne industrije u Srbiji - direktorijum kreativno profesionalnih
usluga", Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije-SIEPA i UNDP, Srbija, 2008. godina.
Statistika inovativne aktivnosti 2006-2008. Saopštenje 336, Republiĉki zavod za statistiku, 2009.
Creative industries development strategy, A report by the ERC Service Industries Subcommittee Workgroup on
Creative Industries, Septembar 2002.
UN Creative economy Report 2008.Creating Global Statistics for Culture: Expert Scoping Study, Final Report.
Montreal, UNESCO Institute for Statistics. 2006.
The UNESCO Framework for Cultural Statistics (FCS) 2009.
UN Summary of High-level Panel on Creative Industries document TD/L.379. 2004.
UNIDO Creative Industries and Micro & Small Scale Enterprise Development: A Contribution to Poverty
Alleviation. Vienna 2002.
UNESCO sekretarijat, Jun 2010
Fotografije: UK Ministarstvo kulture, medija i sporta