1. INFARKT
MIOKARDA
infarctus myocardii

2. INFARKT SRCA(Srčani udar)
Srce pumpa krv do svih delova tela i snabdeva tako
svaku ćeliju kiseonikom i hranljivim materijama. Sam
srčani mišić se ishranjuje preko srčanih arterija tzv.
koronarnih arterija.
Ako postoji koronarna bolest srca, aterosklerotični
plakovi u zidovima koronarnih arterija sužavaju njihov
lumen i tako smanjuju dotok krvi u srčani mišić (miokard).
U uslovima pojačanih potreba miokarda za kiseonikom,
nastaje ishemija (nedostatak kiseonika) u srčanom mišiću
i simptomi angine pectoris.
Ako se arterija potpuno zapuši (90% slučajeva) ili
nastane suženje arterije visokog stepena (10% slučajeva)
nastaje infarkt srca, tj izumiranje dela srčanog mišića
zbog prekida cirkulacije.
Izumiranje miokarda počinje već posle 30 minuta, a
završava se nakon 4-6 sati.
Najčešći uzroci infarkta su:
 Pucanje aterosklerotskog plaka pri čemu se na tom
mestu formira tromb koji zapuši arteriju.
 Koronarni spazam (grčenje srčane arterije) može
takođe čak i bez aterosklerotske stenoze izazvati
infarkt.Uzroci spazma mogu biti: stres, izlaganje
ekstremnoj hladnoći, pušenje, upotrebanekih lekova
i droga (kokain).
 Bolest malih krvnih sudova srca: često se mogu na
angiografiji videti promene na sitnim krvni sudovima
srca, postoje i difuzne promene komora, multipli
mali mikroinfarkti.
 Disekcija (pucanje) aorte: kod disekcije u prvom
delu aorte (aortni koren) može biti zahvaćena leva
koronarnaarterija. Javlja se tipičan bol u sredogruđu
sa širenjem u ramena i leđa.

3. slučajeva infarkta nema bolova).
Karakteristike bola
Bol i
Ako bolesnik od ranije boluje od angine pectoris, sada će
imati mnogo snažnije bolove nego ranije.
Nema poboljšanja na Nitroglicerin lingvalete.
Bol je nezavisan od disanja, niti od pritiska na grudni koš,
na rebra ili zglobove između grudne i ključnih kosti.
Koronarna embolija: kod bakterijskog endokarditisa
(trombi sasrčanih zalistaka); prisustva tromba u
ventrikulima; prisustva tromba na veštačkim
valvulama. Ovi trombi nošeni cirkulacijom
dospevaju u koronarnu arteriju i zapuše je.
 Anomalije koronarnih arterija:fuziformne aneurizme
(“dilatativna koronaropatija”),koronarna stenoza
kod “muscular bridge”.
 Autoimuni vaskulitis: je zapaljenski proces u zidu
koronarne arterije. U
do stvaranja tromba.
takvim arterijama često dolazi
KAKO PREPOZNATI INFARKTA SRCA?
Bolesnik najčešće oseti jak bol u grudima, koji neprolazi
na Nitroglicerinske lingvalete.Neki bolesnici, kao npr.
dijabetičari ne moraju osećati jake bolove (u 25% svih
za grudne kosti ilibol u levoj polovini grudnog koša,
često sa širenjemu levo rame (ređe desno) ili u vrat,
osećaj
je slon
stezanja u grudima (neki opisuju bolkao da im
stao na grudni koš). Može biti praćen obilnim
preznojavanjem, naglo nastalom slabošću i
malaksalošću i gušenjem tj.osećajem nedostatka
vazduha i vrločesto jakim strahom od smrti.
Kod infarkta zadnjeg zida srca često se javlja samo bol u
trbuhu ili bol u leđima, mučnina,povraćanje.

