Ce diaporama a bien été signalé.
Nous utilisons votre profil LinkedIn et vos données d’activité pour vous proposer des publicités personnalisées et pertinentes. Vous pouvez changer vos préférences de publicités à tout moment.

Anatomija CNS-a

121 vues

Publié le

dr Šarac

Publié dans : Santé & Médecine
  • Soyez le premier à commenter

Anatomija CNS-a

  1. 1. ANATOMIJA NERVOG SISTEMA
  2. 2. GRAĐA NERNE ĆELIJE KRATKI NASTAVCI TELO NERVNE ĆELIJE JEDRO DUGAČAK NASTAVAK OMOTAČ SEDEFASTOBELE BOJE (Švanove opne) NERVNI ZAVRŠEC
  3. 3. NERVNA ĆELIJA I NERVNO TKIVO Osnovna jedinica građe nervnog sistema je nervna ćelija- NEURON. Građa Telo nervne ćelije (jedro, citoplazma, brojne organele) #NEMA centriole- ćelije koje se neobnavljaju, zamenjuje ih vezivno tkivo nastavci Kratki-DENDRITI (brojni, razgranati) ULOGA: primaju informacije) Dugi, neurit-AKSON( jedan dugačak nastavak obavijen sedefastobeličastom masom-MIJELINOM ULOGA: prenosi informaciju velikom brzinom NERVNI IMPULS- biostruja) NERVNO TKIVO- nervne ćelije zajedno sa potpornim ćelijama (uloga u ishrani, zaštiti) Sastavljeno je od: BELE MASE (čine dugi nastavci) SIVE MASE (grade tela nervnih ćelija i kratki nastavci)
  4. 4. ŠEMATSKI PRIKAZ GRAĐE NERVA
  5. 5. FIZIOLOŠKE OSOBINE NERVNE ĆELIJE NADRAŽLJIVOST Sve promene u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini predstavljaju DRAŽI. Draž određenog intenziteta i dužine trajanja koje na nervnim ćelijam izazivaju promenu nazivaju se NADRAŽAJI. #PRAG DRAŽI-najmanja jačina draži koja je dovoljna da izazove pojavu nadražaja #NERVNI IMPULS (BIOSTRUJA) - bioelektrična pojava koja nastaje kao reakcija nervne ćelije na određenu draž. PROVODLJIVOST Provođenje nadražaja (nervnog impulsa) je fiziološki proces. Nervne ćelije se nadovezuju jedna na drugu i međusobno komuniciraju pomoću hemijskih materija (hemijskih glasnika)neurotransmitera. #SINAPSA- Mesto spajanja dveju nervnih ćelija,na kojem se ostvaruje prenošenje nadražaja Sa jedne nervne ćelije na drugu ili na mišićnu ćeliju.)
  6. 6. SINAPSA
  7. 7. GLIJA ĆELIJE (NEUROGLIJA) (ne-ekscitabilne ćelije; ima ih 10-50 puta više od nervnih ćelija; “glue” - lepak) TIPOVI GLIJA ĆELIJA U CNS: 1.Mikroglija 2.Oligodendrociti 3.Astrociti 4.Ependimociti U PERIFERNOM NERVNOM SISTEMU: 1.Švanove ćelije – formiranje mijelinskog omotača 2.Satelitne ćelije – okružuju tela neurona u spinalnim, cerebralnim i autonomnim ganglijama
  8. 8. Astrociti – fibrozni (u beloj masi) i protoplazmatični (u sivoj masi); oba tipa šalju nastavke do krvnih sudova i indukuju stvaranje krvno-moždane barijere, imaju trofičku ulogu prema neuronima, i kontrolišu koncentraciju određenih supstanci u IST. Depo glikogena (energije) za centralne neurone. Oligodendrociti – uključeni u formiranje mijelina u CNS, jedan oligodendrocit može da formira mijelinski omotač oko više aksona. Mikroglija – fagociti, “čistači”, poreklom iz krvi. Ependimociti – oblažu komore i kanale u mozgu i kičmenoj moždini. TIPOVI GLIJA ĆELIJA U CNS
  9. 9. Obezbeđuju mehaničku podršku neuronima. S obzirom da ne provode impulse, deluju kao izolatori između neurona i sprečavaju širenje nervnih impulsa u neželjenim pravcima. Mogu da uklone strani materijal i ostatke ćelija procesom fagocitoze. Učestvuju u reparaciji oštećenih delova nervnog tkiva – proliferacijom formiraju glijalni ožiljak i popunjavaju oštećenja nastala degeneracijom neurona. Mogu da vrše preuzimanje neurotransmitera oslobođenih iz susednih sinapsi, a zatim ih metabolisati ili ponovo osloboditi. Pomažu u održavanju funkcija neurona tako što održavaju optImalnu sredinu za njihovo funkcionisanje.
