1.
Jovana Todorovic 1/5
DRUSTVENE MREZE

2.
 Друштвена мрежа (такође и социјална мрежа)
је друштвена структура састављена
од појединаца (илиорганизација) који се
називају „чворови“, а који су повезани једним
или више специфичних типова међузависности,
као што
су вредности, визије, идеје, финансијски
интереси, пријатељство, сродство, заједнички
интерес, финансијска размена, недопадање,
сексуални односи, или односи поверења, знања
или престижа. Резултујућа структура често
може да буде веома комплексна.

3.
 Анализа друштвене мреже посматра друштвене
односе у терминима „чворова“ и „веза“. Чворови
су индивидуални актери унутар мреже, а везе су
њихови међусобни односи. Може да буде више
различитих веза између чворова.
 Друштвене мреже се могу оснивати и гасити
зависно од потреба. Оснивају се како би се
носиле са одређенимпроблемом, најчешће
у форми група за самопомоћ, мрежа НВО
и група за социјални активизам.

4.
 Убрзано се развијају са појавом нових
технологија, посебно Интернета.[1]
 Истраживање у академској средини је показало
да друштвене мреже функционишу на више
нивоа, почевши од породице до нивоа нације, и
играју критичну улогу у одређивању начина на
који ће се неки проблеми решити, како ће
организације функционисати, и степен до кога
ће појединац успети у достизању
индивидуалних циљева.

5.
 У својој најједноставнијој форми друштвена
мрежа је мапа свих релевантних веза између
чворова који се проучавају. Мрежа може да
искористи и за одређивање друштвеног
капитала индивидуалних актера. Ови концепти
се често приказују у виду дијаграма друштвене
мреже где су чворови тачке а линије везе.
 Друштвене мреже не треба мешати са
сервисима за друштвене мреже као што
су MySpace, Orkut, Facebook, Ning итд. или са
виртуелним заједницама.

6.
Сервис за друштвену мрежу
 Сервис за друштвену мрежу је врста онлајн
сервиса, који се најчешће јавља у облику
платформе, прозора или веб-сајта. Као што му
само име каже, то је место где се људи из
различитих крајева света повезују међусобно,
склапавши нова познанства, или пак да би
остали у контакту са познаницима. Данас, у
свету постоји на стотину ових сервиса.

7.
 Први облици сервиса за друштвену мрежу се јављају 90-
их година 20. века.[1] Прве мреже које се јављају
на WWW-у су биле попут соба за ћаскање, где је више
корисника могло ћаскати међусобно. На некима је био
дозвољен приступ само преко регистрације, док код
других, потребно је само имати надимак
(енгл. Nickname). У таквим собама, обично постоји листа
са стране, где један корисник може видети све друге
активне у том тренутку. На доњем делу екрана, се налази
место на ком корисник куца оно што жели да каже.
Обично се поред налази листа са смајловима, које
корисник такође уноси преко простора за куцање. Један
од примерака за овакву врсту друштвеног сервиса
је mIRC, који је стекао велику популарност, управо због
своје једноставности, тј. лаком приступу свих података.
Ипак, највећи значај је стекао E-mail, који је и дан данас
један од најупотребљивијих сервиса за друштвену мрежу.

8.
 Осим стандарног начина четовања, корисници
могу комуницирати преко видеа, што увелико
олакшава комуникацију. Такав тип
комуникације се може вршити између два или
више корисника. Ипак, за овакав вид
комуникације је потребно обезбедити неке
компоненте или уређаје, као што је у овом
случају Веб камера. Једни од најпопуларнијих
модерних система за комуникацију данас
су Фејсбук, Твитер, Јутуб, Мајспејс, Скајп...[2]

9.
 Ушавши у 21. век, сервиси за друштвену мрежу
се усложавају, давајући већи приступ подацима
кориснику. Стварају се сајтови, који ће полако
заменити старе видове комуникације, преко
соба за ћаскање, а после чак и и имејлове.
Овакве мреже, поред првобитне улоге у
комуникацији, имају најпре и улогу маркетинга,
промовишући друге веб-сајтове и низ
различитих услуга. Сами системи за
комуникацију се доста мењају. Наиме,
корисници не могу комуницицирати са свим
члановима који се налазе на мрежи, већ могу
искључиво са контактима (енгл. Contacts).

10.
KRAJ