Intima covecanstva. Fenomeni drustvenih mreza.
•Télécharger en tant que PPT, PDF•
0 j'aime•504 vues
Ljudi se oduvek povezuju sa drugim ljudima. I ne mislim na facebook, twitter ili linkedin. Mislim na društvene mreže koje ljudi formiraju stotinama hiljada godina unazad. Ja, kao i ti, imam prijateljske, kolegijalne, bratske, sportske veze sa drugim ljudima, koji takodje imaju slične veze sa drugim ljudima. I te veze se beskrajno šire. I tako se stvara mreža. I ta mreža čini čovečanstvo. I šta je tu zanimljivo? Zanimljivo je što smo svi mi smo utkani u nju, u tkaninu čovečanstva, u intimu covecanstva. Prezentacija na Forumu za buduce lidere u organizaciji AIESEC. 19.03.2014. Dom omladine.
Recommandé
Contenu connexe
En vedette
En vedette (20)
Intima covecanstva. Fenomeni drustvenih mreza.
- 1. INTIMA ČOVEČANSTVA Dimenzije i fenomeni društvenih mreža Mirko Mandić, SVA
- 2. Da li neko od vas zna ko je Gaetan Diga?
- 3. Društven, promiskuitetan i istrajan. U stalnom pokretu.
- 5. Epidemije
- 10. Da li ste čuli za imunitet stada
- 11. A sada potpuno drugi ugao
- 13. I na kraju i treći ugao ?
Notes de l'éditeur
- Ne znate. Nisam ni ja znao do pre par godina. DIGA je bio kanadski stjuard. Nije poznat po tome što je priznao da je imao najmanje 2.500 sexualnih partnera, širom Severne Amerike. Nije poznat ni po tome što je glavni junak knjige “And the band played on”.
- Poznat je po tome što je povezan sa najmanje 40 ranih slučajeva AIDSA u Kaliforniji i Njujorku. Poznat je po tome što se uz njegovo ime vezuje titula “nulti pacijent”. Što od njega počinje istorija AIDSA. U njegovom slučaju nije sexualni apetit ono što ga je činilo drugačijim i bitnim. Drugačijim i bitnim činilo ga je što je putovao po celoj Americi, što je bio promiskuitettan i što je bio istrajan u svom načinu života. Zašto je interesantan za nas, danas, ovde na ovom predavanju? Zato što je kanadski stjuard sjajna ilustracija širenja epidemije. Igrom slučaja Diga je imao društvene i seksualne veze sa likovima koji su bili podjednako promiskuitetni, društveni, komunikativni i pokretljivi. Pa smo došli do svetske epidemije. A virus AIDSA nije ništa novo. Postojao je u Kongu od pamtiveka, a onda je stigao do Haitija. Iz Haitija do Amerike. Tu negde se uključio Diga, a ostalo je istorija No, pošto Durex nije sponzor ovog predavanja, ovde završavam priču o kanadskom stjuardu. S druge strane, ja nisam epidemiolog, ja sam komunikolog i politikolog.
- I zato se prebacujem na društvene fenomene, koji se kao i virusi šire po zakonima epidemije. Znate iz sopstvenog iskustva, da nisu sve ideje, modne, ljubavne ili političke podjednako zarazne, brze i sveobuhvatne. Neke nestanu na samom početku, a druge ovladaju našim mikro svetom ili čitavom planetom u nekoliko dana, meseci ili godina. Postoji samo jedna dimenzija koja sve te različite fenomene, ideje, pokrete ili bolesti spaja. Znate li koja je to dimenzija? Ta dimenzija su veze izmedju ljudi. Ukoliko nema tih veza onda nema širenja ni ideja, ni tračeva, ni mode, a ni virisa. Ljudi se oduvek povezuju sa drugim ljudima. I ne mislim na facebook, twitter ili linkedin. Mislim na društvene mreže koje ljudi formiraju stotinama hiljada godina unazad. Ja, kao i ti, imam prijateljske, kolegijalne, bratske, sportske veze sa drugim ljudima, koji takodje imaju slične veze sa drugim ljudima. I te veze se beskrajno šire. I tako se stvara mreža. I ta mreža čini čovečanstvo. I šta je tu zanimljivo? Zanimljivo je što smo svi mi utkani u nju, u tkaninu čovečanstva. 6 stepeni razdvojenosti Sest stepeni razdvojenosti odgovara ideji da je svako od nas u proseku 6 koraka daleko od bilo koga drugog na kugli zemljskoj. U novembru 2011 FB tim je objavio podatak da na uzorku od 721 miliona korisnika, sa ukupno 69 milijardi prijateljskih veza prosecna distanca izmedju ljudi 4.74 To je ideja Frigvesa Karintija iz 1929 koji je izdao kratke price SVE JE DRUGACIJE.