  10. 10. NERVI I GANGLIJE NERVI- veliki broj dugačkih nastavaka nervne ćelije- nervna vlakna, obavijena zajadničkim omotačem. NERVI (u zavisnosti od vrste nadražaja Koju prenose) OSEĆAJNI ( SENZITIVNI): sadrže osećajna nervna vlakna i prenose nadražaj od periferije ka centralnom nervnom sistemu POKRETAČKI (MOTORNI): sadrže pokretačka nervna vlakna i prenose nadražaj od CNS do mišića ili žlezda MEŠOVITI: sadrže i osećajna i pokretačka nervna vlakna GANGLIJE- skupovi tela nervnih ćelija zajedna sa dendritima, koji liče na čvoriće i najčešće se nalaze u osećajnim nervima. Ganglije su delovi perifernog nervnog sistema. Nervi povezuju CNS sa ostalim delovima tela
  11. 11. OSNOVNI DELOVI NERVNOG SISTEMA CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS) MOZAK KIČMENA MOŽDINA PERIFERNI NERVNI SISTEM (PNS) MOŽDANI NERVI MOŽDINSKI NERVI AUTOMNI NERVNI SISTEM PARASIMPATI ČKI DEO SIMPATIČKI DEO PETODELNI -SREDNJI MOZAK -MEĐUMOZAK -VELIKI MOZAK -MALI MOZAK -PRODUŽENA MOŽDINA #nervni sistem čoveka je cevastog tipa
  12. 12. CENTRALNI NERVNI SITEM MOZAK (smešten u šupljini lobanje obavijen trima moždanim opnama) KIČMENA MOŽDINA (smeštena u kičmenom kanalu obavijena trima moždanim opnama) #MOŽDANE OPNE- MENINGE: obavijaju CNS, nazivaju se TVRDA, PAUČINASTA, MEKA. Između njih se nalazi moždano- moždinska tečnost. Tečnost između paučinaste i meke opne Označena je kao LIKVOR. ULOGA: ZAŠTITNA , PRENOSI KISEONIK I HRANLJIVE SUPSTANE.
  13. 13. CENTRALNI NERVNI SISTEM • KIČMENA MOŽDINA (medulla spinalis) • MOZAK (encephalon) 1. PRODUŽENA MOŽDINA (medulla oblongata ili myelencephalon) 2. ZADNJI MOZAK (metencephalon) sa MALIM MOZGOM (cerebellum) 3. SREDNJI MOZAK (mesencephalon) 4. MEĐUMOZAK (diencephalon) 5. VELIKI MOZAK (telencephalon ili cerebrum)
  14. 14. VELIKI MOZAK-CEREBRUM- TELENCEPHALON • Težina 1100-1800g kod muškaraca, • kod žena za 120-150 g lakši • Nalazi se u cerebralnoj loži lobanje • čiji krov čine kosti (calvaria) • a pod prednja i srednja lobanjska jama, • od malog mozga odvojen je malomoždanim šatorom • ( tentorium cerebelli). • Površina mozga je neravna, • sastoji se od vijuga ( girusa) • ispresecanih brazdama (sulcusi). • Veći broj girusa grupiše se u lobuse (režnjeve)
  15. 15. • Sastoji se iz dve hemisfere • ( leve i desne) • razdvojene interhemisferičnom pukotinom, • dno pukotine gradi žuljevito telo (corpus calosum) • Hemisfere imaju različite funkcije: a) leva hemisfera kontroliše govorne i funkcije povezane sa govorom ( pisanje, čitanje, računanje,..); smatra se dominantnom, u 99% se javlja kod dešnjaka i kod 60% osoba koje se služe levom rukom b) desna hemisfera ima ulogu u organizaciji vidnoprostronih funkcija, naziva se nedominantna
  16. 16. Struktura • kora = siva masa (tela neurona) • bela masa - snopovi mijelinskih nervnih vlakana • subkortikalne strukture (uronjene u belu masu): – bazalne ganglije - jedra neurona u osnovi velikog mozga – amigdala - bademasta jedra (amygdalē - badem) u slepoočnom režnju; deo limbičkog sistema – hipokampus - struktura u unutrašnjosti slepoočnog režnja; deo limbičkog sistema 1 2 3
  17. 17. Kora (cortex cerebri) • tela nervnih ćelija, dendriti, nemijelinizovana vlakna (aksoni) • debljina - od 2mm do 5mm; • oko14 milijardi neurona, raspoređenih u 6 slojeva • površina - oko2500cm2 • površine je u brazdama: • 2/3 u vijugama • žleb - sulcus; vijuga, greben - gyrus:
  18. 18. Kora (cortex cerebri) • dve najveće brazde: centralna i lateralna • četiri režnja: potiljačni, temeni, slepoočni i čeoni • podela prema ulozi: – motorna zona – senzorna zona – asocijativna zona
  19. 19. Kora (cortex cerebri) Motorna zona Senzorna zona • prima i obrađuje podatke iz čula (kontralateralno) • komunicira sa talamusom • kontrola voljnih pokreta, naročito finih, složenijh pokreta (kontralateralno) • komunicira sa bazalnim ganglijama
  20. 20. Kora (cortex cerebri) Motorna zona Senzorna zona Motorni čovečuljak (homunculus) Senzorni čovečuljak (homunculus)
  21. 21. Kora (cortex cerebri) Motorna zona Senzorna zona • veličina pojedinih delova tela (na homunkulusu) odgovara pokretljivosti/ preciznosti pokreta • veličina pojedinih delova tela (na homunkulusu) odgovara gustini inervacije
  22. 22. Kora (cortex cerebri) Motorna zona Senzorna zona
  23. 23. Kora (cortex cerebri) • Asocijativna zona – čini 90% kore mozga – potiljačni, temeni i slepoočni režanj - organizovanje senzornih informacija u smislenu sliku stvarnosti: • vidna zona - potiljačni režanj • slušna zona - slepoočni režanj – čeoni režanj - omogućuje apstraktno mišljenje, planiranje i jezik
  24. 24. Kora (cortex cerebri) • Put vizuelnih nervnih impulsa: 1. fotoreceptori (mrežnjača) 2. gornje-vidne kvržice 3. talamus 4. asocijativna vidna zona
  25. 25. Kora (cortex cerebri)
  26. 26. Kora (cortex cerebri) • Put auditivnih impulsa: 1. mehanoreceptori (unutrašnje uho) 2. produžena moždina (kohlearna jedra) 3. donje-slušne kvržice 4. talamus 5. asocijatvna slušna zona (slepoočni režanj)
  27. 27. Kora (cortex cerebri)
  28. 28. Kora (cortex cerebri) • aktivno komunicira sa subkortikalnim strukturama - talamusom i bazalnim ganglijama • više od 90% puteva su oni koji povezuju različite zone kore
  29. 29. Bela masa (substantia alba) • mijelinizovana nervna vlakna (aksoni) i glijalne ćelije/neuroglije • osnovna funkcija: povezivanje različitih delova cerebruma i povezivanje cerebruma sa nižim strukturama mozga
  30. 30. Bela masa (substantia alba) • 3 vrste puteva: 1. projekcioni putevi - vertikalni, silazni i uzlazni; povezuju cerebrum sa nižim strukturama i kičmenom moždinom 2. komisuralni putevi - povezuju dve hemisfere preko komisura - mostova, od kojih je najveća corpus callosum 3. asocijativni putevi - povezuju različite zone u okviru iste hemisfere - režnjeve, vijuge...
