2. Увод
Јохан Себастијан Бах(Johann Sebastian Bach, 21. март
1685- 28. јул 1750). Био је немачки композитор, оргуљаш
и чембалиста из доба барока, широко признат као један
од највећих композитора и стубова универзалне
културе. Његова дела су запажена због интелектуалне
дубине, техничког савршенства и уметничке лепоте.
Потиче из једне од најзнаменитијих музичких породица,
која је произвела преко 35 значајних композитора и
многе музичаре извођаче. За живота је био познат као
оргуљаш и чембалиста, док је његово композиторско
стваралаштво било сматрано обичним послом
професионалног музичара 15—17. века који је стварао
музику за пригоде на двору, у цркви или у граду.

3. Дјетињство
Потомак је породице у којој је било доста
музичара. Oтац му је имао звање градског
музичара.Обезбедио је Баховој породици
скроман живот.Јохан је рано остао сироче
(са 9 година).За вријеме школовања живио
је код старијег брата.Учитељ Јохана био је
Рашелбел.У то вријеме јавља се код Баха
једна карактеристична црта – преписивање
дијела великих мајстора. На тај начин стекао
је велику изваредну технику писања. Поред
виолине учио је и оргуље.

4. Život nakon školovanja
Завршивши школу, постао је виолиниста 1703.
Године виолиниста у Вајмару ,кантон цркве Св.Томе
у Лајпцигу. Ту је поживио највећи дио живота
недовољно схваћен и славо оцјењен од својих
савременика.
Био је два пута ожењен и у та два брака имао је
двадесеторо дјеце.Пред крај живота је ослијепио .
Бах је био један од највећих мајстора свих времена.
Почасни наслов "мајстор над мајсторима" Бах
захваљује свом у првом реду савршено савладање
технике компоновања у полифонијим стилом.

5. Muzički stil
Бахов музички стил је произилазио из његове вештине стварања
оригиналних контрапункта и доследне употребе мотива, затим
склоности за импровизацију на инструментима са клавијатуром, и
познавања музичких традиција северне и јужне Немачке, Италије и
Француске. Незаобилазна је и његова оданост лутеранској
литургијској музици. Срећна околност да је у детињству и младости
имао приступа партитурама и живим музичарима допринела је да Бах
снажно развије свој таленат. Већ је у двадесетим годинама показивао
способност да организује своје идеје у делима великог и сложеног
формата, што је био напредак у односу на Букстехудеов модел
импровизованих прелида и једноставних контрапункта. Прекретница
су за Баха биле године 1713—14. када је обимни репертоар
италијанске музике постао доступан музичарима на вајмарском
двору. Од тада, у Баховој музици је приметна употреба музичких
форми и структура преузетих из Италије (драматичне увертире,
јединственије третирање музичких мотива, јасне мелодијске контуре).

6. Примјер једне фуге:
Примећују се трилери и пуктанције

7. Стилски период
Бахов опус се може поделити на три велика стилска периода које су
обележили стилови актуелног доба и развој личног стила, где су
године 1713. и 1739/1740. биле преломне.Први период, учење и
усавршавање, трајао је од 1700. до 1713. Најзначајније године су биле
оне које је Бах провео у Вајмару (1708—1713). Бах се у ово доба
концентрисао на оргуље и клавијатуре, као и на црквене кантате.
Његова дела из овог периода усвајају узоре из немачке црквене
инструменталне и вокалне музике 17. и с почетка 18. века, као и неке
елементе музике Фрескобалдија и француских композитора 17.
Века.Други период, период мајсторства, почиње 1713, у Вајмару, и
траје до 1740. када је Бах у Лајпцигу. У ово доба, пошто је већ
савладао и унапредио немачки музички стил претходних епоха, Бах
врши синтезу карактеристика италијанске музике с краја 17. и почетка
18. века (мелодијска јасноћа, ритмичка динамика) и немачког стила
(трезвеност, комплексна унутрашња структура), чиме је створио
оригинални лични стил који је применио на све значајне музичке
форме свога времена (осим опере). Осим изградње стила, период који
је провео у Кетену и Лајпцигу обележио је врхунац његове техничке
виртуозности.

8. Популарност Бахове музике
За време Баховог живота његове композиције нису
привлачиле велику пажњу у поређењу са
савременицима Георгом Фридрихом Хендлом или
Георгом Филипом Телеманом. Широм Европе био је
познат као врхунски оргуљаш, чембалиста, и
мајстор за импровизације. Осим тога, био је на цени
као штимер оргуља. Као и многи музичари свога
времена, понекад је дириговао и свирао друге
инструменте: виолину, виолу.Након смрти, његова
музика је углавном заборављена. Бахова жена и
синови су заслужни да је она записана и сачувана.
Професионални музичари и композитори никада
нису заборавили на Баха. Његову музику су ценили
и њоме се инспирисали Моцарт и Бетовен. Нека
Бахова дела (виолинске сонате, Добро темперовани
клавир) су кориштена у музичкој педагогији.

9. Бахов допринос музици
-Фуге и канони (Уметност фуге)
-Дурски и молски тоналитет (Добро темперовани клавир)
-Развој хармоније (Хроматска фантазија и фуга)
-Полифонија (соло дела за флауту, сонате и партите за
соло виолину, свите за виолончело)
-Инструментација (Бранденбуршки концерти)
-Различити жанрови инструменталне и вокалне музике
(користио је савремене жанрове арије, бурлескне
кантате, канцоне до ораторијума, скерца и симфоније)
-Стварао је и мале форме (Свеска дела за оргуље) и
колосалне композиције (Пасија по Матеју)
-Стил и ретроспектива композиционих техника (Миса у
ха-молу)
-Музички осећај и емотивна изражајност (црквене
кантате)
sonata

10. Дјела
Вокалне:
Бахове сачуване
композиције састоје се из
525 дјела, Од којих су 482
сачувана у цјелини.
Бах је написао више од 1000 дела, међу њима готово подједнак број вокалних и
инструменталних композиција.
Инструменталне:
Од Бахових
инструменталних дела,
сачувано је 227 дела за
оргуље, 189 за
чембало, 20 за соло
инструменте, 16 за
камерни оркестар, 30
оркестарских и 18 без
одређеног инструмента.
Укупно постоји 494
Бахових комплетних
инструменталних
композиција.

11. Бахове особине
Бах је био скроман, педантан, побожан и великодушан
чвојек који се лијепо односио према својим
ученициимаБахов биофрам,Форкел, помиње: „Његова
друштвеност и умјетничка слава утицали су да му је кућа
ретко кад била без гости “.
С друге стране,умео је бити пргав и љут,посебно према
лошим газдама и лошим музичарима.У својој двадесетој
години је у свађи повукао мач на колегу,али су их други
музичари раздвојили. Истински је уважавао своје велике
савременике.Није успео да се сретне са Хендлом кад је
овај посећивао Њемачку и због тога је жалио цијелог
живота.

12. Закључак
Захваљујући својој бриљантности и
трагу кога је оставио у мизици Баха
можемо сврстати у најбоље музичаре
свих времена и с' пуним правом
прогласити га генијем и поредити са
Виљем Шекспиром у књижевности и
Исаком Њутном у физици.