1. EKOLOGIJA
Interakcija organizma i
sredine
1859. Charles Darwin – “O poreklu
vrsta”

2. Pristup temi
 ideja ekologije – opšte prihvaćena?
 put kojim razne socijalne tehničko-gospodarske
moći nastoje modifikovati i prilagoditi svojim
interesima
 znanstvenotehnička redukcija čoveka na biće
kojem je svrha života puko održavanje u vreme
otvorenog napada na izvornost i prirodnih bića i
ljudi u pravcu njihovog transgenskog dorađivanja
i prepravljanja radi adaptacije tehničkom
okruženju čoveka
06/29/12 Osnove ekologije 2

3. Pristup temi
 James Lovelock, “Majka Zemlja – mit ili znanost”
HIPOTEZA GEE
 GEJA, ŽIVO PLANETARNO BIĆE
 P. Russell, “Buđenje planete” – sfera mišljenja,
“noosfera” GLOBALNI MOZAK
“ Nećemo se više doživljavati kao zasebne jedinke,
već kao dio globalne mreže koja se vrlo brzo
integriše, kao nervne ćelije globalnog mozga koji se
budi.”
06/29/12 Osnove ekologije 3

4. EKOLOŠKA ETIKA
 Princip odgovornog delovanja: “Deluj tako da
su učinci tvojeg delovanja podnošljivi sa
permanentnošću pravog ljudskog života na
Zemlji. (H. Jonas)
06/29/12 Osnove ekologije 4

5. οίκος, oikos, “dom"; i λόγος, logos, “znanje")
 Ernst Haeckel, 1866
Eugenius Warming
 Grana biologije, multidisciplinarna nauka,
holistična studija?
06/29/12 Osnove ekologije 5

6. ERNST HAECKEL, 1866. “Sveopšta morfologija
organizma”
„Pod ekologijom podrazumevamo ukupnu znanost o odnosima organizama prema okolnom
svetu, gde u širem smislu mislimo na sve egzistencijalne preduslove. Ovi preduslovi su
delom organske, a delom anorganske prirode; i jedni i drugi su od najvećeg značaja za sve
oblike organizama, jer ih prisiljavaju na njihovo prilagođavanje.
U anorganske uslove preživljavanja, na koje se svaki organizam mora prilagoditi, ubrajaju se
fizikalna i hemijska svojstva njegovog staništa (klima, svetlo, toplina, vlažnost i električni
parametri atmosfere), anorganski oblici hrane, specifičnosti vode i tla itd.
U organske uslove egzistencije ubrajamo sve odnose organizama prema drugim
organizmima s kojima dolaze u dodir i od kojih imaju obično ili koristi ili štete. Svaki
organizam u njima ima prijatelje i neprijatelje, takve koji im egzistenciju omogućavaju i takve
koji je ugrožavaju.
Organizmi, koji služe kao organska hrana za druge ili koji na njima žive kao paraziti, ubrajaju
se također u organske uslove.“
06/29/12 Osnove ekologije 6

7. PODELA EKOLOGIJE
o ekologija jedinke (autoekologija,
idioekologija
ili ekofiziologija)
o ekologija vrste (populacijska ekologija)
o ekologija životne zajednice (sinekologija)
o globalna ekologija (planetarna ekologija ili
holekologija)
o terestička i akvatička ekologija
o laboratorijska i terenska ekologija
o opšta, teorijska i primenjena ekologija
o mikrobna ekologija, fitoekologija,
zooekologija, humana ekologija
06/29/12 Osnove ekologije 7

8. IZABRANI POJMOVI IZ EKOLOGIJE
 alohtona vrsta – vrsta unesena u stanište u kojem do tada nije obitavala
 autohtona vrsta – vrsta koja originalno potiče iz staništa u kojem obitava
 biocenoza – životna zajednica raznovrsnih organizama na određenom
staništu
 biotop – stanište, prostor gde se organizmi prirodno pojavljuju
 ekološka niša – položaj neke vrste u ekosistemu
 hemerobija – promena ekosistema usled delovanja ljudi
 okolina – pojam koji sadrži socijalni aspekt
 okoliš – pojam koji sadrži ekološki aspekt (prirodno okruženje: vazduh,
voda, tlo, klima, živa bića u uzajamnom delovanju)
 pejus – pogoršanje uslova za organizme neke vrste usled promene nekog
ekološkog faktora
 plagioklimaks – prestanak razvoja životne zajednice kao posledica
delovanja ljudske aktivnosti
 populacija – skup jedinki iste vrste na određenom prostoru u određeno
vreme
 trajno održiv razvoj – iskorištavanje raspoloživih resursa i gospodarenje
njima tako da se zadovolje potrebe današnje generacije bez
onemogućivanja budućih generacija
06/29/12 Osnove ekologije 8

9. MIKROBNA EKOLOGIJA
 Izučavanje interakcije između hemijskih, fizičkih i
strukturalnih atributa niše i sastava specifične
populacije mikroorganizama
 Struktura mikrobne zajednice u niši
 Pionir – Haines, 1933, Cambridge – klasične studije
o kolonizaciji sirovog mesa bakterijama
 Ingram, Mossel i Westerdijk – osnovni aspekti
kolonizacije namirnica bakterijama i plesnima
06/29/12 Osnove ekologije 9

10. MIKROBNA EKOLOGIJA
 Skoro svaki mikroorganizam može biti izolovan iz gotovo
svake namirnice ► Tanner, 1944
 PROMENA PRILAZA U MIKROBIOLOGIJI NAMIRNICA
 ☺Kvantifikacijom se zapaža da svaku pojedinu namirnicu
odlikuje specifična mikroflora koja brojno nadmašuje
prirodno zagađenje za najmanje 104 cfu/g ☺
 Mikroflora ohlađenog sirovog mesa: psihrotrofni Gram
negativni štapići rodova Pseudomonas, Alcaligenes,
Flavobacterium, Shewanella, Moraxella
 Mikroflora sirovog mleka: Gram pozitivne koke i štapići
rodova Lactococcus, Lactobacillus, Micrococcus
06/29/12 Osnove ekologije 10