- Pre 14 godina počeo sam da saradjuem sa zdravstvenim sektorom. Radili smo zanimljive projekte, neke za Srbiju, neke za Evropu. Tu sam se i upetljao u ovu opsesivnu potrebu da poredim medicinu i komunikacije, epidemije virusa i epidemije društvenih fenomena. Moj posao je širenje ideja, podsticanje stavova, promena ponašanja. Tačnije, moj posao je predvidjanje. Šta i kako treba raditi da bi se neki društveni fenomen proširio kao epidemija. Bilo da je reč o političkom fenomenu, modnoj ideji ili lansiranju novog Samsung Galaxy 5 telefona u Srbiji. Ataturk je došao na vlast posle Prvog svetskog rata i suočio se sa masom problema u pobedjenoj impreiji.U pokušaju modernizacije Turske odlučio je da obeshrabri nošenje vela (zara i feredže). Da nije bio lider, već običan čovek rešenje bi tražio u "jednostvanoj" zabrani i kaznama. Znaš i sama, da bi to izazvalo opstrukciju i snažan otpor. Ataturk je, srećom po Tursku, bio lateralni mislilac. Običnim ženama je zabranio, a prostitutkama naredio obavezno nošenje vela. Najznačajnijim društvenim vezama – rigidnim patrijarhalnim društvenim odnosima razbio je tradiciju.
- Ovo je S kriva, koju ste svi videli puno puta tokom studija. To je uobičajeni način prikazivanja standradnog širenja ideja ili standardne difuzije inovacija. Na samom početku nije mnogo ljudi prihvatilo proizvod ili ideju. Na primer samo dvoje je zaraženo idejom, onda oni prošire još četvoro, pa šesnaestoro i tako nastaje ova faza rasta na krivulji. I konačno dodje do zasićenja populacije. Sve je manje i manje ljudi koje još možemo da zarazimo. I nema razlika izmedju virusa, ideja, prihvatanja proizvoda ili promene ponašanja. Ali ta difuzija koja se prikazuje na ovoj liniji se ne odvija se u vakumu. To širenje se odvija preko mreža. Svako od nas živi u svojoj mreži odnosa sa svojim prijateljima, kolegama, rodjacima, poznanicima. I svaka ta mreža ima svoju posebnu strukturu.
- Kada pogledate jednu ovakvu sliku... Ovde ima pedesetak ljudi. Prostim posmatranjem se uočavaju ne samo veze, već i dimenzije tih veza. Prijateljske veze, porodične, bračne, profesionalne.... Fridrih Veliki, pruski car je imao ogroman problem. Loše godine, stalno visoke cene žita. Glad, potencijalna pobuna. I kao u svakoj dobroj priči rešenje je stiglo, baš kada je trebalo. Iz Amerike. Krompir. Fantastično. Osim što je postojao još jedan problem. A to je krompir. Objektivno ružan, neprivlačan plod. Pruski seljaci su govorili da je toliko odvratan, da ni psi neće da ga jedu. Postoje zapisi o kaznama smrću onih koji nisu pristajali da ga uzgajaju. No rezultati su bili nikakvi. Zato je nastao plan B. Lateralna ideja. Krompir je proglašen kraljevskim povrćem. I niko osim kraljevske familije nije smeo da ga jede. Uzgajao se samo u kraljevskim baštama, sa jakim obezbedjenjem. Ali i tajnom naredbom, da ga ne čuvaju previše dobro. I na kraju, ako je nešto vredno čuvanja, vredno je i kradje. Tako je počela masovna operacija tajnog uzgajanja krompira širom Nemačke. I to je sjajan primera lidera koji razume dimenzije društvenih mreža I različite položaje pojedinaca u njma.
