3. Disanje
• Kretanje vazduha u i iz pluća
(ventilacija)
• Razmena gasova u plućima
(eksterno disanje)
• Transport O2 i CO2 u krvi
• Razmena gasova u tkivima
(interno disanje)
6. Улога ждрела
Главна улога ждрела
у процесу дисања је да прими ваздух из носне и усне
шупљине и загреје га на температуру тела пре његовог
уласка у респираторни систем.
7. Улога гркљана
Главна функција гркљана је дисање, док је кроз еволуцију прилагођен и
фонацији (говору). Посебну улогу у заштити сиања има гркљански
поклопац (лат. epiglotis), који спречава да храна заврши у гркљану и даље
у душнику, тј спречава аспирацију и евентуално гушење.
8. Улога трахее
Душник или трахеја, је цев кроз коју ваздух доспева у бронхије.
Рефлексним радњама
кашљем и кијањем
избацује слуз
и страна тела у
фаринкс
10. Alveole
alveole
• Saćaste strukture
300 miliona
vazd. vrećica
terminalne
bronhiole
• Površina 60–80 m2
• 2 tipa ćelija:
Tip I - strukturne ćelije
Tip II - sekrecija surfaktanta
kapilari
11. Дифузија кисеоника
(и угљен-диоксида у супротном смеру) одвија се на нивоу почев од
респираторних бронхиола наниже.
Ипак већина дифузије одвија се у алвеолама, које су практично окружене
крвним капиларима.
Површина алвеоларно-капиларане мреже је задивљујуће велике, између
90 и 100 m².
Ако би раширили алвеоле, добили би површину која покрива два тениска
терена.
Плућне мембрана је изузетно комплексан систем који се састоји од 6
слојева.
укупна дебљина плућне мембране износи од 0,2-0,5 микрометра.
Укупна количина крви у плућним капиларима износи у просеку 60-140 ml.
Дифузија у алвеолама одвија се уз помоћ разлике притиска кисеоника
између алвеола и крви.
Кисеоник доспео у алвеоле, има парцијални притисак око 100 mmHg.
12.
13. Transport CO2 i kretanje ClCO2 difunduje
u krvotok
7% ostaje rastv.
u plazmi CO2
93% difunduje
u eritrocite
23% vezano
za Hb
H + uklanja se
pufer. akt. Hb
70% se prevodi
u H2CO3
H2CO3 disocira
H+ i HCO3ClHCO3- Izlazi iz Er
(pomeranje Cl-)
14. Функција плућа
1.Унос кисеоника у тело,
2.Уклањање угљен диоксида из тела,
3.Регулација телесне температуре,
4.Регулација ацидо-базне равнотеже у телу.
15. 1.Унос кисеоника у тело
●
●
●
●
Примарна функција дисања је унос кисеоника.
Кисеоник улази у тело путем дисајног система, а затим се у
телу кроз циркулаторни систем доставља до свих његових
делова.
Све ћелије у телу за потребе метаболизма хране имају
потребу за кисеоником.
16. 2.Уклањање угљен-диоксида из
тела
Угљен диоксид је један од нуспроизвода у метаболичким процесима.
Угљен диоксид се раствара у плазми крви,
која га затим преноси из ткива до плућа одакле се он избацује из тела.
Када угљен диоксид уђе у капиларе, он реагује са водом, те настаје
угљена киселина.
Та реакција се убрзава ферментима до 5000 пута.
Већ у следећем тренутку ова киселина дисоцира на бикарбонатне јоне и у
овом безопасном стању се преноси до плућа.
Овим процесом је омогућено да се угљен диоксид 15-20 пута лакше
транспортује.
17. 3.Регулација телесне температуре
●
●
●
●
●
●
Телесна температуре се обично одржава у распону од (36.1° до
37,0 °С).
Испарeње телесних течности (као што је знојење) је једна од
метода која помаже уклањању топлоте и одржавау топлотне
равнотеже тела.
Влажан ваздух током издисање такође помаже у процесу
елиминације топлоте. Негативан ефекат може бити губитак
велике количине топлоте због велике површине плућа.
