spinal cord, autonomus nervous system, sympaticus, parasympaticus, medulla spinalis

1. Кичмена мождина
 Еволутивноно је најстарији део ЦНС-а
 Налази се у кичменом каналу
 Код риба је најдужа (залази у предео репа)
 Код копнених кичмењака допире до првог крстачног пршљена

2. Кичмена мождина
 Попречни пресек кичмене мождине
 Централни канал је у средини
 Око централног канала је сива маса (чине је тела нервних ћелија)
 Сива маса је у облику лептира чија крила чине „предње и задње рогове“
 Око сиве масе је бела маса (чине је мијелизована влакна)

3. Кичмена мождина
 Са кичмене мождине полазе мождински (спинални) нерви
 Човек има 31 пар мождинских нерава, а жаба 10 пари
 Спинални нерви су мешовити-састоје се од сензитивних и моторних влкана

4. Кичмена мождина
 Пут импулса од рецептора до ефектора
рецептор
сензитивни неурон
(тело му је у спиналној ганглији)
интернеурон
(тело му је у задњим роговима сиве масе)
мотонеурон
(тело му је у предњим роговима сиве масе)
ефектор

5. Кичмена мождина
 Бела маса кичмене мождине- чине је мијелизована нервна влакна
 Узлазни путеви преносе информације са периферије на више делове ЦНС
 Нпр. преноси информације са кожних рецептора за бол у таламус
 Силазни путеви преносе информације из виших делова ЦНС ка периферији
 Нпр. пирамидални пут (од коре предњег мозга до кичмене мождине)
 Пирамидални путеви се укрштају на предњој страни продужене мождине
 Хемисфере мозга контролишу мишиће супротне стране тела

6. Кичмена мождина
 У кичменој мождини се налазе бројни нервни центри који регулишу рад мишића
 Покретање главе, врата, трупа, екстремитета
 У вратном сегменту се налази центар који контролише покрете дијафрагме
 Кичмена мождина је у вези са влакнима аутономног нервног система

7. Кичмена мождина
 Кичмена мождина је центар многих рефлексних реакција
 Мање сложене рефлексне радње
 Рефлекс повлачења
 Рефлекс грчења трбушних мишића
 Рефлекс савијања ножних пртију
 Тетивни рефлекс (ударац чекића у тетиву)

8. Кичмена мождина
 Спинални шок-прекид везе између мозга и кичмене мождине
 Привремено долази до губљења свих рефлекса испод места пресека
 Након неколико недеља рефлексне радње се враћају
 Остаје трајна немогућност остваривања вољних покрета (парализа)

9. Аутономни нервни систем
 Део је периферног нервног система и делује независно од наше воље (аутономно)
 Контролише рад глатких мишића, жлезда, срца…
 Унутрашњи органи су двојно инервисани
 Влакна симпатичког нервног система (активан при стресним ситуацијама)
 Влакна парасимпатичког нервног система (активан у стању мировања)

10.  Организација аутономног нервног система
 Преганглијска нервна влакна→ганглије→постганглијска нервна влакна
Аутономни нервни систем

11.  Симпатички нервни систем
 Тела преганглијских влакана су у торакалном и лумбалном делу кич. мождине
 Преганглијска влакна (кратка, мијелизована) се прекопчавају на постгангл.
 Тела постганглијских влакана (дуга) су у у ганглијама симпатичког стабла
Аутономни нервни систем

12.  Парасимпатички нервни систем
 Тела преганглијских влакана су у кранијалном и сакралном региону
 Преганглијска влакна (дуга) се прекопчавају на постганглијска (кратка)
 Тела постганглијских влакана су у у ганглијама које су у или испред органа
Аутономни нервни систем

13.  Супротни ефекти деловања симпатикуса и парасимпатикуса (aнтагонисти)
 Симпатичка постганглијска влакна луче норадреналин
 Убрзава рад срца, сужава крвне судове, шири дисајне путеве и зенице
 Варење хране, пражњење бешике и полне функције своди на најмању меру
 Парасимпатичка постганглијска влакна луче ацетилхолин
 Успорава рад срца, шири крвне судове, успорава дисање, сужава зенице
 Подстиче варење и полне функције
Аутономни нервни систем