- Kada pogledate jednu ovakvu mrežu... Ovde ima 100 ljudi. Tačke su ljudi, a linije su veze izmedju ljudi. I na prvi pogled vidimo ono što znamo. Ljudi zauzimaju različita mesta unutar mreže. I različite stvari se šire različitim vezama. Seksualno prenosive bolesti se šire seksualnim vezama, naprimer. Neka ponašanja se generišu u zavisnosti od sastava ljudi koji su u mreži. Pušačko ponašanje ili altruizam. Nisu ni sve pozicije u mreži iste. Ljudi imaju različit broj veza u mreži. Neki imaju dve, neki deset. To se zove stepen čvora ili broj povezanosti. No ni to nije sve. Postoji značajna razlika izmedju osobe A i osobe B. Obe osobe imaju po šest veza. U čemu je razlika? Ako bi se mrežom širio smrtonosni virus šta bi ste izabrali? Da budete A ili B? A ako bi se mrežom širila gomila novca i dobrog posla ili sočan trač? Osoba A je u centralnijoj poziciji. Zašto vam ja sve ovo pričam, a počeo sam priču o predvidjanjima?
- Pogledajte sada ove dve krive. Ako bi smo se fokusirali na pojedince u centralnom delu društvene mreže naš uticaj bi bio brži za čitavih 10 dana, nego ako bi nasumično birali. Ne treba biti genije pa razumeti da su centralniji pojedinci mnogo izloženiji uticaju, ali i mnogo uticajniji istovremeno. Kriminalno ponašanje, glasanje, prihvatanje nekog proizvoda, vakcinacija. Normalno nisu ni svi centralni pojedinci sjajan izbor za širenje neke novosti. Inovatori 2,5 Early adopteri 13,5 Early majority 34 Late majority 34 Laggards 16 Upamtio sam divnu priču: "Gospodine Ivice, ala ste se promenili! Odjednom ste tako mali. Bili ste tako krupni. Kako ste samo smršali! Šta Vam se desilo gospodine Ivice?” A Aleksandar kaže:"Ja nisam gospodin Ivica, ja sam Aleksandar.” "O gospodine Ivice, pa Vi ste promenili čak i ime." Sve u svemu. Ovi poslednji su takvi, da novine prihvataju, samo zato sto su stare verzije proizvoda prestale da se prave, nestale sa trzista.
- Da li ste čuli za pojam «imunitet stada»? Dakle imamo populaciju od 1000 ljudi. Cilj nam je da je učinimo otpornim na neki virus. Nije neophodno vakcinisati svih 1000. Ako vakcinu primi njih 960 to je kao da su primili svi. Jer čak i ako se jedan ili dvoje nevakcinisanih zarazi nema kome da prenese, okruženi su vakcinisanima. Nema epidemije. Dakle 96% je podjednako dobro kao i 100%. Ista stvar je i sa idejama ili obrascima ponašanja. Jednog dana ćete početi da radite za kompanije. Tada će cena i ekonomičnost postati važne kategorije. Zato je zanimljiv naredni primer. Šta bi se dogodilo ako bi smo vakcinisali samo 30% nasumičnog uzorka te populacije, da li bi smo imali otpornost na nivou populacije? Odgovor je ne bi. Ali, ako bi ste tih 300 vakcinisanih zamolili da navedu svoje prijatelje i uzmete isti broj vakcina i vakcinišete 300 prijatelja, možete dobiti isti nivo «imuniteta stada» kao da ste vakcinisali 96% populacije, sa ograničenim budžetom. Sličan princip koristimo i kada uvodimo nove proizvode ili nove modele ponašanja. Veoma je važno kome ćemo prvo prodati, čak pokloniti. Jer ako su to ljudi u centralnim pozicijama mreže distribucija te inovacije će biti brža nego ako su prvi kupci, namerno ili igrom slučaja sa periferije društvene mreže.