  31. 31. Bela masa (substantia alba)
  32. 32. Bazalne ganglije (nuclei basales) • grupa jedara različitog porekla koje deluju kao funkcionalna celina • u podnožju prednjeg mozga • komuniciraju sa korteksom, talamusom i drugim oblastima mozga
  33. 33. Bazalne ganglije (nuclei basales) • Funkcije bazalnih ganglija: – kontrola voljnih pokreta – instrumentalno učenje – deo sistema za nagrađivanje (u okviru limbičkog sistema) – posledice oštećenja: Parkinsonova bolest, OKP (Opsesivno-kompulsivni poremećaj)... • konstantno inhibiraju motorne zone korteksa, pa prestankom slanja impulsa vrše bihejvioralnu selekciju
  34. 34. Bazalne ganglije (nuclei basales) • neurotransmiteri bazalnih ganglija: GABA, dopamin, serotonin... glavni inhibitorni neurotransmiter neuromodulatori
  35. 35. Amigdala (corpus amygdaloideum)
  36. 36. Amigdala (corpus amygdaloideum) • gr. amygdalē - badem • funkcija -emocionalne reakcije 1. Kraća putanja - receptori  talamus  amigdala  emocionalna reakcija 2. Duža putanja - receptori  talamus  kora  emocionalna reakcija
  37. 37. Hipokampus (hippocampus) •gr. hippo - konj; kampos - morsko čudovište  hippokampos = morski konjic
  38. 38. Hipokampus (hippocampus)
  39. 39. Hipokampus (hippocampus) • funkcije: – ‘učvršćivanje’ memorije - iz kratkotrajne u dugotrajnu – spacijalna memorija - ‘kognitivna mapa’ • posledice oštećenja: Alchajmerova bolest i dezorijentisanost
  40. 40. Više kognitivne operacije  rezultat saradnje motornih, senzornih i asocijativnih zona kore - lokalizacija operacije se ne može vezati za jednu određenu zonu • jezik • učenje • pamćenje • mišljenje
  41. 41. Jezik Brokina zona • pretvara reči/simbole u glasove - motorna funkcija (nalazi se uz deo motornog homunkulusa koji kontroliše usta, jezik i glasne žice) Vernikeova zona • kombinacija svih senzornih informacija koja nastaje u gyrus angularis šalje se do Vernikeove zone koja te informacije prepoznaje kao jezik i daje im značenje - senzorna funkcija i funkcija davanja značenja rečima (nalazi se uz asocijativnu zonu u kojoj se kombinuju auditivne, vizuelne i somatske informacije)
  42. 42. *afazija - poremećaj govora/jezika Razumevanje Govor Brokina afazija DA NE Vernikeova afazija NE DA
  43. 43. Režnjevi: Svaka hemisfera izdeljena je na četiri režnja: 1) čeoni režanj (lobus frontalis) 2) temeni režanj (lobus parietalis) 3) slepoočni režanj (lobus temporalis) 4) potiljačni režanj (lobus occipitalis)
  44. 44. Čeoni (Frontalni) režanj • igra važnu ulogu u sledećim funkcijama -Formacija pamćenja - Emocije - Donošenje odluka/ razumevanje - Ličnost - Motoričke funkcije - Govor - Olfaktorna obrada Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1-
  45. 45. 52 Primarni motorni korteks (precentralna vijuga) Brokino područje Orbitofrontaln i korteks Olfaktorni bulbus Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1- Čeoni (Frontalni) režanj – kortikalne regije
  46. 46. 53 Temeni (Parietalni) režanj • igra važnu ulogu u sledećim funkcijama a. oseti i integracija oseta b. prostorna svesnost i percepcija (propriocepcija – svesnost tela/delova tela u prostoru u međuodnosu) Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1- 8.tif.jpg
  47. 47. 54 Primarni Somatosenzorni korteks/ Postcentralna vijuga Primarni Gustatorni korteks Somatosenzorni asocijacijski korteks Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1-8.tif.jpg Temeni (Parietalni) režanj - kortikalne regije
  48. 48. 55 Potiljačni (Occipitalni) režanj • Ima primarnu ulogu u procesuiranju, integraciji i interpretaciji vida i vidnih podražaja Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1- 8.tif.jpg
  49. 49. 56 Primarni vizualni korteks Vizualna asocijacijska područja Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1- 8.tif.jpg Potiljačni (okcipitalni) režanj – kortikalne regije
  50. 50. 57 Slepoočni (Temporalni) režanj Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1- 8.tif.jpg • igra važnu ulogu u sledećim funkcijama a. Sluh b. Organizacija/razumevanje jezika c. Ponovno vraćanje informacija (pamćenje i formacija pamćenja)
  51. 51. 58 Primarni Auditorni korteks Wernikovo područje Primarni Olfactorni korteks (duboki) Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1- Slijepoočni (Temporalni) režanj – kortikalne regije
  52. 52. 59 Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1- 8.tif.jpg
  53. 53. 60 Moždano stablo • je deo CNS-a koji povezuje kič.moždinu • sa dijencefalonom(međumozak); • pruža se od foramena magnuma potiljačne kosti do dorzuma sellae turcicae. • Mož.stablo se sastoji od: • produžene moždine(medulla oblonqata), • most (pons), • suženja mož.stabla (isthmus rhombencephali) • i srednjeg mozga (mezencephalon). • Produž.moždina, most , suženje možd.stabla i mali mozak čine zadnji mozak (rhombencephalon) • u čijem se centru nalazi IV moždana komora.
