L143 - Filozofija - Imanuel Kant - Kristina Ratković - Verica Krstić Takmičenje na portalu www.nasaskola.net "biramo najbolju lekciju" februar 2012. godine, tema, predmet, učenika, nastavnik, Gimnazija Aleksinac

2.  I m a n u e l K a n t r o |e n j e 17 2 4 . g o d i n e u
K e n ig z b e r g u i
` i v e o j e d o ‘ ’ 18 0 4 . g o d i n e .
 K a n t je b io ‘ ’ ’ ‘ ’ ” ’ ’ ’ ~ u d a k ’ ’ ’ ,
n ik a d a s e
n ije ` e n io i n ik a d a n ije
n a p u s t io K e n ig z b e r g .
 K a n t o v a f ilo z o f ija je k r it i~ k a .
 Z a v r { io je f iz ik u , p r ir o d n e n a u k e i
f ilo z o f iju , a n a
u n iv e r z it e t u je p r e d a v a o v e lik i b r o j
p r e d m e t a : o d e t ik e ,
p r e k o lo g ik e , d o p e d a g o g ije .

4. Odgovor na ovo pitanje trebalo bi da pru`i Kantova
teorijska filozofija.
Kant u svom delu K ritika ~
istog uma ka`e da se
iskustvom po~inje svako saznanje.
““"M ogu}e j D a se na{e saznanj sastoj iz onoga {to mi
e... e i
primamo preko utisaka i onoga sto na{a sopstvena mo}
saznanj (pobu|ena samo ~
a ulnim utiscima) dodaj iz same
e
sebe.“"
Kant se pita: da li postoji saznanje koje je nezavisno
od iskustva pa i od ~ulnih utisaka?
Na ovo pitanje odgovor daje Kantova
transcendentalna analiza.

6. A naliti~ - sinteti~
ko ko
Treba uo~iti bitnu razliku izme|u analiti~ i sinteti~ sudova.
kih kih
K ant `eli da potpuno j i isto" od empirijskog saznanja.
asno odvoj “"~
A naliti~ sudovi (obja{njavaju}i) su oni koji ne pro{iruju
ki
saznanje, ve} ra{~lanjuju subjekat.
Sinteti~ sudovi (pro{iruju}i) su oni koji pro{iruju saznanje.
ki
Osnovna pitanja sa`eta su u tri osnovna problema koji se odnose na
sinteti~ke sudove a priori:
- kako je mogu}a matematika;
- kako je mogu}a "~ista" (neempirijska) prirodna nauka;
- da li je i kako mogu}a metafizika.
Kant se posebno interesuje za tre}e pitanje.

7. T ranscendentno - transcendentalno
Kant je izvr{io "kopernikanski obrt" u filozofiji.
T ranscendentalno je ono saznanje koje se ne bavi predmetima ve}
na{im saznanjem predmeta.
Bavi se pitanjem kako je mogu}e apriorno saznanje.
Transcendentalno saznanje je stvar za nas.
T ranscendentno je nesaznatljivo i ono je stvar po sebi.
Va`no je naglasiti i to da je za Kanta proces saznanja jedna
vrsta sinteze.
Celokupna mo} saznanja sastoji se iz tri dela:
•~ulnosti - apriorne forme su prostor i vreme;
•razuma - apriorni pojmovi su kvalitet, kvantitet, modalitet...
njegovo u`enje o sudu je zna~ajano, postoje
analiti~ki i sinteti~ki sudovi;
•uma - izvor sve metafizike, apriorne ideje su bog, besmrtnost...

8. "Al sam naziv p oj a um a p okazuj ve ć} sad a d a se takav
i m e
p oj ne }će m o}ći d a ogranič~i na iskustvo, j r se on
am e
od nosi na j d no saznanj od koga j svako e m p irič~ko
e e e
saznanj sam o j d an d e o (m ožd a na ce l m ogu}će g
e e inu
iskustva il nj gove e m p irič~ke sinte ze ) i d o koga, d od u{še ,
i e
nikakvo stvarno iskustvo nikad a ne d ose `že p otp uno,
p re m d a j uve k j d an d e o nj gov. P oj ovi um a sl
e e e m už`e
shvatanj kao što p oj ovi razum a sl
u, m už`e razum e vanj u
(op až`aj P o{što p oj ovi um a sad rž`e ono {što j
a). m e
ne usl j no, to se oni od nose na ne {što č~e m u p rip ad a
ovle
ce lokup no iskustvo, al što sam o nikad ne m ož`e b iti
i
p re d m e t iskustva: na ne {što d o č~e ga nas d ovod i um u
svoj zaklu~čcim a izve d e nim iz iskustva, i p re m a č~e m u
im j
on ce ni i od m e rava stup anjsvoj e m p iri~čke up otre b e , al
e i
što nikad a ne sa~činj ava ne ki č~l e m p iri~čke sinte ze ."
an
Imanuel Kant, Kritika č~istog uma, str. 228.

9. Kant smatra da jedini moralni zakon mora biti ~isto
formalan.
Njegova osnovna formulacija glasi:
-Postupaj samo prema onoj maksimi za koju
istovremeno mo`e{ hteti da postane jedan op{ti
zakon.-
Ova formula naziva se kategori~ki imperativ. Za
razliku od hipoteti~kog imperativa, kategori~ki
imperativ nema oblik: "Ako ho}u A, treba da u~inim
B“.“
Kantova osnovna formulacija mo`e se formulisati i
na slede}i na}in:
- Postupaj tako da ~ove{tvo, kako u sebi, tako i u
drugome, uvek tretira{ i kao cilj, a ne samo kao
sredstvo. -

10. Kant je dao svoje mi{ljenje u svom delu "Kritika mo}i su|enja"“. Ali se
u njegovoj terminologiji estetika ne odnosi na filozofiju umetnosti ve}
na ne{to ~ulno ili ose}ajno.
U prvom delu svoje trece Kritike, Kant tvrdi da je do`življaj lepote
zasnovan na bezinteresnom dopadanju oblika umetn~ičkog dela.
Lijepo je ono {što se svima bez interesa name}će kao takvo.
Ose}aj objektivne svrsishodnosti odnosi se na prirodu uop{te i njime
se bavi drugi deo tre}e Kantove Kritike.

11. Literatura:
- F ilo z o f ija z a IV r a z r e d g im n a z ije i
s t r u ~ n ih { k o la
(M ile Savi}, V ladimir N . C vetkovi}, N enad C eki})
Aleksinac,
2012.