1. EKOLOGIJA I ZAŠTITA TEKUĆIH VODA
ZNAČAJ VODE ZA ŽIVE ORGANIZME I PRIVREDU
Voda ima sve veći značaj u razvoju svetske ekonomije. Ima je na celoj našoj planeti ,
i u zavisnosti od godišnjih doba i vremenskih prilika u različitim i ograničenim
količinama.
Prema proceni , na Zemlji ima oko 1,4 milijarde m³ vode , od čega 97,2 % otpada na
slanu vodu mora i okeana , oko 2 % je stalno smrznuta voda na polovima i planinama , a
na rezerve slatke vode koje su u stalnom pokretu – od isparavanja do padavina i rečnih
tokova otpada samo 0,8 %. Naša zemlja se ubraja u grupu evropskih zemalja koje su
srednje bogate vodama. Prosečna količina padavina iznosi 890 mm godišnje , a isparavanje
je 576 mm. Znači za površinske vode , za biljni i životinjski svet i za stanovništvo
preostaje 314 mm. Raspoložive količine vode su nedovoljne za potrebe gradova koji se
veoma brzo razvijaju , industrije , kao i za navodnjavanje leti.
Voda je neophodna svim živim organizmima za osnovne životne potrebe , pa zato
mora odgovarati osnovnim kriterijumima čistoće. Osim zadovoljavanja bioloških potreba
organizma , čovek koristi i izvesnu količinu vode za održavanje lične higijene. Međutim ,
razvojem civilizacije čovek troši sve više vode kao primarnu ili sekundarnu sirovinu u
svrhu izrade materijalnih dobara , koja se u toku tehnoloških procesa zagađuje , te se kao
takva ne može upotrebljavati.
U početku kada je čovek uzimao vodu da zadovolji svoje lične potrebe i kada je
količina čistih površinskih voda bila velika , zagađenje voda se uopšte nije osećalo.
Kasnije , naglim razvojem industrije i povećanjem pratećih naselja i urbanih sredina ,
dolazi do naglog povećanja potreba za čistom tehnološkom i pitkom vodom.
Današnja civilizacija vrši sve veći pritisak na povećanje potrošnje vode , pa se naglo
povećava iskorišćavanje površinskih i podzemnih voda.
Vode su danas potrebne stanovništvu kao osnovna životna namirnica , kao sredstvo za
održavanje zdravlja i higijene , za razonodu i rekreaciju , i isto tako kao sirovinu ili
pogonsku snagu privrede.
U početku razvoja civilizacije , ljudi su se grupno snabdevali pitkom vodom uz pomoć
vrlo primitivnih sredstava. Izvorišta nisu bila određena već se voda crpela stihijski , da bi se
tek u moderno doba , razvojem tehnologije , odnosno industrije došlo do najsavremenijih
materijala i izuma u tehnici snabdevanja stanovništva vodom.
Danas se potrošnja vode kreće od 10 – 1.500 l na jedan dan po stanovniku , dok u
nekim slučajevima visokog standarda , dostigne i 3.000 l vode na jedan dan po stanovniku ,
što zavisi od sredine u kojoj ljudi žive ( navike ) i organizovanosti snabdevanja vodom.
Povećanjem broja stanovnika kao i nove navike u životu ljudi dovode do naglog
porasta potrošnje vode.
Prirodni izvori iz kojih se voda crpi , ne samo da ne zadovoljavaju potrebe
stanovništva , već se njihov kapacitet naglo smanjuje. Osim toga broj izvorišta pitke vode se
smanjuje jer industrije povećanjem i izgradnjom svojih kapaciteta ne grade i odgovarajući
uređaj za pročišćavanje otpadnih voda.
2
2. EKOLOGIJA I ZAŠTITA TEKUĆIH VODA
Iz sledeće tabele vidi se koliko mnogo vode , relativno čiste treba za jedinicu
proizvoda u različitim industrijskim granama proizvodnje :
Dakle bez vode nema života na Zemlji. Ona predstavlja , ne samo neophodnu životnu
namirnicu i osnovni elemenat za održavanje higijene , već i važan uslov za razvoj svih
industrijskih grana.
EKOLOGIJA TEKUĆIH VODA
Ekologija je posebna biološka disciplina koja proučava odnose živih bića prema
živoj i neživoj prirodi.
Ekologija kao nauka o životnoj sredini , obuhvata izučavanje svih živih bića i svih
funkcionalnih procesa koji obezbeđuju uslove opstanka živih bića u spoljašnjoj sredini.
Životni uslovi koji vladaju u okviru životnog staništa su faktori sredine i nazivaju
se ekološki faktori. Oni su podeljeni u tri grupe i to :
Abiotički
Biotički
Antropogeni ( faktor čoveka )
Redni
broj
Grana industrije Potreba vode u m³
1.
1.1
Elektroindustrija
Hlađenje velikih kondenzatora na 1.000 kv 280 – 350 m³
2.
2.1
2.2
2.3
Hemijska industrija
Proizvodnja koksa na N tonu
Proizvodnja koncentrovane sumporne kiseline na N tonu
Azotna kiselina na N tonu
8 – 10 m³
10 – 15 m³
170 – 270 m³
3.
3.1
3.2
Prehrambena industrija
Proizvodnja šećera ( repa ) na 1 t šećera
Za preradu N tone mleka
25 – 35 m³
10 – 15 m³
4.
4.1
Industrija kože
Za proizvodnju 1.000 pari obuće 180 m³
5.
5.1
5.2
Industrija masti , deterdženata i td.
Za N tone masti
Za N tone glicerina
4 m³
30 m³
3