  54. 54. • Produžena moždina- medulla oblionqata: nastavlja se na kič.moždinu od koje je šira, pruža se od decussatio pyramidum do fossae postpontinae. • Produž.moždina se naziva još i čvor života jer sadrži automatske centre koji regulišu centar za disanje, promer krvnih sudova (samim tim i TA) i rad srca. Ovde se nalaze i centri za gutanje, lučenje pljuvačke, kijanje i kašljanje. Na transverzalnom preseku vidi se siva masa koju čine jedra moždanih živaca(12,11,10,9 i delimično 8 i 5) i bela masa koju čine veliki broj nervnih puteva.
  55. 55. • PONS –most: • širi je od medule • jer sadrži ogroman broj vlakana koja grade masivne srednje nožice malog mozga. • Ima bazu (ventralni deo) i dorzalni deo(tegmentum), • kroz bazu prolazi veliki broj snopova aksona, • a u tegmentumu se nalaze odgovarajući putevi, jedra 7,6 i 5 mož.živca i delimično 8, relejna jedra i retikularna formacija. • ISTHMUS RHOMBENCEPHALI-suženje mož.stabla: spaja pons sa mezencephalonom
  56. 56. MESENCEPHALON-srednji mozak: • je najširi deo moždanog stabla. • Ima 3 dela: • krov (tektum), • srednji deo (tegmentum) • i nožice (crus cerebris). • Na granici krova i srednjeg dela nalazi se Sylvi-jev kanal • koji povezuje III i IV moždanu komoru. • U središnjem delu se nalaze nishodni putevi, jedra 3,4 i delimično 5 ž.živca, • crveno jedro i rostralni deo retikularne formacije • Najrostralniji deo mesencephalona zove se pretektalno područje odgovorno je za okularne reflekse leži na granici mezencephalona i diencephalona.
  57. 57. DIENCEPHALON- međumozak prednji deo mož.stabla, nalazi se između mož.stabla i velikog mozga, nastavlja se na mož.stablo. Ima dve simetrične polovine, koje su razdvojene III mož.komorom. Međumozak je prema morfološkim i funkcionalnim karakteristikama podeljen na : talamus, epitalamus, metatalamus, suptalamus i hipofizu.
  58. 58. • Hipotalamus se nalazi na bazi mozga, • iznad sellae turcicae u kojoj je smeštena hipofiza, • ima dve identične polovine koje grade prednji i zadnji zid III moždane komore I njeno dno. • Deli se na tri dela: preoptičko područje, medijalni deo I lateralni deo.
  59. 59. • Hipotalamus je centar neuroendokrinog sistema, • njegova jedra luče određene hormone kao i supstance koje stimulišu oslobađanje ili inhibišu oslobađanje hormona adenohipofize. • Utiče na rad srca, pritisak, teroregulaciju, peristaltiku creva, veličinu zenica, učestvuje u kontroli unošenja hrane, emotivnom i afektivnom ponašanju, regulaciji budnosti.
  60. 60. • Hipofiza: leži u sella turcica iznad sfenoidnog sinusa, medijalno od kavernoznog sinusa, ACI ( art. carotis interna) ,mož.živaca 3,4,5 i 6 , ispod hipotalamusa. Sastoji se od neurohipofize ne luči sama hormone već ih dobija iz hipotalamusa putem hipotalamo-hipofiznog snopa i adenohipofize njeno funkcionisanje direktno zavisi od vaskularne mreže i od veze sa hipotalamusom, sama luči hormone.
  61. 61. Mali mozak-cerebellum • Leži u zadnjoj lobanjskoj jami iza moždanog stabla sa kojim gradi zadnji mozak ( rhombencephalon), nalazi se ispod okcipitalnog režnja velikog mozga od njega je odvojen duralnom pregradom. • Mali mozak je nepravilnog oblika, sastoji se od dve hemisfere i srednjeg dela (vermis). • Makroskopsi se sastoji od sive i bele mase. • Siva masa obuhvata površinski sloj-kortex ima 3 sloja: • molekularnu zonu, sloj Purkini-jevih ćelija i granularni sloj. • Belu masu čine sva vlakna koja ulaze ili izlaze iz cerebeluma kao i aksoni Purkini-jevih ćelija. • Funkcija malog mozga se obavlja nesvesno.
