psihoaktivne supstance (pas), kriterijumi za određivanje zloupotrebe / zavisnosti akutna intoksikacija štetna upotreba, sindrom zavisnosti, kriterijumi za određivanje zavisnosti znaci i simptomi, zavisnička ličnost razvoj zavisnosti, krug zavisnosti

1. 1
KKrriittrriijjuummii zzaa ddiijjaaggnnoossttiikkuu
zzlloouuppoottrreebbee//zzaavviissnnoossttii
oodd bbeennzzooddiiaazzeeppiinnaa
ii kklliinniiččkkaa sslliikkaa
Dr Goran Lažetić

2. 2
PSIHOAKTIVNE SSUUPPSSTTAANNCCEE ((PPAASS))
• Pojam psihoaktivne supstance upotrebljava se u
Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-10), Svetske
zdravstvene organizacije.
• Psihoaktivne supstance (PAS) su hemijske supstance koje
kada se unesu u organizam (a mogu se uneti na različite
načine) menjaju psihičke i telesne funkcije kod čoveka i
mogu da izazovu psihičku i/ili telesnu (fizičku) zavisnost.
• U psihoaktivne supstance spadaju: alkohol, marihuanu,
heroin, amfetamin, kokain, ekstazi, opijum, metadon,
organski rastvarači, lepila,, nikotin, LSD, PCP, anaboličke
steroide...
i benzodiazepini....

3. PSIHOAKTIVNE SSUUPPSSTTAANNCCEE ((PPAASS))
• LEGALNE – kontrolisane i posebno
oporezovane – (npr. alkohol, duvan)
• LEGALNE – izdaju se samo na lekarski
recept i strogo pod kontrolom lekara –
(npr. sedativi)
• ILEGALNE – zakonom zabranjeno
spravljanje, distribucija, prodaja i
omogućavanje korišćenja (kanabis, opioidi,
kokain, amfetamin, ekstazi....)
3

4. KRITERIJUMI ZZAA OODDRREEĐĐIIVVAANNJJEE
ZZLLOOUUPPOOTTRREEBBEE // ZZAAVVIISSNNOOSSTTII
• Međunarodna klasifikacija bolesti
MKB 10
• Klasifikacija mentalnih poremećaja
i poremećaja ponašanja F1x
4

5. 5
KRITERIJUMI ZZAA OODDRREEĐĐIIVVAANNJJEE
ZZLLOOUUPPOOTTRREEBBEE // ZZAAVVIISSNNOOSSTTII
• F13 Mentalni poremećaji i poremećaji
ponašanja zbog upotrebe sedativa ili
hipnotika
• F13.0 Akutna intoksikacija
• F13.1 Štetna upotreba
• F13.2 Sindrom zavisnosti
• F13.3 Apstinencijalni sindrom
• Zloupotreba supstanci koje nisu psihoaktivne supstance kao
što su laksativi, aspirin itd... treba da bude šifrirana
upotrebom F55 (zloupotreba supstanci koje ne izazivaju
zavisnost).

6. 6
F13.0 AAkkuuttnnaa iinnttookkssiikkaacciijjaa
• Prolazno stanje koje nastaje neposredno posle unošenja
psihoaktivne supstance i vremenski je ograničenog trajanja.
• Pospanost
• Konfuzija
• Vrtoglavica
• Zamagljen vid
• Nerazgovetan govor
• Nedostatak koordinacije
• Vlažna koža
• Raširene zenice...
• Ovu dijagnozu ne treba koristiti kao glavnu samo u
slučajevima gde se intoksikacija javlja bez istovremenog
prisustva trajnih problema vezanih za supstancu (F13.1,
F13.2).