- Gubljenje slobode
- Ovo je mapa sedam miliona korisnika telefona u jednoj evropskoj zemlji. Svaka tačka je jedna osoba, a svaka linija predstavlja količinu poziva medju ljudima. Samo pasivnim prikupljanjem podataka možemo mapirati čitave države. I lako doći do zaključka o strukturi mreže. Do ključnog zaključka ko je centraniji, a ko periferniji. Iz ovako masovno/pasivno prikupljenih podataka ne samo o telefonskom saobraćaju, već i o emailovima, interakcijama na društvenim mrežama možemo da generišemo, postavimo i pratimo mrežne senzore. Današnje mobilne kompanije mogu videti kojom brzinom se ljudi kreću autoputem. Ali mogu videti i da postoji zastoj. A onda svojim pretplatnicima u koloni koja dolazi poslati sms upozorenje.
- Oduvek postoje tenzije izmedju ljudi i institucija. Ne nekih tamo institucija. Vec ovih svakodnevnih. Škola, firmi, fabrika, kancelarija. Ako pitate svoje roditelje, jer se vi ne sećate - kada su ulazili na fakultet, u kancelariju, fabriku, nije postojao kontakt sa njihovom privatnom sferom. Ukoliko su imali sreće, postojao je javni telefon u hodniku ili tako negde. Ukoliko su bili u menadžmentu, to je bila druga priča. Možda su imali direktnu liniju. Ali u osnovi, kada ste ušli u te zgrade, privatna sfera je ostajala iza vas. I ovo je postala norma naših života, važna norma i veliko očekivanje Mislim da svog oca, sa kojim sam i tada i danas bio veoma blizak nisam pozvao telefonom na posao više od tri ili četiri puta za dvadeset godina. I nismo nas dvojica bili izuzetci. To je bila društvena norma, a ne tehnološko ograničenje. Moj otac je imao telefon u svojoj kancelariji, mi smo imali telefon kod kuce. Sa druge strane, moja cerka danas, me zove iz skole, iz autobusa, pre treninga, dok sam ja u kolima, na vaznom sastanku, evo upravo sad. Ponovo se uspostavlja ta veza izmedju lične i društvene sfere koja je postojala sve do industrijske revolucije.
- Ta razdvojenost je počela pre samo 150 godina, aa rođenjem moderne birokratije i industrijske revolucije. A sa modernom birokratijom pojavio se i racionalan pristup, gde je postojala jasna razdvojenost privatne i javne oblasti. Dakle, do tog trenutka su ljudi živeli iznad svojih zanata. Živeli su na imanju na kojem su radili. Ustvari, tokom tih 150 godina, nastao je vrlo jasno razvijen klasni sistem, baziran na dostupnosti. Taj sistem i danas postoji. Dakle, što niži status u poslu jedna osoba ima, to je sistem više sklanja iz njene privatne oblasti. Ljudi danas, zahvaljujuci novim tehnologijama koriste ovu neverovatnu mogućnost da budu u kontaktu tokom čitavog dana ili u bilo kojoj situaciji. Borba za osvajanje slobode se nastavlja, kao i borba za rano otkrivanje fenomena i sprecavanje sukoba, ratova, promasenih investicija. A paranoja ili B osvajanje slobode. I onda promovisete vrednosti u koje verujete.