  62. 62. učestvuje u 1) motornim funkcijama (npr. Kada želimo da napravimo neki pokret, impulsi iz kore velikog mozga odlaze u prednje rogove kič.moždine gde se prebacuju na alfa motoneurone koji inervišu mišiće koji treba da izvrše pokret, istovremeno se iz kore vel.mozga šalju informaije o planiranom pokretu u koru cerebeluma. U toku vršenja pokreta reaguju receptori u mišićima, zglobovima i koži ekstremiteta koji vrši pokret) 2) održavanju ravnoteže 3) kordinaciji pokreta ( tu pored malog mozga svoju ulogu ima i duboki senzibilitet-proprioceptivni senzibilitet, vid i snaga mišića)
  63. 63. • Cerebelum obezbeđuje vremensku i prostornu integraciju pokret • Oštećenja malog mozga se manifestuju poremećajem hoda- hod ataksičan na širokoj osnovi, • poremeć. govora-skandiran govor; • rukopis dezorganizovan ,teškoće sa održavanjem prave linije, sa sve većim slovima-makrografija.
  64. 64. Kičmena moždina-medulla spinalis • je kaudalni deo CNS-a. • Kod odraslog čoveka ispunjava svega 2/3 spinalnog kanala • pruža se od foramena occipitale magnum • do donje ploče L1 pršljenskog tela tj. do intervertebralnog prostora L1-L2. • Sastoji se od 31 segmanta : 8 vratnih, 12 torakalnih, 5 lumbalnih, 5 sakralnih i 1 kokcigenalnog, iz svakog segmenta izlazi par spinalnih nerava
  65. 65. Na kič.moždini postoje dva proširenja: 1) intumescentio cervicalis-vratno od C5 do T1( proširenje je prouzrokovano velikim brojem alfa motoneurona u prednjim rogovima KM čija vlakna formiraju plexus brachialis) 2) intumescentio lumbalis-lumbalno od L1 do L5 , uzrokovano je velikim brojem alfa motoneurona čija vlakna formiraju plexus lumbalis i delimično plexus sacralis.
  66. 66. • Završni deo KM - conus medularis koji se nastavlja u fibroznu traku. • KM je dugačka oko 40-45cm. • KM obavijaju 3 moždane opne: • tvrda(dura mater), paučinasta(arahnoidea), • i meka(pia mater). • Na porečnom preseku KM ima ovoidan oblik, u središnjem delu je siva masa koja ima izgled leptira • i sastoji se iz prednjih rogova( tela motornih neurona), zadnjih rogova (tela senzitivnih neurona) • i bočnih rogova ( od T1-L2 segmenta simpatičkog neurona, a od S2-S4 tela parasimpatičkih neurona).
  67. 67. • Periferno se nalazi bela masa podeljena u 3 stuba: prednji, bočni i zadnji. • U zadnjem stubu se nalaze senzitivni putevi koji pripadaju sistemu medijalnog lemniscusa tj. fasciculis gracillis Golli ( prenosi senzibilitet iz nogu i donjeg dela trupa) i fasciculus cuneatus Burdachi(prenosi senzibilitet iz delova tela iznad segmenta T4 i nalazi se samo u gornjim delovima KM).
  68. 68. BELA MASA- na periferiji; okružuje sivu masu; sadrži 2 vrste vlakana: uzlazna (provode nadražaj do mozga) silazna (provode informacije iz mozga ka organima i peri- feriji tela) SIVA masa- u unutrašnjo sti kičmene moždine; ima oblik slova X ili leptira raširenih krila. CENTRALNI KANAL- u središtu sive mase; zato je kod čoveka cevast nervni sistem (poprečni presek kičmene moždine) Osećajni nerv Mešoviti nerv Pokretački nerv Centralni kanal Siva masa Bela masa
  69. 69. • U prednjem stubu se nalazi spinotalamički put čije oštećenje u nivou kič.moždine daje gubitak senzibilitet za bol i temperaturu ispod nivoa lezije na suprotnoj strani. • Glavni silazni put tractus corticospinalis lateralis prenosi motorne naredbe iz frontalnog dela motorne kore do alfa motoneurona u prednjim rogovima KM, nalazi se i u bočnom stubu KM. • Oštećenje ovog puta uzrokuje pojavu simptoma i znakova lezije centralnog motornog neurona(CMN), ovaj put se ukršta na samoj granici medule oblonquate i medule sinalis i sve lezije na nivou KM daju ipsilateralnu(istostranu) simptomatologiju.
  70. 70. REFLEKSI U SIVOJ MASI kičmene moždine nalaze se CENTRI REFLEKSNIH RADNJI. REFLEKSI su pokreti koji se odvijaju BEZ učešća naše volje, kao reakcija na draži, i imaju zaštitnu funkciju. REFLEKSI UROĐENI (BEZUSLOVNI) – imaju značajnu ulogu u obavljanju važnih, osnovnih životnih procesa: RAD SRCA DISANJE GUTANJE KIJANJE KAŠLJANJE i odbrani organizma STEČENI (USLOVNI)- tokom života naučene radnje, pokreti koji pred- stavljaju važan oblik učenja (stečene vežbanjem ili navikavanjem.Posle izvesnog vremena koriste se bez razmišljanja: SVIRANJE VOŽNJA BICIKLA SKIJANJE
  71. 71. REFLEKSNI LUK Refleksni luk čine sledeći elementi: PRIJEMNIK DRAŽI (RECEPTOR)- specijalizovane nervne ćelije koje primaju draži OSEĆAJNA NERVNA VLAKNA- prenose nadražaj od receptora do centra refleksne radnje u kičmenoj moždini POKRETAČKA NERVNA VLAKNA-prenose nadražaj do organa koji odgovara na draž EFEKTOR- mišić ili žlezda koja odgovara na draž
  72. 72. Oboljenja KM: sindrom kompletnog preseka, sindrom hemisekcije (Brown-Sequard) sindrom siringomijelije (centralni deo) , sindrom a. spinalis anterior (sindrom prednjeg dela kičmene moždine), sindrom lezije bele mase (zadnji snopovi, bočni snopovi...), sindrom oštećenja prednjih rogova, sindromi završnog dela kičmene moždine : epikonusa, konusa i kaude ekvine.