11. FUNDAMENTALNI PRINCIPI EKOLOGIJE
 Nivoi ekološke organizacije
 Koncept ekosistema
 Koncept ekološke niše i habitata
MIKROBNA EKOLOGIJA – studija o ekosistemima
koji se sastoje od mikroorganizama, ali i na koje
utiču
mikroorganizmi
06/29/12 Osnove ekologije 11

12. Nivoi organizacije
 Individua - jedan
živi organizam
06/29/12 Osnove ekologije 12

13. Nivoi organizacije
 Populacija –
grupa individua
jedne vrste koje
egzistiraju na
istom području u
isto vreme
06/29/12 Osnove ekologije 13

14. Nivoi organizacije
 Zajednica – grupa
različitih
populacija,
konzorcijum,
asocijacija
06/29/12 Osnove ekologije 14

15. Nivoi organizacije
 Ekosistem – živi
organizmi,
nežive
komponente,
izvor energije i
interakcije u
datom području
06/29/12 Osnove ekologije 15

16. Nivoi organizacije
 Biom- grupa
ekosistema koji
imaju istu klimu i
slične dominantne
zajednice
06/29/12 Osnove ekologije 16

17. Nivoi organizacije
 Biosfera -
globalni aspekt,
svi biološki i
fizički procesi
koji omogućuju
ali i utiču na
život
06/29/12 Osnove ekologije 17

18. Koncept ekosistema
 Prvi princip ekologije
 Ekosistem – bilo koja situacija gde postoji
interakcija organizma i okoline
 Dinamičnost i stabilnost – biotični i
abiotični faktori
 Nova paradigma ekologije – JEDINA
KONSTANTA JESTE SAMA PROMENA!
06/29/12 Osnove ekologije 18

19. Koncept ekološke niše i habitata
 Većina ekologa će se složiti da niša predstavlja
središnji koncept ekologije, čak iako ne znaju što
niša tačno predstavlja!
Real i Levin, 1991
 Ekološka niša jednog organizma zavisi ne samo od
toga gde živi, već i od toga šta radi. Po analogiji,
biološki govoreći, može se reći da je habitat
“adresa” organizma, a niša, njegova “profesija”.
Odum, 1959, Fundamentals of Ecology
06/29/12 Osnove ekologije 19

20. Koncept ekološke niše i habitata
 Habitat ☺fizičko hemijski atributi sredine
koji podržavaju fiziološku aktivnost, rast i
reprodukciju posebne vrste ili grupe
mikroorganizma☺
 Organizam može imati više od jednog
habitata
 Habitat ne egzistira u izolaciji
06/29/12 Osnove ekologije 20

21. Koncept ekološke niše i habitata
 Niša ☺deo ekološkog prostora, (definisan svim
mogućim kombinacijama biotičnih i abiotičnih
uslova sredine), u kojem organizmi opstaju,
iskorištavaju i troše izvore, ali i utiču na sredinu
 3 glavna pristupa fenomenu niše
 Uslovi sredine neophodni za prisustvo i opstanak
vrste
 Funkcionalna uloga organizma u ekosistemu
 Dinamični položaj vrste unutar lokalne zajednice
uobličen biotičnim i abiotičnim zahtevima vrste i
koegzistencijom sa drugim vrstama
06/29/12 Osnove ekologije 21

22. Historija koncepta niše
 Joseph Grinell, 1917 – mesto zauzeto od samo jedne
vrste ili subvrste
 Charles Elton, 1927 – mesto (funkcija) u biotičnoj okolini,
u odnosu na izvore hrane i neprijatelje
 G.F. Gause, 1934 – veoma slične vrste ne mogu
koegzistirati unutar zajednice
 Gausov princip – “competitive-exclusion” – dve vrste u
zajednici ne mogu imati istu nišu
 George Evelyn Hutchinson, 1957 – hipervolumen u
multidimenzionalnom ekološkom prostoru, određen onim
zahtevima vrste neophodnim za reprodukciju i
preživljavanje
06/29/12 Osnove ekologije 22

23. Jednodimenzionalna niša
06/29/12 Osnove ekologije 23

24. Dvodimenzionalna niša
06/29/12 Osnove ekologije 24

25. Trodimenzionalna niša
N – DIMENZIONALNI
06/29/12 HIPERPROSTOROsnove ekologije 25

26. Fundamentalna i realizovana niša
 FUNDAMENTALNA NIŠA – potencijal vrste da
koristi sve raspoložive izvore, u odsustvu
predatora i kompetitora, i najvećim delom je
određena morfološkim i fiziološkim
ograničenjima vrste
 REALIZOVANA NIŠA – deo fundamentalne
niše koji u stvarnom životu zauzima vrsta uz
prisutnu interakciju sa drugim vrstama
06/29/12 Osnove ekologije 26

27. Fundamentalna i realizovana niša
06/29/12 Osnove ekologije 27

28. Zaključak
 “Prazne” niše u okruženju i zauzeće od
strane organizama!!!!
 Hutchinson –ov koncept niše – ideja niše
kao sveukupnost adaptacija na sredinu –
promena u prostoru i vremenu
SAMO JOŠ JEDAN ATRIBUT VRSTE, KAO
ŠTO JE IZGLED KOLONIJE, VELIČINA,
FIZIOLOŠKE KARAKTERISTIKE
06/29/12 Osnove ekologije 28