4. ŠTA SE OČEKUJE U DALJEM TOKU INFARKTA I
KOJE SU KOMPLIKACIJE?
Srčano tkivo u ishemiji sporije provodi električne impulse
kroz srce od zdravog tkiva. Tada može doći do
pojave srčanih aritmija, od kojih su najteže komorska
tahikardija i komorska fibrilacija.
Ove aritmije se ne javljaju uvek kada nastane infarkt, ali
kad se pojave, dovode do prekida srčanog rada. Srce ne
može da ispumpa krv u mozak i ostala tkiva.
Nepovratno oštećenje mozga nastaje ukoliko prekid
cirkulacije kroz mozak traje duže od pet minuta. Zbog toga
je potrebno pristupiti merama reanimacije kako bi se
ponovo uspostavila cirkulacija.
Najveća smrtnost bolesnika je u prva 2 sata i zbog toga je
važno da se on što pre javi lekaru. Ako bolesnik na vreme
stigne u bolnicu i ako se primeni odgovarajuća terapija
(medikamentozna i invazivna), može se “otvoriti”
začepljeni krvni sud i srce ostaje neoštećeno, a osoba
izlečena.
U protivnom, ako ishemija traje4 do 6 sati, dolazi do
izumiranja mišićnih ćelija srca.
T
aj deo srca ne može da se
grči (kontrahuje) i širi (dilatira), te je ovaj deo srca slabo
pokretan ili potpuno nepokretan u zavisnosti od
oštećenja.
To je obično deo jedne od komora srca, najčešćeleve, te
dolazi do slabljenja njene funkcije tj. smanjuje se njena
sposobnost da ispumpa dovoljnu količinu krviu
cirkulaciju. To je sledeća komplikacija infarkta srca
tzv. srčana insuficijancija ili slabost.
Krv se zadržava u venskom sistemu, kada je u pitanju
slabost levog srca – u plućnim venama, a kod slabosti
desnog srca u venama vrata, trbuha i nogu.
jetre, uvećanjejetre, bol ispod desnog rebarnog luka,
mučnina, otok nogu.
je mnogo dramatičnija. Tečnost iz plućnih vena izlazi
napolje u plućno tkivo i nastaje tzv. voda u plućima.
Pacijent zauzima sedeći položaj, otežano i ubrzano diše,
modar je i obliven znojem. Ako se ubrzo ne primeni
terapija, tj. ne izbaci višak tečnost iz pluća, bolesnik može
da se uguši.

5. Može nastati pad krvnog pritiska koji može biti prolazan ili
ako je oštećenje srca mnogo veće može nastati
tzv. kardiogeni šok koji je takođe posledica srčane
slabosti. Krvni pritisak pada ispod 80 mmHg jer srce ne
može da ispumpa dovoljnu količinu krvi u arterije do svih
delova tela. Periferni organi ne dobijaju dovoljno krvi i
kiseonika.
U početku se uključuju kompenzatorni mehanizmi u telu
koji nastoje da poboljšaju protok krvi kroz ove organe, ali
ako stanje šoka dugo traje dolazi do izumiranja njihovih
ćelija i prestanka funkcije ovih organa.
Bolesnik ima ubrzan rad srca, ubrzano disanje, pad
krvnog pritisaka, smanjeno izlučivanje mokraće. Koža je
hladna i oblivena hladnim znojem. Psihičko stanje je
izmenjeno. Javlja se nemir i strah od smrti. Smrtnost od
kardiogenog šoka je 75-85% pa čak i do 100%, što zavisi
od toga da li je na vreme primenjena terapija.
Ako infarkt zahvati ceo sloj zida srca, ponekad se on
toliko istanji da može nastati ruptura (pucanje) zida
srca. Ovo dovodi do izlivanja krvi iz komore srca u srčanu
kesu (perikard) usled čega, ako se brzo nakupi veća
količina krvi, nastaje pritisak na komoru i sprečavanje
njenog širenja i ulaska krvi u nju. Posledica toga je
nemogućnost srca da ispumpa dovoljnu količinu krvi u
cirkulaciju i ubrzo nastupa smrt.
Ako je infarkt zahvatio celu debljinu zida srca, deo
srčane kese (perikarda) koji naleže na infarkt, biva
1-3 dana nakon infarkta srca. Bolesnik oseća bol u
grudima pri disanju i pomeranju tela. Obično brzo prolazi.
Nakon infarkta srca izumrlo tkivo se zamenjuje ožiljnim
(vezivnim) tkivom koje nije u stanju da obavlja funkciju
srčanog tkiva, tj. ne može da se grči (kontrahuje) i širi
(dilatira) te taj deo srčanog tkiva ispada iz funkcije.
Debljina srčanog zida u predelu ožiljka je istanjena te
pošto ne može aktivno da se pokreće kao i okolno zdravo
tkivo srca, proširi se i stvori tzv. aneurizmu zida
srca. Pošto se u tom delu srca krv sporije kreće, mogu
nastati trombi koji se, ako nisu pričvršćeni za zid srca,
izbacuju i arterijski sistem i izazivaju tromboembolijske
komplikacije. To znači da trombi nošeni putem krvi začepe
arteriju kroz koju ne mogu da prođu i prekinu dotok krvi do
tkiva ili organa koje ta arterija snabdeva krvlju i
kiseonikom. Nastaje infarkt tj. izumiranje (nekroza) tog
tkiva ili organa.
nadražen od strane izumrlog tkiva. Ova komplikacija
infarkta se naziva epistenokardični perikarditis. Nastaje