  73. 73. KRANIJALNI NERVI 1.N.OLFACTORIUS- mirisni nerv, prihvata i prenosi čula mirisa; receptorske ćelije se nalaze na epitelu nazalne mukoze; poremećaj čula mirisa može biti jednostran( tumor prednje lobanjske jame) i obostran(nema značaj za neurologiju) i privremen(respiratorne infekcije) i trajan(povrede mozga). • Anosmija –potpuni gubitak čula mirisa, • hiposmija sniženo čulo mirisa, • hiperosmija povećana osetljivost za mirise javlja se kod anksioznih bolesnika, migrene,dizosmija izmenjena percepcija mirisa, kakosmija- neprijatni mirisi, olfaktivne halucinacije kada se neprijatni mirisi spontano osete bez prisutne ili ponuđene draži, ovo je znak epi fokusa u temporalnom režnju. • Uzroci poremećaja mirisa: poremećaj prohodnosti nosnih puteva, destrukcija receptorskih ćelija, oštećenje CNS-a.
  74. 74. • 2. N.OPTICUS: je senzitivan živac,grade ga aksoni ganglijskih ćelija koje obrazuju jedan od slojeva u mrežnjači oka,pruža se od zadnjeg dela očne jabučice do hijazme opticum. • Polazi od papile na mrežnjači probija sudovnjaču i beonjaču oka i ulazi u očnu duplju. Do papile nervna vlakna nemaju mijelin, u predelu papile dobijaju mijelin i formiraju n.opticus. Vlakna koja potiču iz nazalnih delova retine ukrštaju se u hijazmi(nalazi se na bazi međumozga) a iz temporalnih delova se ne ukrštaju. • Tractus opticus koji nastavlja iza hijazme sadrži vlakna iz temporalnog iste strane i nazalnog dela retine suprotne stranog oka.Očni put se prekida u corpus geniculatum laterale i dalje nastavlja radiation optici Gracioleti koji se završava u primarnom optičkom centru kore velikog mozga u optičkom režnju. • Oštećenje vidnog sistema manifestuje se smanjenjem oštrine vida I ispadima u vidnom polju. Gubitak vida u jednoj polovini vidnog puta zove se HEMIANOPSIJA, ukoliko je gubitak na oba vidna polja istovremeno u obe leve ili desne polovine onda je to HOMONIMNA anopsija
  75. 75. 3. N. Oculomotorius 4. N.Trochlearis 6.N. Abducens • Motorni živci inervišu mišiće pokretače očne jabučice. • Svaka očna jabučica ima 6 poprečno prugastih mišića koji omogućavaju njeno pokretanje u svim pravcima pogleda.
  76. 76. • N.oculomotorius inerviše unutrašnje mišiće oka ( m.dilatator pupile- inervisan simpatičkim vlaknima, kontrakcijom izaziva – MIDRIAZU i m.sphincter pupile – inervisan parasimpatičkim vlaknima, kontrakcijom izaziva- MIOZU), m.levator palpebre. • MmMM
  77. 77. • N.Trochlearis inerviše m.obliqus superior • N.Adbucens inerviše m.rectus lateralis • Oštećenja bulbomotora dovodi do pada kapka, duplih slika, nistagmusa,stabizma, poremećaja veličine zenice.
  78. 78. • 5. N.TRIGEMINUS: je senzitivan živac glave i motorni živac mastikatorne muskulature; njegovo inervaciono područje obuhvata kožu i potkožno tkivo lica do ivice mandibule i linije uvo-teme-uvo, paranazalne šupljine, zube i moždane opne iznad tentorijuma cerebeluma. • Ima 3 grane: a)V1-n.ophthalmicus inerviše kožu čela, gornje kapke; b) V2- n.maxilaris inerviše srednji deo lica, zube, maksilarni sinus; c) V3-n.mandibularis inerviše donji deo lica i mastikatorne mišiće
  79. 79. 7. N.FACIALIS: mešoviti živac motona vlakna inervišu sve potkožne mišiće ili mimične mišiće lica stiloidni mišić; senzitivna vlakna inervišu prednje 2/3 jezika; parasimpatčka vlakna inervišu podviličnu i pljuvačnu žlezdu,suznu žlezdu. • Klinički značajni mišići lica su m.frontalis, m.orbicularis oculi, m.orbicularis oris,m.platysma. • Oštećenje jedra ili stabla n.VII daće slabost svih mimičnih mišića na odgovarajućoj strani -PERIFERNA PARALIZA FACIALISA • CENTRALNA PARALIZA FACIALISA- pri leziji jednog kortikobulbarnog puta slabost m.orbicularis oris na suprotnoj strani, to je zbog supkortikalne inervacije preko kortikobulbarnog puta; bilateralna inervacija je za sve mišiće osim za m.orbicularis oris • Poremećaji N.VII: Bellova paraliza-akutno oboljenje manifestuje se mlitavom oduzetošću polovine lica; Melkersson-Rosentalov sy –javlja se o dece i adolescenata, karakteriše se rekurentnim paralizama facijalisa i edemom lica; Hemifacijalni spazmi- javljaju se u obliku nevoljnih, ne ritmičnih, povremenih toničkih ili kloničkih kontrakcija mišića inervisanih od ispilateralnog(istostranog) n.VII.