18. 4.Регулација ацидо-базне равнотеже у телу
У телу постоји сложена равнотежа између количине кисеоника и угљендиоксида
. Кретање угљен диоксида и кисеоника одвија се кроз бројне хемијске
промене у хемоглобину и крвној плазми.
Поремећај у раду ових хемијских путеве мења хемијску равнотежу тела.
Под нормалним условима, релативни ниво ацидо-базне равнотеже (pH
ниво) у телу је у распону од 7,35 до 7,45.
Током дисања раста парцијални притиска угљен-диоксида, повећава се
ниво киселости,
и рН вредност се снижава на мање од 7,3.
Исто тако, превише мало угљен диоксида изазива пораст базне реакције
крви и пораст рН вредности.
19. Будући да људско тело одржава ацидо-базну равнотежу унутар уских
граница,
дисајни центар мозга реагује при свакој промени рН и парцијалног
притиска угљен диоксида (pCO2) у крви.
Када дође до промена ацидо-базне равнотеже и pH,
хемијски рецептори активирају дисајни процес
како би се рСО2 и рН ниво нормализовали.
Распон од 7,2 до 7,6 је критична граница неопходне за кретање кисеоника
кроз крв и улазак кисеоника у ткива
20. Disanje
Eksterno i interno disanje zavisi od:
• Disajne površine
• Difuzione distance
• Razlike parcijalnih pritisaka
• Molekularne težine i gasne rastvorlj.
- O2 ↓ molekularna masa od CO2
- CO2 24x rastvorljiviji od O2
- CO2 difuzija 20x brža od O2
21. фазе спољашњег дисања
Дисајни циклус је несвестан процес који се непрекидно понавља,
осим ако је због поремећаја свести настане поремећај
у његовој регулацији.
Спољашње дисање одвија се у две фазе:
Активна фаза-удисање
Пасивна фаза- издисање
22. Активна фаза-удисање
Оно је узроковано
ширењем зида грудног коша
и спуштањем дијафрагме наниже.
Удах повећава волумен плућа
и у њима ствара подручје ниског притиска.
Будући да је већи притисак споља,
ваздух продире у плућа.
У току мирног дисања интраплеурални притисак, у односу на
атмосферски на почетку удисања, је око (-2,5 mmHg) и смањује
се на приближно (-6 mmHg) на крају инспиријума. За то време
притисак у плућима варира у распону од 0 до -1,2 mmHg, тј.
постаје благо негативан.
24. Пасивна фаза
спољњег дисања
– издисање,
дијафрагма се подиже навише
а зид грудног коша се сужава,
што доводи до повећања притиска унутар плућа.
Након што се отвори глотис,
притисак унутар плућа избацује ваздух,
заједно са ослобођеним СО2 из крви, у атмосферу.
27. Унутрашње или ћелијско дисање
процес у неколико корака,
а чији је резултат претварање енергије
ускладиштене у молекулима глукозе
у употребљиву хемијску енергију у облику АТП-а.
28.
29.
30. Plućne zapremine
• Tidal volumen (TV)
jedan udah ili izdah tokom respir. ciklusa
• Inspiratorni rezervni volumen (IRV)
snažan udah nakon normalnog udaha
• Ekspiratorni rezervni volumen (ERV)
snažan izdah nakon normalnog izdaha
• Rezidualni volumen (RV)
ostaje u plućima nakon najsnažnijeg izdaha
36. Центар за дисање
се налази у продуженој мождине и понсу, а регулација дисања се одвија
континуираним емитовањем импулса - (сигнала).
Кључни неуротрансмитер који посредује у спровођењу синаптичких
ексцитаторних сигнала у готово свим респираторним неуронима
можданог стабла је глутамат
Крајњи циљ регулације дисања је одржавање повољних
концентрација кисеоника, угљен-диоксида и водоникovih (H+) јона у
телесним течностима. Повећање угљен-диоксида или водоникових
јона утиче на респирацију, тако што надражује центар за дисање и
доводи до уклањања вишка гасова убрзањем респирације..