7. 7
FF1133..11 ŠŠtteettnnaa uuppoottrreebbaa
• Obrazac upotrebe koji izaziva
oštećenje zdravlja (psihičko i/ili
telesno).
• Druge posledice

8. F13.2 SSiinnddrroomm zzaavviissnnoossttii
• Zavisnost od psihoaktivnih supstanci
je kompleksna bolest. Definiše se kao
hronična, recidivantna bolest koja se
karakteriše kompulzivnim traženjem i
uzimanjem supstanci, što dovodi do
mnogobrojnih posledica – psihičkih i
telesnih, kao i do izmenjenog obrasca
ponašanja (teški poremećaj
ponašanja koji se viđa kod zavisnika
(zavisnička ličnost)).
8

9. 9
KRITERIJUMI ZA OODDRREEĐĐIIVVAANNJJEE ZZAAVVIISSNNOOSSTTII
• (Svetska zdravstvena organizacija - SZO)
• (neophodno prisustvo najmanje 3 od navedenih
kriterijuma i da su prisutni najmanje mesec dana, ili, ako
je manje od mesec dana, da su se pojavili u više navrata
u toku prethodnih godinu dana):
1. Jaka žudnja ili osećaj prinude da se uzme PAS
2. Otežana kontrola nad ponašanjem u vezi sa uzimanjem PAS
3. Apstinencijalni sindrom
Grupa psihičkih i fizičkih tegoba koje se javljaju po smanjenju ili prestanku korišćenja
PAS od kojih je osoba zavisna.
4. Povećana tolerancija
5. Provođenje sve više vremena u traženju, uzimanju i oporavljanju
od PAS
6. Progresivno zanemarivanje drugih zadovoljstava ili
interesovanja
7. Nastavljanje uzimanja PAS i pored jasnih činjenica o
neposrednim štetnim dejstvima

10. 10
PPoovveeććaannaa ttoolleerraanncciijjaa
• Potreba za znatnim povećanjem količine PAS da
bi se postigao (prethodni) željeni efekat.
• Tolerancija se razvija brzo za hipnotički efekat
benzodiazepina, ali je potrebno nekoliko meseci
da se razvije za anksiolitičko dejstvo.
Antikonvulzivni i miorelaksansni efekti traju
nekoliko nedelja pre nego što se razvije
tolerancija.
• Tolerancija nastaje zbog desenzitizacije GABA
receptora i povećane senzibilizacije ekscitatornih
neurotransmitera (npr. glutamat). Takođe dolazi
do smanjenja broja GABA receptora.

11. 11
ZZNNAACCII II SSIIMMPPTTOOMMII
• Postoji širok spektar mogućih
simptoma, ali važno je shvatiti da
osoba koja zloupotrebljava
benzodiazepine ne mora imati sve
nabrojane simptome.

12. 12
• Hronična zloupotreba
benzodiazepina može dovesti do
sledećih simptoma koji imitiraju
mnoge indikacije za njihovo
korišćenje na prvom mestu:

13. 13
• Anksioznost
• Nesanica
• Napadi panike
• Fobija, naročito agorafobija i klaustrofobija
• glavobolje
• Košmari
• Depresija
• Impulsivnost
• Agresija
• Slaba koncentracija i pamćenje
• Otežano rasuđivanje
• Razdražljivost
• Nedostatak interesa
• Ponekad suicidalne misli

14. 14
• Opšti bolovi i bolovi u mišićima (napetost mišića) grčevi
Slabost u rukama i nogama
Simptomi nalik gripu
• Znojenje
Osećaj previše toplo / hladno
• Drhtavica
• Palpitacije
• Konfuzija
• Konvulzije
• Psihotičnih simptoma, uključujući halucinacije
• Delirijum

15. 15
• Osobe koje su uzimale regularno
propisanu terapiju benzodiazepina a
postale su zavisne od terapijskih
doza obično imaju neke od sledećih
karakteristika.