  80. 80. 8.N.VESTIBULOCOCHLEARIS (STATOACUSTICUS) sastoji se iz 2 dela: • a) n.acusticus- prenosi zvučne signale, simptomi kod oštećenja tinitus(zujanje u ušima) i nagluvost; centralne lezije retko izazivaju oštećenje sluha • b) n.vestibularis- odgovoran za održavanje ravnoteže; osnovni simptom poremećaja vestibulanog nerva su vrtoglavice, nestabilnost, poremećaji hoda, padovi; • Znak oštećenja je nistagmus-Ny( ritmički, nevoljni, trzajni pokreti očnih jabučica, nastaje kod oštećenja labirinta, cerebeluma, mož.stabla, kore velikog mozga)
  81. 81. • 9. N.GLOSSOPHARYNGEUS:mešoviti živac; motorna vlakna inervišu mišiće ždrela i mekog nepca; senzitivna vlakna inervišu sluzokožu zadnje 2/3 jezika, meko nepce, ždrelo i srednje uvo; parasimpatička vlakna inervišu paratiroidne pljuvačne žlezde
  82. 82. • 10. N.VAGUS: mešoviti živac, senzitvna vlakna inervišu bubnu opnu, spoljašnji slušni kanal i uvo; motorna vlakna inervišu mišiće mekog nepca, farink,larinks; parasimpatička vlakna inervišu krvne sudove, srce, pluća, gastrointestinalni takt • Zajedno IX i X KN uzrokuju dizartriju( poremećaj artikulacije govora,otežano je formiranje glasova reči), disfagiju( poremećaj gutanja) i disfoniju( poremećaj fonacije,promene u volumenu i kvalitetu glasa).
  83. 83. • 11. N.ACCESORIUS: motorni živac inerviše m.sternocleidomastoideus i gornji deo m.trapeziusa.Kod slabosti ovih mišića oštećeni su rotacija, fleksija i ekstenzija vrata
  84. 84. • 12. N.HYPOGLOSSUS: čisto motorni živac, inerviše sve mišiće jezika koji kontrolišu njegove pokrete (m.hypoglossus, m.genioglossus,m.stylogloss us) osim m.palatoglossusa.Oštećenje ovog nerva odnosno njegovih jedara u produženoj moždini izaziva istostranu atrofiju i fascikulacije jezika.
  85. 85. MOŽDANE OPNE • Moždane ovojnice obavijaju mozak i leže odmah ispod unutrašnje strane lobanje.One štite mozak, stvaraju potporni okvir arterijama i venama i zatvaraju šupljinu ispunjenu tečnošću. • Razlikujemo 3 moždane opne: 1) dura mater(tvrda moždanica) je čvrsta fibrozna opna, pričvršćena je za unutrašnju stranu lobanje; sastoji se od dva međusobno spojena lista, spoljni list je ujedno i periost kosti glave. Dura mater sadrži venske sinuse u kojima se prikuplja venska krv. 2) arachnoidea mater(paučinasta moždanica) povezuje duru i pia mater; sastoji se od vezivnog tkiva; arahnoidea naleže na duru gradeći sa njom SUBDURALNI prostor, od pia mater odvojena je SUBARAHNOIDALNIM prostorom koji je ispunjen likvorom. 3) pia mater( meka moždanica) naleže direktno na mozak, na površini pie se nalaze krvni sudovi mozga.
  86. 86. KRVNI SUDOVI MOZGA Mozak troši oko 20% O2 i glukoze koji se ukupno troše u telu. Od 70ml krvi koje svaka srčana kontrakcija potisne u ushodnu aortu, čak 10-15ml namenjeno je mozgu. Ukupan protok krvi kroz mozak iznosi 50ml/min/100g tkiva. Nevne ćelije su izuzetno osetljive na nedostatak O2 u krvi, prekid dovoda krvi u mozak od samo 10s dovoljan je da dovede do gubitka svesti, prekid cirkulacije u pojedinim delovima mozga koji traje duže od 4 min. dovodi do ireverzibilnog oštećenja neurona.
  87. 87. • Mozak dobija arterijsku krv iz dva izvora: 1) VB sliva: obuhvata desnu i levu AV(art.vertebralis) koje se spajaju gradeći art.basilaris(AB); ishranjuju proksimalni deo kič,moždine, cerebelum, mož.stablo, unutrašnje uvo, deo talamusa, temporo- okcipitalni deo vel.mozga; naziva se i zadnja mož.cirkulacija 2) Karotidni sliva:ovde spadaju ACI(art.carotis interna)leva i desna, koja se odvaja od zajedničke karotidne art. (ACC) u vratu u nivou C4(bifrkacija) i putem karotidnog kanala ulazi u prednju lobanjsku jamu. Snabdeva krvlju optički nerv, retinu, prednji deo možd.hemisfere (F,P i prednji deo T režnja).