6. Ako infarkt srca zahvati međukomorsku pregradu, može
nastati njeno pucanje i tada dolazi do mešanja krvi između
leve i desne komore srca tj. krvi bogate kiseonikom i krvi
siromašne kiseonikom. Ova komplikacija infarkta
tzv. ventrikularni septum defekt (VSD) može dovesti do
kardiogenog šoka i ako je defekt pregrade veliki mora da
se operiše.
Infarkt može zahvatiti i papilarne mišiće srca tj. mišiće
koji su spojeni sa jedne strane sa zidom srca, a sa druge
preko finih vlakana sa zaliscima. Tada dolazi do rupture
(pucanja) papilarnih mišića i do popuštanja tog zaliska,
najčešće mitralnog što često dovodi do edema pluća.
Komplikacija se mora prepoznati na vreme i operativno
zbrinuti.

7. ŠTA TREBA URADITI AKO OSETITE BOLOVE U
GRUDIMA?
Prva mera koju treba preduzeti je prestanak aktivnosti,
stavljanje nitroglicerina pod jezik. Može se uzeti do 3
lingvalete nitroglicerina u razmaku od 5 minuta u sedećem
položaju. Ako bol ne prođe nakon 15 minuta potrebno je
brzo pozvati službu Hitne medicinske pomoći. Veoma je
korisno sažvakati jednu tabletu (300 mg) Andola.
VRLO JE VAŽNO DA
U PRVA DVA SATA
SE BOLESNIK JAVI LEKARU
OD POJAVE BOLOVA.
POSTAVLJANJE DIJAGNOZE INFARKTA SRCA
U prijemnoj ambulanti bolnice postavlja se dijagnoza
infarkta. Prisustvo infarkta se najčešće može utvrditi
snimanjem EKG-a i lečenje se može započeti odmah dok
se još čekaju analize enzima.
Ako EKG promene nisu dovoljno jasne, čeka se nalaz
specifičnih enzima koji pokazuju postojanje oštećenja
mišićnih ćelija srca.
EHO (ultrazvuk) srca pokazuje poremećaje pokretljivosti
zidova srca koji su zahvaćeni infarktom.
LEČENJE AKUTNOG INFARKTA MIOKARDA
Kada se postavi dijagnoza, bolesnik se smešta u
koronarnu jedinicu, rade se specifični laboratorijski
testovi, daje mu se kiseonik, lekovi protiv bola i terapija
koja smanjuje ishemiju srca.
Lekovi koji se primenjuju u infarktu srca su:
 Nitrati koji smanjuju venski priliv u srce i tako ga
rasterećuju,a takođe i povećavaju protok kroz
koronarne arterije;
 Beta blokeri koji smanjuju srčani rad (frekvencu i
snagu srčane kontrakcije) i na taj način smanjuju
potrebu srca za kiseonikom, a takođe i povoljno
 ACE inhibitori koji snižavaju arterijski pritisak i na
Korisni su kod srčane slabosti.
primene pre nego što nastupi nekroza srčanog
mišića. Ako bolnica nema salu za kateterizaciju i
mogućnost da se uradi PTCA ili ugradi STENT,
primenjuje se trombolitička terapija. Kasnije se kod
većem centru.
 Antikoagulantna terapija koja sprečava dalji rast
tromba u arteriji.
 Antitrombocitna terapija koja sprečava slepljivanje
trombocita i formiranje tromba.
 Sedativi koji smiruju pacijenta.

8. Veliki broj ljudi preživi infarkt srca i nastavi da živi
punim životom.
ŠTA TREBA URADITI AKO NA ULICI NAIĚETE NA OSOBU
BEZ
SVESTI?
Ukoliko bolnica ima salu za angiografiju,
sata kateterizacijom srca može da se
otpuši
u prva dva
koronarna
arterija.
Ova metoda je u prednosti u odnosu na trombolitičku
terapiju. Smatra se da vreme od pristizanja pacijenta
u
bolnicu do plasiranja balon katetera treba da bude
manje od 60-90 minuta.
Svim osobama koje su preležale infarkt radi se
kateterizacija srca i pravi plan daljeg lečenja.
Ono može biti medikamentozno lečenje,
ugradnja stenta,
PTCA ili operativno lečenje (aortokoronarni bypass –
premošćavanje suženog krvnog suda venskim graftom
ili preko arterije(arteria mammaria interna - IMA).
Nakon otpuštanja iz bolnice, bolesnik odlazi na
oporavak u neki od centara za rehabilitaciju
kardioloških bolesnika.
Daje muse savet za dalju medikamentoznu terapiju i
preporukeza promenu stila života kao: prekid pušenja,
odgovarajuća dijeta, redovna fizička aktivnost za
prevenciju ponovnog infarktasrca.