16. 16
• Imaju „potrebu“ za benzodiazepinima kako bi mogli da sprovede
uobičajene svakodnevne aktivnosti.
• Benzodiazepine u terapijskim dozama uzimaju mesecima, ili godinama.
• Nastavljaju sa uzimanjem benzodiazepina iako su indikacije za terapiju
nestale.
• Ne mogu da smanje doze ili ukinu lek zbog apstinencijalnog sindroma.
• Ako su na kratkodelujućim benzodiazepina razvijaju se simptomi
anksioznosti između doza, ili se javlja žudnja za sledeću dozu.
• Redovno se obraćaju lekaru da dobiju ponovo i ponovo recepte.
• Oni postaju uznemireni ukoliko ne dobiju naredni recept, nose svoje tablete
svuda sa sobom i mogu uzimati veće doze pre očekivanog stresnog
događaja...
• Često ubeđuju lekara da im poveća dozu leka.
• Oni mogu da imaju izražene simptome anksioznosti, panike, agorafobije,
nesanica, depresija uprkos redovnom uzimanju benzodiazepina.

17. ŠTA JE „„ZZAAVVIISSNNIIČČKKAA LLIIČČNNOOSSTT““??
• Usled korišćenja i efekata PAS, osobe
doživaljavaju sekundarnu tranformaciju
ličnosti (karakteristična zavisnička ličnost).
U novoformiranoj zavisničkoj ličnosti
postoje elementi neodgovornosti,
egocentričnosti, bezosećajnosti,
nepoštovanje socijalnih normi. Ponašanje
zavisnika zasniva se na „principu
zadovoljstva“, umesto „principa realnosti“.
• Voljna aktivnost je ozbiljno narušena.
Zavisnik nema realne ciljeve, a još manje
snage da realizuje svoje irealne ciljeve.
17

18. 18
• Najčešće karakteristike zavisničkog ponašanja su:
– Socijalna i emocionalna nezrelost
Ne preuzima adekvatnu ulogu u porodici i široj socijalnoj zajednici. Nesposobnost
preuzimanja odgovornosti kroz nerealan, nezreo pristup procesu življenja.
– Nedostatak samodiscipline
Nedoslednost i odsustvo čvrstog stava – nepoštovanje datih obećanja i planova.
– Sebičnost i egocentričnost
Prednost se uvek daje PAS u odnosu na životne potrebe svoje porodice,
prijatelja... Zavisnik nije sposoban da razume i prihvati normalne potrebe drugih i
probleme svoje okoline.
– Negativan i kolebljiv stav prema autoritetima
Buntovno ponašanje ili menjanje stavova od prilike do prilike
– Površan odnos sa ljudima
Nesposobnost negovanja pravog prijateljstva.“
– Ograničena interesovanja
Zanemaruju se ranija interesovanja zbog totalne preokupiranosti PAS
– Nesposobnost adekvatnog izražavanja emocija
Pozitivni ili negativni ekstremi u pokazivanju emocija.
– Slabo podnošenje osujećenja i neuspeha
„Kratak fitilj“ – brzo se iznevira i reaguje burno
– Lažljivost
Zavisnik u početku laže kao bi prikrio uzimanje PAS i posledice zbog uzimanja, a
u kasnijim fazama bolesti laže u svim situacijama.

19. • U pokušaju da sebi i drugima ne priznaju
realitet zavisnosti od PAS (a da bi mogli
nesmetano da nastave sa uzimanjem
PAS), zavisnici često koriste različite
odbrambene mehanizme (sisteme odbrane
koji im omogućavaju dalje produbljivanje
bolesti).
• Odbrambene taktike su na svesnom nivou,
kao manipulacije u cilju održavanja
uzimanja PAS i u toku lečenja mehanizmi
odbrane se moraju razrešiti i razbiti kako bi
došlo do terapijske promene
19

20. • Minimiziranje
Stalno umanjivanje svega što je problematično u vezi uzimanja PAS
• Negacija
Poricanje svih problema zbog uzimanja PAS
• Racionalizacija
Beskrajno opravdavanje uzimanja PAS
• Projekcija
Drugačije tumačenje realnih događaja sa ciljem da se drugima pripišu
20
sopstvene greške zbog uzimanja i posledica PAS
• Potiskivanje
Zaboravljanje neprijatnih događaja zbog uzimanja PAS
• Socijalna komparacija
Upoređivanje sa drugim koji piju alkohol ili uzimaju PAS i koji imaju
mnogo više izraženije posledice kako bi se umanjio značaj
sopstvenog pijenja ili uzimanja droge