  88. 88. • ACI se intrakranijalno grana na ACM i ACA. • ACM(art.cerebri media) je produžetak ACI, njene kortikalne grane snabdevaju krvlju celu površinu mozga. • AV(art.vertebralis) potiče od a.subclaviae, u ekstrakranijalnom segmentu prolazi kroz poprečne otvore pršljenova vratne kičme dolazi do baze lobanje i na granici ponsa i produžene možine spajaju se u AB. Grane AB ishranjuju mož.stablo. • AB se završava granjanjem u ACP(art.cerebri posterior), ona snabdeva krvlju donju površinu temporalnog, medijalnog i donju površinu okcipitalnog režnja.
  89. 89. • WILISOV ŠESTOUGAO je formacija koja spaja karotidni i VB sliv.
  90. 90. • Vene mozga dreniraju vensku krv mozga u venske sinuse lobanje. • Najveća vena mozga je vena Galena(v.cerebri magna) • V. jugularis interna(VJI) odvodi vensku krv iz mozga, glave i vrata, nastavlja se na sigmoidni sinus.
  91. 91. Likvor • je bezbojna, bezmirisna tečnost • koja ispunjava moždane komore i subarahnoidalni prostor u lobanjskoj dublji i kič.kanalu. • Nastaje sekrecijom i filtracijom iz horoidnog pleksusa bočnih komora(95%) a manji deo na nivou III i IV mož.komore(5%). • Likvor se stvara kontinuirano, • a brzina stvaranja iznosi 0,35- 0,45ml/min tj. 500-800ml na dan; ukupna količina likvora je 100-160ml što znači da se u toku 24h izmeni 4-5 puta. • Pritisak likvora u ležećem položaju iznosi 60-200mmH2O, • samo 5% zdravih osoba ima pritisak veći od 200mmH2O.
  92. 92. Osnovna funkcja likvora je: 1) mehanička-zaštitna-obezbeđuje fizičku podršku mozga kao „neka vrsta jastuka“ koja štiti od udara, potresa. 2) ekskretorna- joni H,CO2, laktati se iz mozga eliminišu ekskrecijom preko likvora u venski sistem 3) intracerebralni transport 4) regulisanje i kontrola sastava vanćelijske tečnosti CNS-a
  93. 93. • Likvora zdrave osobe je bistar,bezbojana; ksantohroman(žućkast) likvor se javlja kod prisustva krvnih boja npr. posle SAH-a; • malinast-homogeno krvav npr.SAH; • nehomogeno krvav- kod arteficijalnog krvarenja kod LP( lumbalne punkcje); • mutan kod meningitisa, encefalitisa • Ćelije u likvru: normalno sadrži 4-5 ćelija/ mm3 i to limfocita i monocita; broj ćelija u likvoru se naziva PLEOCITOZA; • fiziološka pleocitoza se javlja kod dece na rođenju i do 16 godine života, • patološka pleocitoza se javlja kod bolesti moždanica zapaljenskih, kod vaskularnih poremećaja i tumora.
  94. 94. • Proteini u likvoru- vode poreklo iz seruma, albumini ine 70%; ukupan sadržaj proteina(proteinorahija) 0,15-0,45g/L. Hiperprotinorahija se viđa kod vaskularnih oboljenja, degenerativnih promena kič.stuba( umereno povišeni proteini do 1g/L), kod meningitisa, encefalitisa, tumora pontocerebralnog ugla, spinalni tumori, GBS,CIDP, MS( značajno povišeni proteini 1,5 g/L). • Glukoza u likvoru ( glikorahija) potiče iz plazme i njen nivo zavisi od koncetracje glukoze u krvi i njenog metabolizmu u mozgu. Normalni nivo glukoze u likvoru iznosi oko 60% glukoze u krvi. Hipoglikorahija je znak difuznog, generalizovanog meningealnog poremećaja, javlja se od bakterijskog meningitisa, TBC meningitisa.
  95. 95. • Lumbalna punkcija- LP je invazivna dijagnostička metoda, sprovodi se u clju dobijanja likvora za pregled. Punktira se subarahnoidalni prostor u nivouL3-L4.
  96. 96. 114 • Indikacje za LP: • citobiohemijski pregled likvora, određivanje pritiska likvora, aplikacija lekova,aplikacija anestetika, aplikacija kontrasnih sredstava. • Kontraindikacije: povišen intrakranijalni pritisak, staza papile, trombocitopenija, poremećaj koagulacije, infekcije na mestu uboda, deformiteti kič.stuba. • Komplikacije LP: hernijacija, postpunkcijska glavobolja, lokalno krvarenje, meningitis.
  97. 97. HIDROCEFALUS definiše se kao poremećaj likvorskog sistema ili likvorskih cisterni i subarahnoidalnog prostora. Poremećaj može nastati kao posledica nesklada u stvaranju i resorpciji i prepreka u toku likvora. Podela hidrocefalusa : opstruktivni i neopstruktivni
  98. 98. • KL.slika: a) kod dece: napetost fontanela, povećan obim glave, zvuk naprslog lonca, znak zalazećeg sunca( bulbusi devirani na dole), duple slike, spastictet na DE, povećan intrakranijalni pritisak b) odrasli: glavobolja, edem papile n.optici, duple slike, mentalni poremećaji, poremećaj svesti, ataksičan hod, epileptični napadi, povećan intrakranijalni pritisa Th: operativno VP shant
  99. 99. Normotenzivni hidrocefalus • javlja se kod odraslih, karakteriše trijas simptoma razvoj demencije, poremećaj hoda-sitni koraci, inkontinencija urina. • Uzroci trauma, infekcija, SAH. • Pritisak likvora uredan, • CT proširene komore, • terapija opertivna VP shant. b . o

×