21. 21
RRAAZZVVOOJJ ZZAAVVIISSNNOOSSTTII
• Postoji više modela koji opisuju napredovanje zavisnosti.
• Jedan od modela koji je najčešće u upotrebi:
• RANA FAZA
» Eksperimentisanje
» Pogrešna upotreba
• FAZA ZLOUPOTREBE (postoji psihička
zavisnost i porast tolerancije)
• FAZA ZAVISNOSTI (postoji i psihička i
fizička zavisnost)

22. 22
1. RANA FAZA (EKSPERIMENTISANJE, POGREŠNA
UPOTREBA)
Mogu se koristiti različite PAS, zavisno od dostupnosti, mode,
uticaja vršnjačke grupe, itd. Izbor može odražavati
radoznalost (veličaju se efekti PAS). Osoba otkriva da
pomoću njih može da menja svoje raspoloženje. Svako
misli da to nije mnogo opasno, da će stvari „ostati pod
kontrolom“. Ponekad su „ulazne droge“ tablete
benzodiazepina.
• POGREŠNA UPOTREBA se uglavnom odnosi na uzimanje
sedativa bez kontrole lekara.
• Ovakav vid uzimanja može da se razvije u pravcu
zloupotrebe ili da se u potpunosti zaustavi, i osoba se vrati
zdravom stilu života.

23. 23
2. FAZA ZLOUPOTREBE
• ovoj fazi obično je redovno
uzimanje, ali još uvek pod
kontrolom. Fazu karakteriše žudnja
za supstancom (psihička zavisnost),
odnosno njenim efektima.
• Posledice počinju da se razvijaju.

24. 3. FAZA ZAVISNOSTI
• Supstanca se uzima sve češće, nekada i nekoliko puta u
toku dana. Ne postoji kontrola nad uzimanjem. Karakteriše
je preokupiranost psihoaktivnim supstancama i njenim
efektima.
• Kada ne može da dođe do PAS, ispoljava se apstinencijalna
kriza i neraspoloženje. Osoba se oseća “bolesno”, apatična
je, umorna i zna da je jedini način da olakša patnje ponovno
uzimanje PAS. Razvijena je uz psihičku zavisnost i telesna
zavisnost. Izražena je “zavisnička ličnost”.
24

25. 25
KRUG ZAVISNOSTI
• Osoba ima određene probleme, oseća se nesrećno, beznadežno, ne može da se
uklopi u socijalno funkcionisanje.... To može da bude bilo ko u bilo kojem dobu... Čuo
je od nekoga da su benzodiazepini odlični za njega...
• Ta osoba počinje da uzima benzodiazepine na svoju ruku. Oni omogućavaju da ti
problemi bar nakratko “nestanu”, oseća se opuštenije, bezbrižnije... Oseća se bolje.
Zato što sada “vidi” bolje u životu, benzodiazepini postaju značajne za tu osobu.
• Osoba sve češće uzima benzodiazepine. U ovom trenutku razmišlja o
benzodiazepinima, kako da nabavi. Gubi mogućnost kontrole za njihovo korišćenje i
razvija posledice upotrebe PAS.
• Zavisnik sada razvija zavisničko ponašanje i druge posledice naročito psihičke.
Počinje da pati zbog osećanja neiskrenosti i osećanja srama. Krize postaju češće.
Ako bi i pokušao da prestane sa uzimanjem javlja se apstinencijalni sindrom.
Drastično pada na socijalnom funkcionisanju, pogoršavaju se odnosi između njega i
zdravog društva, u porodici kao i na poslu.
• Benzodiazepini su sada najvažniji deo života. Udaljava se od svega zdravog. Gubi
volju i motivaciju za zdrave životne stvari, snove i ambicije, emotivno postaje
zaravnjen. Pošto je promenjen metabolizam tela, sada mu je potrebno sve više i više
benzodiazepina kako bi mogao da funkcioniše. Prešao je nevidljivu liniju i postao je
zavisnik. Što bolest više napreduje, sekundarne transformacije ličnosti su drastičnije.
Menja se fizički i mentalno.